Oporezivanje i efikasnost

Παρουσίαση με θέμα: "Oporezivanje i efikasnost"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Oporezivanje i efikasnost
Javne finansije - predavanja -

2 Višak poreskog tereta - primer
Neki potrošač pojede 10 sladoleda nedeljno, po ceni od 100 din po sladoledu Država razrezuje porez od 25% na potrošnju sladoleda Pri savršeno elastičnoj ponudi, cena za potrošača raste na 125 din Potrošač smanjuje potrošnju sladoleda na nulu i troši 1000 din nedeljno na druga dobra i usluge Porez državi nije omogućio nikakav prihod, a potrošača je doveo u gori položaj

3 Višak poreskog tereta Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka Višak poreskog tereta Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda Naziva se i troškom blagostanja, čistim gubitkom ili mrtvim teretom poreza (eng. excess burden or deadweight loss)

4 Višak poreskog tereta - primer
Potrošač ima fiksni prihod I Prihod troši na samo dva proizvoda: ječam i kukuruz Cena ječma je Pb po kg, a cena kukuruza Pc po kg Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije Granični troškovi su konstantni Razmotriti sledeće slučajeve: Ne postoje porezi Postoji ad valorem porez na ječam, po stopi od tb Postoji paušalni porez na ječam, u iznosu od Tb

5 Efekat poreza na budžetsko ograničenje
Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam Količina kukuruza A Nagib=-Pb/Pc Ca Cb Nagib=-(1+tb)Pb/Pc E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i F D Ba B1 Odsečak=I/(1+tb)Pb Odsečak I/Pb Količina ječma

6 Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda
Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam A Količina kukuruza G Ca E2 Cb E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i F ii D B2 B1 Količina ječma

7 Višak tereta poreza na ječam
Količina kukuruza A G Poreski prihodi Ca H M Ekvivalentna varijacija E2 C2 E1 N C1 Paušalni porez E3 i F ii I D B2 B3 B1 Količina ječma

8 Višak tereta - Zaključci
Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta Neefikasan je, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda Paušalni porez ne stvara višak tereta Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda

9 Paušalni porez kao alternativa
Ako su paušalni porezi efikasni, zašto nisu u širokoj primeni? Neprivlačni su pre svega iz političkih razloga: siromašni i bogati bi plaćali iste iznose I pored toga oni predstavljaju važan standard sa kojim se poredi višak tereta drugih vrsta poreza

10 Višak poreskog tereta – analitički prikaz
Postoje li neki rezultati ekonomije blagostanja koji bi nam mogli pomoći da shvatimo zašto dolazi do viška tereta? Uslov za Pareto efikasnost je Kako je gornji uslov je narušen

11 Višak tereta poreza na dohodak
Da li porez na dohodak dovodi do viška tereta? Razmotrimo situaciju kada pored ječma i kukuruza postoji i treće dobro – dokolica (l). Uslovi za Pareto efikasnost su: Proporcionalni porez na dohodak narušiće prva dva uslova, dok paušalni porez neće

12 Slučaj neelastične tražnje
Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? Ne Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara) To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost

13 Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom
Količina kukuruza E1 C1 i J R E2 C2 S C3 E3 ii F K D B1 = B2 B3 Količina ječma

14 Efekat dohotka i efekat supstitucije
Promena tražnje za određenim dobrom koja se ostvaruje isključivo kroz uticaj promene cene na promenu realnog dohotka Efekat supstitucije Sklonost pojedinca da troši više jednog a manje drugog dobra, usled relativne promene cena Zove se još i kompenzovana reakcija

15 Kompenzovana kriva tražnje
Pokazuje kako se tražena količina menja sa promenom cene, pri čemu korisnost ostaje konstantna Zove se još i Hiksova kriva tražnje

16 Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje
Cena ječma a Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta (1 + tb)Pb S’b g f h d i Pb Sb Db q2 q1 Količina ječma

17 Formula za višak tereta
A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb ∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tbPb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2

18 Šta nam govori formula za višak tereta?
Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak terete Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj

19 Primer – Oporezivanje avionskih karata
Poreska stopa na avionske karte u SAD je 10% Cenovna elastičnost tražnje je oko 1.0 [Oum et al. 1992] Godišnji prihod od prodaje karata je približno 86 mlrd. $ [US Bureau of the Census, 2006] Sledi: η = 1.0 Pq = 86 mlrd. $ t = 0.1 Ukupni poreski prihodi = tPq = 8.6 mlrd. $ Višak tereta = ½ ηPqt2 = 430 miliona $ (5% od poreskih prihoda)

20 Teorija „drugog najboljeg“
Monopoli, eksterni efekti, ranije uvedeni porezi Teorija "drugog najboljeg": U prisustvu postojećih distorzija Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da povećaju efikasnost, mogu i da je smanje Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da smanje efikasnost, mogu i da je povećaju

21 Višestruki porezi i teorija "drugog najboljeg"
Cena džina po galonu Cena ruma po galonu f c (1 + tg)Pg (1 + tr)Pr g b h Pr a d Pg e Dr’ Dg Dr g2 g1 r2 r3 r1 Galoni džina Galoni ruma

22 Hipoteza o dvostrukoj dividendi
Piguovski porez Porez na netržišnu ekonomsku aktivnost koja stvara negativne eksternalije Primer: ekološki porez primorava zagađivača da smanji proizvodnju Hipoteza o dvostrukoj dividendi: Ako se prihod od nekog pigouvskog poreza koristi za smanjenje stope poreza na dohodak, tada raste efikasnost na oba tržišta Glavna kritika hipoteze: Povećanje piguovskog poreza pogoršava postojeće distorzije na tržištu rada

23 Diferencijalno oporezivanje inputa
Zarada Višak tereta = ½ (ΔH)tw2 Zarada (1 – t)VMPmkt b w2 a w1 w1 (1 – t)w2 e VMPmkt VMPhome d c Sati rada u kući H* H1 Sati rada na tržištu 0’

24 Višak tereta od subvencije
m Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta n o v Ph Sh q r u (1 – s)Ph Sh’ Dh h1 h2 Usluge stanovanja

25 Višak tereta poreza na dohodak
Višak tereta = ½ εwL1t2 Višak tereta Zarada po satu rada SL f i d w (1 – t)w g h a L2 L1 Broj radnih sati

26 Primer – Oporezivanje zarade
Neka je poreska stopa na zaradu 40% Elastičnost broja časova rada u odnosu na zaradu je 0.2 Broj radnih sati godišnje je 2000. Zarada po satu je 20 $ Sledi: ε = 0.2 wL = $ t = 0.4 Ukupni poreski prihodi = twL = $ godišnje Višak tereta = ½ εwLt2 = 640 $ godišnje (4% od poreskih prihoda)