LEUKOCITI granulociti, monociti, limfociti

Leukocitna loza Leukociti su sve ćelije sa jedrom u perifernoj krvi. U perifernoj krvi zdravih osoba postoje 3 vrste leukocita, a to su: - zrele ćelije granulocitne loze; - zrele ćeije monocitne loze; - zrele ćelije limfocitne loze; Njihov broj se kreće od 4,0 do 9,0 x 10 9 /L. Vrednosti više od 10,0 x 10 9 /L predstavljaju leukocitozu, a niže od 3,0 x 10 9 /L leukopeniju. Po funkciji leukociti se mogu podeliti na: - fagocite, gde spadaju granulociti i monociti; - ćelije imunog sistema, gde spadaju T i B limfociti i ćelije prirodne ubice;

- neutrofilne, bazofilne i eozinofilne granulocite; Svi leukociti vode poreklo od pluripotentne matične ćelije od koje nastaju i sve druge hematopoetske ćelije. Od ove ćelije nastaje, s jedne strane, unipotentna (opredeljena) matična ćelija za mijelomonocitnu lozu, a sa druge strane unipotentna (opredeljena) matična ćelija za limfocitnu lozu. Morfologija ovih matičnih ćelija nije otkrivena. Od ovih ćelija nastaju nastaju prve morfološki prepoznatljive ćelije koje će dajim deobama i diferencijacijom dati zrele leukocite : - neutrofilne, bazofilne i eozinofilne granulocite; - monocite; - T i B limfocite;

Hematopoeza

Granulociti Granulocitopoeza - Iz pluripotentne matične ćelije nastaje mijeloidna matična ćelija pod kontrolom faktora rasta IL-1, IL-3, IL-6, koji deluju sinergistički. - Iz mijeloidne matične ćelije nastaje usmerena matična ćelija granulocitne loze. Iz ove ćelije redom nastaju mijeloblast, promijelocit, mijelocit, metamijelocit, štapićasti i segmentirani granulociti. - Mijeloidna matična ćelija sadrži receptore CD34 i CD33. - CD33 je lektin sličan imunoglobulinu koji se spaja sa sijalinskom kiselinom i na taj način omogućava prenos signala u ćeliju. - Kod zdravih ljudi u koštanoj srži nalazi se 10 do 15 puta više leukocita nego u krvi. Kada pređu u krv granulociti provode 6 do 10 sati u cirkulaciji, nakon čega prelaze u tkiva, gde obavljaju fagocitozu. - Granulociti u tkivima žive od 4 do 6 dana. - U krvi granulociti mogu biti cirkulišući, kada određuju krvnu sliku i rubni (marginalni), kada prelaze u krv pod uticajem hormona, citokina i bakterijskih produkata. - U granulocitopoezi učestvuju granulocitopetin i halon kao i vitamin B12 i folna kiselina.

Mijeloblast - Okruglog oblika, prečnika od 12 do 20 mikrona; - Citoplazma je tamno plave boje bez granula; - Jedro je ovalnog ili okruglog oblika sa 2 do 6 jedaraca plavkaste boje; - Hromatin je rastresit u vidu nežne mreže, crvenkasto obojen i podseća na ’’isprano meso’’; - Pojava primarnih azurofilnih granula u cito- plazmi je znak sazrevanja u promijelocit; - Koštana srž normalno sadrži do 4 % mijelo- blasta;

Promijelocit - Prečnika je od 21 do 28 mikrona; - Oblik im je okrugao ili ovalan; - Citoplazma je bazofilna, plavo obojena, sa granulama različitih oblika koje su nepravilno raspoređene; - Boje se od crveno do ljubičasto-plavo; - Granule koje prve nastaju su primarne, a sekundarne nastaju u zrelijim ćelijama granulocitne loze; - Jedro je veliko, okruglog ili ovalnog oblika, sa 2 do 3 jedarca plave boje; - Hromatin je raspoređen u vidu mreže, obojen tanmocrveno i grublje stukture nego kod mijeloblasta. Prestanak stvaranja primarnih granula i početak sinteze sekundarnih, znak su prelaska promijelocita u mijelocit. Deobom promijelocita nastaje mijelocit.

Mijelocit - Prečnik se kreće od 10 do 18 mikrona; - Mijelocit je ćelija manje veličine od prethodne dve; - Prečnik se kreće od 10 do 18 mikrona; - Ovalnog je ili okruglog oblika; - Citoplazma se boji svetlocrveno; - U citoplazmi prisutne su granule jednake veličine; - U početku su granule plavo-crvene, sa sazrevanjem mogu imati crvenu, plavu ili jedva vidjivu boju; - Mijelociti se prema boji granula dele na: 1. neutrofilne 2. bazofilne 3. eozinofilne; - Jedro je ovalno ili okruglo; - Hromatin je u vidu mreže, delimično sa gomilicama; Mijelocit je poslednja ćelija ove loze sposobna za deobu.

Metamijelocit - Okruglog je ili ovalnog oblika; - Veličina se kreće od 10 do 12 mikrona; - Citoplazma se boji svetlocrveno i ima je u većem sloju nego kod mijelocita; - Kao i kod mijelocita, granule u citoplazmi mogu biti eozinofilne, bazofilne i neutrofilne. - Jedro je karakterističnog bubrežastog oblika, najčešće potisnuto na periferiju ćelije i odvojeno od citoplazme debljom opnom; - Jedro je tamno crvene boje; - U jedru nema jedarca. - Hromatin je organizovan u veće grudvice; Sazrevanjem metamijelocita nastaje štapićasti granulocit.

Štapićasti granulocit - Njegov prečnik je od 10 do 12 mikrona; - Citoplazma je svetloružičasta sa eozinofilnim, bazofilnim i neutrofilnim granulama; - Prema vrsti granula dele se na eozinofilne, bazofilne i neutrofilne; - Jedro je oblika štapa ili kifle, tamnocrvene boje, bez jedarca; - Hromatin jedra je sakupljen u gomile; Sazrevanjem štapićastog granulocita nastaje zrela ćelija granulocitne loze – segmentovani granulocit.

Segmentovani granulocit - Okruglog ili ovalnog oblika, prečnika od 10 do 12 mikrona; - Jedro je podeljeno na više segmenata (do 5) koji se međusobno spojeni tankim, slabo vidljivim mostićima. - Kod žena uz poslednji segment nalazi se Barovo telašce, koji je neaktivan X hromozom. - Citoplazma je svetloružičasta; - Segmentovani granulociti se na osnovu izgleda jedra i granula prisutnih u citoplazmi dele na: 1. eozinofilne granulocite 2. bazofilne granulocite 3. neutrofilne granulocite.

- Jedro eozinofila se sastoji od 2 segmenta i liči na bisage - Jedro eozinofila se sastoji od 2 segmenta i liči na bisage. - Granule su tamnocrvene boje. - Sadrže peroksidazu, lizozim, katalazu enzima peroksizomalne ß-oksidacije lipida i različite bazne proteine. - Glavni bazni protein je citotoksičan za parazite i indukuje oslobađanje histamina iz bazofilnih granulocita i mastocita. - Charcot-Leyden-ovi kristali poseduju aktivnost lizofosfolipaze. - Uloga eozinofila je u alergijskim reakcijama, odbrani od parazita, odklanjanja fibrina nastalog tokom upale.

- Jedro bazofilnog granulocita je nepravilnog bubrežastog oblika sa velikim brojem useka, bez jedarca. - Hromatin jedra je zbijen u vidu grudvica. - Granule su bazofilne i gusto raspoređene, pa se jedro teško uočava. - Granule sadrže heparin i histamin koji se osobađaju pri njihovom raspadanju (degranulaciji). - Na membrani nalaze se receptori za IgE.

- Granule neutrofilnih granulocita su sitne i mnogobrojne, ravnomerno rasporedjene u citoplazmi. Slabo primaju boju. U obojenom razmazu se vide kao svetloružičasta telašca. - Značajnu ulogu imaju u odbrani organizma od infekcija raznim mikroorganizmima. Tu ulogu neutrofilni granulociti ostvaruju procesom fagocitoze. Fagocitoza se ostvaruje procesom endocitoze. Kada mikroorganizmi ii druge čestice dospeju u organizam dolazi do privlačenja granulocita na to mesto. Ova pojava naziva se hemiotaksa. Hemiotaksu izazivaju razne hemijske supstance koje se stvaraju u tkivu gde su prodrli mikroorganizmi ili druge čestice ili ih oslobađaju sami mikroorganizmi. - Sekretorna uloga granula je u tome što se u njima odvija sinteza raznih enzima i belančevina koje se izlučuju u digestivnu vakuolu ili krv.

Monociti Monocitopoeza Monociti vode poreklo od unipotentne matične ćelije za mijelomonocitnu lozu. Iz ove morfološki neprepoznatljive matične ćelije nastaju odvojeno, preko mlađih ćelija granulociti i monociti u zavisnosti od određenih humoralnih i ćelijskih faktora. Monociti nastaju u koštanoj srži. U morfološkom pogledu razlikujemo monoblast, promonocit i monocit. Prelaskom mladih monocita u krvotok nastaju makrofagi. Na površini mlađih ćelija monocitne loze nalaze se receptori M-CSF, lizozim, Fcgama receptora. Zreli monociti poseduju CD11b/CD18 antigen. Makrofagi poseduju makrosijalin i sijaloadhezin. Makrosijalin (CD68) je glikoprotein koji verovatno učestvuje u metabolizmu lipoproteina. Sijaloadhezin je receptor koji se veže za sijalinski ostatak ćelijske membrane i omogućava povezivanje i međudelovanje makrofag-ćelija ili makrofag-ekstracelularni matriks. CD14 je receptor za koji se vezuju lipopolisaharidi, čime počinje aktivacija tih ćelija.

Monoblast - Okruglog ili ovalnog oblika, veličine 14 do 21mikrona; - Citoplazma čini srednje izražen sloj oko jedra i obojena je sivo-plavo; - U citoplazmi nema granula; - Jedro je ovalno ili okruglo, sa 2 do 6 jedaraca; - Boji se crveno, svetlije nego mijeloblast, a jedarca se boje plavo; - Hromatin jedra je rastresit, raspoređen u vidu tanke mreže; - Za razliku od mijeloblasta monoblast nikada ne sadrži Auerove štapiće ili granule i ima svetlijie obojen hromatin. Za razliku od limfoblasta hromatin je nežnije stukture.

Promonocit - Okruglog ili ovalnog oblika, veličine od 14 do 21 mikrona, kao i monoblast; - Sloj citoplazme se boji sivo-plavo i ima zamućen izgled; - U citoplazmi se nalaze sitne, crvene (azurofilne) granule koje daju izgled prašine; - Jedro je najčešće okruglo ili ovalno, ali može biti ugnuto ili savijeno, svetlo crvene boje; - Hromatin je končastog izgleda; - U jedru nema jedarca;

Monocit - Najveća ćelija periferne krvi zdravih osoba; - Veličina monocita kreće se od 14 do 21 mikrona; - Na obodu ćelije mogu se naći jedan, dva ili više produžetaka (pseudopoda); - Citoplazma je sivo-plave boje zamućenog izgleda; - Prisutne su azurofilne granule koje liče na prašinu; - Jedro je okruglog, ovalnog, potkovičastog ili bubrežastog oblika; - Jedro nema jedarce i boji se svetlocrveno; - Hromatin je u vidu mreže čiji se konci pružaju u jednom pravcu;

Limfociti Limfociti su ćelije koje specfično prepoznaju antigen i na njega reaguju specifičnom imunoreakcijom. Nastaju od matičnih ćelija koštane srži, a u zrele imunokompetentne ćelije sazrevaju u primarnim limfopoeznim organima- timusu i koštanoj srži. Pod dejstvom određenih faktopa mikrosredine, iz pluripotentnih matičnih ćelija nastaju opredeljene, unipotentne ćelije za T i B limfocite. Dalja diferencijacija za T i B limfocite odvija se u dve sukcesivne faze: - antigen nezavisna faza (u timusu za T limfocite, a u ekvivalentima Fabricijeve burze za B limfocite) - antigen zavisna faza (u perifernim limfnim organima: limfnim žlezdama, slezini, tonzilama, limfnom tkivu creva) Imunokompetentni T limfociti nastaju u antigen-nezavisnoj fazi, koja se deli u 3 stupnja: pretimusni, timusni i posttimusni stupanj. Postoji više subpopulacija T limfocita: - pomažući limfociti- CD3+CD4+CD8-TCRa/b+ - citotoksični limfociti- CD3+CD4-CD8+TCR α/β+ - regulacijski limfociti- CD4 - limfociti NK-T- CD4+TCRalfa/beta+ - limfociti sa fenotipom CD4-CD8-TCR-gama/delta+ ili CD4-CD8+TCRgama/delta+

Imunokompetentni limfociti nastaju kod ptica, u Fabricijevoj burzi Imunokompetentni limfociti nastaju kod ptica, u Fabricijevoj burzi. Kod sisara antigen nezavisna faza nastajanja B limfocita odvija se u prenatalnom periodu u fetalnoj jetri, koštanoj srži i slezini, a u postnatalnom periodu u koštanoj srži i drugom limfnom tkivu. Od matičnih ćelija nastaju pre –B ćelije, a one dalje diferentuju u imunološki nezrele B limfocite od kojih nastaju zreli, imunokompetetni B limfociti. Za T limfocite su karakteristični T antigeni i receptori za eritrocite ovce. Za B limfocite su karakteristični B antigeni, membranski imunoglobulin i receptori za eritrocite miša. U morfološkom pogledu, na osnovu zrelosti ćelija limfocitne loze, razlikuju se limfoblast, prolimfocit i limfocit.

Limfoblast - Veličine je od 14 do 21 mikrona, okruglog oblika; - Citoplazma je svetloplave boje, homogena, bez granula; - Jedro je centralno postavljeno, ovalno ili okruglo, sa jednim do dva jedarca; - Hromatin je raspoređen u vidu konaca mreže ili sitnih tačaka; - U citoplazmi limfoblasta nikada se ne mogu naći granule kao ni Auerovi štapići, što se koristi za razlikovanje od mijeloblasta. Takođe, mijeloblasti mogu da sadrže i do 6 jedaraca, dok je kod limfoblasta taj broj manji.

Prolimfocit - Veličine je od 14 do 19 mikrona; - Ovalnog je ili okruglog oblika; - Citoplazma je svetloplava sa retkim azurofilnim granulama; - Jedro je ovalno ili okruglo, centralno postavljeno, sa jednim okruglim plavim jedarcem. - Hromatin je u vidu grudvica koje su povezane grubljim koncima;

Limfocit - Okruglog ili ovalnog oblika; - Prema veličini limfociti se dele na: 1. velike (mlađe) 8-18 mikrona 2. srednje (zrele) 8-14 mikrona 3. male (stare) 6-8 mikrona - Sloj citoplazme je različit kod ovih ćelija; - Citoplazma je svetloplava, sa malo azurofilnih granula; - Jedro je obično ovalno ili okruglo, a ponekad slabo uvučeno; - U jedru nema jedarca; - Limfociti se mogu razlikovati i po kompaktnosti hromatina;

Literatura 1. Miroljub V. Petrović, Laboratorijska hematologija za studente farmacije, Beograd 2009. 2. Prof. dr. sc. Boris Labar, Prof. dr. sc. Erik Hauptmann i suradnici, Hematologija, Školska knjiga, Zagreb 2007. 3. Milosav Ristić, Slobodan Ristić, Zoran Ristić, Hematologija sa transfuziologijom za III razred medicinske škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2001.