Oporezivanje i efikasnost

Sadržaj predavanja Definisanje viška poreskog tereta Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje Diferencijalno oporezivanje inputa

Primer Neki potrošač pojede 10 sladoleda nedeljno, po ceni od 100 din po sladoledu. Država razrezuje porez od 25% na potrošnju sladoleda. Pri savršeno elastičnoj ponudi, cena za potrošača raste na 125 din. Potrošač smanjuje potrošnju sladoleda na nulu i troši 1000 din nedeljno na druga dobra i usluge. Porez državi nije omogućio nikakav prihod, a potrošača je doveo u gori položaj.

Višak poreskog tereta Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka. Višak poreskog tereta Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom.

Višak tereta - Primer Potrošač ima fiksni prihod I. Prihod troši na samo dva proizvoda: ječam i kukuruz. Cena ječma je Pb po kg, a cena kukuruza Pc po kg. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni. Razmotriti sledeće slučajeve: Ne postoje porezi. Postoji ad valorem porez na ječam, po stopi od tb.

Efekat poreza na budžetsko ograničenje Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam Količina kukuruza A Nagib=-Pb/Pc Ca Cb Nagib=-(1+tb)Pb/Pc E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i F D Ba B1 Odsečak=I/(1+tb)Pb Odsečak I/Pb Količina ječma

Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam A Količina kukuruza G Ca E2 Cb E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i F ii D B2 B1 Količina ječma

Višak tereta poreza na ječam Količina kukuruza A G Poreski prihodi Ca H M Ekvivalentna varijacija E2 C2 E1 N C1 Paušalni porez E3 i F ii I D B2 B3 B1 Količina ječma

Višak tereta - Zaključci Ekvivalentna varijacija: promena dohotka koja ima isti efekat na korisnost kao promena cene nekog proizvoda služi kao reper za ocenu postojanja i veličine viška poreskog tereta Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta. Neefikasan je, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda. Paušalni porez ne stvara višak tereta. Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda.

Zašto paušalni porezi nisu u širokoj upotrebi? Ako su paušalni porezi efikasni, zašto nisu u širokoj primeni? Neprivlačni su pre svega iz političkih razloga: siromašni i bogati bi plaćali iste iznose. I pored toga oni predstavljaju važan standard sa kojim se poredi višak tereta drugih vrsta poreza.

Da li se višak tereta pri oporezivanju proizvoda može objasniti ekonomijom blagostanja? Postoje li neki rezultati ekonomije blagostanja koji bi nam mogli pomoći da shvatimo zašto dolazi do viška tereta? Uslov za Pareto efikasnost je Kako je gornji uslov je narušen.

Da li porez na dohodak dovodi do viška tereta? Razmotrimo situaciju kada pored ječma i kukuruza postoji i treće dobro – dokolica (l). Uslovi za Pareto efikasnost su: Proporcionalni porez na dohodak narušiće prva dva uslova, dok paušalni porez neće. Primer: MRSlb=(1-t)w/Pb≠MRTlb=w/Pb

Da li je promena tražnje za oporezovanim proizvodom uslov za pojavu viška tereta? Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? Ne. Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara). To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost.

Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom Količina kukuruza E1 C1 i J R E2 C2 S C3 E3 ii F K D B1 = B2 B3 Količina ječma

Dohodni efekat i efekat supstitucije Promena tražnje za određenim dobrom koja se ostvaruje isključivo kroz uticaj promene cene na promenu realnog dohotka. Efekat supstitucije Sklonost pojedinca da troši više jednog a manje drugog dobra, usled relativne promene cena. Zove se još i kompenzovana reakcija.

Kompenzovana kriva tražnje Pokazuje kako se tražena količina menja sa promenom cene, pri čemu korisnost ostaje konstantna. Zove se još i Hicks-ova kriva tražnje.

Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje Cena ječma a Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta (1 + tb)Pb S’b g f h d i Pb Sb Db q2 q1 Količina ječma

Formula za višak tereta A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb ∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tbPb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2

Šta nam govori formula za višak tereta? Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta. Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro. tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj.

Primer – Oporezivanje avionskih karata Poreska stopa na avionske karte u SAD je 10%. Cenovna elastičnost tražnje je oko 1.0 [Oum et al. 1992]. Godišnji prihod od prodaje karata je približno 86 mlrd. $ [US Bureau of the Census, 2006]. Sledi: η = 1.0 Pq = 86 mlrd. $ t = 0.1 Ukupni poreski prihodi = tPq = 8.6 mlrd. $ Višak tereta = ½ ηPqt2 = 430 miliona $ (5% od poreskih prihoda).

Postojeće distorzije Monopoli, eksterni efekti, ranije uvedeni porezi Teorija "drugog najboljeg": U prisustvu postojećih distorzija Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da povećaju efikasnost, mogu i da je smanje. Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da smanje efikasnost, mogu i da je povećaju.

Višestruki porezi i teorija "drugog najboljeg" Cena džina po galonu Cena ruma po galonu f c (1 + tg)Pg (1 + tr)Pr g b h Pr a d Pg e Dr’ Dg Dr g2 g1 r2 r3 r1 Galoni džina Galoni ruma

Postojeće distorzije Piguovski porez Hipoteza o dvostrukoj dividendi: Porez na netržišnu ekonomsku aktivnost koja stvara negativne eksternalije. Primer: ekološki porez primorava zagađivača da smanji proizvodnju. Hipoteza o dvostrukoj dividendi: Ako se prihod od nekog pigouvskog poreza koristi za smanjenje stope poreza na dohodak, tada raste efikasnost na oba tržišta. Glavna kritika hipoteze: Povećanje piguovskog poreza pogoršava postojeće distorzije na tržištu rada.

Diferencijalno oporezivanje inputa Višak tereta = ½ (ΔH)tw2 Zarada Zarada (1 – t)VMPmkt b w2 a w1 w1 (1 – t)w2 e VMPmkt VMPhome d c Sati rada u kući H* H1 Sati rada na tržištu 0’

Višak tereta od subvencije m usluga stanovanja Cena po jedinici Višak tereta n o v Ph Sh q r u (1 – s)Ph Sh’ Dh h1 h2 Usluge stanovanja

Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εwL1t2 Višak tereta Zarada po satu rada SL f i d w (1 – t)w g h a L2 L1 Broj radnih sati

Primer – Oporezivanje zarade Neka je poreska stopa na zaradu 40%. Elastičnost broja časova rada u odnosu na zaradu je 0.2. Broj radnih sati godišnje je 2000. Zarada po satu je 20 $. Sledi: ε = 0.2 wL = 40 000 $ t = 0.4 Ukupni poreski prihodi = twL = 16 000 $ godišnje Višak tereta = ½ εwLt2 = 640 $ godišnje (4% od poreskih prihoda)