Fizičke osobine molekula

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Advertisements

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Energetske promene pri fizičkim i hemijskim procesima
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
KINETIČKA TEORIJA GASOVA
Mehanika Fluida Svojstva fluida.
7 SILA TRENJA.
Električno polje. Napon
I zakon termodinamike-unutrašnja energija
Ogledni čas iz matematike
GASOVITO STANJE Idealno gasno stanje.
Inercijalni Navigacioni Sistem u premeru
Dvokomponentni sistemi: razblaženi rastvori
Van der Valsova jednačina
ZAGREVANJE MOTORA Važan kriterijum za izbor motora .
Vježbe iz Astronomije i astrofizike
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
Čvrstih tela i tečnosti
CP,m – CV,m = R CP – CV = nR Izotermski procesi: I zakon termodinamike
Generator naizmenične struje
VISKOZNOST Tangencijalne sile koje deluju između slojeva tečnosti pri kretanju zovu se viskozne sile ili sile unutrašnjeg trenja.
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Merenja u hidrotehnici
POLINOMI :-) III℠, X Силвија Мијатовић.
PROPORCIONALNI-P REGULATOR
Unutarnja energija i toplina
Tijela i tvari Otto Miler Matulin, 7.a.
Kako određujemo gustoću
OMOV ZAKON Učenici odeljenja 84 : Ana Ragaji Nina Ragaji
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
Merni uređaji na principu ravnoteže
Prvi stavak termodinamike
Atmosferska pražnjenja
Ojlerovi uglovi Filip Luković 257/2010 Uroš Jovanović 62 /2010
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
TROUGΔO.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Viskoznost.
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
dr Eleonora Desnica, dipl. ing. maš.
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
PONAVLJANJE.
BETONSKE KONSTRUKCIJE I
Prof. dr Radivoje Mitrović
GASOVITO STANJE Idealno gasno stanje.
MAKROEKONOMIJA Poglavlje 6 „TRŽIŠTE RADA”
Strujanje i zakon održanja energije
PRIJELAZ TOPLINE Šibenik, 2015./2016..
Mjerenje Topline (Zadaci)
Zašto neka tijela plutaju na vodi, a neka potonu?
Puferi Koncentrovani rastvori jakih kiselina ili baza
UVOD Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA
5. Karakteristika PN spoja
Polarizacija Procesi nastajanja polarizirane svjetlosti: a) refleksija
Brodska elektrotehnika i elektronika // auditorne vježbe
Prisjetimo se... Koje fizikalne veličine opisuju svako gibanje?
8 Opisujemo val.
8 GIBANJE I BRZINA Za tijelo kažemo da se giba ako mijenja svoj položaj u odnosu na neko drugo tijelo za koje smo odredili da miruje.
DISPERZIJA ( raspršenje, rasap )
Unutarnja energija Matej Vugrinec 7.d.
Elastična sila Međudjelovanje i sila.
8 OPTIČKE LEĆE Šibenik, 2015./2016..
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Balanced scorecard slide 1
Sila trenja Međudjelovanje i sila.
-je elektromagnetsko zračenje koje je vidljivo ljudskom oku
MJERENJE TEMPERATURE Šibenik, 2015./2016.
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Fizičke osobine molekula Opšti kurs fizičke hemije II Zadaci I test Fizičke osobine molekula

Molarna zapremina Parahor: Indeks prelamanja:

Molarna refrakcija: Smeše:

Apsorbancija: Specifična refrakcija:

Električne osobine Indukovani dipolni momenat: Molarna polarizacija nepolarnih molekula distorziona: Mozoti-Klauzijusova jednačina Permanentni dipolni momenat: Ukupni dipolni momenat:

Molarna polarizacija polarnih molekula- orijentaciona: Ukupna molarna polarizacija: Smeše:

Relativna magnetna permeabilnost Molarna susceptibilnost:

Magnetizacija: Indukcija: Dijamagnetizam Indukovani magnetni Momenat:

Paramagnetizam Permanentni magnetni Momenat: Klasična teorija Kvantna teorija

Apsorbancija: Specifična refrakcija:

Napon pare i tačka ključanja Trutonovo pravilo: Remzi-Jungovo pravilo: Diringovo pravilo: Guldbergovo pravilo:

Napon pare Klapejronova jednačina: Klauzijus-Klapejronova jednačina: Zavisnost napona pare od pritiska:

Površinski napon Athezioni rad Kohezioni rad Uslov razastiranja

Razlika pritisaka Kelvinova jednačina

Viskoznost tečnosti Njutnov zakon

Zadatak 1. Molarne refrakcije za CH4 i C2H6 su 6,8 i 11,4 respektivno, izračunati atomske refrakcije za C i H. Rešenje: 2R(H)=2R(CH4)-R(C2H6)=13,6-11,4=2,2, R(H)=1,1 R(C)=R(CH4)-41,1=2,4

Zadatak 2. Indeks prelamanja gasovitog normalnog ugljovodonika, opšte formule CnH2n+2, je 1,00139 pri standardnim uslovima. Ako je R(H)=1,1 cm3/mol, a R(C)=2,42 cm3/mol, odrediti bruto formulu ugljovodonika. Pretpostaviti da je gas u idealnom gasnom stanju. Rešenje: 20,75=2,42n+1,1(2n+2)=4,62n+2,2 odakle je n=4 Bruto mol. formula: C4H10

Zadatak 3. Molarna refrakcija za kiseonik u etarskoj grupi je 1,643, za metan je 6,818, a za dimetil etar (CH3OCH3) je 13,279. Izračunati molarnu refrakciju za dietiletar. Rešenje: R(C2H6)=R(CH3OCH3)-R(O)=13,279-1,643=11,636 2R(H)=2R(CH4)-R(C2H6)=2 R(CH2)=R(CH4)-2R(H)=4,818 R(C2H5OC2H5)=R(CH3OCH3)+2R(CH2)=22,915.

Zadatak 4. Izračunati indeks prelamanja gasovitog broma na normalnim uslovima (0oC i 1 atm) ako je molarna refrakcija broma pri tim uslovima 12,2 cm3/mol. A) 1,0008 B) 1,1000 C) 1,1110 D)1,0800 E) 1,3335 F) 1,0002

4. Rešenje

Zadatak 5. Rastvor Co(NH3)63+ koncentracije 0,003 mol/L propušta 75% upadne svetlosti talasne dužine 500 nm pri dužini optičkog puta od 1 cm. Izračunati procenat apsorbovane svetlosti (apsorpciju) za rastvor koncentracije 0,002molL-1. A) 9% B) 25 C) 17,5 D) 20 E) 22,5 F) 2,0

Zadatak 5. Rešenje:

Zadatak 6 Ugao specifične rotacije rastvora d-etoksićilibarne kiseline u vodi je 33,02 odm-1g-1cm3. Izračunati koncentraciju kiseline u rastvoru u g dm-3, ako je ugao obrtanja ravni polarizovane svetlosti 2,02 stepena a dužina polarimetarske cevi 20 cm. A) 0,00306 B) 0,0305 C) 30,6 D) 136,1 E) 0,345

6. Rešenje

Primer 7: Indeks prelamanja gasovitog hlora na 20oC i 1 atm je 1,000768. Indeks prelamanja tečnog hlora na normalnoj tački ključanja je 1,385 a gustina je 1,56 g/mL. Izračunati zapreminsku polarizabilnosti hlora pri ovim uslovima. Rešenje: Za gasoviti hlor je molarna zapremina:

Rešenje: Za tečni hlor je molarna zapremina: Dobijene polarizabilnosti za razmatranja stanja hlora su u razumnoj saglasnosti.

Zadatak 8. Na 0oC, molarna polarizacija tečnog hlortrifluorida je 27,18cm3mol-1, njegova gustina iznosi 1,89 gcm-3 (a molarna masa 92,45 g/mol). Izračunati relativnu permitivnost tečnosti. Rešenje: Kako je: to je:

Zadatak 9. Molarna polarizacija fluorbenzenove pare je proporcionalna sa T-1 i iznosi 70,62cm3mol-1 pri 351,0K i 62,47 cm3mol-1 pri 423,3K. Izračunati polarizabilnost i dipolni momenat molekula. Rešenje:

Zadatak 9.

Zadatak 10. Na osnovu delimično popunjene tablice, nacrtaj semikvantitaivne zavisnosti polarizacija za svaku supstanciju od 1/T. Obrati pažnju na relativne odnose odsečaka i nagiba. Jedinjenje Rm/cm3mol-1 p/D Benzen o-dihlorbenzen voda etanol 26 3,8 12,8 3 1,8 1,7

Molarna refrakcija o-dihlorbenzena mora biti veća od one kod benzena, npr. 35 cm3/mol. Diploni momenat benzena treba da je nula jer molekul ima centar simetrije dok je diploni momenat o-dihlorbenzena veliki jer ima dve skoro paralelne polarne veze i recimo da iznosi 3. Zavisnosti na dijagramu su pravolinijske sa odsečkom Pm i nagibom srazmernim sa p2. etanol o-dihlorbenzen voda benzen

Zadatak 11. Izračunati diploni momenat molekula u kome su dipolni momenti veza 1,5 D i 0,80D pod uglom od 109,50o. Rešenje:

Zadatak 12. Zapreminska polarizabilnost vode je 1,4810-24cm3; izračunati dipolni momenat molekula, indukovan primenjenim električnim poljem jačine 1kV/cm. Rešenje:

Zadatak 13. Indeks prelamanja CH2I2 je 1,732 za svetlost talasne dužine 656nm. Njegova gustina na 20oC je 3,32gcm-3. Izračunati zapreminsku polarizabilnost molekula na ovoj talasnoj dužini (εo= M=267,8g/mol) Rešenje: gde je: Stoga je:

Zadatak 14. Dipolni momenat hlorbenzena je 1,57D a njegova zapreminska polarizabilnost je 1,2310-23cm3. Proceniti njegovu relativnu permitivnost na 25oC, kada je gustina 1,173 g/cm3 (M=112,6g/mol). Rešenje: Odavde je: gde je:

Stoga je:

Zadatak 16. Ako je veza napona pare (u mmHg) i temperature (u oC) heksana (C6H14) data jednačinom: odrediti napon pare na 25oC (u Pa) odrediti normalnu tačku ključanja.

Zadatak 16. Rešenje: a) b)

Zadatak 17. Napon pare neke tečnosti u temperatrskom intervalu od 200 do 260 K zadovoljava izraz: a)Izračunati entalpiju isparavanja tečnosti. b) Odrediti normalnu tačku ključanja tečnosti.

Zadatak 17. Rešenje a) Diferencijalni oblik K.K. jednačine je: Gornju jednačinu ćemo stoga diferencirati po T:

Zadatak 17. b) Rešenje: Napon pare pri normalnoj tački ključanja mora biti jednak pritisku od 1 atm odn. 760mmHg

Domaći Napon pare benzena između 10oC i 30oC zadovoljava jednačinu: Izračunati entalpiju isparavanja i Izračunati normalnu tačku ključanja benzena

Domaći Rešenje a) b)

Zadatak 18. Napon pare acetonitrila se menja sa temperaturom od 0,03 atm/step u blizini normalne tačke ključanja, koja je 80oC. Izračunati entalpiju isparavanja (u kJ/mol). Rešenje:

Zadatak 19. Entalpija isparavanja neke tečnosti je 14.4kJ/mol na 180 K, njenoj Tntk. Molarna zapremina njene pare je 14.5L/mol a tečnosti 115 cm3/mol na tački ključanja. Odrediti dp/dT iz Klapejronove jednačine i proceniti procenat greške u vrednosti dp/dT kada se određuje iz Klauzijus-Klapejronove jednačine.

Zadatak 19. Rešenje Klapejronova jednačina: Klauzijus-Klapejronova jednačina:

Zadatak 20. Napon pare etilena je dat kao funkcija od temperature sledećom jednačinom: Izračunati entalpiju ispatravanja etilena na njegovoj normalnoj tački ključanja od -103.9oC Rešenje Iz izraza za zavisnost napona pare od temperature diferenciranjem po temperaturi dobijamo izraz:

Zadatak 20. Klauzijus-Klapejronova jednačina je data izrazom: Stoga je: Entalpija isparavanja etilena na njegovoj tački ključanja je:

Zadatak 21. Normalna tačka ključanja piridina je 114oC. Na ovoj temperaturi gustina njegove pare je 2,5g/L a gustina tečnosti 0,8000g/cm3. Na izvesnoj višoj temperaturi T´ tečnost se proširila tako da je njena gustina 0,7900g/cm3. Izračunati ili proceniti sa objašnjenjem: a) toplotu isparavanja piridina b) tačku ključanja na vrhu planine gde je pritisak 740mmHg umesto 760 mmHg i c) gustinu pare piridina na temperaturi T´.

Rešenje: a) Korišćenjem Trutonovog pravila dobijamo: b) c) Iz zakona pravolinijskog dijametra zbir gustine parne i tečne faze može da se smatra da je nepromenjljiv. Na 114oC to je 800+2,5=802,5g/L. Gustina pare na T´ je onda 802,5-790=12,5g/L.

Zadatak 22.domaći Napon pare CCl4 raste za 4% po stepenu oko 25oC. Izračunati toplotu isparavanja (J/mol) i normalnu tačku ključanja CCl4 (K). Navesti sve pretpostavke i aproksimacije uključene u izvođenje jednačine za određivanje toplote isparavanja. Rešenje: Koristi se K.K. jednačina. Prema njoj je (dP/P)/dT=0,04. Onda je toplota isparavanja ΔHisp=0,048,3142982=29,533 kJ/mol. Normalna tačka ključanja može da se procene iz Trutonovog zakona:Tb=29533/87=338 K. Pretpostavke i aproksimacije: I i II zakon termodinamike, ravnoteža između tečnosti i pare, zanemarivanje molarne zapremine tečnosti u poređenju sa parom, pretpostavka idealnog ponašanja za paru.

Pitanja Šta je molarna refrakcija (molarna polarizacija, molarna zapremina, parahor) kakva je to veličina i koje jedinice ima u SI sistemu? Koje su glavne osobine tečnog (čvrstog) stanja? Šta je latentna toplota isparavanja (napon pare, tečka ključanja) i od čega zavisi?

Definisati kohezioni rad (athezioni rad) i napisati izraz kojim se može predstaviti. Šta je koeficijent viskoznosti (površinski napon) i koja mu je jedinice u SI sistemu? Šta je apsorpcioni spektar a šta su hromofore? Čemu je jednaka električna permitivnost i koje jedinice ima u SI sistemu?. Od ćega potiče dijamagnetizam i kod kojih supstancija se javlja?

Zadatak 23. Koliko molekula cetanola (površine preseka 2,5810-19m2) može biti adsorbovano na površinu sferne kapljice dodekana radijusan17,8nm? Rešenje:

Zadatak 24. Ugao dodira za vodu na čistoj staklenoj površini je skoro nula. Izračunati površinski napon vode na 20oC kada visina vode u cevi unutrašnjeg radijusa 0,3 mm iznosi 4,96cm. Gustina vode na 20oC je 998,2kg/m3.

Rešenje

Zadatak 25. Izračunati površinsku energiju jednog mola etanola na 25oC kada je etanol dispergovan do kapljica prečnika 500 nm. Površinski napon etanola na 25oC iznosi 22,8 mN/m a gustina 0,789 g/cm3 .

Rešenje Zapremina kapljice etanola iznosi: Masa kapljice etanola je: Ako je masa jednog mola etanola 4610-3kg tada mol etanola sadrži: Površina kapljice etanola je: Površina jednog mola etanola dispergovanog do kapljica prečnika 500 nm je: Čija je površinska energija:

Zadatak 26. Napon pare vode na 293,15 K je 0,024 atm, površinski napon 72,75mN/m a gustina 0,997 g/cm3. Izračunati napon pare vode (u Pa) na istoj temperaturi kada je voda dispergovana u kapljice prečnika 20 nm. Rešenje

Zadatak 27. Tečnost A ima dva puta veći površinski napon a upola manju gustinu od tečnosti B na 25oC. Ako se nivo tečnosti u kapilari uronjenoj u tečnost A popne do visine od 1 cm onda će se u istoj kapilari uronjenoj u tečnost B nivo podići do visine od: A) 0,25cm b) 0,5 cm c) 1cm d) 2 cm e) 4cm f) 10 cm Kako je to je visina h srazmerna sa γ/r. Kako je površinski napon tečnosti A 2 puta veći a gustina dva puta manja nego kod tečnosti B to će visina biti četiri puta manja kod tečnosti B nego kod tečnosti A. B)Pri istim uslovima maksimalni pritisak mehura će biti kod tečnosti A : a) 0,25 b) 0,5 c) 1 d) 2 e) 4 f) 10 puta vrednosti tečnosti B. Kako je maksimalni pritisak mehura znači srazmeran dvostrukom površinskom naponu, to će pritisak kod tečnosti A biti dva puta veći nego kod tečnosti B.

Zadatak 28. Izračunati do koje će se visine (m) podići nivo u kapilari poluprečnika 0,0234 cm kada se uroni u aceton čija je gustina 790 kg/m3 a površinski napon 23,210-3N/m na temperaturi merenja. Rešenje

Zadatak 29. Izračunati površinski napon anilina na 283 K ako se zna da je na temperaturi 293 K površinski napon anilina 43,410-3 N/m, a gustina 1022 kg/m3. Molarna masa anilina je 93,1 g/mol. Pretpostaviti da je u posmatranom temperaturskom intervalu gustina anilina konstanta. Konstanta k=2,12∙10-7JK-1mol-2/3.

Zadatak 29. Rešenje Iz jednačine: Sledi da je:

Zadatak 30. Odrediti energiju koja se oslobodi pri spajanju kišnih kapi pretpostavljajući da na jedinicu površine zemlje S padne sloj debljine h.Smatrati da je prečnik kapi koje stižu na zemlju k puta veći nego u visinama i da je d.

Zadatak 30. Rešenje Zapremina kišnice koja padne na površinu S je V=Sh. Broj kapi prečnika d u tom sloju je N: Tih N kapi je dobijeno spajanjem N1 manjih kapi prečnika d/k: Oslobođena energija je:

Zadatak 31. Na horizontalnu podlogu sa visine H padne kap žive mase m. Pri padu se ona razbije u n jednakih kapljica. Kolika količina toplote se oslobodi pri ovom procesu ako je površinski napon žive γ a gustina ρ. Smatrati da su kapljice sfernog oblika i da im je poluprečnik mnogo manji od visine H.

Zadatak 31. Rešenje Kako je : Prema zakonu o održanju energije je: