Oporezivanje i efikasnost Javne finansije - vežbe -

Višak poreskog tereta Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka Primer: porez na sladoled… Višak poreskog tereta Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom. Primer: Potrošač ima fiksni prihod I, koji troši na ječam i kukuruz. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni. Bez poreza vs. ad valorem vs. paušalni porez

Zašto je bitan višak tereta? …Zbog vrednovanja koristi i troškova u javnom sektoru Ako 100 din. poreskih prihoda iz kojih se finansiraju javni rashodi, stvara gubitak blagostanja od 120 dinara, onda je potrebno da korist od tog javnog rashoda bude najmanje 120 dinara, da bi taj projekat imao pozitivan efekat na društveno blagostanje

Efekat poreza na budžetsko ograničenje Količina kukuruza Ca Cb E1 C1 i F D Ba B1 Količina ječma

Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda Količina kukuruza A G Ca E2 Cb E1 C1 i F ii D Ba B1 Količina ječma

Višak tereta poreza na ječam Količina kukuruza G Poreski prihodi Ca H M Ekvivalentna varijacija E2 Cb E1 S C1 i F ii I D Ba B3 B1 Količina ječma

Efekat paušalnog poreza Količina kukuruza Poreski prihodi = Ekvivalentna varijacija H M E1 C1 i F ii I D B3 B1 Količina ječma

Višak tereta - zaključci Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta …je neefikasan, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda Paušalni porez ne stvara višak tereta Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda Zašto se ne koriste, ako su efikasni? Da li porez na proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom stvara višak tereta?

Zašto dolazi do viška poreskog tereta? Uslov za Pareto efikasnost je Kako je gornji uslov je narušen

Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje Cena ječma a Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta (1 + tb)Pb S’b g f h d i Pb Sb Db q2 q1 Količina ječma

Višak tereta od subvencije m Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta n o v Ph Sh q r u (1 – s)Ph Sh’ Dh h1 h2 Usluge stanovanja

Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εwL1t2 Višak tereta SL Zarada po satu rada f i d w (1 – t)w g h a L2 L1 Broj radnih sati

Diferencijalno oporezivanje inputa Zarada Višak tereta = ½ (ΔH)tw2 Zarada (1 – t)VMPmkt b w2 a w1 w1 (1 – t)w2 e VMPmkt VMPhome d c Sati rada u kući H* H1 Sati rada na tržištu 0’

Efikasno i pravično oporezivanje Javne finansije - vežbe -

Optimalno oporezivanje proizvoda Oporezivanje svih proizvoda, uključujući i dokolicu, po jedinstvenoj stopi ekvivalentno je paušalnom oporezivanju: tada ne postoji višak poreskog tereta Oporezivanje dokolice nije moguće pa neki višak poreskog tereta mora da postoji Cilj optimalnog oporezivanja je da višak poreskog tereta usled oporezivanja proizvoda X i Y, uz dati nivo javnih prihoda, bude što manji Neutralno oporezivanje podrazumava oporezivanje svih proizvoda po istoj stopi Međutim u opštem slučaju ono nije efikasno

Ramzijevo pravilo PX Granični višak poreskog tereta = površina fbae = 1/2∆x[uX + (uX + 1)] = ∆X Granični višak tereta g f P0 + (uX + 1) Višak tereta i b P0 + uX h c P0 j e a ∆x ∆X DX X2 X1 X0 X godišnje

Ramzijevo pravilo Minimizacija ukupnog viška poreskog tereta ostvarena je kada je granični višak tereta za poslednji dolar poreskog prihoda isti za sve proizvode Da bi se minimizirao ukupni poreski teret poreske stope treba da se odrede tako da procentualno smanjenje tražene količine svakog proizvoda bude jednako Podsećanje: višak poreskog tereta je posledica promena odnosa u traženim količinama usled uvođenja poreza Ramzijevo pravilo važi i kada su X, Z i l povezani proizvodi

Reinterpretacija Ramzijevog pravila Neka se sa ηx označi kompenzovana elastičnost tražnje za proizvodom X, a sa tx ad valorem poreska stopa na proizvod X tx predstavlja procentualnu promenu cene X usled poreza proizvod tx ηx je jednak procentualnom smanjenju tražnje za X usled uvođenja poreza Prema Ramzijevom pravilu minimizacija viška poreskog tereta se ostvaruje kada su procentualna smanjenja traženih količina usled uvođenja poreza jednaka, što se može izraziti i na sledeći način: Pravilo inverzne elastičnosti: ako je proizvodnja dobara nepovezana poreske stope bi trebalo da budu obrnuto proporcionalne koeficijentima elastičnosti

Optimalno oporezivanje dohotka - Edžvortov model Edžvort je konstruisao model optimalnog oporezivanja dohotka na osnovu sledećih pretpostavki: oporezivanje dohotka treba da bude u funkciji maksimizacije društvenog blagostanja W= U1+U2+ ...+Un funkcije korisnosti pojedinaca su identične, zavise samo od dohotka i imaju opadajuću graničnu korisnost u odnosu na dohodak ukupan iznos raspoloživog dohotka je fiksan U skladu sa ovim modelom granične korisnosti su jednake samo kada su dohoci jednaki Iz prethodnog sledi da oporezivanje dohotka treba da bude progresivno i to po takvim stopama koje će dovesti do potpuno ravnomerne raspodela dohotka nakon oporezivenje podsećanje: koncept jednostavnog utilitarizma i kritike pretpostavki na kojima je zasnovan

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka: Sternov model Ako dohodak nije fiksan, tj. ako preraspodela dohotka smanjuje dohodak tada slede drugačiji zaključci o optimalnoj preraspodeli dohotka Stern je konstruisao opštiji model u kome korisnost pojedinca zavisi od rada i dokolice Pretpostavio je da se porez na dohodak koji se naplaćuje od pojedinca opisuje sledećom linearnom funkcijom: poreski prihodi = -α +t×dohodak gde je α socijalna pomoć koja se prima pri nultom dohotku, a t granična poreska stopa. Prethodna jednačina opisuje proporcionalni porez na dohodak ili porez sa jedinstvenom poreskom stopom (zbog povezivanja poreza sa socijalnom zaštitom ovaj porez ima i odlike negativnog poreza na dohodak)

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka: Sternov model Dohodak Poreski prihodi α = paušalna donacija t = Granična poreska stopa

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka: Sternov model Proporcionalni porez na dohodak ima konstantnu graničnu poresku stopu za sve nivoe dohotka Primer: α= 3000, t=0,25 Optimalnu vrednost parametara α i t treba odrediti tako da se maksimizira W, a da se pri tome prikupi dati iznos poreza Pretpostavljajući umerenu supstituciju između dohotka i dokolice i ciljne poreske prihode od 20% dohotka, Stern je izračunao da se pri graničnoj stopi t=19% maksimizira W Generalno, što je ponuda rada elastičnija optimalna vrednost t je manja (pravilo inverzne elastičnosti) U ekstremnom slučaju kad se primenjuje maksimin kriterijum optimalna granična stopa iznosi 80%

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka: Gruber-Saksov model Gruber i Saks su konstruisali opštiji model u kome postoje četiri marginalne poreske stope Prema njihovoj analizi osobe u višim dohodnim grupama bi trebalo da imaju niže granične poreske stope (ali i tada se prosečne poreske stope rastu pa je oporezivanje i dalje progresivno) Interpretacija rezultata je da će niže granične poreske stope podstaći bogate pojedince da više rade, a time i da plaćaju veće poreze, što će omogućiti smanjenje poreskog tereta siromašnim građanima Koncept optimalnog oporezivanje daje konzistentan teorijski okvir za analizu posledica različitih etičkih i bihejvioralnih pretpostavki na poresku politiku Međutim, zaključci zavise i od oblika funkcije blagostanja, visine koeficijenta elastičnosti i dr.

Drugi kriterijumi za kreiranje poreskih sistema U teoriji optimalnost oporezivanja zavisi od trade-off-a između: efikasnosti, koja podrazumeva minimiziciju viška poreskog tereta pravičnosti, obezbeđena je drušveno poželjna raspodela poreskog tereta U javnim raspravama ovi termini imaju drugačije značenje: pravičnost podrazumeva da osobe sa jednakom platežnom snagom plaćaju isti porez efikasnost podrazumeva da su troškovi primene poreza na poresku upravu i obveznike mali

Siva ekonomija i utaja poreza Siva ekonomija obuhvata legalne ekonomske aktivnosti (promet dobara i usluga, isplata dohodaka i sl.) koje se obavljaju van registrovanih tokova Motiv za bavljenje sivom ekonomijom: utaja poreza, izbegavanje regulatornih troškova i dr. Siva ekonomija u Srbiji se procenjuje na oko 30% BDP, a gubitak poreskih prihoda usled postojanja sive ekonomije na oko 10% BDP-a Pošto siva ekonomija postoji u svim zemljama (prosek EU28 je oko 20% BDP-a), dodatni poreski prihodi koji bi se mogli ostvariti suzbijanjem sive ekonomije na prosek evropskih zemalja se procenjuje na oko 2% BDP Siva ekonomija u Srbiji i drugim zemljama regiona, % BDP, 201

Pozitivna analiza utaje poreza Pozitivne ekonomska analiza utaje poreza polazi od pretpostavki da utaja poreza zavisi od: granične poreske stope t, koje je jednaka graničnoj koristi od utaje (MB) verovatnoće otkrivanja utaje ρ kazne u slučaju utaje Utaja raste kada t raste, a opada kada ρ i visina kazni rastu Optimalan nivo utaje nalazi se u tački u kojoj su granične koristi od utaje (MB=t) jednaki graničnim troškovima utaje( MC= ρ×granična kazna) tj. MB= MC U zavisnosti od vrednosti parametara t, ρ i visine graničnih kazni vrednost utaje može biti pozitivna (Slučaj1), ili jednaka nuli (Slučaj 2.)

Pozitivna analiza utaje poreza Slučaj 2. Slučaj 1. MC = p * granična kazna MC = p * granična kazna $ $ MB = t MB = t R* R* = 0 Neprijavljeni dolari Neprijavljeni dolari

Zadatak (br. 7, str. 379.) Kapital angažovan u korporativnom sektoru oporezovan je po višoj stopi nego kapital angažovan u nekorporativnom sektoru. Analizirajte navedeni problem sa stanovišta viška tereta koji nastaje usled različitog oporezivanja kapitala. Pretpostavite da postoje dva sektora, korporativan i nekorporativan. Vrednost graničnog proizvoda kapitala u korporativnom sektoru, VMPc, izračunava se kao VMPc = 100 – Kc, gde je Kc količina kapitala u korporativnom sektoru, dok se vrednost graničnog proizvoda kapitala u nekorporativnom sektoru, Kn, izračunava na osnovu formule VMPn = 80 – 2 Kn, gde je Kn količina kapitala u nekorporativnom sektoru. U društvu ukupno postoji 50 jedinica kapitala. Ukoliko ne postoje nikakvi porezi, koliko kapitala će biti u korporativnom, a koliko u nekorporativnom sektoru? Pretpostavite da je na kapital angažovan u korporativnom sektoru razrezan jedinični porez po stopi od 6 dolara. Koliko je kapitala angažovano u svakom sektoru, posle uvođenja poreza? Koliki je višak tereta ovog poreza?

Domaći zadatak (br. 1, str. 410.) Elastičnost tražnje za osnovnim kablovskim uslugama iznosi -0,51, a elastičnost tražnje za satelitsko emitovanje programa -7,4. Pretpostavite da određena zajednica želi da prikupi ciljani iznos poreskih prihoda oporezivanjem usluga kablovskog i satelitskog emitovanja TV programa. Ako je cilj da se poreski prihodi prikupe na najefikasniji mogući način, koliko bi trebalo da iznosi stopa poreza na kablovsku televiziju, ako stopa poreza na satelitsko emitovanje TV programa iznosi 1%?

Domaći zadatak (br. 6, str. 410.) Pretpostavite da Šarlin treba da plaća porez na dohodak po graničnoj stopi od 35 centi i da ukoliko pokuša da utaji porez, postoji verovatnoća od 2 odsto da će biti uhvaćena. Koliko bi trebalo da iznosi granična kazna da bi Šarlin u potpunosti bila odvraćena od utaje poreza?

Domaći zadatak Vlada u cilju smanjenja fiskalnog deficita namerava da ostvari dodatne poreske prihode u iznosu od 10 mlrd dinara. Predstavnici jedne političke opcije zalažu se za to da se uvede opšti porez na dohodak građana po jedinstvenoj stopi. Ukupan godišnji dohodak građana iznosi 100 mlrd dinara, dok dohodak od kapitala (pq) iznosi 33 mrld dinara. Kompenzovana elastičnost tražnje za ukupne dohotke građana iznosi 0,3, dok kompenzovana elastičnost tražnje za dohotke od kapitala iznosi 1,5. Izračunajte višak poreskog tereta (kao % poreskih prihoda) koji bi nastao u slučaju uvođenje ovog poreza?

Domaći zadatak (br 7, str. 358.) Pretpostavite da se porez na dohodak u nekoj zemlji obračunava po jedinstvenoj stopi od 5 odsto, a da se nikakav porez ne razrezuje na oporezivi dohodak veći od 50.000 $. Oporezivi dohodak sa svoje strane izračunava se tako što se dohodak pojedinca umanjuje za 10.000 $, odnosno, svi dobijaju olakšicu od 10.000 $. Kolike su granične i prosečne poreske stope za svakog od navedena tri radnika? (Procenite graničnu poresku stopu za sadašnji nivo dohotka svakog od njih.) Radnik sa skraćenim radnim vremenom i godišnjim dohotkom od 9.000 $. Prodavac u maloprodaji s godišnjim dohotkom od 45.000 $. Direktor neke reklamne agencije s godišnjim dohotkom od 600.000 $. Da li je taj porez progresivan, proporcionalan ili regresivan u odnosu na dohodak? Odgovor obrazložite odgovrajućim koeficijenima progresivnosti.