Efikasno i pravično oporezivanje

Kriterijumi za ocenjivanje poreskih sistema Poreski sistemi se mogu ocenjivati sa stanovništa efikasnosti i pravičnosti Osim toga pri ocenjivanju poreskih sistema nephodno je analizirati i druge faktore, kao što su: vremenska nekonzistentnost poreske politike, horizontalna pravičnost, troškovi primene poreskog sistema, postojanje podsticaja za utaju poreza Za zemlje kao što je Srbija važna je i međunarodna konkurentnost poreskog sistema

Optimalno oporezivanje proizvoda Oporezivanje svih proizvoda, uključujući i dokolicu, po jedinstvenoj stopi ekvivalentno je paušalnom oporezivanju: tada ne postoji višak poreskog tereta Oporezivanje dokolice nije moguće pa neki višak poreskog tereta mora da postoji Cilj optimalnog oporezivanja je da višak poreskog tereta usled oporezivanja proizvoda X i Y, uz dati nivo javnih prihoda, bude što manji Neutralno oporezivanje podrazumava oporezivanje svih proizvoda po istoj stopi Međutim u opštem slučaju ono nije efikasno

Optimalno oporezivanje proizvoda w(T – l) = PXX + PYY wT = PXX + PYY + wl wT = (1 + t)PXX + (1 + t)PYY + (1 + t)wl 1 wT = PXX + PYY + wl 1 + t

Ramzijevo pravilo Minimizacija ukupnog viška poreskog tereta ostvarena je kada je granični višak tereta za poslednji dolar poreskog prihoda isti za sve proizvode

Ramzijevo pravilo PX Granični višak poreskog tereta = površina fbae = 1/2∆x[uX + (uX + 1)] = ∆X Granični višak tereta g f P0 + (uX + 1) Višak tereta i b P0 + uX h c P0 j e a ∆x ∆X DX X2 X1 X0 X godišnje

Ramzijevo pravilo promene u poreskim prihodima = gfih – ibae = X2 – (X1 – X2)uX granični poreski prihodi = X1 - ∆X granični višak poreskog tereta po dodatnom dolaru poreskih prihoda za X = ∆X/(X1 - ∆X) granični višak poreskog tereta po dodatnom dolaru poreskih prihoda za Y = ∆Y/(Y1 - ∆Y) Minimizacija ukupnog viška poreskog tereta je ostvarena kada važi: ∆X/(X1 - ∆X) = ∆Y/(Y1 - ∆Y) iz čega sledi

Ramzijevo pravilo Ramzijevo pravilo: da bi se minimizirao ukupni poreski teret poreske stope treba da se odrede tako da procentualno smanjenje tražene količine svakog proizvoda bude jednako Podsećanje: višak poreskog tereta je posledica promena odnosa u traženim količinama usled uvođenja poreza Ramzijevo pravilo važi i kada su X, Z i l povezani proizvodi

Reinterpretacija Ramzijevog pravila Neka se sa ηx označi kompenzovana elastičnost tražnje za proizvodom X, a sa tx ad valorem poreska stopa na proizvod X tx predstavlja procentualnu promenu cene X usled poreza proizvod tx ηx je jednak procentualnom smanjenju tražnje za X usled uvođenja poreza Prema Ramzijevom pravilu minimizacija viška poreskog tereta se ostvaruje kada su procentualna smanjenja traženih količina usled uvođenja poreza jednaka, što se može izraziti i na sledeći način: Pravilo inverzne elastičlnosti: ako je proizvodnja dobara nepovezana poreske stope bi trebalo da budu obrnuto proporcionalne koeficijentima elastičnosti

Kortlet-Hejgovo pravilo Ako postoje dva proizvoda, efikasno oporezivanje zahteva da se proizvod, koji je komplementaran dokolici oporezuje po relativno visokoj poreskoj stopi Oporezivanjem proizvoda koji su komplementarni dokolici omogućava da se i dokolica indirektno “zakači”

Razmatranje pravičnosti Implikacije pravila inverzne elastičnosti na pravičnost Vertikalna pravičnost podrazumava da je raspodela poreskog tereta na pojedince u skladu sa njihovom platežnom sposobnošću primer: optimalno i pravično oporezivanje: hleb i kavijar Optimalno odstupanje od Ramzijevog pravila zavisi od toga: koliko društvo vrednuje jednakost, koliko se razlikuje struktura potrošnje bogatih i siromašnih

Primena: oporezivanje porodice U nekim zemljama (npr. SAD) obveznik poreza na dohodak je porodica tj. bračni par se oporezuje na osnovu zbirnog dohotka Da li je višak poreskog tereta minimalan ako se supružnici oporezuju po istoj stopi? Minimizacija višak poreskog tereta se postiža ako se po višoj stopi oporezuje član porodice čija je elastičnost ponude rada manja, a to su zaposleni muškarci Iako postoje zagovornici stava da dohodak udatih žena treba da se manje oporezuje postavlja se pitanje da li je to pravično?

Optimalno oporezivanje dohotka- Edžvortov model Jedno od najspornijih pitanja u oblasti javnih finansija odnosi se na to kako oporezovati dohodak: proporcionalno ili progresivno? Edžvort je konstruisao model optimalnog oporezivanja dohotka na osnovu sledećih pretpostavki: oporezivanje dohotka treba da bude u funkciji maksimizacije društvenog blagostanja W= U1+U2+ ...+Un funkcije korisnosti pojedinaca su identične, zavise samo od dohotka i imaju opadajuću graničnu korisnost u odnosu na dohodak ukupan iznos raspoloživog dohotka je fiksan U skladu sa ovim modelom granične korisnosti su jednake samo kada su dohoci jednaki Iz prethodnog sledi da oporezivanje dohotka treba da bude progresivno i to po takvim stopama koje će dovesti do potpuno ravnomerne raspodela dohotka nakon oporezivenje podsećanje: koncept jednostavnog utilitirizma i kritike pretpostavki na kojima je zasnovan

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka Ako dohodak nije fiksan, tj. ako preraspodela dohotka smanjuje dohodak tada slede drugačiji zaključci o optimalnoj preraspodeli dohotka Stern je konstruisao opštiji model u kome korisnost pojedinca zavisi od rada i dokolice Pretpostavio je da se porez na dohodak koji se naplaćuje od pojedinca opisuje sledećom linearnom funkcijom: poreski prihodi = -α +t×dohodak gde je α socijalna pomoć koja se prima pri nultom dohotku, a t granična poreska stopa. Prethodna jednačina opisuje proporcionalni porez na dohodak ili porez sa jedinstvenom poreskom stopom (zbog povezivanja poreza sa socijalnom zaštitom ovaj porez ima i odlike negativnog poreza na dohodak)

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka Dohodak Poreski prhodi α = paušalna donacija t = Granična poreska stopa

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka Proporcionalni porez na dohodak ima konstantnu graničnu poresku stopu za sve nivoe dohotka Primer: α= 3000, t=0,25 Optimalnu vrednost parametara α i t treba odrediti tako da se maksimizira W, a da se pri tome prikupi dati iznos poreza Pretpostavljajući umerenu supstituciju između dohotka i dokolice i ciljne poreske prihode od 20% dohotka, Stern je izračunao da se pri graničnoj stopi t=19% maksimizira W Generalno, što je ponuda rada elastičnija optimalna vrednost t je manja (pravilo inverzne elastičnosti) U ekstremnom slučaju kad se primenjuje maksimin kriterijum optimalna granična stopa iznosi 80%

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka Gruber i Sacs su konstruisali opštiji model u kome postoje četiri marginalne poreske stope Prema njihovoj analizi osobe u višim dohodnim grupama treba da imaju niže granične poreske stope (ali i tada se prosečne poreske stope rastu pa je oporezivanje i dalje progresivno) Interpretacija rezultata je da će niže granične poreske stope podstaći bogate pojedince da više rade, a time i da plaćaju veće poreze, što će omogućiti smanjenje poreskog tereta siromašnim građanima Koncept optimalnog oporezivanje daje konzistentan teorijski okvir za analizu posledica različitih etičkih i bihejvioralnih pretpostavki na poresku politiku Međutim, zaključci zavise i od oblika funkcije blagostanja, visine koeficijenta elastičnosti i dr.

Politika i problem vremenske nekonzistentnosti Teorija optimalnog oporezivanja je normativna ona se na bavi institucionalnim i političkim okruženjem u kome se kreira poreska politike zanemarivanje institucionalnog okruženje može da dovede do pogrešnih preporuka Primer: u društvu u kome je ponuda rad fiksna proizvod X se oporezuje, a proizvod Y ne prema teoriji optimalnog oporezivanja treba uvesti porez na Y, a smanjiti porez na X, uz nepromenjeni poreski prihod, građani procenjuju da ukoliko oporezuje Y, neće doći do smanjenja oprezivanja X tako da će ukupno poresko opterećenje rasti, čime će se finansirati neefikasno veliki javni sektor postoje neki empirijski dokazi da javni sektor sporije raste u državama sa velikim viškom poreskog opterećanja, nego u državama sa efikasnim poreskim sistemom

Politika i problem vremenske nekonzistentnosti Problem vremenske nekonzistentnosti optimalne politike: vlada ne sprovodi optimalnu politiku, zato što ona nije u skladu sa interesima vlade u različitim vremenskim periodima – a poreski obveznici su toga svesni Da bi vlada mogla da sprovodi efikasnu politiku poreski obveznici moraju da joj veruju tj. mora da postoji kredibilnost vlade Uslov da poreski obveznici veruju vladi je da se ona obaveže na određenu vrstu ponašanja u budućnosti (npr. da rashodi, fiskalni deficit i javni dug neće biti veći od određenog % BDP) U tom cilju vlada može da usvoji pravila koja se unose u zakon ili čak u Ustav – problem je što ta pravila mogu da se izvrdaju, ako nisu u skladu sa intersima vlade Ova tema je aktuelna u Srbiji: primer

Drugi kriterijumi za kreiranje poreskih sistema U teoriji optimalnost oporezivanja zavisi od trade-off-a između: efikasnosti, koja podrazumeva minimiziciju viška poreskog tereta pravičnosti, obezbeđena je drušveno poželjna raspodela poreskog tereta U javnim raspravama ovi termini imaju drugačije značenje: pravičnost podrazumeva da osobe sa jednakom platežnom snagom plaćaju isti porez efikasnost podrazumeva da su troškovi primene poreza na poresku upravu i obveznike mali

Horizontalna pravičnost Horizontalna pravičnost podrazumeva da ljudi koje se nalaze u jednakom ekonomskom položaju treba da plate jednak porez problem je kako se meri jednak položaj: prema imovini, dohotku ili potrošnji? ako se koristi dohodak da li je adekvatna mera satnica ili godišnji dohodak? da li uvažavati razloge zbog kojih neko radi manji broj sati?

Horizontalna pravičnost Horizontalna pravičnost se može definisati na osnovu korisnosti: ako dve osobe imaju podjednak nivo korisnosti pre oporezivanja onda treba da imaju podjednak nivo korisnosti i nakon oporezivanja oporezivanje ne sme da promeni rang pojedinaca prema nivou korisnosti. Iako je teško kreirati poreski sistem na osnovu nivoa korisnosti, ovaj koncept nudi važne uvide, kao što su: ukoliko pojedinci imaju različit odnos prema dokolici, svaki porez na dohodak narušava horizontalnu pravičnost zasnovanu na korisnosti ukoliko pojedinci imaju iste preferencije i slobodno biraju poslove i strukturu potrošnje nijedna poreska struktura ne narušava horizontalnu pravičnost

Horizontalna pravičnost Ukoliko su ukusi pojedinaca isti samo promena poreske strukture može da naruši horizontalnu pravičnost definisanu na osnovu korisnosti Stoga je važno da se obezbedi tranziciona pravičnost prilikom promene poreskog sistema Postoji i stav da su pravila koja regulišu izbor poreza važnija za procenu pravičnosti poreza nego rezultati njegove primene Međutim, nije jednostavno da se utvrdi skup pravila (ili karakteristika pojedinaca) na kojima bi se zasnivalo oporezivanje

Troškovi primene poreskog sistema Primena poreskog sistema implicira troškove za: poresku administraciju i poreske obveznike. Procenjuje se da u SAD ukupni troškovi naplate poreza na dohodak iznose 10% od vrednosti prikupljenog poreza i da veći deo tih troškova snose poreski obveznici Osim sa stanovnošta efikasnosti i pravičnosti porezi se moraju procenjeivati i sa stanovišta troškova primene Primer: oporezivanje kućnih poslova bi smanjilo distorzije, ali bi bilo vrlo skupo Pri izboru poreskog sistema neophodno je voditi računa između efikasnosti i troškova primene: Primer: primena Ramzijevih pravila na porez na potrošnju implicirali bi različite poreske stope za svaki proizvod, što bi troškovno bilo neefikano

Utaja poreza Neophodno je razlikovati: izbegavanje plaćanja poreza, koje podrazumeva promenu ponašanja sa ciljem da se smanje poreske obaveze – što je zakonito, primeri arhitektonskih poreza utaju poreza, koja podrazumeva nezakonito izbegavanje plaćanja poreza Poresku utaju je teško izmeriti: Procenjuje se da se u SAD oko 80% poreskih prihoda dobrovoljno plaća

Utaja poreza Osnovne oblici utaje poreza u SAD su: vođenje duplih knjiga neprijavljeni dopunski rad trampa poslovanje s gotovinom tj. mimo računa U Srbiji je procenat utaje tokom 90- tih godne bio izrazito veliki, naročito kod akciznih proizvoda Poslednjih nekoliko godine utaja je značajno smanjena i promenjeni su oblici utaje, sada dominiraju: delimičan ili potpun rad na crno, utaja PDV u maloprodaji ili u celom promentnom ciklusu potcenjivanje poreske osnovice pri uvozu i dr.

Pozitivna analiza utaje poreza Pozitivne ekonomska analiza utaje poreza polazi od pretpostavki da utaja poreza zavisi od: granične poreske stope t, koje je jednaka graničnoj koristi od utaje (MB) verovatnoće otkrivanja utaje ρ, kazne u slučaju utaje, Utaja raste kada t raste, a opada kada ρ i visina kazni rastu Optimalan nivo utaje nalazi se u tački u kojoj su granične koristi od utaje (MB=t) jednaki graničnim troškovima utaje( MC= ρ×granična kazna) tj. MB= MC U zavisnosti od vrednosti paramatara t, ρ i visine graničnih kazni vrednost utaje može biti pozitivna (Slučaj1), ili jednaka nuli (Slučaj 2.)

Pozitivna analiza utaje poreza Slučaj 2. Slučaj 1. MC = p * granična kazna MC = p * granična kazna $ $ MB = t MB = t R* R* = 0 Neprijavljeni dolari Neprijavljeni dolari

Ostali troškovi utaje Prethodni model ne uzima u obzir dodatne troškove utaje kao što su: psihički (moralni) troškovi utaje odbojnost prema riziku - model pretpostavlja da su pojedinci neutralni prema riziku izbor posla – model pretpostavlja da pojedinci ne menjaju posao visoke granične poreske stope mogu da postaknu ljude da se bave nelagalnim aktivnostima (švercom) Promena verovatnoće kontrole – verovatnoće kontrole zavisi od veličine dohotka, i od zanimanja Empirijska istraživanja potvrđuju da verovatnoća utaje rasta sa povećanjem t, a opada sa povećanjem ρ

Normativna analiza utaje poreza Moguće je postaviti i pitanja da li treba voditi računa o onim akoji se bave utajom poreza? Ako je odgovor pozitivan onda utaja poreza pod određenim okolnostima može da poveća društveno blagostanje: ako je ponuda rada u sivoj ekonomije elastičnija, onda ona treba da bude oporezovana po relativno niskoj stopi ako se siromašniji bave više sivom ekonomijom, onda ona predstavlja način da se realizuje društveno poželjna preraspodela dohotka

Normativna analiza utaje poreza Ako korisnost učesnika u sivoj ekonomiji nije uključena u funkciju društvenog blagostanja tada je cilj iskorenjivanje utaje poreza Polazeći o jednačine MC=t=ρ×granična kazna, utaja poreza se može (skoro?) iskoreniti: značajnim povećanjem verovatnoće otkrivanja, što ima za posledicu visoke troškove poreske administracije uvođenjem drakonskih kazni za utaju U većini zemalja se ne primenjuju drakonske kazne, što znači da se teži pravednom kažnjavanju