Oporezivanje i efikasnost

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
3. Neoklasične firme na savršeno konkurentnim tržištima
Advertisements

Korporativne finansije
Šta se mora znati iz poglavlja 8
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
7 SILA TRENJA.
POTRAŽNJA I PONAŠANJE POTROŠAČA
Laboratorijske vežbe iz Osnova Elektrotehnike
OSNOVE EKONOMIJE VJEŽBE 5.
Oporezivanje i efikasnost
Ass. Alma Zildžić MAKROEKONOMIJA Poglavlje 9 „INFLACIJA, PRIVREDNA AKTIVNOST I NOMINALNI RAST NOVCA“ Ass. Alma Zildžić
ANALIZA KONKURENTNIH TRŽIŠTA
OPCIJE Dragana Draganac.
MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA
MAKSIMIZACIJA PROFITA I KONKURENTNA PONUDA
PROIZVODNJA, ORGANIZACIJA I PROIZVODNA FUNKCIJA
PROIZVODNJA.
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
Kriterijumi za donošenje investicionih odluka
Čvrstih tela i tečnosti
Fiskalni deficit i javni dug
INFLACIJA I DEFICIT JAVNE POTROŠNJE
Porez na dobit preduzeća
Generator naizmenične struje
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Tema 11(a) Mankju: gl. 15 Monopol.
Porez na dobit preduzeća
Oporezivanje i efikasnost
Oporezivanje i efikasnost
PREDAVANJE 6 Prof. dr Jovo Jednak
POLINOMI :-) III℠, X Силвија Мијатовић.
PROPORCIONALNI-P REGULATOR
Štednja, akumulacija kapitala i domaći proizvod
Korporativne finansije
Investicije Investicije kao sredstvo optimalne alokacije resursa u vremenu Kriterijumi za donošenje investicionih odluka.
Unutarnja energija i toplina
Efikasno i pravično oporezivanje
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Oporezivanje i efikasnost
Merni uređaji na principu ravnoteže
PRIMJENA PONUDE I POTRAŽNJE
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu
TROUGΔO.
Praktično formiranje cijena
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Tejlorovo pravilo tesno vezuje politiku kamatne stope za njen ravnotežni nivo - neutralna ili prirodna kamatna stopa. To je kamatna stopa koju će centralna.
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
Zašto bi država uopšte i trebalo da ima neku ulogu u privrednom životu?
MATEMATIČKI MODELI EFIKASNOSTI
MAKROEKONOMIJA Poglavlje 6 „TRŽIŠTE RADA”
Strujanje i zakon održanja energije
PRIJELAZ TOPLINE Šibenik, 2015./2016..
Mjerenje Topline (Zadaci)
Analiza uticaja zazora između elemenata na funkcionalni zazor (Z)
RADMILO V. PEŠIĆ Ekonomika zagađenja
Puferi Koncentrovani rastvori jakih kiselina ili baza
UVOD Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA
Analiza deponovane energije kosmičkih miona u NaI(Tl) detektoru
Vježbe 1.
OPOREZIVANJE I IZDATAK DRŽAVE
Booleova (logička) algebra
Brodska elektrotehnika i elektronika // auditorne vježbe
Prisjetimo se... Koje fizikalne veličine opisuju svako gibanje?
Geografska astronomija : ZADACI
8 Opisujemo val.
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Balanced scorecard slide 1
Sila trenja Međudjelovanje i sila.
OŠ ”Jelenje – Dražice” Valentina Mohorić, 8.b
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Oporezivanje i efikasnost

Višak poreskog tereta Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka Primer: porez na sladoled… Višak poreskog tereta Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom. Primer: Potrošač ima fiksni prihod I, koji troši na ječam i kukuruz. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni. Bez poreza vs. ad valorem vs. paušalni porez

Zašto je bitan višak tereta? …Zbog vrednovanja koristi i troškova u javnom sektoru Ako 100 din. poreskih prihoda iz kojih se finansiraju javni rashodi, stvara gubitak blagostanja od 120 dinara, onda je potrebno da korist od tog javnog rashoda bude najmanje 120 dinara.

Efekat poreza na budžetsko ograničenje Količina kukuruza Ca Cb E1 C1 i F D Ba B1 Količina ječma

Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda Količina kukuruza G Ca E2 Cb E1 C1 i F ii D Ba B1 Količina ječma

Višak tereta poreza na ječam Količina kukuruza G Poreski prihodi Ca H M Ekvivalentna varijacija E2 Cb E1 S C1 i F ii I D Ba B3 B1 Količina ječma

Efekat paušalnog poreza Količina kukuruza Poreski prihodi = Ekvivalentna varijacija H M E1 C1 i F ii I D B3 B1 Količina ječma

Višak tereta - Zaključci Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta …je neefikasan, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda Paušalni porez ne stvara višak tereta Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda Zašto se ne koriste, ako su efikasni?

Zašto dolazi do viška poreskog tereta? Uslov za Pareto efikasnost je Kako je gornji uslov je narušen.

Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom Količina kukuruza E1 Ca i J R E2 Cb S C1 F ii K D B1 = B2 B3 Količina ječma

Višak tereta u uslovima neelastične tražnje Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? Ne. Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara). To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost. Dohodni efekat i efekat supstitucije

Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje Cena ječma a Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta (1 + tb)Pb S’b g f h d i Pb Sb Db q2 q1 Količina ječma

Formula za višak tereta A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb ∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tbPb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2

Šta nam govori formula za višak tereta? Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta. Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro. tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj.

Višak tereta od subvencije m Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta n o v Ph Sh q r u (1 – s)Ph Sh’ Dh h1 h2 Usluge stanovanja

Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εwL1t2 Višak tereta SL Zarada po satu rada f i d w (1 – t)w g h a L2 L1 Broj radnih sati

Diferencijalno oporezivanje inputa Višak tereta = ½ (ΔH)tw2 Zarada Zarada (1 – t)VMPmkt b w2 a w1 w1 (1 – t)w2 e VMPmkt VMPhome d c Sati rada u kući H* H1 Sati rada na tržištu 0’

Zadatak 5 i 8. (str. 379) U nastojanju da smanji potrošnju alkohola, država razmatra uvođenje poreza od 1$ na svaki prodati galon žestokog pića. (Taj porez bi plaćali proizvođači). Pretpostavite da kriva ponude žestokih pića ima nagib naviše i da joj odgovara jednačina Q = 30.000P (gde je Q broj galona žestokog pića, a P cena po galonu). Kriva tražnje za žestokim pićima jeste Q = 500.000 – 20.000P. Nacrtajte skicu da biste prikazali višak tereta ovog poreza. Zatim matematički izračunajte višak tereta. Prikažite grafički višak tereta koji stvara jedinični porez od 1$. Pretpostavite da svaki konzumirani galon žestokog pića stvara negativan eksterni trošak od 0,50$. Kako ovo utiče na višak tereta koji nastaje usled uvođenja jediničnog poreza na žestoka pića?

Zadatak 7. (str. 379) Kapital angažovan u korporativnom sektoru oporezovan je po višoj stopi nego kapital angažovan u nekorporativnom sektoru. Analizirajte navedeni problem sa stanovišta viška tereta koji nastaje usled različitog oporezivanja kapitala. Pretpostavite da postoje dva sektora, korporativan i nekorporativan. Vrednost graničnog proizvoda kapitala u korporativnom sektoru, VMPc, izračunava se kao VMPc = 100 – Kc, gde je Kc količina kapitala u korporativnom sektoru, dok se vrednost graničnog proizvoda kapitala u nekorporativnom sektoru, Kn, izračunava na osnovu formule VMPn = 80 – 2 Kn, gde je Kn količina kapitala u nekorporativnom sektoru. U društvu ukupno postoji 50 jedinica kapitala. Ukoliko ne postoje nikakvi porezi, koliko kapitala će biti u korporativnom, a koliko u nekorporativnom sektoru? Pretpostavite da je na kapital angažovan u korporativnom sektoru razrezan jedinični porez po stopi od 6 dolara. Koliko je kapitala angažovano u svakom sektoru, posle uvođenja poreza? Koliki je višak tereta ovog poreza?

Domaći zadatak - br 7. (str. 358) Pretpostavite da se porez na dohodak u nekoj zemlji obračunava po jedinstvenoj stopi od 5 odsto, a da se nikakav porez ne razrezuje na oporezivi dohodak veći od 50.000 $. Oporezivi dohodak sa svoje strane izračunava se tako što se dohodak pojedinca umanjuje za 10.000 $, odnosno, svi dobijaju olakšicu od 10.000 $. Kolike su granične i prosečne poreske stope za svakog od navedena tri radnika? (Procenite graničnu poresku stopu za sadašnji nivo dohotka svakog od njih.) Radnik sa skraćenim radnim vremenom i godišnjim dohotkom od 9.000 $. Prodavac u maloprodaji s godišnjim dohotkom od 45.000 $. Direktor neke reklamne agencije s godišnjim dohotkom od 600.000 $. Da li je taj porez progresivan, proporcionalan ili regresivan u odnosu na dohodak?

Domaći zadatak Vlada u cilju smanjenja fiskalnog deficita namerava da ostvari dodatne poreske prihode u iznosu od 10 mlrd dinara. Predstavnici jedne političke opcije zalažu se za to da se uvede opšti porez na dohodak građana po jedinstvenoj stopi. Ukupan godišnji dohodak građana iznosi 100 mlrd dinara, dok dohodak od kapitala (pq) iznosi 33 mrld dinara. Kompenzovana elastičnost tražnje za ukupne dohotke građana iznosi 0,3, dok kompenzovana elastičnost tražnje za dohotke od kapitala iznosi 1,5. Izračunajte višak poreskog tereta (kao % poreskih prihoda) koji bi nastao u slučaju uvođenje ovog poreza?