LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA BOLESTI JETRE U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Biohemijski testovi koji služe za ispitivanje funkcije jetre Testovi integriteta hepatocita Testovi za ispitivanje bilijarne ekskrecije Testovi sintetske funkcije jetre Pored ovih, koriste se serološki testovi za ispitivanje virusnih infekcija i imunološki testovi.

Testovi bilijarne ekskrecije Biohemijski testovi za određivanje poremećaja bilijarne ekskrecije (holestaze) obuhvataju određivanje: bilirubina i njegovih metabolita u serumu i urinu alkalne fosfataze u serumu gama-glutamil-transpeptidaze (γ-GT) u serumu leucin-aminopeptidaze u serumu L

Testovi bilijarne ekskrecije Bilirubin: nekonjugovani, nerastvorljiv u vodi, ne filtrira se u glomerulima, ne izlučuje se urinom konjukovani, rastvorljiv u vodi, filtrira se u glomerulima, izlučuje se urinom Žutica je često prvi znak bolesti. Vidi se kada je nivo bilirubina veći od 3 mg na dL.Metabolizam: nastaje iz Hb, 95% bilirubina potiče iz eritrocita. Bilirubin se oslobađa i u krvi veže za albumine. Slobodni nekonjugovani je rastvorljiv u mastima i ne prolazi glomerularne filtre, nema ga u urinu. Konjugovani bilirubin je rasvorljiv u vodi filtrira kroz glomerule, jedan deo se reapsorbuje u tubulima, i ostatak tamno oboji urin.. Direktni bilirubin se dikazuje diazo reagensom u urinu. Izolovani porast bilirubina u serumu ( bez povišenih enzima) viđa se kod familijarne žutice ili hemolize Kod nekonjugovane hiperbilirubinemije bilirubina nema u urinu. Retko u teškom nedostatsku uridin difosfat glukuronil transferaze bela stolica. Kod potpune opstrukcije bela stolica. Kod hepatitisa može biti svetlije boje ali nikada nije bela.

Testovi bilijarne ekskrecije Diferencijalna dijagnoza ikterusa (žutice) Vrste žutice Bilirubin u serumu Bilirubina u urinu konjugovani Hemolizna žutica Pretežno nekonjugovani bilirubin nema Žutica u hepatitisu Pretežno konjugovani bilirubin prisutan Žutica u opstrukciji Syndrome Gilbert Nekonjugovani bilirubin Žutica je često prvi znak bolesti. Vidi se kada je nivo bilirubina veći od 3 mg na dL.Metabolizam: nastaje iz Hb, 95% bilirubina potiče iz eritrocita. Bilirubin se oslobađa i u krvi veže za albumine. Slobodni nekonjugovani je rastvorljiv u mastima i ne prolazi glomerularne filtre, nema ga u urinu. Konjugovani bilirubin je rasvorljiv u vodi filtrira kroz glomerule, jedan deo se reapsorbuje u tubulima, i ostatak tamno oboji urin.. Direktni bilirubin se dikazuje diazo reagensom u urinu. Izolovani porast bilirubina u serumu ( bez povišenih enzima) viđa se kod familijarne žutice ili hemolize Kod nekonjugovane hiperbilirubinemije bilirubina nema u urinu. Retko u teškom nedostatsku uridin difosfat glukuronil transferaze bela stolica. Kod potpune opstrukcije bela stolica. Kod hepatitisa može biti svetlije boje ali nikada nije bela. izolovani porast bilirubina, bez porasta transaminaza

Testovi integriteta hepatocita Poremećaji ćelijskog integriteta kreću od povećanog permeabiliteta ćelijske membrane do ćelijske nekroze, a uslovljavaju da rastvorljivi sastojci ćelija dospevaju u krvnu plazmu. Najveći značaj ima određivanje oslobođenih enzima.

AST/ALT prvi indikatori bolesti jetre među rutinskim testovima TESTOVI INTEGRITETA HEPATOCITA Aminotransferaze AST/ALT Sinonim transaminaze SGOT/SGPT AST/ALT su osetljivi pokazatelji hepatocelularnog oštećenja (inflamacije, nekroze) AST/ALT prvi indikatori bolesti jetre među rutinskim testovima ALT ima 3 puta duži poluživot od AST Kod akutnog virusnog hepatitisa aktivnost AST/ALT mora biti povišena 10-15 puta. Izolovanim testom AST/ALT ne može se razlikovati hepato-celularno od holestaznog oštećenja jetre U zavisnosti od poremećaja integriteta hepatocita koji se kreću od povećanog permeabiliteta ćelijske membrane do potpune nekroze rastvorljivi sastojci ćelija dospevaju u krvnu plazmu. Sadržaj enzima u ćelijama jetre je veliki, ćelije nisu odvojene od krvotoka bazalnim membranama kapilara, za razliku od parenhima drugih organa, već mala oštećenja dovode po porasta aktivnosti enzima u plazmi. Kod lakših lezija heaptocita oslobađaju se preteženo enzimi rastvorljivi u citozolu (tzv. membranski enzimi), a kod težih oštećenja i enzimi iz subćelijskih struktuta npr. mitohondrija. U hepatologiji se najčešće koristi određivanje aktivnosti u serumu glutamat-oksal-sirćetne tarsnaminaze SGOT, sinonim aspartat-aminotransferaza AST i glutamat piruvične transaminaze SGPT sinonim alanin-amino tranferaze ALT. ALT ima najveću aktivnost u hepatocitima i može se smatrati specifičnim parametrom hepatocelularnog oštećenja. Povećana aktivnost transaminaza u seru- mu je vrlo osetljiv parametar hepatocelularnog oštećenja. Nalazi se već u predkliničkoj fazi virusnog hepatiitsa ali i kod drugij oštećenja jetre infekcijom, alkoholom, lekovima, tumorima i dr. Naročito visoke vrednosti se viđaju kod akutnog virusnog hepatitisa. Nivo SGPT,smeštene pretežno u u citosolu je viši od nivoa SGOT smeštene pretežno u mitohondrijama. Normalna aktivnost transaminaza isključuje akutni hepatitis. Obrnut odnost transaminaza dešava se kod težih i dubljih oštećenja hepatocita kada se oslobađaju i enzimi iz mitohondrija npr. kod alkoholnog oštećenja jetre.Pad nivoa ovih enzima kod FH može nagovestiti terminalni stadijum bolesti i krajnju iscrpljenost sinteze enzima. Kod oštećenja hepatocita oslobađaju se i drugi sastavni delovi hepatocita: Fe, Zn, feritin, vit B12.....

TESTOVI INTEGRITETA HEPATOCITA Na nekrozu ćelija jetre ukazuje porast glutamat dehidrogenaze (GLDH) i porast mitohondrijalne AST u plazmi Najviši nivo aminotransferaza( AST/ALT) se nalazi kod bolesnika sa ishemijskim hepatitisom Kod bolesnika sa cirozom jetre, aktivnost AST je viša u odnosu na ALT U zavisnosti od poremećaja integriteta hepatocita koji se kreću od povećanog permeabiliteta ćelijske membrane do potpune nekroze rastvorljivi sastojci ćelija dospevaju u krvnu plazmu. Sadržaj enzima u ćelijama jetre je veliki, ćelije nisu odvojene od krvotoka bazalnim membranama kapilara, za razliku od parenhima drugih organa, već mala oštećenja dovode po porasta aktivnosti enzima u plazmi. Kod lakših lezija heaptocita oslobađaju se preteženo enzimi rastvorljivi u citozolu (tzv. membranski enzimi), a kod težih oštećenja i enzimi iz subćelijskih struktuta npr. mitohondrija. U hepatologiji se najčešće koristi određivanje aktivnosti u serumu glutamat-oksal-sirćetne tarsnaminaze SGOT, sinonim aspartat-aminotransferaza AST i glutamat piruvične transaminaze SGPT sinonim alanin-amino tranferaze ALT. ALT ima najveću aktivnost u hepatocitima i može se smatrati specifičnim parametrom hepatocelularnog oštećenja. Povećana aktivnost transaminaza u seru- mu je vrlo osetljiv parametar hepatocelularnog oštećenja. Nalazi se već u predkliničkoj fazi virusnog hepatiitsa ali i kod drugij oštećenja jetre infekcijom, alkoholom, lekovima, tumorima i dr. Naročito visoke vrednosti se viđaju kod akutnog virusnog hepatitisa. Nivo SGPT,smeštene pretežno u u citosolu je viši od nivoa SGOT smeštene pretežno u mitohondrijama. Normalna aktivnost transaminaza isključuje akutni hepatitis. Obrnut odnost transaminaza dešava se kod težih i dubljih oštećenja hepatocita kada se oslobađaju i enzimi iz mitohondrija npr. kod alkoholnog oštećenja jetre.Pad nivoa ovih enzima kod FH može nagovestiti terminalni stadijum bolesti i krajnju iscrpljenost sinteze enzima. Kod oštećenja hepatocita oslobađaju se i drugi sastavni delovi hepatocita: Fe, Zn, feritin, vit B12.....

Gama glutamiltranspeptidaza (γ-GT) Nalazi se u jetri, bubrezima, pankreasu Znatan porast u hepatobilijarnim oboljenjima - holestazne i hepatocelularne bolesti Veoma osetljiv ali nije specifičan marker heptobilijarne bolesti, jer je povišen i u drugim oboljenjima U holestazi nivo γ-GT raste paralelno sa porastom nivoa alkalne fosfataze gama-GT – dobar pokazatelj toksičnog hepatitisa Naročito visoka koncentracija u epitelnim ćelijama bilijarnih duktusa. Nalazi se u endoplazmatskom retikulumu ćelija jetre. Povišen nivo u raznim stanjima.Poluživot 26 dana i ograničen marker povrataka konzumaciji alkohola. Glavna klinička korist da se isključi da AF nije koštanog porekla. Mnogi bolesnici sa povišenom GGT nemaju bolest jetre. Naročito visoka konc. u ep. žučnih duktusa Male specifičnosti, povišen nivo i kod: toksičnih (lekovi), diabetesa, infarkta miokarda, hronične opstruktivne plućne bolesti, fokalnih oboljenja jetre, metastaza jetre, holangitisa, oboljenja pankreasa, bubrega, srca, pluća, diabetesa...I mala oštećenja dovode do porasta GGT (mala oštećenja ćelijske membrane ili mala holsetaza) vezano za lokalizaciju u ć. membrani ž. kanalića i endoplazmatskom retikulumu. Po pravilu najveća aktivnostje kod oštećenja jetre alkoholom (verovatno alkohol indukuje sintezu enzima) nakon prestanka upotrebe alkohola za 10 dana smanji se GGT na 50% od početne vrednosti. Porast ovog enzima se vidi i kod hroničnog hepatitisa, toksičnog oštećenja jetre, folaknim promena, oboljenja pankreasa, bubrega, srca pluća, diabetesa i dr Veoma osetljiv ali male specifičnosti u oboljenjima hepatobilijarnog trakta. Poluživot 26 dana, ograničen marker konzumiranja alkohola. Ponoviti test GGT za nekoliko nedelja posle izbegavanja alkohola ili drugih toksina jetre

Testovi sintetske funkcije jetre Albumini: 65% proteina seruma najbolji pokazatelj hronične hepatocelularne insuficijencije jetre Faktori koagulacije većina faktora koagulacije se sintetizuje u jetri sinteza većine faktora koagulacije zavisi od vitamina K (izuzetak faktor V) protrombinskog vremena se najčešće se koristi u ispitivanju sintetske funkcije jetre protrombinsko vreme = skrining test za akutnu insufiicjenciju jetre Sintetske funkcije jetre su od velikog značaja za procenu težine i prognoze fulminantnog hepatitisa.

Serološka dijagnoza bolesti jetre (nalazi u pojednim oblicima infekcije virusima hepatitisa) Akutna HBV infekcija: HBsAg +, IgM anti-HBc +, negatina antiHBs antitela Hronična HBV infekcija: HbsAg +, IgM anti-HBc antitela negativna, ukupna anti-HBc antitela +, anti HBs antitela negativna Imunitet stečen posle prirodne infekcije HBsAg negativan, ukupna anti-HBc antitela +, anti- HBs + Za primenu antivirusne terapije hroničnog hepatitisa C potreban je nalaz HCV RNK(PCR) + genotipovi HCV

Serološka dijagnoza virusnih infekcija kod trudnica i dojenčadi Kod trudnica sa nalazom HbsAg u serumu neophodno je PCR metodom ispitati HBV DNK Perinatalna hepatitis C virusna infekcija kod dojenčadi dijagnostikuje se na osnovu: pozitivnih anti-HVC antitela u serumu i posle 18 meseci od rođenja pozitivne HCV RNK (PCR tehnika) u uzrastu od 2-6 meseci

Imunološka dijagnostika u bolestima jetre Nalaz cirkulišućih autoantitela ima veliki značaj u dijagnostici hroničnog autoimunskog hepatitisa (HAH) i primarne bilijarne ciroze (PBC). Antinukleusna antitela (ANA) 80% bolesnika sa HAH Bubrežno-hepatička mikrozomalna (LKM) antitela – karakteristična za tešku formu HAH Antimitohondrijalna antitela (AMA) 80% bolesnika sa PBC Anti glatkomišićna antitela (ASMA) – kod 70% bolesnika sa HAH i 50% bolesnika sa PBC