Hukov zakon Deformacija čvrstih tela

Παρουσίαση με θέμα: "Hukov zakon Deformacija čvrstih tela"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Hukov zakon Deformacija čvrstih tela
Milena Martinović II-2 Ljubica Mihailović II-2

2 Mehaničke oscilacije i oscilovanje
Hukov zakon Period i frekvencija oscilovanja Prosto harmonijsko kretanje Prosto klatno Energija prostog harmonijskog oscilatora Veza sa uniformnim kretanjem po kružnici Prigušeno harmonijsko kretanje Prinudno oscilovanje,rezonancija Oscilovanje: Kretanje bove na ustalasanom moru Dete na ljuljaški Žica na gitari Atomi u čvorovima kristalne rešetke Kretanje napred-nazad Menja se rastojanje od ravnotežnog položaja,brzina i energija

3 Hukov zakon Promena dužine tela pri istezanju ili sabijanju čvrstih tela veća je ukoliko je sila koja izaziva ovu deformaciju jača. Još u 17. veku engleski naučnik  Robert Huk je eksperimentalno utvrdio da u slučaju malih deformacija važi:  "Promjena dužine tela upravo je jednaka  sili koja dovodi do istezanja (odnosno sabijanja).” F=k·Δl 

4 Hukov zakon F=k·Δl gde je Δl promjena dužine tijela pri djelovanju sile F,  a k je koeficijent elastičnosti. Jedinica za koeficijent elastičnosti je N/m . Koeficijent elastičnosti zavisi od materijala od kojeg je telo napravljeno ( veći je, recimo, za metale, nego za drvo ili beton), ali zavisi i od dimenzija tela. Merenja pokazuju da se, npr., dva štapa od istog materijala, ali različitih dimenzija, pri delovanju iste sile ne deformišu jednako: štap se više istegne (ili sabije) ako je duži i ako je tanji.

5 Hukov zakon Δl=(F·l)/(E·S)
Normalni napon Normalni napon brojno je jednak sili koja deluje u pravcu normale na poprečni prejsek jedinične površine:            σ = F/S  Jedinica za normalni napon je N/m² . Hukov zakon se može pisati i u obliku:            δ=σ/E Koeficijent elastičnosti   F=(E·S·Δl)/l;     k=(E·S)/l S obzirom da modul elastičnosti zavisi samo od materijala, a ne i od oblika i dimenzija tela, bolje je da se Hukov zakon zapisuje u obliku formule Δl=(F·l)/(E·S). Hukov zakon  Δl=(F·l)/(E·S) F - sila koja dovodi do istezanja l - dužina tela S – površina poprečnog preseka tela na koji deluje sila; Δl- promena dužine E - Jungov model elastičnosti.

6 Hukov zakon Relativna promjena dužine tela pri istezanjuupravo je jednaka normalnom naponu.Merna jedinica zamodul elastičnosti je: N/m²(paskal). Opruga (mi često kažemo feder ) je mašinski element  koji se koristi za ostvarivanje elastičnih spojeva. Pod delovanjem sile dolazi do deformacije opruge, a po prestanku delovanja sile vraćaju se u prvobitni položaj. F=-kx Sila sa kojom se opruga opire pritisku linearno proporcionalna promeni dužine opruge

7 Hukov zakon Restituciona-povratna sila Za deformacije duž jedne x-ose
Oscilovanje plastičnog lenjira pričvršćeno na jednom kraju

8 Hukov zakon F = -kx k – ima veze sa Jungovim delom elastičnosti
Pokazuje koliku silu treba upotrebiti da bi se telo deformisalo za jednu jedinicu dužine

9 Hukov zakon

10 Prosto harmonijsko kretanje
Pod delovanjem sila koje se opisuju Hukovim zakonom Takvo oscilovanje-prosto harmonijsko Otklon iz ravnotežnog položaja-elongacija Maksimalna elongacija-amplituda Ni period ni frekvencija ne zavise od amplitude

11 Deformacija čvrstih tela
Na prvi pogled reklo bi se da su čvrsta tela otporna na svaku vrstu deformacije. Kreću se u pravcu dejstva sile i obrću se pod dejstvom momenata.Deformacije čvrstih tela pod dejstvom spoljašnjih sila mogu biti dvojake. Ako se telo po prestanku dejstva sila vraća u prvobitan oblik kaže se da je elastično Čvrsta tela su sastavljena od velikog broja uredjenih atoma ili molekula koji su medjusobno povezani medjumolekularnim silama. Prilikom sabijanja medju atomima se javljaju odbojne sile koje teže da ih vrate u prvobitan položaj i obrnuto, prilikom istezanja se javljaju privlačne sile medju molekulima

12 Elastičnost Na slici je prikazana kubna rešetka u kojoj su medjumolekularne sile simbolički predstavljene oprugama. Ovakav položaj atoma ili molekula odgovara minimumu potencijalne energije kome teže sva tela u prirodi

13 Elastičnost Na sl.(a) sila deluje normalno na površinu tela usled čega može doći do istezanja ili do sabijanja tela ukoliko sile deluju u suprotnom smeru. Ako sila leži u (tangencijalnoj) ravni tela, dolazi do smicanja jednog sloja tela u odnosu na drugi, tj. dolazi do deformacije smicanja kao što je prikazano na sl.(b) Hidrostatički pritisak deluje na telo sa svih strana usled čega može doći do promene njegove zapremine i takva vrsta deformacije naziva se zapreminska deformacija (sl.(c)) a b c

14 Elastičnost Za sva tri tipa deformacije zajednička je sila koja deluje na neki deo površine tela - napon. Pod dejstvom te sile dolazi do deformacije tela. Kao mera te deformacije uvodi se pojam relativne deformacije koji predstavlja odnos promene dimenzije tela i prvobitne dimenzije. Relativna deformacija je bezdimenziona veličina s obzirom na to da predstavlja odnos dve veličine iste prirode. Huk (Hooke) je ustanovio da je kod elastičnih tela napon proporcionalan relativnoj deformaciji. Konstanta E se naziva modul elastičnosti materijala.

15 Istezanje i sabijanje Na slici dve sile jednakog intenziteta deluju normalno na površinu S (poprečni presek) tela pa se zato odnos naziva normalni napon.  Pod dejstvom sile F došlo je do istezanja štapa za ΔL, pa je u ovom slučaju relativna deformacija data odnosom Prema Hukovom zakonu je  ili 

16 Istezanje i sabijanje Na slici je prikazana zavisnost normalnog napona od relativne deformacije. Deo OA na krivoj predstavlja granicu proporcionalnosti i oblast važenja Hukovog zakona. Tačka B predstavlja granicu elastičnosti i dalje od nje deo krive BC je oblast plastičnih deformacija, u ovoj oblasti po prestanku dejstva sile telo ostaje trajno deformisano. Ukoliko bi se napon povećavao i dalje, u tački C bi došlo do kidanja materijala. 

17 Smicanje Druga vrsta naprezanja materijala je prikazana na slici. U odnosu na presek tela S, sile imaju tangencijalni pravac, pa tangencijalni napon predstavlja odnos U ovom slučaju sila teži da smakne jedan sloj u poprečnom preseku tela u odnosu na drugi sloj, pa se ovakav slučaj naziva naprezanje na smicanje. Relativna deformacija u slučaju smicanja iznosi 

18 Smicanje jer je u praksi ugao θ mali, pa se na taj način relativna deformacija jednostavno izražava uglom θ. I u ovom slučaju je relativna deformacija srazmerna tangencijalnom naponu, pa se može pisati ili Konstanta proporcionalnosti Es se naziva modul elastičnosti ili modul smicanja.

19 Zapreminska deformacija
Slika predstavlja telo koje je potopljeno u tečnost, tako da napon pri ovoj vrsti deformacije odgovara pritisku kojim tečnost deluje na telo podjednako u svim pravcima. Pod dejstvom sile dolazi do smanjenja zapremine tela ΔV, tako da relativna deformacija iznosi ΔV/V. Hukov zakon pri ovoj vrsti deformacije glasi gde je B zapreminski moduo stišljivosti. Recipročna vrednost modula stišljivosti naziva se koeficijent stišljivosti s=1/B.

20 Zapreminska deformacija
Moduo stišljivosti vode je 2.2*109 N/m2, a gvožđa je 16*1010 N/m2. Na dnu Tihog okeana na prosečnoj dubini 4000 m, pritisak iznosi 4.7*107 N/m2. Relativna deformacija ΔV/V, neke zapremine vode na ovoj dubini je 1.8%, dok je za neko telo od gvožđa 0.025%. Ovo upravo govori o tome koliko su jake veze među atomima rešetke čvrstog tela u odnosu na atome ili molekule tečnosti.

21 Hvala na pažnji