UVODNI ČAS Osnovne veličine i jedinice međunarodnog sistema jedinica - SI sistem –

Παρουσίαση με θέμα: "UVODNI ČAS Osnovne veličine i jedinice međunarodnog sistema jedinica - SI sistem –"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 UVODNI ČAS Osnovne veličine i jedinice međunarodnog sistema jedinica - SI sistem –

2 I Група СРЕДА од 1200h до 1330h 1 1802 Јована Ристић 2 1803 Моника
Р.БР. Број индекса Име Презиме 1 1802 Јована Ристић 2 1803 Моника Шабановић 3 1804 Јелена Анђелковић 4 1807 Вучковић 5 1808 Митар Митровић 6 1809 Стефан Павловић 7 1811 Милица Јовановић 8 1842 Небојша Ђоловић 9 1843 Јовица Станојевић 10 1844 Никола Милосављевић 11 1851 Алекса Ђурић 12 1852 Трипковић 13 1853 Хранислав Нешић 14 1854 Урош Прокић

3 II Група СРЕДА од 1330h до 1500h Лаб. 116
Р.БР. Број индекса Име Презиме 1 1813 Милица Ђорђевић 2 1814 Катарина Живковић 3 1817 Марко Насев 4 1818 Јована Стошић 5 1821 Јелена Михајловић 6 1823 Маринко Стаменковић 7 1824 Горан Стојановић 8 1825 Младеновић 9 1829 Ђорђе Стојковић 10 1832 Александар Павловић 11 1833 Ксенија Првуловић 12 1834 Ивана Цветковић 13 1835 Миња Њагојевић 14 1840 Зорана Игњатовић 15 1619 Даниел Петровић 16 1780 Пешић

4 Osnovne jedinice međunarodnog sistema jedinica koje su definisane na jedanaestoj Generalnoj konferenciji za tegove i mere godine date su u tabeli 1.1.

5 Jedinice fizičkih veličina izvedenih pomoću osnovnih jedinica nazivaju se izvedene jedinice.

6 Definicije osnovnih jedinica SI
1. METAR Na 17-toj Generalnoj konferenciji o tegovima i merama (CGPM) godine utvrđeno je da je jedinica za dužinu metar (oznaka: m), sa novom definicijom: Metar je jednak dužini puta koji u vakumu pređe svetlost za vreme od 1/c= 1/ sekunde.

7 2. KILOGRAM Jedinica za masu kilogram (oznaka: kg) utvrđena je na Prvoj Generalnoj konferenciji o tegovima i merama godine. Kilogram je masa međunarodnog etalona kilograma.Ovaj etalon izrađen je od legure platine (90%) i iridijuma (10%) u obliku valjka prečnika 39 mm i visine 39 mm. Prototip se čuva u Međunarodnom birou u Sevru kod Pariza pod istim uslovima koji su utvrđeni godine.

8 3. SEKUNDA  Jedinica za vreme je sekunda (oznaka: s) definisana je na 13-toj Generalnoj konferenciji za tegove i mere godine. Sekunda je vremenski interval jednak perioda elektromagnetnog zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina energetska nivoa osnovnog stanja atoma 133Cs. Vremenski etalon realizuje se pomoću cezijumovog časovnika.

9 4. AMPER Jedinica za jačinu električne struje je amper (oznaka: A) ustanovljena je na 9-toj Generalnoj konferenciji za tegove i mere godine. Amper je jačina stalne struje koja pri prolasku kroz dva pravolinijska provodnika beskonačne dužine i zanemarljivog kružnog preseka na međusobnom rastojanju od d = 1 m u vakuumu, dovodi do pojave sile između provodnika od 2 x 10-7 N po metru dužine. Jedinica za jačinu električne struje ostvaruje se uz pomoć strujne vage.

10 5. KELVIN Jedinica za termodinamičku temperaturu je kelvin (oznaka: K) koja je usvojena na 13-toj Generalnoj konferenciji za tegove i mere godine. Kelvin je termodinamička temperatura koja je jednaka 1/ termodinamičke temperature trojne tačke vode. Kelvinova termodinamička skala bazira se na jednoj referentnoj tački, to je trojna tačka vode koja iznosi K. Nulta tačka termodinamičke skale je apsolutna nula 0 K .

11 Trojna tačka vode je ona tačka u p-T dijagramu u kojoj voda može postajati u sva tri agregatna stanja čvrstom, tečnom i gasovitom. Temperatura izražena u termodinamičkoj skali obično se naziva apsolutna temperatura.

12 Pored Kelvinove skale dozvoljeno je prema SI korišćenje Celzijusuve i Farenhajtove skale u različitim zemljama u svetu. Celzijusuva skala predložena je godine, a polazi od dve referentne temperature vode, tačke topljenja leda (0oC ) i temperature ključanja vode (100oC) na normalnom pritisku. Farenhajtova skala predložena je godine, i ona polazi od dve referentne temperature, temperature topljenja leda (32 oF) i temperature krvi čoveka (96 oF).

13 6. KANDELA Jedinica za jačinu svetlosti kandela (oznaka: Cd) usvojena je na 16-toj Generalnj konferenciji za tegove i mere godine. Definicija kandele je: Kandela je jednaka jačini svetlosti u datom pravcu iz izvora koji emituje monohromatsko zračenje frekvencije 540 x 1012 Hz (ili talasne dužine 555 nm), čija je izračena snaga u datom pravcu jednaka 1/686 W/sr.

14 7. MOL Jedinica za količinu materije mol (oznaka: mol) usvojena je na 14-toj Generalnoj konferenciji za tegove i mere godine, a njena definicija glasi: 1 mol je količina materije sistema koji sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kg ugljenika 12C. Mol se može shvatiti kao jedinica za broj jedinki u nekom sistemu, a taj broj jednak je Avogadrovom broju NA. Elementarne jedinke mogu biti atomi, molekuli, joni ili neka druga grupa jednoznačno određenih čestica. Avogadrov broj je NA = 6,022 x1023 mol-1.

15 MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA
Svaki eksperimentalni rad u fizici praćen je merenjem neke fizičke veličine. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa standardnom veličinom koja je uzeta za jedinicu. Vrednost merene veličine, dobijena merenjem, se naziva rezultat merenja.

16

17 Kompletan prikaz merenja gustine alkohola izgleda ovako:
Rezultat je ρ = (0.85 ± 0.03) · 103 kg/m3 gde je naznačena i greška sa kojom je izvršeno odredjivanje gustine izabrane supstance kao i koja jedinica je izabrana za prikaz rezultata.

18 Greške merenja Prilikom merenja neke fizičke veličine nikad se ne može dobiti njena "prava" vrednost. Svako merenje samo je aproksimacija prave vrednosti merene veličine. Razlika izmedju rezultata merenja i prosečne vrednosti kojom zamenjujemo pravu vrednost fizičke veličine se naziva greška merenja.

19 Razlikuju se dve vrste grešaka: objektivne (sistematske) i subjektivne (slučajne).
Sistematske greške su takve greške, koje pri ponovljenim merenjima ostaju konstantne ili se menjaju po odredjenom zakonu. One mogu biti uslovljene nedostacima metodike merenja ili netačnošću formula za računanje (metodičke greške), a takođe i nesavršenošću mernih uređaja. Ove greške uvek imaju isti "smer" javljanja te se uvođenjem određene korekcije mogu u dobroj meri otkloniti.

20 Slučajne greške prate sva merenja i ne mogu se otkloniti kao što je to izvodljivo kod sistematskih grešaka. Za slučajne greške važe statistički zakoni raspodele, pri velikom broju merenja, uvek se mogu odrediti granice unutar kojih se nalazi prava vrednost merene fizičke veličine. Mnogostruko ponavljanje jednog istog merenja smanjuje uticaj slučajnih grešaka, pa se može reći da aritmetička sredina iz velikog broja rezultata merenja predstavlja najpribližniju vredost merene veličine.

21 Neka je prilikom N ponovljenih direktnih merenja fizičke veličine X izmereno N vrednosti x1; x2;... ; xN. Srednja vrednost merenja je

22 Apsolutna greška merenja predstavlja odstupanje izmerene vrednosti od njene srednje vrednosti
Relativna greška je količnik apsolutne vrednosti apsolutne greške i srednje vrednosti veličine

23 Ako se izvrši veliki broj merenja, značajnu informaciju o grešci merenja daje srednja kvadratna greška koja se odredjuje kao

24 Način izražavanja rezultata merenja veličine X mora biti takav da sadrži informaciju o izmerenoj vrednosti x, kao i o grešci sa kojom je to merenje izvršeno. Konačan rezultat merenja se predstavlja u vidu zagrade u kojoj figuriše srednja vrednost merenja i greška, a van zagrade odgovarajuća jedinica. Za jedno direktno merenje rezultat se izražava u obliku

25 Ako je izvršeno 5 i više merenja veličine X, onda se rezultat merenja izražava kao
U slučaju da je izvršeno manje od 5 merenja, rezultat merenja se izražava kao

26 Prefiksi jedinica U fizici se često pri radu sa fizičkim veličinama čija je vrednost puno veća, ili puno manja od osnovne jedinice, koriste prefiksi jedinica koji se stavljaju ispred jedinice, čime se definišu veće ili manje jedinice od osnovne.

27 Značajne cifre Definicija 1 Svaka cifra broja, izuzimajući nule koje služe za odredjivanje položaja decimalnog zareza (tačke) naziva se značajna cifra. Definicija 2 Nesigurne cifre (beznačajne cifre) su one cifre koje oduzimanjem ili dodavanjem vrednosti broja neznatno menjaju mernu (računsku) nesigurnost koja prati brojnu vrednost broja

28 Broj značajnih cifara nekog broja može se odrediti na osnovu sledećih pravila:
Sve cifre datog broja različite od nule su značajne cifre. Primer: , – značajne cifre 486, – značajne cifre – značajne cifre 8x značajna cifra Nula (ili više nula ) između drugih cifara je značajna cifra jer su deo merene veličine. Primer: 1,012 – 4 značajne cifre 3900,22 – 6 značajne cifre 102 – 3 značajne cifre

29 Nula na kraju broja iza decimalnog zareza je značajna cifa jer pokazuje preciznost merenja.
Primer: 1,120 – 4 značajne cifre 44,000 – 5 značajne cifre 102,020 – 6 značajne cifre Nula na početku broja je nesigurna (beznačajna) cifra, ona samo odredjuje red veličine. Primer: 0, – 3 značajne cifre 0, =4,080x103 – 4 značajne cifre 0, – 3 značajne cifre

30 - Nula na kraju broja bez decimalnog zareza nekad je značajna a nekad nesigurna cifra.
Primer: – 5 značajne cifre 12,300 x značajne cifre 12,3x značajne cifre Da bi se uklonila dilema o broju značajnih cifara, velike brojeve treba pisati pomoću dekadnog eksponenta, ili pomoću odgovarajućih većih jedinica. Broj značajnih cifara ne zavisi od jedinice mere. Primer: 2653 mm = 265,3 cm = 2,653 m = 0, km – četiri značajne cifre

31 Zaokruživanje Kada približan broj ima više cifara nego što je potrebno u daljem radu onda se vrši zaokruživanje, tj vrši se odbacivanje odredjenog broja cifara. Pravila zaokruživanja: Ako je prva cifra koja se odbacuje 0, 1, 2, 3 ili 4, poslednja zadržana cifra se ne menja. Ako je prva cifra koja se odbacije 6, 7, 8 ili 9, poslednja zadžana cifra se povećava za jedan. Ako je prva i jedina cifra 5 koju treba odbaciti, a iza nje nema više cifara ili su nule, tada se zadnja zadržana cifra koja ostaje uvećava se za jedan ako je neparna, a ne menja se ako je parna.

32 Primeri zaokruživanja:
 = 8,23 · 103 0,  0,0063 = 6,3 · 10-3 7,485  7,48  = 4,39 · 108   3,  3, – deset decimala  3, sedam decimala  3, pet decimala  3,142 – tri decimale  3,14 - dve decimale

33 Prilikom sabiranja ili oduzimanja dva rezultata merenja sa različitim brojem sigurnih cifara, treba ih najpre zaokružiti do broja sa manjim brojem značajnih cifara a zatim izvršiti računske operacije sabiranje ili oduzimanje. Primer: Potrebno je sabrati merenja masa m1=163,27 g i m2=1,6 g, zaokruživanje prvog broja daje 163,3 g. Posle sabiranja rezultat je 163,3+1,6=178,8 g.

34 Prilikom množenja ili delenja dva rezultata merenja potrebno je najpre izvršiti računsku operaciju, a zatim u dobijenom rezultatu odvojiti onolko značajnih cifara koliko ima rezultat merenja sa manjim brojem značajnih cifara. Primer: Množenjem rezultata merenja dimenzija pravougaonika a=10,3 cm i b=2,8 cm dobija se površina tj. rezultat 28,84 cm2. Posle zaokruživanja rezultat je 29 cm2.

35

36

37