Tema 11(a) Mankju: gl. 15 Monopol

. Dok konkurentno preduzeće uzima cenu kao datu, monopolsko preduzeće određuje cenu.

Preduzeće se javlja kao monopol ako . . . …je ono jedini prodavac svojih proizvoda …njegovi proizvodi nemaju bliske supstitute.

ZAŠTO NASTAJU MONOPOLI Osnovni uzrok monopola jesu barijere ulasku.

ZAŠTO NASTAJU MONOPOLI Barijere ulasku imaju tri glavna uzroka: Vlasništvo nad ključnim resursom. Država daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro. Troškovi proizvodnje čine jednog proizvođača efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvođača.

Resursi monopola Iako ekskluzivno vlasništvo nad ključnim resursom predstavlja potencijalni uzrok monopola, u praksi monopoli retko nastaju iz tog razloga.

Monopoli koje stvara država Država može da ograniči ulazak tako što jednom preduzeću daje ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinačnog dobra na određenim tržištima.

Monopoli koje stvara država Zakoni o patentima i autorskim pravima predstavljaju dva važna primera kako država stvara monopol koji će služiti javnom interesu.

Prirodni monopoli Neka grana je prirodni monopol kada je jedno preduzeće u stanju da celo tržište snabdeva dobrom ili uslugom uz niže troškove nego što bi to mogla da učine dva ili više preduzeća.

Prirodni monopoli Prirodni monopol nastaje kada postoji ekonomija obima u značajnom delu autputa.

Slika 1 Ekonomija obima kao uzrok monopola Trošak Prosečni ukupni trošak Količina autputa Copyright © 2004 South-Western

KAKO MONOPOLI DONOSE ODLUKE O PROIZVODNJI I CENAMA Monopol nasuprot konkurencije Monopol je jedini proizvođač ima opadajuću krivu tražnje određuje cenu snižava cene da bi povećao prodaju Konkurentno preduzeće je samo jedan od velikog broja proizvođača ima horizontalnu krivu tražnje uzima cenu kao datu prodaje istu količinu kao i drugi pri datoj ceni

Slika 2 Krive tražnje konkurentnih i monopolskih preduzeća (a) Kriva tražnje konkurentnog preduzeća (b) Kriva tražnje monopolskog preduzeća Cena Cena Tražnja Tražnja Količina autputa Količina auputa Savršeni supstituti tj. istovetna dobra: savršena ED Jedno preduzeće!

Prihod monopolskog preduzeća Ukupni prihod P  Q = TR Prosečni prihod TR/Q = AR = P Marginalni prihod DTR/DQ = MR

Tabela 1Ukupni, prosečni i marginalni prihod monopola Količina Cena Ukupan prihod Prosečan prihod Marginalni prihod (Q) (P) TR=(PxQ) AR=(TR/Q) MR=(ΔTR/ ΔQ) 0 litara 11 dinara 0 dinara - 1 10 10 dinara 2 9 18 8 3 24 6 4 7 28 5 30 - 2 - 4

Prihod monopolskog preduzeća Marginalni prihod monopolskog preduzeća Marginalni prihod monopoliste uvek je manji od cene dobra koje proizvodi. Kriva tražnje je nagnuta naniže (negativan nagib). Kada monopolista snizi cenu da bi prodao jednu dodatnu jedinicu proizvoda, to smanjuje prihod od svih jedinica koje je već prodavao.

Prihod monopolskog preduzeća Marginalni prihod monopolskog preduzeća Kada monopolista poveća količinu koju prodaje, to dvojako utiče na ukupni prihod (P  Q). Uticaj autputa – prodaje se više autputa, pa je Q veće. Uticaj cene – cena opada, pa je P niže.

Slika 3 Krive tražnje i marginalnog prihoda monopola Cena $11 10 9 8 7 6 5 4 3 Tražnja (prosečni prihod) 2 Marginalni prihod 1 –1 1 2 3 4 5 6 7 8 Količina vode –2 –3 –4

Maksimizacija profita Monopol maksimizira profit tako što proizvodi količinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku. Zatim se koristi kriva tražnje da bi se pronašla ona cena koja će podstaći kupce da kupe tu količinu proizvoda.

Slika 4 Maksimizacija profita monopola Troškovi i prihod 2. . . . a onda kriva tražnje pokazuje cenu koja je konzistentna sa ovom količinom. 1. Presek krive marginalnog prihoda i marginalnog troška određuje količinu pri kojoj se maksimizira profit... Marginalni prihod Tražnja Monopolska cena QMAX B Marginalni trošak Prosečni ukupni trošak A Q Q Količina

Maksimizacija profita Poređenje monopola i konkurentnog preduzeća Kod konkurentnog preduzeća cena je jednaka marginalnim troškovima. P = MR = MC Za monopol cena prevazilazi marginalne troškove. P > MR = MC

Profit je jednak razlici između ukupnog prihoda i ukupnog troška. Profit monopola Profit je jednak razlici između ukupnog prihoda i ukupnog troška. Profit = TR - TC Profit = (TR/Q - TC/Q)  Q Profit = (P - ATC)  Q

Slika 5 Profit monopoliste Troškovi i prihod Tražnja Marginalni prihod Marginalni trošak Monopolska cena QMAX B C E D Monopolski profit Prosečni ukupni trošak Prosečni ukupni trošak Količina

Profit monopola Monopolista će ostvarivati ekonomski profit sve dok je cena veća od prosečnog ukupnog troška.

Slika 6 Tržište lekova Troškovi i prihod Marginalni prihod Tražnja Cena tokom trajanja patenta Monopolska količina Cena po isteku patenta Marginalni trošak Konkurentna količina Količina

DRUŠTVENI TROŠAK MONOPOLA Za razliku od konkurentnog preduzeća, monopolista naplaćuje cenu koja je viša od marginalnog troška. Sa stanovišta potrošača, ta viša cena čini monopol nepoželjnim. Međutim, sa stanovišta vlasnika preduzeća, visoka cena čini monopolsku poziciju veoma privlačnom.

Slika 7 Efikasni obim autputa Cena Marginalni trošak Tražnja (vrednost koju dobru pripisuju kupci) Vrednost koju dobru pripisuju kupci Trošak za monopolistu Efikasna količina Trošak za monopolistu Vrednost koju dobru pripisuju kupci Količina Vrednost koju dobru pripisuju kupci veća je od troška koji snosi prodavac Vrednost koju dobru pripisuju kupci manja je od troška koji snosi prodavac .

Čist gubitak S obzirom da monopolista određuje cenu iznad marginalnog troška, on postavlja umetak (klin) između potrošačeve spremnosti da plati i proizvođačevih troškova. Ovaj umetak (klin) dovodi do toga da prodata količina pada ispod društvenog optimuma.

Slika 8 Neefikasnost monopola Cena Marginalni prihod Tražnja Marginalni trošak Čist gubitak Monopolska cena količina Efikasna količina Količina

Neefikasnost monopola Čist gubitak Neefikasnost monopola Monopolista proizvodi manje u odnosu na društveno efikasnu količinu autputa.

Čist gubitak Čist gubitak koji nastaje usled monopola sličan je čistom gubitku koji nastaje usled poreza. Razlika između ova dva slučaja jeste u tome što država stiče prihod od poreza, dok privatno preduzeće stiče monopolski profit.

JAVNA POLITIKA PREMA MONOPOLIMA Država može da reaguje na problem monopola na jedan od četiri načina: Pokušajem da monopolizovane grane učini konkurentnijim. Regulisanjem ponašanja monopola. Pretvaranjem nekih privatnih monopolskih preduzeća u javna preduzeća. Ne čineći ništa.

Povećanje konkurencije antimonopolskim zakonima Antimonopolski zakoni predstavljaju skup pravila usmerenih ka smanjenju monopolske moći. Antimonopolski zakoni omogućavaju državi da na različite načine unapređuje konkurenciju. Oni dozvoljavaju državi da spreči spajanje preduzeća. Oni omogućavaju državi da rascepka kompanije. Oni sprečavaju kompanije da svojim aktivnostima tržište učine manje konkurentnim.

Regulacija Država može da reguliše cene koje naplaćuje monopol. Alokacija resursa će biti efikasna ukoliko se postavi cena koja je jednaka marginalnom trošku.

Slika 9 Određivanje cene na osnovu marginalnog troška za prirodni monopol Cena Tražnja Prosečni ukupni trošak Prosečni ukupni trošak Gubitak Regulisana cena Marginalni trošak Količina

Regulacija U praksi, regulatori dozvoljavaju monopolisti da ipak ima neke koristi od nižih troškova u vidu većeg profita, a što je praksa koja zahteva izvesno odstupanje od cene jednake marginalnom trošku.

Javno vlasništvo Umesto da reguliše ponašanje prirodnog monopola kojim rukovodi privatno preduzeće, država može sama da upravlja monopolom (kao što, na primer, u SAD država upravlja Poštom).

Ne učiniti ništa Država ne mora ništa da učini ukoliko je tržišni neuspeh mali u odnosu na nesavršenosti javnih politika.

CENOVNA DISKRIMINACIJA Cenovna diskriminacija je poslovna praksa prodaje istog dobra različitim kupcima po različitim cenama, iako su troškovi proizvodnje tog dobra isti za oba takva kupca.

CENOVNA DISKRIMINACIJA Cenovna diskriminacija nije moguća ako se dobro prodaje na konkurentnom tržištu, jer na takvom tržištu mnoga preduzeća prodaju isto dobro po trišnoj ceni. Da bi vršilo cenovnu diskriminaciju, preduzeće mora da ima određenu tržišnu moć. Savršena cenovna diskriminacija Savršena cenovna diskriminacija se odnosi na situaciju u kojoj monopolista tačno zna spremnost svakog kupca da plati i može svakom kupcu da naplati različitu cenu.

CENOVNA DISKRIMINACIJA Dva važna efekta cenovne diskriminacije: Može da poveća monopolski profit. Može da smanji čist gubitak.

CENOVNA DISKRIMINACIJA Primeri cenovne diskriminacije Cena telefonskih usluga za pravna lica Cene avionskih karata Kuponi za popuste Cena komunalija

ZAKLJUČAK: SVEPRISUTNOST MONOPOLA U kojoj meri su prisutni problemi koji nastaju zbog monopola? Monopoli su česta pojava. Većina preduzeća poseduje izvesnu kontrolu nad cenama koje naplaćuju zbog diferenciranosti proizvoda. Retka su preduzeća koja poseduju znatnu monopolsku moć. Malo je dobara koja su zaista jedinstvena.

REZIME Monopol je preduzeće koje je jedini prodavac na svom tržištu. Monopol se suočava sa opadajućom krivom tražnje za njegovim proizvodom. Marginalni prihod monopola uvek je manji od cene njegovog dobra.

REZIME Poput konkurentnog preduzeća, i monopolsko preduzeće može da maksimizira profit ako proizvodi količinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku. Za razliku od konkurentnog preduzeća, cena monopolskog preduzeća veća je od njegovog marginalnog prihoda, pa je i cena veća od marginalnog troška.

REZIME Obim autputa koji maksimizira profit monopoliste manji je od količine koja maksimizira zbir potrošačevog i proizvođačevog viška. Monopol izaziva čiste gubitke koji su slični čistim gubicima koji nastaju usled oporezivanja.

REZIME Na neefikasnost monopolskog ponašanja kreatori ekonomske politike mogu da reaguju tako što će primeniti antimonopolski zakon, ili regulisati cene koje naplaćuje monopol, ili monopolistu pretvoriti u preduzeće kojim upravlja država. Ako smatraju da je tržišni neuspeh mali, kreatori ekonomske politike mogu odlučiti da ne učine ništa.

REZIME Monopolisti često uvećavaju profit tako što naplaćuju različite cene za isto dobro, a na osnovu spremnosti kupca da plati. Ovom praksom cenovne diskriminacije može da se poveća ekonomsko blagostanje i smanji čist gubitak.