PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE

REZIME Za uspeh privatizacije važna je konkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna je konkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju – konkurenciju Za efikasnu alokaciju resursa potrebna je konkurencija (konkurentsko tržište) ŠTA SA MONOPOLIMA ?

Jedan slučaj neuspeha tržišta Problem monopola (a) Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q

Ukupni gubitak za društvo Problem monopola (b) Ukupni gubitak za društvo Q MC AC MR D

Asimetrija informacija Tržišni neuspesi Monopol Eksternalije Asimetrija informacija Odgovor na tržišne neuspehe REGULACIJA

REGULACIJA Ekonomska Kontrola cena Ulazne barijere Svojinsko restrukturisanje – jačanje javnog sektora Socijalna Potrošački kriterijumi: kvalitet, usmeravanje dobitaka ka socijalnim dobrobitima itd. PROBLEM: potpuna regulacija (preduzeće u javnom sektoru, kontrola cena, zabrana ulaza) – podržava monopolsko ponašanje

Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli Svi monopoli nisu isti Postoje: Prirodni Državni Veliki udeo u tržištu ATC Q PRIRODNI MONOPOL Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove (opadajući ATC) Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli

Regulacijski neuspesi Regulacija neophodna ali proizvodi probleme: Potencijalno proširenje regulacijske baze (interesne grupe, interes firme za regulaciju, za barijere ulasku) Regulacijska zamka (spajanje interesa regulatora i regulisanog) Averch-Johnson-ov efekat (kad reguliše nivo prosečnog PF, država proizvodi povećanje troškova; primer: avio/SAD) Politički ciljevi (javni izbor; primer cena električne energije) Šta treba da reši regulacija  regulacija = pravila koja podstiču/sprečavaju neke ekonomske odluke... Zato, sloboda ek. agenata = veća efikasnost

Primer: regulacija cene prirodnog monopola Koju cenu odrediti ? Da li p=MC ? Ako p=MC, a MC<ATC (prirodni monopol) onda p ne pokriva troškove ATC D Šta uraditi ? Subvencija ? Zahteva poreze i proizvodi društveni gubitak Ako p=ATC, onda nema podsticaja za smanjenje troškova, a ipak postoji gubitak jer MC<ATC MC gubitak

Efekti regulacije Neefikasnost, asimetrija informacija Q MC=AC MR D Pr Pm Q MCr MR D Pr Pm Neefikasnost, asimetrija informacija Potrošačev višak (– trošak regulacije) Q MC=AC MR D Pr Pm Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost

Prednost deregulacije Pošto je regulacija nedovoljno efikasna, ekonomisti preferiraju deregulaiju. Ipak, ostaju dva pitanja Pitanje 1 Kako izvršiti deregulaciju ako imamo tržišni neuspeh, npr. monopol ? Pitanje 2 Kako sprovesti privatizaciju ako nemamo konkurenciju nego monopol ? ŠTA ĆEMO PREDUZETI ?

1. Analiza monopolske delatnosti/firme Kakva je priroda monopola; da li je (a) prirodni, (b) državni ili (c) udeo u tržištu Ako (b) ukidanje zabrane ulaska i slične mere Ako (c) strana konkurencija ili dekompozicija Ako (a), prvo analiziramo da je li sve u preduzeću prirodni monopol (PM) Drugo, izdvajamo delove koji nisu PM i usmeravamo ih na konkurentsko tržište (dekompozicija) Treće, zadržavamo PM pod državnom kontrolom KAKAV JE NAJČEŠĆI OBLIK PRIRODNOG MONOPOLA?

Prirodni monopol  mreža Ekonomski, PM → ekonomija obima → opadajući ATC Praktično → mreže, npr. vodovod, naftovod, dalekovod, pruga itd. Privatizacija/deregulacija Standardno rešenje → deo koji je PM (mreža) ostaje u državnom (javnom) vlasništvu, ostale delatnosti se privatizuju i deluju na konkurentskom tržištu (proizvodnja, distribucija, saobraćaj npr. vozovi), kao posebne, konkurentske kompanije, upravljanje mrežom se organizuje tako da postoje ekonomski podsticaji → efikasnost

2. Još jedna mogućnost: kontestabilnost Konkurentsko tržište → veliki broj kupaca – potrošača i prodavaca – proizvođača Kontestabilno tržište → ulaz i izlaz bez troškova; broj nije važan Pretnja ulaskom održava efikasni nivo cene (p=MC) i autputa Primeri – aviotransport i aukcije za upravljanje mrežom

3. Dekomponovanje Neotklonjivi (‘potonuli’) troškovi prate prirodni monopol (mreža) ali proširuju regulaciju Državni monopol možemo da dekomponujemo Velika tržišna moć (udeo), takođe... Primer državnog monopola: pošta, britanski PTT → 1981. odvojene telekomunikacije, 1990. prodata Žirobanka, pošta još nije privatizovana ali monopol samo na pisma...

Složeno preduzeće ili više preduzeća ? Još o britanskom PTT Pisma Paketi Šalterske usluge Bankarstvo (dо 1990. Žirobanka) Теlekomunikacije, теlegraf, теlefon (dо 1981.) Složeno preduzeće ili više preduzeća ?

PROFITABILNOST Ciljevi (1994/95): Pošta =14.5% Paketi (?) Šalteri =3.9% Ostvarenje: Pošta ( tј. mоnopol) obezbedila je profitabilnost celog sistema (paketi /konkurentska aktivnost/ u deficitu – pokrivaju šalteri)

Mogućnosti privatizacije Delovi koji mogu da deluju samostalno na konkurentskom tržištu (EPS i pekara!?) Nova preduzeća nastala dekomponovanjem (paketi/PTT) Delovi koji nisu prirodni monopol Parcijalna privatizcija (zlatna akcija i sl.) Očekivani rezultat: veća efikasnost Privatizacija i efikasnija regulacija

Primer: elektroprivreda Bar tri posebna (ekonomski i tehnološki) dela: Proizvodnja električne energije Prenos Distribucija (trgovina) Bar tri posebna preduzeća, odnosno, Proizvodnja (više proizvođača; privatizacija) Prenos (mreža državna, upravljanje i privatno) Trgovina (više preduzeća, distribucija i kupovina od proizvođača /raznih/ sa prenosne mreže

Efikasnija regulacija Cene: umesto regulacije troškova i prihoda – cenovne ‘kape’ (price caps, UK) Ideja: RPI – x (x = procenat inflacije, očekivani rast produktivnosti) Efekat: podsticaj na smanjenje troškova Asimetrična regulacija (deregulacija telefonskog saobraćaja u SAD → AT&T i male pridošlice) KONTROVERZE

Franšiza (franchising) i ugovaranje (contracting out) Davanje prava nekom operatoru da vodi posao i upravlja (prirodnim) monopolom Konkurentsko tržište za dobijanje prava Utvrđuju se uslovi – npr. kvalitet, razvoj, nekada i cena (max) Prihvata se najbolja ponuda Podsticaj za operatora → data cena podstiče smanjenje troškova = veća efikasnost Primer: upravljanje vodovodom

ZAKLJUČAK Tržišni neuspesi generišu regulaciju Regulacija takođe, pokazuje neuspehe Deregulacija poželjna u konkurentskom okruženju Monopoli: odvojiti prirodni od ostalih Razdvojiti monopolski deo od konkurentskih Konkurentski – privatizacija i deregulacija Monopol može biti privatizovan uz efikasnu regulaciju Prava na upravljanje prirodnim monopolom Parcijalna privatizacija

Problemi korporativnog upravljanja i vlasničke kontrole Dodatak Problemi korporativnog upravljanja i vlasničke kontrole Privatizacija treba da poveća efikasnost Poznate su nam razlike između ciljne funkcije državnog i privatnog preduzeća Da li se javljaju problemi sa vlasničkom kontrolom? Kako se prevazilaze?

Principal - agent Privatno vlasništvo – vlasnik je principal Državno vlasništvo – država je principal Principal navodi agenta (posrednika, izvršioca) da deluje u njegovom interesu Pivatno preduzeće: principal (vlasnik) podstiče agenta (menadžera) Sheme podsticaja – da li se razlikuju u dva tipa vlasništva – privatnom i državnom? Principal Agent

Šta je cilj privatne firme ? Opšti odgovor : maksimizacija profita Funkcije korisnosti vlasnika i menadžera Da li su iste ? Vlasnik – W, max bogatstva Menadžer – π, neki poslovni višak Kako navesti agenta da radi u korist principala ? PITANJE PODSTICAJA

Sheme podsticaja Akcije (rad) agenta (menadžera) = a Uslovi okruženja = θ Vlasnik ne vidi neposredno ni a ni θ ali vidi ishod: x (a, θ) Funkcija akcija agenta i stanja okruženja Dakle, vlasnik, principal, treba da izabere podsticajnu (motivacionu) shemu: y(x) Ograničenja: agent će uvek voditi računa o svom interesu, shema mora biti atraktivna za agenta da sledi ideju vlasnika

Strategija agenta prema y(x) biće funkcija a(θ) Dve verzije Ne može da posmatra θ (kada bira a) Bira a tako da max y(x) Ako neutralan prema riziku (može da ga preuzme), lako do optimuma: principal dobija fiksni prinos, a kontrola je suvišna... Ako ima averziju prema riziku, neko osiguranje u shemi – efekat problematičan (slab motiv agenta) Može da posmatra θ (kada bira a) Strategija agenta prema y(x) biće funkcija a(θ) Ponovo, program mora biti atraktivan i zavisi od toga da li za svako θ menadžer ima istu poziciju (ili se ona menja) PROBLEM KONTROLE

Akcionarski nadzor problemi Pretpostavka: akcionari maksimizuju profit (π) Koji profit ? Difersifikovani portfolio; neutralnost prema riziku u raznim firmama Odnos prema profitu – primer penzijskog fonda i pojedinog vlasnika (problem poreza) Akcionar i potrošač – profit ili cena ? Disperzovano vlasništvo – koliki je interes za nadzor nad menadžerima ?

Disperzija vlasništva (1) Mnogo malih vlasnika Averzija prema riziku Samo jedan (možda) neutrelan prema riziku U toj situaciji – jednostavno: Optimalna shema : Jedan snosi troškove Jedan dobija sav (preostali) profit

Disperzija vlasništva (2) Problem malih ulagača Jedan se angažuje na kontroli menadžera Njegov rezultat je – deo profita Primer: ako i ima troškove kontrole ci , a ukupan rezultat je Δπ onda: Pojedinac i ostvari samo μi Δπ ako poseduje μi deonica Efekat: suboptimalni nadzor Suboptimalno i zbog informacija – najbolje samo jedan kontrolor (kontroliše kvalitet informacija)

Disperzija vlasništva (rešenja) Odbor (Board) diektora – vrši kontrolu i... ...uspostavlja sheme za menadžere Diversifikovan portfelj omogućuje da se na jednoj tački (jednom preduzeću) pojavi stroža kontrola Efekat na drugo preduzeće – očekivanje iste takve kontrole Primer: ako je profit očekivan od drugih kompanija = Δπ* onda + μi Δπ čini ukupan dobitak i opravdava uložene troškove nadzora Još mogućnosti za rešenje problema 

Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u društvenoj svojini !!! Preuzimanje Definicija: novi vlasnik preuzima firmu Kada su uslovi za preuzimanje dobri ? Ako menadžeri ostvare mali profit cena deonice pada na p Posle preuzimanja (novi nadzor, nova shema) mogu da porastu na p* Ako ima n akcija, a troškovi transakcije = f uspešan kupac ima dobit = n (p*- p)-f > 0 Uslov profitabilnog preuzimanja: p < p* -f/n Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u društvenoj svojini !!!

Takođe, samo u privatnoj svojini !!! Bankrotstvo Drugi slučaj gubitka kontrole za menadžere Kreditori preuzimaju kompaniju Kada? Kada tržišna vrednost imovine (kapitala) padne ispod vrednosti obaveza firme Ispod nivoa: vrednost akcija = obaveze, dolazi do pretnje preuzimanjem od strane kreditora Mada: manadžment može da održava vrednost akcija = obaveze i da firmu održava na zajmovima, pri čemu vrednost akcija = 0 !!! Takođe, samo u privatnoj svojini !!!

ZAKLJUČAK Vlasnička kontrola nije uvek jednako efikasna Zavisi od tipa vlasnika i disperzije vlasništva Kooperativna rešenja Tržišna rešenja: Preuzimanje Bankrot