Obrada rezanjem Režim obrade struganjem Pribor za stezanje i oslanjanje Miroslava Stevanović.

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Advertisements

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Funkcionalno programiranje
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
KINETIČKA TEORIJA GASOVA
Laboratorijske vežbe iz Osnova Elektrotehnike
Vežba 3 – Određivanje tvrdoće prevlaka
PTP – Vježba za 2. kolokvij Odabir vrste i redoslijeda operacija
INDINŽ Z – Vježba 2 Odabir vrste i redoslijeda operacija
Inercijalni Navigacioni Sistem u premeru
DC mašine – mašine jednosmerne struje
ELEKTROMAGNETNA POLJA NADZEMNIH VODOVA autori; Vlastimir Tasić
ZAGREVANJE MOTORA Važan kriterijum za izbor motora .
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
IPR – NAFTA 1.
Čvrstih tela i tečnosti
Generator naizmenične struje
VISKOZNOST Tangencijalne sile koje deluju između slojeva tečnosti pri kretanju zovu se viskozne sile ili sile unutrašnjeg trenja.
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Vrste troškova Troškovi u kratkom roku Troškovi u dugom roku
POLINOMI :-) III℠, X Силвија Мијатовић.
PROPORCIONALNI-P REGULATOR
VODA U TLU.
ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA U ISTRAŽIVANJU METALA
VREMENSKI ODZIVI SISTEMA
Kapacitivnost Osnovni model kondenzatora
PRORAČUN GLAVNOG PRIGONA VERTIKALNOG OBRADNOG CENTRA
BRZINA REAKCIJE FAKTORI UTICAJA HEMIJSKA RAVNOTEŽA
KARAKTERISTIKE ALATA ZA OBRADU ODVAJANJEM ČESTICA
Teorija Formalnih Jezika
Nuklearna hemija.
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Merni uređaji na principu ravnoteže
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
Ojlerovi uglovi Filip Luković 257/2010 Uroš Jovanović 62 /2010
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Maturski rad O primeni izvoda i integrala u fizici
TROUGΔO.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Viskoznost.
Stabilnost konstrukcija
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
BETONSKE KONSTRUKCIJE I
Prof. dr Radivoje Mitrović
FORMULE SUMIRANJE.
NAUČNI SKUP Pržno, CG KO CIGRE
KVALITET SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA
Dimenziona analiza i teorija sličnosti
Strujanje i zakon održanja energije
Analiza uticaja zazora između elemenata na funkcionalni zazor (Z)
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
SPLAJN Kubični.
UVOD Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA
UTICAJ EPT POSTUPKA NA HOMOGENOST STRUKTURE
Vježbe 1.
Booleova (logička) algebra
Brodska elektrotehnika i elektronika // auditorne vježbe
Što je metalurgija, a što crna metalurgija?
Prisjetimo se... Koje fizikalne veličine opisuju svako gibanje?
Dan broja pi Ena Kuliš 1.e.
8 Opisujemo val.
8 GIBANJE I BRZINA Za tijelo kažemo da se giba ako mijenja svoj položaj u odnosu na neko drugo tijelo za koje smo odredili da miruje.
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Pi (π).
Balanced scorecard slide 1
Sila trenja Međudjelovanje i sila.
-je elektromagnetsko zračenje koje je vidljivo ljudskom oku
OŠ ”Jelenje – Dražice” Valentina Mohorić, 8.b
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Obrada rezanjem Režim obrade struganjem Pribor za stezanje i oslanjanje Miroslava Stevanović

Pri poprečnoj obradi na specijalnim strugovima za poprečnu obradu, sa kontinualnom promenom brojeva obrtaja, brzina rezanja je konstantna do prečnika d. U tom slučaju režim obrade je određen: korakom S i rasponom brojeva obrta nmin − nmax, pri čemu je: nmin = f (D) i nmax = f (d).

Zakonitosti promene parametara kretanja Broj obrta alata ili predmeta obrade: je funkcija brzine (V) i prečnika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost brzine rezanja V, pri različitim vrednostima prečnika, se može ostvariti samo različitim brojevima obrta alata ili predmeta obrade. Kako se prečnik kontinualno menja u granicama Dmin - Dmax, to se utvrđena brzina rezanja može ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u granicama nmin - nmax. Kontinualnih (mehaničkih) prenosnika ima malo i sreću se najčešće u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma složena, a cena visoka. Međutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primena električnih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.

Većina obradnih sistema (mašina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom broja obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetičkom, geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom. Najčešće se koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakteriše konstantan odnos dva susedna broja obrta: Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomoćnog kretanja) se naziva geometrijskim faktorom promene prenosnika mašine ϕ. Za unifikaciju i standardizaciju mašina i prenosnika za glavno i pomoćno kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomoćnog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju za geometrijsku promenu korišćenjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika: Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se tabele standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka. I osnovni I izvedeni redovi ukazuju na niz vrednosti brojeva obrta i koraka, formiran tako da odnos dve susedne vrednosti bude konstantan i odgovara geometrijskom faktoru promene prenosnika.

Korak u obradi struganjem Izbor koraka u obradi struganjem obuhvata: proučavanje proizvodne operacije, izbor preporučene vrednosti koraka i proveru i konačni izbor koraka. Provera koraka se izvodi primenom četiri kriterijuma i to obzirom na: otpornost drške strugarskog noža, uslove nastanka strugotine, kvalitet obrađene površine i stabilnost predmeta obrade.

Brzina rezanja u obradi struganjem Brzina rezanja u obradi struganjem predstavlja obimnu brzinu predmeta obrade. Definisana je za maksimalnu vrednost prečnika obrade D. Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi: preporuka (približan izbor) ili proračuna. Približan izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu preporuka proizvođača alata ili literaturnih podataka (tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara obrade (dubine rezanja, koraka), rezne geometrije alata i sl. Proračun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorišćenje: postojanosti alata i snage mašine. Sa porastom dubine rezanja vrednost brzine rezanja opada. Sa porastom koraka vrednost brzine rezanja opada. Sa porastom postojanosti alata i tvrdoće materijala predmeta obrade vrednost brzine rezanja opada.

Postojanost alata je vreme neprekidnog rezanja između dva oštrenja ili dve zamene alata. Izražava se u vremenskim jedinicama, mada se koriste i veličine kao što su: pređeni put alata, broj obrađenih komada, zapremina skinute strugotine, površina obrađena u toku procesa rezanja i sl. Postojanost alata zavisi od velikog broja parametara: režima rezanja, geometrije alata, materijala predmeta obrade i alata, vrste alata, vrste i načina dovođenja SHP, vrste proizvodne operacije, postupka obrade, vrste rezanja (prekidno ili neprekidno), dinamičkih pojava u procesu itd. Pri optimalnoj geometriji alata i konstantnim uslovima obrade osnovni parametri uticajni na postojanost alata su korak, brzina i dubina rezanja.

Pribor za stezanje i oslanjanje Pribori su dopunski uređaji koji se koriste pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvođenja procesa obrade i realizacije pomoćnih operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. Univerzalna glava za stezanje sa tri (četiri, retko dve) čeljusti je standardni pribor strugova. Služi za stezanje okruglih a često i prizmatičnih delova. Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa ručnim i mehanizovanim (pneumatskim, hidrauličnim ili elektromehaničkim) stezanjem.

Stezna ploča se koristi za stezanje delova nepravilnog oblika, ploča, delova složenog oblika i dr.

Šiljci se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina (odnos dužine i prečnika L/d iznad 4 do 10) na strugovima. Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane, primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obrtnih) šiljaka. Oslanjanju na šiljke prethodi izrada središnjih gnezda na delovima.

Obrtači (srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod pozicioniranja pomoću šiljaka.

Linete se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem sprečavanja i smanjenja deformacija dužih delova (savijanja, odstupanja od prečnika i oblika obratka), nastalih dejstvom spoljašnjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne.