Elektrotehnika sa elektronikom prof. dr Dragan Mitraković, dipl. ing. prof. dr Aleksandar Kojović, dipl. ing. dr Miloš Petrović, dipl. ing. Tatjana Petrović, dipl.ing.

Internet prezentacija predmeta Internet prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektrotehnika.tmf.bg.ac.rs/ U okviru internet prezentacije studenti mogu naći sadržaj kursa predmeta Elektrotehnika sa elektronikom.

Literatura Dejan Bajić, Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) I Dejan Bajić, Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) II Mladen Cvetković, Aleksandar Kojović, Jelena Novaković, Miroslav Živković, Dragan Mitraković, Zbirka zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom Miloš Petrović, Tatjana Petrović, Aleksandar Kojović, Dragan Mitraković, Praktikum za laboratorijske vežbe iz elektrotehnike sa elektronikom

Sadržaj kursa Kola jednosmerne struje Prelazni režimi Digitalna elektronika Kola naizmenične struje Trofazni sistemi Osnovi primenjene elektronike i merenja

Mini testovi Tokom semestra biće održano osam mini testova prvih sedam u okviru termina računskih vežbi, a poslednji u okviru termina predavanja. Ocene sa mini testova čine sastavni deo konačne ocene! Mini testovi će trajati oko 20-30 min i ocenjuju se sa 0 do 10 poena. Rezultat jednog od mini testova (sa minimalnim brojem poena) neće ulaziti u konačnu ocenu. Student na mini testovima može maksimalno imati 70 poena. Ukoliko student na mini testovima ima najmanje 36 poena i uspešno je odradio laboratorijske vežbe može direktno da izađe na završni ispit (usmeni deo ispita). Studenti koji imaju manje od 36 poena moraju da polažu popravni kolokvijum.

Mini testovi (nastavak) Na svakom mini testu studenti kod sebe moraju imati: Dvolist papira formata A4 Na prvoj strani unapred treba ispisati: Ime i prezime Smer i broj indeksa Grupu kojoj student pripada Hemijsku olovku !!! Kalkulator Indeks ili ličnu kartu

Laboratorijske vežbe Studenti su u obavezi da pročitaju pravila za rad laboratorijskih vežbi koja će biti objavljena na sajtu predmeta i na oglasnoj tabli predmeta pre početka vežbi (24.april). Laboratorijske vežbe se ocenjuju sa 0 do 10 poena. Student na laboratorijskim vežbama može maksimalno imati 60 poena. Student je uspešno odradio laboratorijske vežbe ako na njima ima najmanje 31 poen. Studenti koji imaju manje od 31 poena na laboratorijskim vežbama u obavezi su da predmet ponovo slušaju naredne godine. Vežbe: Kondenzator i zavojnica u kolima jednosmerne struje, Operacioni pojačavač, Merenje analognih i digitalnih veličina, Stabilizator napona, Strujno-naponska karakteristika diode, Jednofazno i dvofazno polutalasno usmeravanje.

Neophodna predznanja iz matematike Rešavanje sistema linearnih jednačina Rešavanje linearnih diferencijalnih jednačina prvog reda Osnove kompleksnog računa, Ojlerova formula, Moavrov obrazac Diferencijalno-integralni račun Elementarne trigonometrijske formule Analiza i grafička predstava elementarnih funkcija (linearna, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijske)

Neophodna predznanja iz fizike Pojam i karakteristike periodičnih veličina (frekvencija, perioda, amplituda i početna faza) Pojam poluprovodnika i poluprovodničkih elemenata Pojam termogene otpornosti (R), kapacitivnosti (C) i induktivnosti (L) Obeležavanje veličina u električnim kolima (napon i struja) Osnovne jedinice SI sistema i predmerci za skaliranje kao i izvedene jedinice koje se koriste u elektrotehnici (Hz, J, W, V, S, F, H) Kirhofovi zakoni, Omov zakon, Džulov zakon Izračunavanje ekvivalentnih otpornosti u električnim kolima pri mešovitim vezama elemenata

Omov zakon Eksperimentalno je utvrđeno da je napon na krajevima provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja teče kroz provodnik Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (R) Otpornost standardno ima vrednosti od 1 Ω do 20 MΩ Pojedini elementi imaju otpornost reda mΩ Omov zakon: potencijalna razlika (napon) U između krajeva jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove otpornosti R i struje I koja teče kroz provodnik

Usaglašavanje referentnih smerova

Redna i paralelna veza otpornika

Prvi Kirhofov zakon Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti stuje. Čvor je stecište (mesto spajanja) tri ili više strujnih provodnika. Prvi Kirhofov zakon: Algebarski zbir struja u provodnicima koji se sastaju u jednom čvoru jednak je nuli. Struje koje ulaze u čvor su negativnog, a struje koje izlaze iz čvora su pozitivnog predznaka.

Drugi Kirhofov zakon Kontura je zatvorena putanja u električnom kolu koja se sastoji od dve ili više grana u kolu. Svaka od grana može da sadrži generatore i/ili otpornike koji su nosioci elektrootpornih sila u kolu. Drugi Kirhofov zakon: Zbir svih elektromotornih i elektrootpornih sila u jednoj konturi električnog kola jednak je nuli. Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane konture. EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska konture.

sasvim uopšteno za kolo koje ima m grana i n izvora EMS: Drugi Kirhofov zakon za konturu: Primena drugog Kirhofovog zakona:

Generatori Idealni strujni generator Idealni naponski generator Realni strujni generator Realni naponski generator

Snaga Brzina vršenja rada Jedinica: W W=J/s

Analiza električnih kola Podrazumeva određivanje odziva (struje i/ili napona) u kolu, koji su posledica delovanja nezavisnih strujnih i naponskih generatora. Postupak analize: obeležiti struje u svim granama, obeležiti napone neophodne za analizu, postaviti jednačine po prvom i drugom Kirhofovom zakonu, napisati karakteristike elemenata u kolu, rešiti sistem jednačina.

Z1. Za deo kola dat na slici poznate su sledeće vrednosti: R1=600 Ω, R2=R3=150 Ω, R4=100 Ω, R5=R6=100 Ω. Izračunati ekvivalentnu otpornost između tačaka A i B.

Z2. Odrediti snage na svim elementima u kolu, ako su poznate vrednosti elemenata: R1=20 Ω, G2=50 mS, Ig=20 mA i struja I1=5 mA.