MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA

Παρουσίαση με θέμα: "MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA
21 mart

2 tri izvora privrednog rasta
(1) rast radno sposobnog stanovništva, (2) akumulacija kapitala (3) tehnički progres tehnički progres – meren kao rezidual Soloua – u stvari, jedini istinski pokretač razvoja. najubedljivije objašnjenje divergencije u razvijenosti zemalja u svetu- razlike u nivou i rastu TFP – ukupne faktorske produktivnosti

3 Hipoteza o konvergenciji
stopa rasta neke privrede biće veća od stope rasta u stabilnom stanju (α) ako je tekući BDP manji od BDP u stabilnom stanju možemo ga predvideti na osnovu stope štednje i tehnologije. Parametar β - brzina konvergencije

4 Robert Baro (Robert Barro) sa Harvarda i Salaj Martin (Sala-i- Martin) sa Univerziteta Pompeu Fabra2
β  0,02 Godišnje se u proseku zatvori oko 2% gepa između per capita dohodaka posmatranih zemalja.

5 sledi da je u proseku potrebno 35 godina da bi
se eliminisala 50-procentna razlika u razvijenosti između nekog zaostalog i nekog razvijenog. To je pravilo 70, odnosno 72 70/r= vreme udvostručenja Ako varijabla x raste po konstantnoj pozitivnoj stopi rasta od g% godišnje, ona će se udvostručiti za 70/g godina. Ako se smanjuje po stopi g, varijabla x će se prepoloviti za 70/g godina.

6 regioni unutar SAD .Zemlje Juga godine imale 1/3 BDP razvijenog Severa. Trebalo je više od jednog veka da ove države konvergiraju na rastojanjeod 10% u odnosu na razvijene države. Slično tome, nade i očekivanja južne Italije, istočnog dela Nemačke ili zapadne Španije da se brzo ujednače sa vodećim regionima u zemlji nisu se sasvim ostvarile. Zašto dolazi do zastoja u konvergenciji?

7 Potvrđena konvergencija u 25 zemalja

8 nije kad se uzorak poveća na 102 zemlje mnogi siromašni rastu sporije od bogatih

9 Stvarnost: Klubovi i zamke rasta
Životni standard bogatijih zemalja organizovan u vidu klubova konvergencije, mnoge siromašnije zemlje kao da su upale u „zamku rasta” na niskom nivou BDP per capita, kao i na niskim ili čak i na negativnim stopama rasta. Kako se može objasniti ova očigledna kontradikcija sa principima izloženim u Poglavlju 3?

10 1. - siromašne zemlje imaju nedovoljno kapitala zbog niskog nivoa štednje, ratova, razaranja ili prirodnih katastrofa ---- nedovoljna štednja ne može sama da objasni ovu situaciju. ---- Investicije NE moraju biti jednake štednji van stabilnog stanja. ---- kapital bi trebalo da se seli u zemlje gde je nizak K/l 2. Druga je mogućnost da hronično siromašne zemlje pate od tehnološke zaostalosti ili da imaju disfunkcionalnu privredu. Mora biti da, iz nekog razloga, najsiromašnij e zemlje nisu mogle da dostignu stabilno stanje tački B na Slici 3.4.

11 U tom slučaju, ako i kada eliminišu barijere
ove zemlje bi trebalo da počnu da rastu brže od bogatih zemalja, Kojima stopu rasta diktira isključivo tehnički progres. Dobar primer je Kina, koja je rasla po stopi od oko 10% godišnje još od početka 1980-ih, od kada je napustila sistem centralno planske privrede. to se u mnogim zemljama jednostavno nije desilo.

12 Nobelovac Robert Lukas je procenio
ukoliko bi Indija i SAD imale istu proizvodnu funkciju, marginalni proizvod kapitala u Indiji morao da bude 58 puta veći nego u SAD! “Ako je ovaj model iole precizan... jasno je da bi sva investiciona dobra napustila SAD i druge bogate privrede, i premestila se u Indiju i druge siromašne zemlje. Zaista, sa takvom razlikom u prinosima očekivalo bi se da investicije u bogatim zemljama potpuno presuše”. (Lukas, 1990: 92)

13 Uslovna konvergencija – početni uslovi+tačka stabinog stanja

14

15 Ali, zašto bi se proizvodne funkcije razlikovale?
Informacije su slobodno dostupne, Neizostavno se nameće da svi koriste iste proizvodne tehnike, Bilo da se proizvodnja obavlja u Tajvanu, Nemačkoj, Indiji ili Zimbabveu. Pa ipak, većina eksperata će se složiti da je produktivnost po stanovniku u tim zemljama toliko različita čak i u slučajevima kad imaju istu količinu kapitala po efektivnom radniku.

16 Najvažniji razlog zbog koga se proizvodne funkcije razlikuju
jeste postojanje drugih inputa koji povećavaju produktivnost kapitala i rada, baš kako to čini tehnički progres. ponekad su sasvim evidentne razlike u bogatim i brzorastućim zemljama od karakteristika koje one imaju u siromašnim i stagnirajućim sredinama. Koji su to tačno faktori?

17 Koji su to tačno faktori
a. Obrazovanje i obuka investicije u ljudski kapital. Stoga ima smisla da se proces proizvodnje opisuje kao kombinacija fizičkog kapitala K i L i trećeg inputa, ljudskog kapitala H. Agregatna proizvodna funkcija postaje: (4.2) Y = A F(K, L, H). + + + Poput fizičkog kapitala, ljudski kapital se može akumulirati i može se amortizovati.

18 ljudski kapital doprinosi rastu autputa per capita, te zemlje koje više ulažu u obrazovanje i obuku na dugi rok bolje prolaze i težiće da njihova proizvodna funkcija bude kao ona sa Panela (a) na Slici 4.2. Ako proizvodna funkcija (4.2) ima konstantne prinose, marginalni prinos ljudskog kapitala će biti opadajući!!! sledi da će stoga dugoročne stope rasta još uvek biti iste i biće određene stopom rasta tehničkog progresa. Naravno, zemlje koje više ulažu u ljudski kapitala biće bogatije i produktivnije.

19 Prvi je ljudski kapital, prvo kroz obrazovanje, a zatim kroz
b. Zdravstvo hronične i zarazne bolesti Očekivana dužina života biće niska. smanjuje investicije u ljudski kapital ali i produktivnost inače zdravih pojedinaca, čak može i da uslovi da bogatiji delovi društva odluče da emigriraju. Loše zdravstvene usluge mogu poslužiti kao naredno objašnjenje za zamke rasta. Ali, odmah se javlja problem uzročnosti: da li zdravlje utiče na dohodak, ili dohodak utiče na zdravlje, ili su obe veze na snazi?

20 očekivano trajanje života sa padom dohotka dramatično pada.
Pozitivna veza koja postoji između dohotka i očekivane dužine života ni u kom slučaju nije linearna. na nižim nivoima dohotka vladaju duboke nejednakosti.

21 Katastrofa sa AIDS-om u Africi tragičan je primer začaranog kruga
u kome siromaštvo skraćuje očekivanu dužinu života, što zatim obara motivaciju za ulaganje u ljudski kapital i u budući rast. Čuveno pismo – Dear Bono Ni za 100 godina neće biti izlečeno siromaštvo ako ne ispraviš svoju koncepciju Bono i Bob Geldorf – prikupljaju novac za Afriku Ali je tamo kljlučni problem “kapacitet apsorpcije” – hoće li pomoć biti produktvno iskorišćena ili protraćena

22 Neželjeni efekti primanja pomoći
Primaoci će verovatno smanjiti, umesto da povećavaju štednju To je “prokletstvo pomoći - aid curse” “oil curse”; Precenjuje valutu, razvija sektor nerazmenljivih dobara, obara rast – Dutch disease, holandski sindrom. Izlečila se Norveška pravilom 4%, ali ovde to nije cilj, već suprotno – da dođe novac

23 Novac može ostati u razvijenim zemljama
Aids and malarija Bolje je donirati zapadne laboratorije Dogovorenih 0,7% BDP daju samo skandinavske zemlje

24 Drugi nedostajući faktor proizvodne funkcije je javna infrastruktura
Y = A F(K, L, H, KG)

25 Y = A F(K, L, H, KG) Javna infrastruktura je često besplatna, ali svakako da je proizvedena uz znatne troškove – od mostova do puteva, itd. u toku poslednje decenije, proizvodnja električne energije, telefonija, vodoprivreda, železnica itd. bile su privatizovane upravo iz tog razloga. Kog?

26 2 rizika u odsustvu bez privatizacije
vlade mogu premalo da investiraju zbog toga što politička isplativost nekih drugih izdataka može biti mnogo veća, ili usled pritisaka na smanjenje javnih rashoda. Usporavanje rasta zbog zaostajanja ako politički lobi koji podržava javne radove bude uspeo da odbrani ovu stavku, može doći do prekomernih državnih investicija u infrastrukturu. ili zastoj usled prekomernog oporezivanja.

27 Ali, kad isključimo uticajobrazovanja, zdravstva i infrastrukture,
ostaje još neobjašnjenih razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta. BDP per capita u SAD skoro 35 puta veći od Nigera. kad se sve ove razlike uzmu u obzir, američki radnici ostaju osam puta produktivniji u per capita iznosu.

28 Svojinska prava moraju se zasnivati na jasnoj, verodostojnoj i primenljivoj zakonskoj regulativi ili ustavnim odredbama kojima se garantuje da pojedinci i firme ne mogu biti lišeni svojine, osim u slučaju da prekrše zakon, pa i tada jedino nakon odgovarajućeg sudskog procesa

29 To je društvena infrastruktura
U ekstremnom slučaju, moglo bi se garantovati da se nečija svojina može uvek koristiti na način koji izabere vlasnik Ako investitori nisu sigurni da će u budućnosti posedovati svoju investiciju u nekoj zemlji, zašto bi uopšte tamo i ulagali? Čak i da je stopa prinosa u SAD na niža, niži je tamo i rizik od eksproprijacije ili od arbitrarnih ograničenja svojinskih prava, što može presuditi u njihovu korist. Ako nema investicija, nema ni rasta u budućnosti.

30 Premija na rizik, ugrađena u posao
Veća kamatna stopa kod stranih banaka u Srbiji

31 Bocvana, Gambija, Mauricijus, Senegal i Zimbabve

32 Dostizanje (konvergencija).
Tabela ukazuje da ekonomska zaostalost nestaje pri stopi rasta od oko 2,5% godišnje (što je veći inicijalni BDP, niža je kasnija stopa rasta), itd.

33 U mnogim zemljama u razvoju prisustvo žena u školi je mnogo niže,
tako da mali efekat daje veliki rezultat. Takođe, bolje obrazovane žene će prenositi ideju o važnosti obrazovanja na svoju decu i bolje će paziti na zdravstveno stanje porodice. Žensko obrazovanje takođe utiče na priraštaj

34

35

36

37 bicikli Bez bicikla

38 Zatvara se jaz za 25%

39 Endogeni rast razlikama u ljudskom kaptalu, javnim investicijama i društvenoj infrastrukturi možemo objasniti dugoročni nivo dohotka, Ali ne i rast!!!! Per capita rast dohotka se na dugi rok svodi na rast tehničkog progresa, koji je egzogen i deluje tako što povećava stopu. α raste egzogeno, bez obzira na sve ostale okolnosti.

40 rast može obnavljati samo ako marginalni proizvod kapitala prestane da opada
Dovoljan uslov za endogeni rast ako je nagib proizvodne funkcije uvek strmiji od nagiba linije širenja kapitala, to bi značilo da bi za dovoljno visok nivo k, proizvodna funkcija postala prava linija.

41 dovoljan uslov za postojanje endogenog rasta
marginalni proizvod kapitala mora da prestane da opada. Pitanje je da li je ovo razuman uslov i da li važi u stvarnosti Eksterni efekti i konstantni prinosi Znanje

42 Eksterni efekti Alfred Maršal (Alfred Marshall) postavio je hipotezu o tome da se realizovani agregatni ishod može bitno razlikovati od sume efekata koje vide pojedinci. Svaki pojedinac ima opadajuće marginalne prinose na investicije u sopstveni proizvodni faktor, ali se može desiti da se sa uključenjem svih ostalih efektivna produktivnost nimalo ne smanji, nego da ostane ista. Ovaj tip pozitivne eksternalije zove se maršalijanska eksternalija

43 Primeri maršalijanske eksternalije
Ljudski kapital Y=Kα(AL)1-α, pri čemu je A = H Infrastruktura A=(KG)Y, Ovde će poreska stopa т imati ulogu stope štednje.- javna štednja Ovaj slučaj bi bio argument u korist državnih investicija u obrazovanje. Maršalijanske eksternalije A=ZY, Z je suma svih autputa svih individualnih firmi ako je y=1-α, privreda ima konstantne prinose, mada nijedan pojedinačni proizvođač to ne može da dokuči.

44 Znanje Posebno svojstvo znanja jeste da je to javno dobro.
dva svojstva. Prvo, nema mogućnosti isključenja, što znači da potrošač javnog dobra ne može fizički ili legalno sprečiti bilo koga da istovremeno sa njim troši to javno dobro. Drugo, nema ni rivaliteta u potrošnji, to jest, potrošnja jednih ne smanjuje mogućnost da ga troše, da u njemu uživaju i drugi

45 očekujemo ispodprosečna ulaganja privatnog sektora u u istraživanje i razvoj. Zašto?

46 Je li osnovna škola javno dobro
Zoo vrt? Dečje jaslice? Proizvodnja javnih preduzeća gas struja PTT voda

47 Hoće li pronalazači sledećeg čarobnog leka ili nekog novog telekomunikacionog sredstva uspeti da zarade nešto od toga ili će piraterija da im uzme sve pare? Svojinska prava na ideje garantuju onima koji tu ulažu novac da njihov posao neće biti uzaludan.

48 Kako nastaju otkrića? Jedno je mišljenje da otkrića, manje ili više, nastaju slučajno. Drugo mišljenje, koje je inicijalno izneo Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter), jeste da velika otkrića dolaze u talasima. 1. pad profita vodi traženju novih izvora zarade kroz R&D 2. Kada i ako profit počne spektakularno da raste, nastaje žestoka konkurencija. u dva vida: kao poboljšanje ili kao imitacija. Oba krune monopolski položaj originalnog inovatora, smanjujući mu profit i smanjujući njihovu finansijsku podlogu, ali i želju da nastave sa daljim istraživanjima.

49

50 Politika privrednog rasta
Kada dođemo do politike, onda je možda najbolje slediti pravilo „ako nije polomljeno, nemoj ga popravljati”. U privredama koje dobro funkcionišu najbolje je prepustiti domaćinstvima i firmama da se rukovode svojim interesima, osim ako se baš pojavi neki ubedljiv primer koji bi podržao državnu intervenciju. Dobar primer je stopa štednje. Zlatno pravilo (Odeljak 3.3) nam je jasno pokazalo da veća stopa štednje ne mora neizostavno da dovede ni do veće potrošnje per capita, niti do većeg blagostanja

51 ubedljivi argumenti u korist državne intervencije
vrlo je verovatno da treba subvencionisati obrazovanje i razvojna istraživanja pa čak i neke vrste investicione potrošnje. može višestruko da podigne profitabilnost preduzetničkih aktivnosti, ali isto tako može imati smisla da se istraživači zaštite od piraterije.

52 1. Obrazovanje i istraživanje
veliki broj otvorenih pitanja. Za razliku od mnogih investicija, kod ljudskog kapitala nema hipoteke, tj. kapitala koji se može založiti u slučaju da se zajam ne može vratiti mnogi ljudi, naročito u siromašnim zemljama, ne mogu da finansiraju sopstveno obrazovanje. Standardno rešenje je da država preuzme funkcije javnog obrazovanja i da obezbeđuje stipendije za siromašnije studente. Ljudski povećava produktivost i ubrzava difuziju inovacija. Hrvatska - Srbija

53

54 imamo isti problem sa znanjem kao što smo imali kod javne infrastukture:
teško je, ako ne i nemoguće, odrediti adekvatan nivo sredstava za finansiranje istraživanja. na kraju ispada da je vrlo moguće da se nedovoljno troši na aktivnosti koje nisu politički atraktivne, a opet, na dugi rok, mogu da budu esencijalan izvor rasta životnog standarda.

55 2. Intelektualna svojina, patenti i politika konkurencije
vlasnik patentnog prava izvesno vreme moći da formira cene iz kojih će moći da pokriti troškove istraživanja i razvoja. Ali, tu se javlja jedan propratni efekat: patentom se pronalazaču dodeljuje monopol, a time mu se dozvoljava da naplaćuje mnogo više od razvojnih troškova.

56 3. Otvorenost razmene i konkurencija
Otvorene privrede imaju brži rast. Ali brži rast može biti rezultat dejstva brojnih faktora. (learnig by doing), ljudi unapređuju svoje znanje u toku rada Privredni rast i otvorenost su pozitivno korelirani. Otvorenost olakšava protok ideja. dovodi do rasta inostrane konkurencije. Domaći proizvođači više ne mogu da se oslonjaju na protekcionističke mere Moraju biti u žiži novih tehnologija, što zahteva ili inovacije ili imitacije; obe mere će imati pozitivne efekte na produktivnost i privredni rast

57 Politika, demokratija, jednakost i stabilnost
demokratije ne spadaju u grupu savršenih institucija, a veza demokratije i privrednog rasta prilično je kontroverzna zakonski pritisak na „bogataše” od nacionalizacija do surovog oporezivanja Srbija - tajkuni dobro organizovane lobističke grupe

58

59 Šta demokratije teško mogu da urade
povećanje stope štednje u cilju akumulacije kapitala za buduće generacije, restrukturiranje privrede, koje povlači bolan pad aktivnosti nekih sektora (stočarstva i rudarstva, na primer) (3) reforma mreže socijalne sigurnosti i regulativa na tržištu rada

60 jačaju tvrdnje da jedino diktature mogu dovoljno dugo da suzbijaju snage koje se protive promenama,

61 Gini 100 – potpuna nejednakost

62