Висока пословна школа струковних студија Нови Сад РИЗИК, ПРИНОС И КАПИТАЛНО БУЏЕТИРАЊЕ

Мерење тржишног ризика Ризик појединачне имовине можемо поделити на две компоненте: - ризик који се може избећи диверсификацијом - ризик који се не може избећи диверсификацијом Тржишни портфолио - скуп целокупне имовине једне привреде. Изражава се путем берзанског индекса акција. Како измерити ризик појединачних редовних акција? Бета – осетљивост приноса појединачних акција на промене приноса тржишног портфолиа. Агресивне акције - (aggressive stocks) су осетљивије на промене тржишог портфолиа и имају бету већу од 1. Заштићене акције - (defensive stocsk) су слабо осетљиве на промене тржишног портфолиа, добре су периодима рецесије и имају бету мању од 1.

Пример: Претпоставимо да предузеће прати кретање висинe приноса својих деоница у односу на промене висина приноса тржишног пакета акција. Месец Тржишни принос % Принос акција предузећа 1 +1 +1,6 2 +1 Просек = 1% - 0,4 Просек = 0,6% 3 - 1 - 3,6 4 - 1 Просек = - 1% +1,6 Просек = - 1% Акције овог предузећа спадају у заштићене или дефанзивне, будући да им се приноси мењају спорије од тржишних. Бета = осетљивост приноса појединачних акција / осетљивост приноса тржишног портфолиа. = 1,6 / 2 = 0,8

Приноси од акција се састоје из два дела: Први део је одређен тржишним ризиком и висином вредности бета. Други део је одређен особеностима појединачних предузећа. Сагласно томе, промене првог дела одражавају тржишни ризик, док промене другог дела одсликавају појединачни ризик.

Смањење ризика диверсификацијом Да се подсетимо... Смањење ризика диверсификацијом Диверсификација преполовљује варијабилитет приноса; Највеће користи постижу се са малим бројем акција; Ризик се никад не може потпуно уклонити.

Појединачни ризик - ризик који погађа одређено предузеће и он се може ублажити диверсификацијом. Тржишни ризик - ризик који погађа сва предузећа на једном тржишту, ризик који се не може избећи, без обзира како добро диверсификовали портфолио. Он се преноси са макро нивоа и погађа цело тржиште. Диверсификован пакет акција није изложен појединачном ризику, али јесте изложен неизвесностима које долазе «одозго», из ширег окружења. То су макроекономски фактори, попут промена каматних стопа, нивоа индустријске производње, инфлације, девизног курса или цена енергије.

Израчунати висину вредности бета за акције предузећа «Кров». Пример: Дати су подаци о висини приноса акција предузећа «Кров», за временски период од шест месеци: Месец Тржишни принос % Принос акција «Кров, % 1 +1 +2,0 2 +1 0 3 +1 +1,0 4 - 1 - 1,0 5 - 1 0 - 1 - 2,0 Израчунати висину вредности бета за акције предузећа «Кров».

Бета портфолиа акција За портфолио од само две различите акције, вредност бета се израчунава на следећи начин: Бета портфолиа = (удео прве акције у пакету х бета прве акције) + (удео друге акције у пакету х бета друге акције) Вредности бета за обичне акције изабраних предузећа САД у периоду 1994.-1999. Деонице Бета Compaq 1,14 Exxon 0,61 Ford Motor Co. 0,97 Microsoft 1,33

Користећи податке из претходне табеле, за пакет акција Compaq-a и Ford-a, инвестиран у односу 50 : 50, бета портфолиа би износила: (0,5 х 1,14) + (0,5 х 0,97) = 0,535 + 0,485 = 1,02. Пример: Израчунајте бету портфолиа за пакет деоница Exxon-a и Microsoft-a, инвестиран у односу 30:70 Пример: Израчунати вредност бета за портфолио састављен од акција све четири фирме, са једнаким уделима у инвестицији од по 0,25. Пример : Израчунати стандардну девијацију потпуно диверсификованог портфолиа, чија је вредност бета 0,5, ако тржишна стандардна девијација износи 20% годишње.

Ризик и принос Резиме: Цена капитала за неризичне пројекте једнака је стопи приноса коју нуде сигурни државни краткорочни записи. Будући да је принос на државне записе фиксиран, то значи да на његову висину не утичу тржишна кретања. Зато је вредност бета од државних записа једнака нули. Цена капитала за просечно ризичне пројекте мора бити једнака очекиваном приносу тржишног пакета обичних акција. Пакет обичних акција има ризик који је у просеку једнак тржишном ризику. Зато је вредност бета од портфолиа обичних акција једнака јединици.

Ако замислимо портфолио, састављен од акција свих предузећа једне привреде, његова вредност бета ће бити једнака тржишној, то јест 1. Ово је логично ако знамо да се тржишни принос добија као пондерисани просек приноса свих (најважнијих) акција на једном тржишту. Овај ризик се не може диверзификовати улагањем у већи број деоница јер зависи од макроекономских промена. Премија тржишног ризика - разлика између висине приноса од тржишног пакета акција и висине каматне стопе на државне записе.

Премија тржишног ризика се израчунава као разлика тржишног приноса (rm – market return) и приноса од безризичних (risk-free) државних записа rf. Пример: Штедни записи имају вредност бета једнако нули, тј. неризичан принос (risk-free return). Претпоставићемо да тај принос износи 5%. Насупрот томе, тржишни пакет има вредност бета једнако 1 и очекивани принос од 14%. Премија тржишног ризика = rm - rf = 14% - 5% = 9% Будући да бета мери појединачни ризик у односу на тржишни ризик, појединачна премија ризика ће бити једнака производу вредности бета и премије тржишног ризика. Очекивана премија ризика = β (rm - rf)

На пример, ако вредност бета акције неког предузећа износи 0,2 а премија тржишног ризика 9%, онда ће премија ризика те акције износити: Премија ризика = 0,2 х 9% = 1,8% Очекивана стопа приноса (r - expected return), је збир неризичне стопе приноса rf и премије ризика (β (rm - rf)). Очекивана стопа приноса r = rf + β (rm - rf) = 5% + 1,8% = 6,8%

Модел ценовног вредновања капитала (CAPM– capital asset pricing model) показује однос између ризика и приноса. Очекивана премија ризика за било коју акцију једнака је производу њене вредности бета и премије тржишног ризика Пример: Израчунати премију ризика и очекивану стопу приноса за акцију са β = 1,5, ако је каматна стопа на државне записе 6% а премија тржишног ризика 9%.

Линија тржишне сигурности Показује однос између очекиваног приноса и вредности бета

Тржишна линија финансијског инструмента описује очекиване приносе и ризике од инвестирања различитих удела у тржишне хартије од вредности. САРМ није једини модел за ризик и принос. Економска теорија користи још неколико знатно сложенијих модела. Међутим, САРМ на прост начин излаже две основне идеје. Прво, сви су сагласни да инвеститори ризикујући очекују додатни принос. Друго, инвеститори се усредсређују на тржишни ризик, који се не може елиминисати диверсификацијом. Због тога се већина финансијских менаџера опредељује за примену модела ценовног вредновања капитала као погодног правила за приручну употребу.

Примена САРМ модела За израчунавање приноса које инвеститори очекују од акција, потребне су три вредности: неризична каматна стопа, очекивана премија тржишног ризика и бета. Пример: Крајем прошлог века, каматна стопа на краткорочне записе трезора САД износила је 4,8%. Претпоставимо да премија тржишног ризика износи 9%. Израчунајте очекивани принос за нафтну корпорацију Еххоn. Деонице Бета Очекивани принос Compaq 1,14 15,1 Exxon 0,61 10,3 Ford Motor Co. 0,97 13,5 Microsoft 1,33 16,8

Очекивани принос за Еххоn = неризична каматна стопа + бета х очекивана премија тржишног ризика = rf + β (rm - rf) = 4,8 + (0,61 х 9%) = 10,3 Пример: Имамо прогнозиране готовинске токове пројекта, са израчунатом интерном стопом приноса од 15%. Ако каматна стопа на државне записе износи 5%, а очекивана премија тржишног ризика 9%, да ли је пројект прихватљив? Да бисмо одговорили на ово питање, израчунаћемо цену капитала r. Она зависи од вредности бета пројекта која је у овом случају 0. r = 5 + (0 х 9%) = 5% Закључујемо да будући да је опортунитетни трошак 5%, док интерна стопа приноса износи чак 15%, пројекат је прихватљив.

Пример: Израчунајте принос за случај када пројект има ризик и то једнак ризику тржишног пакета акција. Пример: Шта се догађа са високо ризичним пројектом? Претпоставимо да вредност бета износи 2.

КАПИТАЛНО БУЏЕТИРАЊЕ И РИЗИК ПРОЈЕКТА Цена капитала је стопа приноса коју предузеће очекује од просечно ризичних инвестиција, како би се остварили очекивани приноси за све држаоце вредносних папира тог предузећа. Цена капитала пројекта зависи од производне области у коју је капитал уложен. То значи да цена зависи од ризика пројекта а не од ризика предузећа. Ако предузеће инвестира у слабо ризичан пројект, оно треба да дисконтује готовинске токове са одговарајуће ниском ценом капитала. Насупрот томе, јако ризични пројекти захтевају дисконтовање новчаних токова сразмерно високом ценом капитала.

Пример: Цена капитала за Еххоn је око 10%. За Compaq Computer цена је око 15%. Која би била најразумнија дисконтна стопа за Еххоn-ову нову производну линију компјутерских хардвера?