Porez na dobit preduzeća

Παρουσίαση με θέμα: "Porez na dobit preduzeća"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Porez na dobit preduzeća
Javne finansije - predavanja -

2 Preduzeća i njihove osobine
Preduzeća su zakonom regulisani oblik poslovne organizacije, obično s ograničenom odgovornošću akcionara i nezavisnim pravnim statusom Ograničena odgovornost Veštačko pravno lice …ali može da poseduje imovinu, obaveze, zaključuje ugovore i sl…pa mora i da plaća porez na svoj neto prihod (dobit)

3 Zašto se preduzeća oporezuju?
Samo ljudi mogu da snose teret poreza Argumentacija za oporezivanje preduzeća: preduzeća su nezavisni subjekti preduzeća imaju posebne privilegije, kao što je ograničena odgovornost štiti se integritet poreza na dohodak građana

4 Poreske stope Zakonske poreske stope su po pravilu proporcionalne
u nekim zemljama se odobravaju niže poreske stope za npr. mala preduzeća progresivnost koja se time uvodi je bilansno zanemariva Zašto se ne primenjuju progresivne poreske stope? Efektivna poreska stopa može značajno da se razlikuje od zakonske

5 Utvrđivanje oporezive dobiti preduzeća
Dobit preduzeća (neto dohodak) utvrđuje se tako što se bruto dohodak preduzeća (prihodi) umanjuje se za troškove koji su nastali pri njegovom ostvarivanju: troškovi materijala i nabavne vrednosti prodate robe troškovi rada troškovi kamata, ali ne i dividenda troškovi amortizacije, i dr. Napomena: oporeziva dobit u Srbiji se utvrđuje korekcijom bilansa uspeha čija izrada je zakonom propisana u SAD ne postoji zakonska obaveza izrade bilansa uspeha - preduzeća su obavezna samo da podnose poreski bilans

6 Odbijanje amortizacije
Kupovinom osnovnih sredstava koja se koristi više godina samo se menja struktura imovine Stvarno smanjenje vrednosti osnovnih sredstva u određenom periodu (usled upotrebe ili protoka vremena) predstavlja ekonomsku amortizaciju Ekonomska amortizacija nije poznata Poreskoj upravi Stoga država propisuje poreski vek trajanja nekog osnovnog sredstva Zakonom se može dopustiti preduzećima da neka sredstva amortizuju brže nego što odgovara ekonomskoj amortizaciji Moguće je čak i da se dozvoli jednokratan otpis nekog osnovnog sredstva Ubrzana amortizacije i jednokratan otpis smanjuju obavezu po osnovu poreza na dobit preduzeća

7 Poreske uštede po osnovu amortizacije
T = poreski vek osnovnog sredstva D(n) = proporcija vrednosti osnovnog sredstva koja može biti umanjena od oporezive dobiti u n-oj godini θ = stopa poreza na dobit (u Srbiji 15%) r = oportunitetni troškovi finansijskih sredstava (npr. 10%) Sadašnja vrednost ušteda po 1 dinaru vrednosti osnovnog sredstva iznosi: ψ = θ * D(1) + θ * D(2) + … + θ * D(T) r (1 + r) (1 + r)T

8 Poreske uštede po osnovu amortizacije
Amortizacijom se često smanjuje efektivna cena osnovnog sredstva Visina ušteda zavisi od: visine poreske stope - što je stopa viša uštede su veće dužine perioda T - što je period kraći uštede su veće metoda amortizacije – veći otpisi na početku perioda donose veće uštede

9 Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (1)
Godina Amortizacija Poreska stopa ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 10.000 0,1 1.000 909,1 2 826,4 3 751,3 4 683,0 5 620,9 6 564,5 7 513,2 8 466,5 9 424,1 10 385,5 Ukupno 6.144,6

10 Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (2)
Godina Amortizacija Poreska stopa ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 20.000 0,1 2.000 1.818,2 2 1.652,9 3 1.502,6 4 1.366,0 5 1.241,8 10.000 7.582

11 Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (3)
Godina Amortizacija Poresk stopa Poreska ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 20.000 0,1 2.000 1.818,2 2 16.000 1.600 1.322,3 3 14.000 1.400 1.051,8 4 12.000 1.200 819,6 5 10.000 1.000 620,9 6 5.600 560 316,1 7 287,4 8 261,2 9 237,5 10 215,9 Ukupno 6.951,0

12 Amortizacija nematerijalne imovine
Mnoge vrste nematerijalne imovine generišu prihode u dužem vremenskom periodu Utvrđivanje adekvatnog plana amortizacije takve imovine, sa poreskog stanovišta, je vrlo komplikovano Primer: kako amortizovati troškove reklamne kampanje na koji period se raspoređuju ovi troškovi, koji metod amortizacije treba da se primenjuje i dr.

13 Ostale poreske olakšice
Osim navedenih troškova u mnogim zemljama se uvode dodatna poreske olakšice pri oporezivanju dobiti, kao što su: umanjenje iznosa poreza: investicioni poreski krediti umanjenje poreske osnovice: ubrzana amortizacija, umanjenje budućih dobitaka prenetim gubicima, umanjenje obaveza za novoosnovana pravna lica- poreski odmori i dr.

14 Investicioni poreski krediti
Investicioni poreski krediti predstavljaju vrstu poreske olakšice kojom se umanjuje porez na dobit za određeni procenat vrednosti investicija Investicioni poreski kredit smanjuje efektivnu cenu kupljene imovine efektivna cena kupljene imovine=(1 – k)q gde je k = investicioni poreski kredit, a q = cena kupljene imovine Primer kupljena imovine vredi EUR, investicioni poreski kredit iznosi 10%, iz čega sledi da efektivna cena kupljene imovine iznosi 900 EUR Investicioni poreski krediti su bili važan oblik poreskih olakšica u Srbiji do 2014, i u SAD do godine Poreski rashod: gubitak poreskih prihoda usled poreske olakšice

15 Poreski tretman dividendi i neraspoređene dobiti
Preduzeće može dobit da zadrži ili da isplati akcionarima ako zadrži dobit preduzeća plaća samo porez na dobit zadržana dobit utiče na rast vrednosti akcija preduzeća, a kapitalna dobit se oporezuje tek nakon prodaje akcija ako preduzeće isplati dividende, one se oporezuju porezom na dohodak građana deo dobiti koji se isplati u obliku dividendi se dvostruko oporezuje Dvostrukim oporezivanjem dividendi, poreski sistemi podstiču zadržavanje dobiti i preduzeću U mnogim poreskim sistemima smanjuje se ili ukida oporezivanje prihoda (akcionara) od dividendi, u okviru poreza na dohodak građana bitno je ukupno fiskalno opterećenje dohotka od kapitala

16 Efektivna stopa poreza na dobit
Efektivna poreska stopa se po pravilu razlikuje od zakonske Izračunavanje efektivne poreske stope na nivou preduzeća zahteva uzimanje u obzir svih olakšica i oslobađanje: ubrzana amortizacija, poreski krediti, druge vrste olakšica i podsticaja, uticaj inflacije i dr. u SAD zakonska stopa poreza na dobit iznosi 35%, a efektivna stopa 32% u Srbiji zakonska stopa iznosi 15%, a efektivna stopa oko 10% Postoje različiti metodološki problemi pri računanju efektivne poreske stope: izbor diskontne stope, da li se odbijanje rashoda za kamate tretira kao olakšica ili ne i dr.

17 Raspodela poreskog tereta i višak poreskog tereta
Porez na dobit se može tretirati kao: porez na kapital preduzeća porez na ekonomski profit (Štiglicov model) Porez na dobit kao porez na kapital preduzeća: raspodela poreskog tereta: teret poreza na dobit snose vlasnici kapitala u korporativnom i nekorporativnom sektoru, ali i radnici porez na dobit smanjuje akumulaciju kapitala i stvara višak poreskog tereta višak poreskog tereta u SAD se procenjuje na oko 24% od prikupljenog poreza

18 Porez na ekonomski profit: Štiglicov model
Ekonomski profit je profit koji vlasnici firmi ostvaruju iznad oportunitetnih troškova svih faktora proizvodnje Ako je dobit jednaka ekonomskom profitu tada: nije moguće prevaljivanje poreskog tereta – ceo teret snose vlasnici kapitala ne postoji višak poreskog tereta, porez na dobit ne stvara distorzije, ne menja cene i količine Prethodne pretpostavke ne odgovaraju oporezivanju dobiti u stvarnosti, jer se pri oporezivanju dobiti ne odbijaju oportunitetni troškovi vlasnika kapitala Ipak Štiglicov model je relevantan, jer ukazuje na to da višak poreskog tereta zavisi od strukture finansiranje preduzeća

19 Porez na ekonomski profit: Štiglicov model
G = prihod od mašine pre oporezivanja r = kamatna stopa U odsustvu poreza na dobit preduzeće kupuje mašinu ako: G – r > 0 (a) Ako postoji porez na dobit sa sledećim osobinama: (1) dobit je oporezovana po stopi θ (2) neto dobit = G – r Preduzeće kupuje mašinu samo ako je: (1 – θ)(G – r) > 0 - što je ekvivalentno uslovu (a)

20 Efekti poreza na dobit na ponašanje
Porez na dobit utiče na važne odluke preduzeća: ukupan obim fizičkih investicija vrste fizičke imovine koja će se kupiti način finansiranja investicija

21 Uticaj na ukupne fizičke investicije
Važno pitanje je kako stopa poreza na dobit ili olakšice (investicioni krediti, ubrzana amortizacija) utiču na odluke o investiranju? Uticaj poreza na dobit na investicije analizira se pomoću sledećih modela: modela akceleratora neoklasičnog modela modela gotovinskog toka

22 Model akceleratora U okviru modela akceleratora pretpostavlja se da je odnos između kapitala i proizvodnje fiksan Povećanje tražnje implicira povećanje proizvodnje, a to zahteva dodatne investicije U ovom modelu nivo investicija ne zavisi od poreskih podsticaja: poreski podsticaji mogu da smanje cenu kapitala, ali tražnja za kapitalom u ovom modelu ne zavisi od njegove cene

23 Neoklasični model U neoklasičnom modelu odnos kapitala i proizvodnje nije fiksiran tehnologijom, već zavisi od troškova upotrebe kapitala Troškovi upotrebe kapitala uključuju oportunitetne troškove i direktne troškove, kao što su amortizacija i porezi Rentabilan je samo projekat koji donosi veći prinos od troškova upotrebe kapitala Ako se troškovi kapitala povećavaju, preduzeća biraju manje intenzivne tehnologije

24 Neoklasični model: uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala
Troškovi upotrebe kapitala pre uvođenja poreza = (r + δ) …gde je r stopa prinosa po odbitku poreza, a δ ekonomska amortizacija kapitala Neto profit od 1$ profita je = (1 – θ) * (1 – t), gde je θ stopa poreza na dobit, a t stopa poreza na dohodak građana (od kapitala) Troškovi upotrebe kapitala nakon uvođenja poreza (C) dobijaju se iz jednačine: (1 – θ) * (1 – t) * C = (r + δ) Rešavanjem prethodne jednačine dobije se: C = (r + δ) (1 – θ) * (1 – t) S obzirom da su θ i t u intervalu (0,1), sledi da uvođenje poreza povećava troškove upotrebe kapitala

25 Neoklasični model: uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala
Relevantno je pitanje kako ubrzana amortizacija i investicioni poreski krediti utiču na cenu upotreba kapitala? Odbici za amortizaciju smanjuju troškove kapitala za faktor (1- ψ) gde je ψ sadašnja vrednost odbitaka za amortizaciju Investicioni poreski krediti smanjuju troškove upotreba kapitala za (1-k) Zbirni uticaj ubrzane amortizacije i poreskih kredita na cenu upotreba kapitala iznosi (1- ψ -k) Cena upotrebe kapitala koja uključuje uticaj poreskih stopa, ubrzane amortizacije i investicionih poreskih kredita jednaka je: C = (r + δ) * (1 – ψ –k) (1 – θ) * (1 – t)

26 Neoklasični model: efekat troškova upotrebe kapitala na investicije
Kako cena upotreba kapitala utiče na investicije? u modelu akceleratora taj uticaj ne postoji Pri ekonometrijskom ocenjivanju uticaja cene kapitala na investicije javljaju se značajni problemi: uticaj očekivanja povećanje tražnje za investicionim dobrima može da poveća njihovu cenu i neutrališe efekat poreskih podsticaja – što model ne obuhvata u otvorenoj privredi smanjivanjem cene upotrebe kapitala privlače se strane investicije, ali domaća štednja uprkos poreskim stimulacijama može da se investira u inostranstvo Sumarno koeficijent elastičnosti investicija u odnosu na troškove upotreba kapitala iznosi oko 0,4, što podržava neoklasični model

27 Model gotovinskog toka
Gotovinski tok je razlika između priliva i odliva sredstava preduzeća Poslovni ljudi tvrde da što je veći gotovinski tok preduzeće više investira U neoklasičnom modelu gotovinski tok nije važan interna i pozajmljena sredstva imaju istu stopu prinosa preduzeće nema ograničenja u pogledu zaduživanja Neki ekonomisti smatraju da je pretpostavka o identičnim troškovima sopstvenih i pozajmljenih sredstava pogrešna zajmodavci mogu da precenjuju rizičnost projekta stoga su sopstvena sredstva jeftinija Neka empirijska istraživanja potvrđuju statističku povezanost gotovinskog toka i investicija, ali nije izvesno kako funkcioniše uzročnost Ako važi model gotovinskog toka, tada bi i paušalni porez na dobit smanjivao investicije

28 Uticaj poreza na dobit na strukturu imovine
Poreski sistem podstiče investicija u one vrste imovine za koje se odobrava visoka amortizacija U Srbiji se visoka amortizacija odobrava za IT opremu, a niska za automobile Ubrzana amortizacija

29 Uticaj poreza na dobit na finansiranje preduzeća
S obzirom da se dividende oporezuju, sledi da je za vlasnike akcija u odsustvu rizika povoljnije da profit reinvestiraju, sve dok ne odluče da prodaju akcije U SAD oko 56% neto profita se isplaćuje kroz dividende Zašto preduzeća plaćaju dividende? isplata dividendi je signal o snazi preduzeća efekat klijentele: politika dividendi se prilagođava visini graničnih poreskih stopa akcionara

30 Efekti poreza na dobit na politiku dividendi
Poreski sistem podstiče preduzeća da smanjuju isplatu dividendi Postoje empirijski dokazi da smanjivanje stope poreza na dividende utiče na rast isplata dividendi: koeficijent elastičnosti dividendi u odnosu na granične poreske stope iznosi oko 0,5% Moguće je da se zadržavanjem dobiti u preduzećima povećavaju njihove investicije Akcionari pri donošenju finansijskih odluka (štednja ili potrošnja) uzimaju u obzir i investicije preduzeća čije akcije poseduju ukoliko preduzeća čije akcije poseduje više investira, oni smanjuju privatnu štednju (jer smatraju da preduzeće štedi za njih)

31 Finansiranje zaduživanjem ili emisijom akcija?
Preduzeća biraju između zaduživanja i emisije akcija Kamate se odbijaju od poreza na dobit, dok se dividende ne odbijaju, što podstiče preduzeća na zaduživanje Zašto se preduzeća ne finansiraju isključivo zaduživanjem? preterano zaduživanje povećava troškove servisiranja dugova i verovatnoću bankrota preduzeća spoljni izvori finansiranja su skuplji, zbog precenjivanja rizika Jedno ekonometrijsko istraživanje ukazuje na to da smanjenje stope poreza na dobit za 10 procentnih poena (pp) smanjuje finansiranje aktive zaduživanjem za 4 pp.

32 Da li je poreski sistem izazvao finansijske skandale u preduzećima?
Postoji uverenje da je isplata dividendi najpouzdaniji signal o finansijskom zdravlju preduzeća Ostali signali kao što su finansijski i revizorski izveštaji lakše su podložni manipulacijama Ukoliko poreski sistem destimuliše isplatu dividendi tada podstiče oslanjanje na signale koji su podložniji manipulacijama i time doprinosi učestalosti finansijskih skandala Ne postoje empirijske verifikacije prethodne ideje