EKONOMIKA TRANZICIJE: POJAM I SADRŽAJ

Pojam tranzicije Etimološki, tranzicija (od lat. trans = preko i eo, ire = ići) – prelaz(ak). kakav prelaz, odakle i kuda? ekonomska sadržina: tranzicija = prelaz (iz netržišne) u tržišnu privredu Na to nas upućuje više relevantnih elemenata

ELEMENTI DEFINICIJE Prvo, pojam tranzicije, u vezi sa promenama u privredama tzv. socijalističkih zemalja, u istočnoj i centralnoj Evropi. napuštanje centralizovanog ekonomskog sistema zasnovanog na državnoj svojini prihvatanje i izgradnja tržišta (i tržišnih ustanova) kao osnovnog mehanizma privredne koordinacije, uključujući i slobodno uspostavljanje privatnog vlasništva.

ELEMENTI DEFINICIJE (2) promene nisu izolovane, nisu karakterisitčne isključivo za pomenute privredne sisteme slede procese i promene u širem, međunarodnom okruženju u proteklih 20-25 godina, krupne promene u pravcu jačanja uloge tržišta i (re)privatizacije javnog (državnog) sektora nova ekonomska politika - umesto intervencionizma i regulacije procesi liberalizacije i deregulacije.

OTKUDA PROMENE ? Dugi talasi Tehnološke promene Primeri: (a) status monopola (b) individualizacija rada (c) praksa – EU, novi članovi, pacifički tigrovi... promene uglavnom iz pragmatičnog, a suštinski ekonomskog razloga = radi postizanja veće efikasnosti u privredi.

ZAKLJUČAK prvo, reč o jednom ekonomskom fenomenu koji predstavlja deo globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem dvadesetog veka; drugo, promene uslovljene postojećim razvojnim uslovima i okolnostima; treće, reč o kompleksu promena u ekonomskom sistemu i politici čiji je cilj veća efikasnost privrede, odnosno, efikasnija struktura u odnosu na prethodno stanje; četvrto, da se takva, efikasnija struktura – saglasno postojećim okolnostima (razvoja, tehnologije, znanja itd.) – postiže potpunijim aktiviranjem tržišnih mehanizama, a u privredama u kojima je dominirala državna regulacija, prelaskom sistema u režim tržišne privrede (tranzicijom).

TRANZICIJA: Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Gruzija, Hrvatska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan + Kina, Mongolija, Vijetnam PRIVREDE U TRANZICIJI EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska, V. Britanija, Malta, Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija

Ekonomski smisao procesa tranzicije

CILJEVI TRANZICIJE POVEĆANJE EFIKASNOSTI RASPOLOŽIVI RESURSI – MAKSIMALNI REZULTAT PROBLEM TZV. SOCIJALISTIČKIH PRIVREDA

GLOBALIZACIJA Koja efikasnost? Proširenje nacionalnih tržišta Povećanje konkurencije Problem efikasnosti = uključivanje u svetsku privredu Koja efikasnost?

EFIKASNOST ALOKATIVNA INTERNA (POSLOVNA, PROIZVODNA, X-EFIKASNOST) Tržište (manji troškovi, ekonomski kriterijumi) Konkurencija, tržišne strukture Otvaranje privrede Strukturne (unutrašnje promene) Upravljanje, organizacija... Svojina i efikasnost

SVOJINA I EFIKASNOST Privatno  max pf Privatno vs. državno Funkcije cilja (objective functions) Privatna – profit Državna – da li samo profit? Socijalna funkcija države Privatno  max pf Država  max pf - max blagostanje

SVOJINA I EFIKASNOST Šta je uzrok takvog ponašanja države? Problem principal – agent Država kao principal i agent državno preduzeće država javnost Država/Vlada: principal preduzeću i agent javnosti !

Ciljna funkcija državne firme Distributivna uloga države Trošak redistribucije – subvencija a proizvodi trošak c > a; zašto? Zbog troška nabavke novca za povećan budžetski izdatak – dug ili povećan porez Sledi: W = S + απ - λT Gde su: 0<α<1; λ>0; T=transferi

Ciljna funkcija i informaciona asimetrija Država/vlada očekuje izbore Razlog da njena kontrola javnih preduzeća bude efikasna Dali će javnost doći do te informacije ? Da li će radnici u javnim preduzećima to prihvatiti ? Zaposleni u javnim preduzećima lakše do informacija Država popušta na pitanju efikasnosti Sledi: W = S + απ – λT - βx Gde je: x napor u cilju efikasnosti

SVOJINA I EFIKASNOST Da li to znači da je svaki privatni vlasnik efikasniji od države? Tržišno ocenjivanje Preuzimanje (takeover) pad performansi  atraktivno za kupovinu Država jedini vlasnik – nema preuzimanja! ZAKLJUČAK: granica tolerancije neefikasnog poslovanja nije ista granica je na višem nivou u privatnosvojinskom u odnosu na državnovlasnički sistem podsticaji za efikasno poslovanje nisu identični kod ova dva svojinska oblika

Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u državnoj svojini !!! Preuzimanje Definicija: novi vlasnik preuzima firmu Kada su uslovi za preuzimanje dobri ? Ako menadžeri ostvare mali profit cena akcije pada na p Posle preuzimanja (novi nadzor, nova shema) mogu da porastu na p* Ako ima n akcija, a troškovi transakcije = f uspešan kupac ima dobit = n (p*- p)-f > 0 Uslov profitabilnog preuzimanja: p < (p* - f/n) Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u državnoj svojini !!!

SVOJINA I EFIKASNOST Pedesete godine u FNRJ Društvena svojina (umesto državne) Ekonomsko značenje društvene svojine: Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima Kolektiv (zaposleni) Samostalnost preduzeća Tržište robe

FP Efekat Furubotn & Pejovic (1970) Ispituju dve ciljne funkcije: Dohodnu (y) i Imovinsku Ideja (b) da zaposleni (kao i vlasnici) nastoje da maksimizuju svoje bogatstvo, a ne tekuće dohotke

IZBOR GDE ULOŽITI PRIVATNO ? Ulagati u preduzeće u kome se radi tj. U DRUŠTVENU SVOJINU ili... Raspodeliti ceo neto autput (pY/L = y+A/L), bez ulaganja u preduzeće i ŠTEDETI/ULAGATI PRIVATNO GDE ULOŽITI PRIVATNO ?

Y/L A/L + iA/L ŠTEDNJA U BANCI Šta je bolje ? Ako uložimo novac u banku dobijamo prinos u vidu kamate (iA/L) Posle godinu dana naša imovina iznosi A/L + iA/L Ako uložimo novac u (društveno) preduzeće možemo računati na prinos od K (Y) Posle godinu dana naša imovina iznosi Y/L Šta je bolje ?

Logična pretpostavka : i < Y/K Vremenski horizont PRIMER: i = 5%; A/L = 100; Y/L = 25 (25%) Horizont - 1 godina: A/L+ iA/L = 105 Y/L = 25 2. Horizont - 3 godine: A/L+ iA/L = 115,76 Y/L = 78,8 (75) Horizont - 5 godina: A/L+ iA/L = 127,63 Y/L = 137,15 (125) Kriva Y/L 105 25 t=1 t=5 > > < Logična pretpostavka : i < Y/K

vremenskog horizonta i Zaključak U zavisnosti od: vremenskog horizonta i razlike u prinosima utvrđujemo da li će zaposleni ulagati u društvenu svojinu ili neće... FP efekat nije empirijski potvrđen (problem kamatne politike)

Pretpostavka o efikasnosti: Pretpostavka o efikasnosti: FP EFEKAT u mešovitoj privredi (1) Mogućnost izbora Društveno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 Privatno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 + 100 = 120 !!! NA GODIŠNJEM NIVOU

Šta možemo da zaključimo? U mešovitoj privredi, uz pretpostavku o jednakoj efikasnosti privatnog i društvenog preduzeća... NIKADA se ne isplati ulaganje u društvenu svojinu Vremenski horizont ne igra ulogu (tek u beskonačnosti se efekat izjednačuje) Zašto? Zato što u privatnom aranžmanu ostvarujemo imovinu = K+k, a u društvenom samo k

(a) Postepeno gašenje, likvidacija ŠTA PREOSTAJE ? (a) Postepeno gašenje, likvidacija ili (b) Privatizacija

Pojedinačno i institucionalno vlasništvo: SVOJINA I PREDRASUDE Pojedinačno i institucionalno vlasništvo: Velika Britanija 1963 1989

Pojedinačno i institucionalno vlasništvo primer Velike Britanije (podaci) Vlasnici 1963 1975 1981 1989 pojedinci 53,8 37,5 28,2 20,0 penz fond 6,5 16,9 26,7 32,0 osiguranje 10,1 15,9 20,5 20,0 invest fond 12,6 14,6 10,3 8,0 ostalo 17,0 15,1 14,3 20,0

Ekonomski smisao tranzicije Da se sistemskim promenama postigne veća efikasnost u odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno) uređenje. U savremenim okolnostima, to se postiže uspostavljanjem tržišnog modela, odnosno, izgradnjom tržišnih institucija i mehanizama i odgovarajućim strukturnim promenama Krajnji efekat tih promena je integracija pojedinačnih privreda u svetsku privredu (proširenje tržišta, prednosti ekonomije obima, kompatibilnost sa okruženjem: uporedivost performansi privreda i njihovih preduzeća itd.)

KAKO I KO ? U zavisnosti od konkretnih uslova pojedine privrede preduzete mere će, više ili manje radikalno, menjati strukturu dotadašnjeg privrednog, a dobrim delom i socijalnog sistema. država ili preciznije, vlada Kredibilitet na dva nivoa – političkom i ekonomskom Politički: način izbora (demokratski) i konsensus različitih političkih aktera (stranaka, socijalnih slojeva, interesnih grupa i sl.) Ekonomski: efikasnost u implementaciji; konzistentan projekt; transparentan; odlučnost i rešenost vlade da sprovede neophodne promene (najvažniji – subjektivni – preduslov za uspeh projekta)

Osnovni sadržaj procesa tranzicije

PRELAZ U TRŽIŠNU PRIVREDU kompleksan proces pokretanje, upravljanje i podsticanje više paralelnih procesa koji se moraju odvijati simultano i/ili u određenim međusobno uslovljenim sekvencama skup mera i aktivnosti koje treba da obezbede, uslovno govoreći, dve vrste odgovarajućih promena: promene u (a) ekonomskom sistemu i promene u (b) ekonomskoj politici

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (1) PROBLEM: Regulisane cene – pariteti Promene pariteta Budžetski deficit Inflatorno finansiranje deficita Antiinflaciona politika Mogućnosti: ortodoksni model = monetarna i fiskalna politika heterodoksni model = monetarna, fiskalna i politika dohodaka

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (2) Tvrda budžetska ograničenja Kurs i spoljnoekonomski režim Socijalni program (podsticanje novog zapošljavanja)

TRŽIŠTE I TRŽIŠNE USTANOVE Prateći sistemi: Pravni – svojina i ugovori Svojinski Finansijsko- informacioni Fiskalni... Tržišta: Robe Rada Kapitala

RESTRUKTURISANJE Svojinsko Poslovno Problem efikasnosti u dva svojinska oblika Svojinski podsticaji Efikasnost Organizaciono Menadžment Programi Tehnologija Kadrovi...

KAKVA EKONOMSKA POLITIKA ? LIBERALIZACIJA DEREGULACIJA Deregulacija = normativni aspekt liberalizacije: jedno-stavan i stabilan normativni sistem ('pravila igre') koji uređuje opšte uslove i ambijent, a ne ponašanje ekonomskih subjekata. Deregulacija ograni-čava mešanje države u poslovno ponašanje subjekata, uključujući i povlačenje države iz javnih/državnih preduzeća (privatizacija) Liberalizacija = skup mera ekonomske politike kojima se podstiče samostalnost i preduzetnička inicijativa ekonomskih subjekata u izboru između svih raspoloživih poslovnih alternativa. Za svoj izbor ekonomski subjekti snose i ekonomsku odgovornost.

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola Ukupni gubitak za društvo Q MC AC MR D

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola Q MC=AC MR D Pr Pm Q MCr MR D Pr Pm Neefikasnost, asimetrija informacija Dobitak od regulacije (– trošak regul.) Q MC=AC MR D Pr Pm Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost

KLJUČNI ELEMENTI Više simultanih i/ili međusobno uslovljenih procesa unutar kojih se transformišu ekonomski sistem i ekonomske politike. makroekonomska stabilizacija; izgradnja tržišta, tržišnih ustanova i pratećih sistema; svojinsko i poslovno restrukturisanje preduzeća liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici.