Indikatori doprinosa poljoprivrede ukupnom privrednom razvoju zemlje Najznačajniji elementi makro-strateškog planiranja u agraru su: utemeljenje institucionalnog okvira za makro menadžment u agrosistemu; utvrđivanje značaja i mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju zemlje; (3) definisanje jasnih pravaca i ciljeva razvoja agroprivrede (analiza uslova za razvoj, anticipiranje problema i načina njihovog eliminisanja); (4) izrada modela alokacije resursa.

Indikatori doprinosa poljoprivrede ukupnom privrednom razvoju zemlje Osnovna pitanja 1. U kojoj meri poljoprivreda može obezbediti sredstva za industrijalizaciju? 2. Da li razvoj ukupne ekonomije može biti zaustavljen ukoliko poljopriveda bude duže zapostavljena u njenom vlastitiom razvoju? Osnovni pokazatelji preko kojih razvijajuća poljoprivreda doprinosi razvoju zemlje su: Produkt kontribucija Faktor kontribucija Market kontribucija Eksport kontribucija

Produkt kontribucija: Povećanje ponude hrane i sirovina polj.porekla Statistički se meri učešćem poljoprivrede u društvenom proizvodu i nacionalnom dohotku zemlje Izvođenje i analiza Kuznecove formule P=Pa+Pn gde su pokazatelji Pa - proizvodnja poljoprivrednog sektora i Pn - proizvodnja nepoljoprivrednog sektora Izvođenjem ove formule utvrđuju se bitni odnosi: (a) inverzan odnos između rasta poljoprivrednog udela (Para/δP) u rastu GDP, (b) odnos sektorskog udela (Pn/Pa) u GDP i (c) odnos sektorskih stopa rasta (rn/ra).

Izvođenje Kuznjecove formule Ako je δPa/Pa=ra; δPn/Pn=rn, onda je

Komentar Kuznecove formule Gde su: P= ukupni nacionalni produkt Pa= poljoprivredni produkt Pn= nepoljoprivredni produkt ra= prosečna godišnja stopa rasta Pa rn = prosečna godišnja stopa rasta Pn Para/δP= udeo poljoprivrede u rastu GDP Tri su bitna parametra koja determinišu promene u odnosima agrarnog i neagrarnog sektora: Inicijalni odnos poljoprivrednog i nepoljoprivrednog produkta (Pn◦/Pa◦) Stopa rasta poljoprivredne proizvodnje (ra) Razlika sektorskih stopa rasta (rn-ra)

Udeo poljoprivrede u rastu GDP ima inverzan odnos sa nivoom ekonomskog razvoja U razvijajućoj ekonomiji se očekuje da rast agrarnog sektora zaostaje iza rasta nepoljoprivrednog sektora. Zašto je to tako? Tri su osnovna razloga: Efekat izmene resursne strukture Delovanje Engelovog zakona Efekat urbanizacije Ipak, razvoj u manje razvijenim zemljama je u dugom roku uslovljen stopom rasta tržišnosti domaće poljoprivrede jer je ovaj sektor važan izvor sirovina (obično se razvija prehrambena i tekstilna industrija) i postaje sve više integrisan sa ostalim segmentima moderne agroprivrede.

Gde se krije zamka za nerazvijene? U nerazvijenim zemljama je izrazit kontrast između visokih oportunitetnih troškova uvoza hrane i relativno niskih oportunitetnih troškova domaće proizvodnje hrane U toku procesa industrijalizacije i urbanizacije tražnja za hranom izvan polj.gazdinstva teži da bude veća od stope rasta zapošljavanja u industrijskom sektoru Ukoliko slobodno dejstvo tržišnih zakonitosti nije sputano, scenario izgleda ovako: Dohodak nepolj.radnika je relativno viši... Dohodovni elasticitet u tražnji hrane je relativno visok...Raste tražnja za hranom...Oni koji ostaju u poljoprivredi ne mogu da prate porastom produktivnosti povećanje tražnje za hranom... Manjak ponude u odnosu na višak tražnje rezultira porastom cena... Rast cena hrane prouzrokuje inflatorni efekat jer je prisutan pritisak na poslodavce da povećaju nadnice iznad nivoa rasta produktivnosti...Profit pada, investicije se umanjuju, drastično pada stopa industrijskog razvoja...

Epilog – gde su osnovni elementi za zaključak? Država mandatorno odlučuje o odnosima cena na tržištu upravljajući makazama cena otvorenim na štetu poljoprivrede/u korist industrije, tj. poljoprivreda dobija ulogu branika socijalnog položaja radništva. Vremenom, poljoprivreda postaje kočnica daljeg privrednog razvitka. Zapostavljanje njenog razvoja preko efekta izmene resursne strukture i efekta urbanizacije direktno vodi zaostajanju industrijskog sektora u odnosu na projektovane stope rasta

Produkt kontribucija poljoprivrede razvoju privrede Srbije Grafikon 1: Učešće agrobiznisa u DP Izvor: M.Ševarlić (2003) Makroekonomski pokazatelji tranzicije agroprivrede u SR Jugoslaviji (1990-2000), objavlj. u Poljoprivreda i privredni razvoj u evropskim integracijama, Poljoprivredni fakultet Zemun

Faktor kontribucija: Transfer resursa iz poljoprivrede u druge sektore Poljoprivreda je baza izvlačenja viškova različitih vrsta za razvoj prioritetnog sektora u inicijalnoj fazi Dva aspekta: Transfer kapitala (akumulacije) Transfer radne snage uključujući i “ljudski kapital”

Transfer kapitala Poljoprivreda fundira razvoj prioritetnih delatnosti u inicijalnoj fazi jedino ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: Poljoprivredni viškovi realizuju se na tržištu Farmeri su neto štediše, tj. manje troše nego što proizvode Farmerske uštede moraju biti veće od njihovih investicija u poljoprivredi Osnovna dilema: da li je moralno od farmera tražiti da se lišavaju dela svoga bogatstva da bi fundirali razvoj ostalih delatnosti od kojih nemaju direktnih beneficija? Ekonomska istorija pokazuje da je transfer kapitala iz poljoprivrede u druge sektore neminovnost iz više razloga: Dohodovni elasticitet nepoljoprivrednih proizvoda i usluga je viši Inkrementalni odnos kapital-output teži da bude veći u nepoljoprivrednom sektoru zemalja u razvoju Kao dominantni sektor poljoprivreda je u nerazvijenim zemljama jedini izvor štednje tokom inicijalne faze Poljoprivrednici primaju indirektne beneficije koje se ogledaju u poboljšanju komunikacija i opšte društvenih koristi industrijskog razvoja.

Alternativna sredstva transfera kapitala iz poljoprivrede Obavezne forme mandatorno definisane od strane države (interventni sistem transfera) Direktne metode: 1. oporezivanje poljoprivrednika prema imovinskom katastru ili ostvarenom dohotku, 2. obavezna isporuka polj.proizvoda državi (“otkup polj.proizvoda”) ili 3. naturalna razmena prema šemi u kojoj država deluje kao monopolski snabdevač inputa (seme, mineralna đubriva, gorivo i sl.). Indirektne metode: 1. Kontrola cena ili pariteti cena 2. Manipulisanje deviznim kursom 3. Manipulisanje carinskim stopama

Alternativna sredstva transfera kapitala iz poljoprivrede (str.2) Deset različitih aspekata pariteta cena Četiri aspekta pariteta u vremenu: Paritet kao aktuelni odnos razmene (odnos relativnih cena u trenutku posmatranja) Paritet kao vraćanje na neko pređašnje stanje u odnosima cena koje se smatraju boljim od postojećeg Paritet kao pretpostavljeni (moguć) ili poželjan (optimalan) odnos cena u budućnosti Paritet kao kontinuirani proces promena relativnih cena u određenom vremenskom periodu Šest aspekata pariteta u prostoru: Odnos cena polj.proizvoda i reprodukcionih materijala i opreme iz nepolj.sektora Odnos cena proizvoda unutar primarne poljoprivrede (interni ili horizontalni pariteti) Odnos cena polj.sirovina i finalnih prehrambeih proizvoda (vertikalni pariteti) Međusobni odnos proizvođačkih, otkupnih, veleprodajnih i maloprodajnih cena Odnos tržišnih i propisanih cena polj.proizvoda Odnos domaćih i svetskih cena polj.proizvoda

Alternativna sredstva transfera kapitala iz poljoprivrede (str.3) Dobrovoljna privatna inicijativa za investiranje u uslovima delovanja slobodnog tržišta Ovaj sistem bazira na sredstvima podsticanja poljoprivredne populacije da akumulira i drži uštede u oblicima koji mogu biti upotrebljeni u smislu formiranja investicija u nepoljoprivrednom sektoru – najpoznanitiji primer u svetu pruža Japan kroz instituciju kreditnih zadruga Zadovoljavajući uslovi dobrovoljnog transfera kapitala u Japanu krajem XIX i početkom XX veka Poljoprivredi nije oduzeto pravo da bude tehnološki progresivna Institucionalna forma transfera kapitala formirana je na dobrovoljnoj osnovi udruživanjem poljoprivrednika Praktikovan je sistem oporezivanja na bazi zemljišnih knjiga

Transfer radne snage Ograničavajućih faktori za transfer radne snage iz poljoprivrede su: Veličina rezervoara neograničene ponude radne snage u poljoprivredi “Kvalitet” ruralnih migrnata Raspoloživost (ponuda) i cene ostalih inputa (komplementarnih faktora proizvodnje) neophodnih za razvoj industrije Evidencija iz prakse zemalja u razvoju o tokovima radne snage pokazuje da je stopa ruralnog egzodusa veća od rasta zapošljavanja u nepoljoprivrednom sektoru Kako utvrditi granicu do koje je opravdano stimulisati transfer radne snage iz poljoprivrede? Modeli dualne ekonomije pokazuju da je ključna vrednost mariginalna produktivnost rada u poljoprivrednom sektoru.

Ruralni egzodus u Jugoslaviji – primer prve vrste u svetskim okvirima SGSCG 2004, str. 40 Popis u Srbiji, 2011. RZS: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

Market kontribucija: Obezbeđenje tržišta za industrijske i infrastrukturne objekte Aspekti marketizacije Izdaci poljoprivrednika za industrijske robe (proizvodi lične i reprodukcione potrošnje) = “marketizacija proizvodnog procesa” Prodaja proizvoda industrijskom sektoru (proizvodnja sirovina koje treba preraditi u finalne proizvode) = “marketizacija poljoprivrednog neto produkta” Kako meriti market kontribuciju poljoprivrede ukupnom privrednom razvoju? Idealno rešenje jeste tabela međusobnih odnosa privrednih delatnosti – INPUT-OUTPUT tabela ili MEĐUSEKTORSKA tabela kao osnovni statistički instrument za kompleksnu analizu procesa reprodukcije. Zašto? Čitava aktivnost privrede podeljena je na homogene sektore čija je proizvodnja prikazana u dvostrukoj zavisnosti: kao niz isporuka proizvoda drugim delatnostima i kao niz nabavki inputa neophodnih za ostvarenje te proizvodnje. Input-output tabele mogu biti rađene i kao - međuregionalne tabele - međusektorske tabele ...

Reprodukciona potrošnja u poljoprivredi u svetu Italija SAD Japan Nemačka Grafikon 4: Udeo i struktura reprodukcione potrošnje u poljoprivredi odabranih zemalja

Eksport kontribucija: Doprinos poljoprivrede bilansu plaćanja Dilema: da li market kontribucija poljoprivrede ukupnom privrednom razvoju ima veliki značaj samo u uslovima zatvorene ekonomije, tj. da li je ovaj aspekt doprinosa relativiziran ukoliko postoji uvoz i izvoz? Ekspanzija izvoza poljoprivrednih proizvoda u inicijalnoj fazi nudi mnoge prednosti za zemlje u razvoju, a to su: Izvoze se polj.proizvodi postojeće proizvodne strukture čime se izbegavaju nove investicije Kapital se troši u druge produktivnije svrhe Udeo novih eksportera obično je mali, pri čemu je raspored tražnje sa kojom je suočen izvoznik elastičan Ključno pitanje: da li treba dati prednost kratkoročnim komparativnim prednostima kao što je eksport polj.proizvoda ili se orijentisati na izvlačenje resursa iz poljoprivrede za investicije u industriji koje bi obezbedile komparativne prednosti na dugi rok?

Spoljno-trgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda M.Milovanović: Hrana za Evropu, Poljoprivredni forum Subotica, 2011.

Struktura izvoza i uvoza

Karakteristike razmene sa EU

Značaj CEFTA 2006