Internet prezentacija predmeta Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti zadavani na mini testovima, kao i druge podatke o predmetu. Literatura Dejan Bajić Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) I Dejan Bajić Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) II Mladen Cvetković, Aleksandar Kojović, Jelena Novaković, Miroslav Živković, Dragan Mitraković Zbirka zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom Aleksandar Kojović, Tatajana Petrović, Željko Kotanjac, Dragan Mitraković Praktikum za laboratorijske vežbe iz elektrotehnike sa elektronikom

Plan rada Plan: 2 časa predavanja u toku celog semestra, 2 (do 3) časa računskih vežbi u toku prvih 9 nedelja nastave, 2 časa laboratorijskih vežbi u toku poslednjih 6 nedelja nastave. Grupe studenata sa računskih vežbi se dele na dve grupe od po do 12 studenata za izradu laboratorijskih vežbi. Grupe će biti formirane na osnovu rezultata sa mini testova. Postoji 6 laboratorijskih vežbi koje studenti rade u paru. Laboratorijske vežbe su uslov za polaganje ispita. Program predavanja i vežbi je usklađen i neophodno je redovno pohađanje nastave da bi student uspešno položio ispit. Student može maksimalno da izostane sa 25% časova predavanja i vežbi, što podrazumeva maksimalno izostanak sa 3 dvočasa predavanja, 2 dvočasa računskih vežbi i jedne laboratorijske vežbe. U suprotnom predmet mora ponovo slušati naredne školske godine.

Mini testovi Tokom semestra biće održano osam mini testova. Šest mini testova će biti održano u okviru računskih vežbi, a dva u okviru predavanja. Mini testovi će trajati oko 10-30 min (u zavisnosti od oblasti koja se obrađuje). Mini testovi se ocenjuju sa 0 do 10 poena. Rezultat jednog od mini testova (sa minimalnim brojem poena) neće ulaziti u konačnu ocenu. Student na mini testovima može maksimalno imati 70 poena. Ukoliko student na mini testovima ima najmanje 36 poena i uspešno je odradio laboratorijske vežbe može direktno da izađe na završni ispit (usmeni deo ispita). Studenti koji imaju manje od 36 poena, a uspešno su odradili laboratorijske vežbe moraju da polažu popravni kolokvijum (pismeni deo ispita). Studenti koji nisu zadovoljni ostvarenim brojem poena na mini testovima takođe mogu da polažu popravni kolokvijum.

Laboratorijske vežbe Laboratorijske vežbe se ocenjuju sa 0 do 10 poena. Studenti su obavezni da pročitaju pravila za rad laboratorijskih vežbi koja će biti objavljena na sajtu predmeta i na oglasnoj tabli predmeta pre početka vežbi. Student na laboratorijskim vežbama može maksimalno imati 60 poena. Student je uspešno odradio laboratorijske vežbe ako na njima ima najmanje 31 poen. Studenti koji imaju manje od 31 poen na laboratorijskim vežbama obavezni su da predmet ponovo slušaju naredne godine.

Uslovi za polaganje ispita Preduslovi za polaganje završnog ispita su: Položeni ispiti Matematika I i II Položeni ispiti Tehnička fizika I i II Uslovi za polaganje završnog ispita su: Minimalno 36 poena na mini testovima (ili 51% na popravnom kolokvijumu) Minimalno 31 poena na laboratorijskim vežbama Dobijeni potpisi profesora i asistenta (uz ispunjena prethodna dva uslova za dobijanje potpisa neophodno je i redovno pohađanje nastave)

Formiranje ocene Studenti koji ostvare više od 90% svih predispitnih obaveza oslobođeni su polaganja završnog ispita i dobijaju ocenu 10. Student na završnom delu ispita mora da ostvari najmanje 51% poena. Konačni broj poena se formira prema sledećoj formuli: POENI = Mini testovi x 0.5 + Laboratorijske vežbe x 0.5 + Završni ispit x 0.35 Konačna ocena se formira na sledeći način: 51-60 poena - ocena 6, 61-70 poena - ocena 7, 71-80 poena - ocena 8, 81-90 poena - ocena 9, 91-100 poena - ocena 10.

Osnovi analize složenih linearnih električnih kola jednosmerne struje Postojanje i razvoj elektrotehnika bazira na izvesnom broju eksperimentalno određenih zakona Za analizu linearnih kola jednosmerne struje potrebno je poznavati svega tri zakona: Omov zakon iz 1826. godine Prvi Kirhofov zakon iz 1845. godine Drugi Kirhofov zakon iz 1845. godine

Naelektrisanje u električnom polju Definicija električne struje Nosioci pokretljivog električnog opterećenja u metalima su slobodni elektroni Smer njihovog kretanja pod dejstvom električnog polja je suprotan smeru polja Posmatramo veoma dugačku žicu od homogenog metala u homogenom električnom polju Elektroni se kreću u suprotnom smeru od polja Smer struje je konvencionalno usvojen i suprotan je smeru kretanja elektrona, odnosno poklapa se sa smerom električnog polja

Napon Napon (U, E): Rad koji je potreban da se jedinično pozitivno nalektrisanje od tačke nultog potencijala (u beskonačnosti) prebaci u neku tačku elektrostatičkog polja je brojno jednak potencijalu te tačke. Napon (elektromotorna sila, EMS) predstavlja razliku potencijala dve tačke elektrostatičkog polja. Jedinice: V, kV, mV, μV Struja Struja (I): Brzina proticanja naelektrisanja Jedinice A, mA, μA, kA Konvencija za proticanje struje je da struja protiče od pozitivnog potencijala (+) ka negativnom potencijalu (-) Napon se definiše uvek između dve tačke, dok se struja definiše kroz element ili provodnik

Otpornost i provodnost ρ - specifična otpornost, Ωm bakar - Ωm aluminijum - Ωm gvožđe - Ωm Recipročna vrednost otpornosti je provodnost G Jedinica električne provodnosti je simens, S Specifična provodnost , S/m

Omov zakon Eksperimentalno je utvrđeno da je napon na krajevima provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja teče kroz provodnik Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (R) Otpornost standardno ima vrednosti od 1 Ω do 20 MΩ Pojedini elementi imaju otpornost reda mΩ Omov zakon: potencijalna razlika (napon) U između krajeva jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove otpornosti R i struje I koja teče kroz provodnik

Usaglašavanje referentnih smerova

Generatori Idealni strujni generator Idealni naponski generator Realni strujni generator Realni naponski generator

Prvi Kirhofov zakon Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti stuje. Čvor je stecište tri ili više strujnih provodnika. Prvi Kirhofov zakon: Algebarski zbir struja u provodnicima koji se sastaju u jednom čvoru jednak je nuli. Struje koje ulaze u čvor su negativnog, a struje koje izlaze iz čvora su pozitivnog predznaka.

Drugi Kirhofov zakon Kontura (zatvorena strujna putanja) se sastoji od dve ili više strujnih grana koje mogu da poseduju izvore EMS i u kojima se nalaze otpornosti, nosioci elektrootpornih sila, tj. padova napona. Drugi Kirhofov zakon: Zbir svih elektromotornih i elektrootpornih sila u jednoj konturi električnog kola jednak je nuli. Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane konture. EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska konture.

sasvim uopšteno za kolo koje ima m grana i n izvora EMS:

Rad i snaga Pod dejstvom homogenog električnog polja u provodniku će na slobodne elektrone delovati mehanička sila: Rad ove sile na dužini provodnika l je: Snaga (brzina vršenja rada) potrebna za održavanje struje u provodniku tokom vremena t je:

Snaga Jedinica: W (J/s)