UGLJENI HIDRATI.

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
FÓRMULA GENERAL DE UN AMINOÁCIDO
Advertisements

ΚΟΡΕΣΜΕΝΟΙ ΥΔΡΟΓΟΝΑΝΘΡΑΚΕΣ (ΑΛΚΑΝΙΑ & ΚΥΚΛΟΑΛΚΑΝΙΑ)
ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥΚΕΦ.2.Ζ: ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ (α) ΕΡΩΤΗΣΕΙΣ ΚΑΤΑΝΟΗΣΗΣ ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ είναι διαλύματα συζυγών ζευγών ΗΑ, Α - (ή Β, ΗΒ + ) που διατηρούν.
Γεωργική Χημεία Ενότητα 8: Χημικές αντιδράσεις, θερμοδυναμική/κινητική
ΟΡΓΑΝΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ Για τη Β Λυκείου.
Χημεία Τροφίμων Ενότητα #3: Πρωτεΐνες Αθανάσιος Μανούρας
Κυριότερες οξειδωτικές και αναγωγικές ουσίες.
Τμήμα κολύμβησης Ολυμπιακού
MSc in Management and Information Systems
Καταστάσεις του νερού – μορφές
ΕΡΓΑΣΙΑ ΟΡΓΑΝΙΚΗΣ ΧΗΜΕΙΑΣ
RCCH<ROH<C6H5OH<RCOOH
ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΚΑΙ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝ
Παρουσίαση Πειραμάτων (1)
Βιολογία Β’ Λυκείου Γενικής Παιδείας
Υδατάνθρακες: γλυκοί όπως η ζάχαρη και χρήσιμοι παντού, μόνοι
Οι φυσικές καταστάσεις.
Οξυγόνο.
Οι υδατάνθρακες βιοσυντίθενται στα πράσινα φυτά από CO2 και H2O παρουσία ηλιακής ακτινοβολίας με τη φωτοσύνθεση.
HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
STEROIDI.
OLIGOSAHARIDI IN POLISAHARIDI
UGLJIKOHIDRATI.
UGLJENI HIDRATI PREDAVAČ: SAŠA STEVANOVIĆ
UGLJENI HIDRATI prof.Goran Poš.
Ugljeni hidrati.
PRODUKTI ŽIVOTNE DJELATNOSTI ĆELIJE
ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA
מצגת " חומצות אמיניות" ערכה : מרגולין אירנה..
LIPIDI.
الكيمياء العضوية الصف الثاني عشر العلمي إعداد : راجح شعبان.
LIPIDI.
AMINO KISELINE.
Čvrstih tela i tečnosti
Disanje i značaj disanja
ANABOLIZAM.
פחמימות - סוכרים כתבו ידידה גוטליב אורית מולוידזון
VREMENSKI ODZIVI SISTEMA
Metabolizam ugljenih hidrata
פחמימות לטוב ולרע הכתוב בכחול לא להוראה לתלמידים
Ιατρική Σχολή Πανεπιστημίου Ιωαννίνων
UGLJENI HIDRATI.
KEMIJA PRIRODNIH ORGANSKIH SPOJEVA
Aminokiseline, peptidi, proteini
PROTEINI.
مركبات الغذاء مركبات الغذاء الأساسية فيتامينات ومعادن
کربوهیدراتها.
dr Mirjana Milošević-Tošić
МЕТАЛНА ВЕЗА..
HALOGENOVODONIČNE KISELINE
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
TROUGΔO.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Ονοματολογία οργανικών ενώσεων
به نام خدا.
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
Prof. dr Radivoje Mitrović
FORMULE SUMIRANJE.
Strujanje i zakon održanja energije
PRIJELAZ TOPLINE Šibenik, 2015./2016..
Izolovanje čiste kulture MO
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
Puferi Koncentrovani rastvori jakih kiselina ili baza
POLIMERI AMINOKISELINA
UVOD Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA
SFINGOLIPIDI Sfingolipidi su klasa lipida izvedena iz alifatičnog amino-alkohola sfingozina ili njegovog hidrogenovanog derivata dihidro-sfingozina. Ova.
Αιθέρες.
آنزيم ها محمدحسین ارشد رودی
Τι ώρα είναι; Coo-Coo μία ακριβώς εφτά ακριβώς εννιά ακριβώς Παίξε 12
Ονοματολογία οργανικών ενώσεων
Μεταγράφημα παρουσίασης:

UGLJENI HIDRATI

BIOLOŠKI ZNAČAJ UGLJENIH HIDRATA 1. DONORI ENERGIJE I METABOLIČKI INTERMEDIJERI 2. RIBOZA I DEZOKSIRIBOZA SU OSNOVA STRUKTURE NUKLEINSKIH KISELINA 3. STRUKTURNI ELEMENTI (Zid ćelija bakterija, biljaka, životinja, egzoskelet artropoda) 4. ČINE KOMPLEKSE SA PROTEINIMA I LIPIDIMA (Omogućavaju prepoznavanje ćelija tokom razvića)

KLASIFIKACIJA UGLJENIH HIDRATA MONOSAHARIDI – sastoje se od jedne polihidroksilne aldehidne ili keto jedinice 2. OLIGOSAHARIDI – sastoje se od dva do deset monosaharida međusobno povezanih glikozidnim vezama 3. POLISAHARIDI – sastoje se od velikog broja monosaharida

Fischer-ova projekcija Geometrijske formule CHO CH 2 OH H C CHO CH 2 OH H C HO Fischer-ova projekcija CHO CH 2 OH H C CHO CH 2 OH H C HO D-gliceraldehid L-gliceraldehid

ALDOZE MONOSAHARIDI HCOH HOCH HOCH HCOH HCOH HOCH CH OH CHO HCOH CH OH 2 OH D-gliceraldehid CHO HCOH ALDOZE CH 2 OH D-eritroza D-treoza CHO HCOH HOCH CH 2 OH D-riboza D-arabinoza D-ksiloza D-liksoza CHO HOCH HCOH CH 2 OH D-aloza D-altroza D-glukoza D-manoza D-guloza D-idoza D-galaktoza D-taloza CHO HCOH HOCH

Transformacija linearne forme D-glukoze u ciklični hemiacetal 6 5 4 3 2 1 OH C HO O CH ANOMERNI C-atom H C OH O HO 6 5 4 3 2 1 CH OH H O HO 6 5 4 3 2 1 CH CH2 O CH HC α-D-glukopiranoza PIRAN D-glukoza (linearna forma) Transformacija linearne forme D-frukoze u ciklični hemiketal ANOMERNI C-atom H 2 OH CH O C HO 1 3 4 5 6 O CH HC 2 1 3 4 5 6 OH O CH HO C H 2 1 3 4 5 6 OH H CH HO O α-D-fruktofuranoza FURAN (linearna forma) D-fruktoza

KETOZE MONOSAHARIDI HOCH HCOH HOCH CH OH C O C OH H CH O CH OH C O D-dihidroksiaceton CH 2 OH C O MONOSAHARIDI KETOZE D-eritruloza C OH H CH 2 O CH 2 OH C O D-ribuloza D-ksiluloza HCOH HOCH CH 2 OH C O D-psikoza D-fruktoza D-sorboza D-tagatoza HCOH HOCH

KONVERZIJA α-D-GLUKOPIRANOZE U β-D-GLUKOPIRANOZU CH 2 OH H O C HO 1 3 4 5 6 (linearna forma) D-glukoza H CH 2 OH 1 3 4 5 6 HO O H CH 2 OH 1 3 4 5 6 HO O α-D-glukopiranoza β-D-glukopiranoza 6 5 4 3 2 1 6 5 4 3 2 1 = H atom O C

BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI MONOSAHARIDA 1 CH2OH H O OH N NH 9 1 N-glikozidi 2 CH2OH OH H O 1 N NH H 9 2 HOH + N-glikozidna veza ADENIN β-D-RIBOZA ADENOZIN 2 Glikozidi MALTOZA OH 1 3 4 2 HO H O C OH 1 3 4 2 HO H O C GLUKOZA O 1 3 4 5 6 2 HO H OH C α(1-4) HOH + GLUKOZA O 1 3 4 2 HO H OH C CH3 HOH Glikozidna veza + CH3OH METANOL METIL-α-D-GLUKOPIRANOZA

BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI MONOSAHARIDA CH 2 OH H C HO H OH C CH 2 3 Alkoholi CH 2 OH H C D-RIBITOL D-KSILITOL D-GLICEROL FAD Lipidi FMN HO C OOH H O OH 1 6 COOH CH 2 OH H C HO 1 6 COOH OOH C H OH HO 1 6 4 Kiseline D-GLUKONSKA KISELINA D-GLUKURONSKA KISELINA D-GLUKARIČNA KISELINA

BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI MONOSAHARIDA COOH CH 2 OH H C HO 1 6 CH 2 OH HO O C H D-GLUKONSKA KISELINA L-ASKORBINSKA KISELINA CH2OH OH H O 2 5 Dezoksisaharidi 2-DEZOKSIRIBOZA

BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI MONOSAHARIDA 6 Aminosaharidi C H 2 O OH 1 3 4 2 HO H O C NH2 OH 1 3 4 2 HO H O C H2N H O H H 4 OH H 1 HO 3 2 OH H NH2 GLUKOZAMIN GALAKTOZAMIN MANOZAMIN 7 Acilirani aminosaharidi OH 1 3 4 2 HO H O C NH CH3 OH 1 3 4 2 HO H O C NH CH3 N-ACETILGALAKTOZAMIN (NAGal) N-ACETILGLUKOZAMIN (NAG)

BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI MONOSAHARIDA 8 Derivati aciliranih aminosaharida Ostatak piruvata H O COOH R OH NH C CH3 OH 1 3 4 2 HO H O C NH CH3 COOH R C OH H 2 O kiseline Ostatak mlečne N-ACETILMURAMINSKA KISELINA (NAM) N-ACETILNEURAMINSKA KISELINA Derivat N-acetilglukozamina (SIJALINSKA KISELINA) Derivat N-acetil-D-manozamina Osnovne gradivne jedinice ćelijskog zida bakterija Osnovne gradivne jedinice ćelijskog zida viših životinja

BIOLOŠKI VAŽNI DISAHARIDI 2 1 3 4 5 6 HO H CH OH C O 1 3 4 5 6 2 HO H OH C α(1-4) α(1-2) Glukoza Glukoza Glukoza Fruktoza MALTOZA SAHAROZA 6 5 4 3 1 2 O HO H C OH β(1-4) O 1 3 4 5 6 2 HO H C OH β(1-4) Galaktoza Glukoza Glukoza Glukoza LAKTOZA CELOBIOZA 6 5 4 3 2 1 O CH OH H HO C α(1-1) Glukoza Glukoza TREHALOZA

POLISAHARIDI (GLIKANI) 1. REZERVNE I STRUKTURNE MATERIJE ŽIVIH SISTEMA 2. HOMOPOLISAHARIDI I HETEROPOLISAHARIDI 3. STRUKTRURNI ELEMENTI (D-glukoza, D-fruktoza, D-manoza, D-glukozamin, D-galaktozamin, D-glukuronat, itd) 4. MOGU BITI GRANATI ZA RAZLIKU OD PROTEINA I NUKLEINSKIH KISELINA

REZERVNI POLISAHARIDI SKROB O 1 3 4 5 6 2 H OH C α(1-4) n α α(1-4) α(1-4) Glukoza Glukoza MALTOZA AMILOZA

REZERVNI POLISAHARIDI SKROB 4 1 O H C 2 α (1 - 4) Bočna grana α (1 - 6) glikozidna veza Glavni lanac C H O H 2 C H O H C H 2 2 OH C H OH 6 2 H O H H O H H O H H O H H H H H 4 O H H 1 4 O H H 1 4 O H H 1 4 O H H 1 O O O O O α (1 - 4) α (1 - 4) α (1 - 4) H O H H O H H O H H O H AMILOPEKTIN GLIKOGEN = mesta grananja

REZERVNI POLISAHARIDI Grananje amilopektina i glikogena Grananje na svakih 24-30 ostataka glukoze SKROB α (1-4) α (1-6) α (1-4) α (1-4) α (1-4) GLIKOGEN Grananje na svakih 8-12 ostataka glukoze

STRUKTURNI POLISAHARIDI β(1-4) OH O 1 4 2 H C n β(1-4) Biljke CELULOZA Tunicata β(1-4) Glukoza Glukoza CELOBIOZA Vodonična veza n 4 3 1 OH H O CH2OH β(1-4) O 1 4 2 H C OH β(1-4) NH CH3 Egzoskelet - Insekata HITIN - Crustacea - Paukova Vodonična veza Većina gljiva Neke alge NAG NAG

CELULOZA Glukoza β(1-4) OH O 1 4 2 H C CELULOZA n CELOBIOZA 3 CH2OH

HITIN GUNDELJ U LETU INSEKTI HITIN n Egzoskelet - Insekata - Crustacea 1 4 2 H C OH β(1-4) NH CH3 NAG n HITIN Egzoskelet - Insekata - Crustacea - Paukova Većina gljiva Neke alge

STRUKTURNI POLISAHARIDI - GLIKOZAMINOGLIKANI - sinonim: MUKOPOLISAHARIDI NEGRANATI POLISAHARAID: Sastoje se od polimerizovanih ostataka URONSKE KISELINE i HEKSOZAMINA Imaju veliku elastičnost Nalaze se u ekstraćelijskom prostoru tkiva (HRSKAVICA, KOŽA, KRVNI SUDOVI) Formiraju matriks u koji su uronjeni fibrili proteina KOLAGENA i ELASTINA

STRUKTURNI POLISAHARIDI - GLIKOZAMINOGLIKANI - 1 4 2 6 H OH OSO3 C α(1-4) COO NH n O 1 4 2 6 H COO C OH β(1-4) β(1-3) NH CH3 HO 3 6 Glukuronat-2-sulfat N-sulfo-D-glukozamin -6-sulfat D-glukuronat NAG HEPARIN HIJALURONAT n n COO OSO3 C H 2 C H 2 OH 6 O3SO O 1 4 2 H C OH β(1-4) β(1-3) NH CH3 COO 3 6 H O β(1-4) O3SO HO O H H O 4 OH H 1 4 O O H 1 H 3 2 H H β(1-4) H OH β(1-3) H NH C O CH3 Iduronat D-glukuronat N-acetilgalaktozamin- 4-sulfat N-acetilgalaktozamin- 6-sulfat N-acetilgalaktozamin- 4-sulfat HONDROITIN-6-SULFAT HONDROITIN-4-SULFAT DERMATAN-4-SULFAT

STRUKTURNI POLISAHARIDI NAG NAM STRUKTURNI POLISAHARIDI - GLIKOPROTEINI - n H O 1 4 C 2 CH 3 NHCCH3 OH β(1-4) PEPTIDOGLIKAN CH CH3 O C NH MUROPEPTID NAG B L-Ala NAM O C NH COO CH 2 Izoglutamat NAG NAM Pentapeptid (CH 2 ) 4 NH3 + NH CH C O L-Lys NH O C CH3 CH D-Ala Tetrapeptid Pentaglicinski most OH COO CH CH3 NH D-Ala

STRUKTURNI POLISAHARIDI CH 2 STRUKTURNI POLISAHARIDI - GLIKOPROTEINI - HO H O CH 2 OH NHCCH 3 HO Glicerol NAG P O CH 2 C NH 3 + O CH H HO Glicerol Ala P O CH 2 TEIKOIČNA KISELINA HO H O CH 2 OH NHCCH 3 HO Glicerol NAG P O CH 2 C NH 3 + O CH H HO Glicerol P O Ala

AGAR Nalazi se u ćelijskom zidu nekih Crvenih algi građen je od D – galaktoze i derivata L – galaktoze međusobno povezanih β(1-4) glikozidnom vezom Dve najveće komponente agara su AGAROZA, njegova negranata komponenta i Agaropektin, njegova granata komponenta