Teorijski koncepti slušne ometenosti Prof.dr Vesna Radoman Doktorske studije Teorijski koncepti slušne ometenosti

Istorijat Aristotel (IV vek p.n.e) je u svojim traktatima: 1.“O osećajima onih koji opažaju” i 2.“O čulnim percepcijama i njihovim objektima” izneo da gubitak sluha dovodi do gubitka govora, a govor se sastoji od reči koje odražavaju misao. Povezivao je gluvoću sa nesposobnošću govorenja, mišljenja i obučavanja

Analiza Aristotelovog pristupa (Radoman) Ometenost se usko odnosi anatomsko i fiziološko oštenje slušnog mehanizma (MM) Slušna ometenost donosi sekundarni poremećaj govora i komunikacije (unosi elemente poremećaja aktivnosti- komunikacije) Odražava se na jednu važnu psihičku,saznajnu sposobnost-mišljenje ( element PM) Onemogućava obrazovanje gluvih (OM)

Medicinski model slušne ometenosti Gluvoći se pristupa kao bolesti organa sluha uz nastojanje da se otkrije njen uzrok Donosi se medicinska dijagnozu (stepen , vrsta poreklo slušnog oštećenja i sl.), Medicina se bavi anatomskim fiziološkim i audiološkim aspektima gluvoće, nezainteresovana je za ličnost osobe koja je njome pogođena i za sredinu MM upućuje na traženje mogućnosti lečenja koje treba da umanje ovaj deficit i medicinski tretman (hirurški,implantati, medikamenti itd.)

Psihološki model slušne ometenosti Psihološki model slušne ometenosti nastoji da sagleda ličnost osobe ,koja je ima u celini, njen doživljaj sebe i sopstvenog slušnog oštećenja, zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom Psihološki model bavi se ispitivanjem posledica oštećenja sluha na kognitivni, emocionalni i konativni razvoj i funkcionisanje (psihodijagnostika). Posledice ne moraju biti samo negativne. Gluvoća može podstaći kompenzatorne mehanizme , biti doživljena kao izazov i pokretač kreativnih i konstruktivnih načina njenog savladavanja koji bogate ličnost i dovode do njenog sazrevanja. Međutim ovi pozitivni elementi ne ulaze u psihološki koncept OMETENOSTI. Psihološki model bavi se i negativnim psihološkim posledicama neadekvatnog socijalnog pristupa (npr. nisko samopoštovanje)

Posledice na praksu i intervencioni rad Psihološki model slušne ometenosti nastoji da sagleda ličnost osobe ,koja je ima , a zatim usmerava praksu na načine kako da se unapredi njen psihički razvoj i funkcionisanje i da joj se obezbedi psihička podrška

Psihološke posledice na ličnost OSOS bez obzira da li su sredinskog ili organskog porekla Kognitivne (verbalna inteligencija, apstraktno mišljenje, pažnja, neki aspekti pamćenja Emocionalne (nepovoljan self koncept, nesigurnost, osećanje bespomoćnosti i izolovanosti, frustracije i agresija, nedostatak empatije, eksterni lokus kontrole) Motivacione (sužen opseg interesovanja)

Istraživanje V.Radoman o self konceptu gluvih i nagluvih adolescenata Pokazalo se da postoje poremećaji unutar telesnog Ja i psihičkog Ja kod gluvih i nagluvih (više kod nagluvih).Njihova slika o sebi ispunjena je anksioznošću i osećanjem sopstvene izolovanosti.

Važan psihološki aspekt ometenosti Kako OSSO opaža i procenjuje svoje tegobe i teškoće života sa slušnom i komunikativnom ometenošću- iskustvo ometenosti (subjektivno) Doživljaj sopstvene ometenosti, individualna samoprocena i samovrednovanje jedne osobe sa ometenošću (self koncept)

Primarne i sekundarne psihičke posledice (naučni pristup)

Pokret za ljudska prava na suprot nauci ICF i Kvebeški model zamagljuju ovaj aspekt jer donosi negativne odrednice OSO pa i OSSO. Oni se protive određivanju ometenih osoba preko njihovih psihičkih nedostataka i teškoća u cilju njihovog praktičnog pozitivnog socijalnog prihvatanja Nauka pak ima sasvim druge ciljeve tragajući za objektivnim empirijskim psihološkim činjenicama (surdopsihologija)

Naučni surdopsihološki pristup Surdopsihologija nastoji da utvrdi ne samo nedostatke nego i pozitivne potencijale ličnosti OSOS kako bi u praksi (praktična primena naučnih saznanja)na osnovu precizne psihološke dijagnoze mogla takođe precizno da usmerava psihološku prevenciju i intervenciju na one aspekte psihičke ometenosti koji su konstatovani,ali da istovremeno iskoristi pozitivne potencijale, pa uključujući oba sadržaja zajedno u (re) habilitaciju i psihoterapiju doprinese unapređivanju psihičkog života i opšte psihičke dobrobiti OSSO

Psihološke karakteristike utvrđene u empirijskim istraživanjima OSOS Vrlo često nisu neposredna posledica slušnog oštećenja već posledica neadekvatnog pristupa npr. u porodici ili odvajanja od porodice i smeštaja u instituciju. Dakle psihološki model bavi se i analizom neadekvatnosti psihološkog okruženja OSOS (elementi socijalnog modela)

PM slušne ometenosti donosi Psihološki model slušne ometenosti upućuje na traganje za načinima psihoterapijskog delovanja i psihološke prevencije Istovremeno psihologija sagledava i određene socijalne uticaje na život i psihičko funkcionisanje osobe sa ošt. sluhom, posebno se bavi porodicom i njenim negativnim uticajem na OSSO , a zatim i pokušajima psihološke intervencije unutar te porodice kako bi indirektno pozitivno uticala na ličnost OSSO.

Psihoterapijske i bihejvioralne metode i tehnike rada sa OSOS Radoman je klasifikovala u dve grupe: Metode i tehnike psihološke intervencije usmerene na ličnost OSOS i njeno konstruktivno menjanje kao što su Bihejvioralna terapija, Play therapy, art terapija, psihodarama, sociodrama, terapija plesom itd. Metode usmerene na okolinu OSOS kao što je individualna ili grupna psihoterapija roditelja

Cilj psihoterapijskog rada je -Bolje prilagođavanje ličnosti OSOS sredini (odjeci medicinskog pristupa) - Bolja prilagođenost unutar ličnosti i psihološka intervencija u tom pravcu (proizašla iz psih. modela) -Tendencija menjanja psihičkog okruženja i stvaranje povoljnije i stimulativnije klime za adekvatan psihički razvoj OSOS . Npr porodična terapija (zametak socijalnog pristupa)

Psihološki pristup slušnoj ometenosti Širi zahvat slušne ometenosti ,odnosno slušna ometenost se posmatra kao integralni deo ličnosti osobe Koristi se psihološka dijagnoza i kategorizacija OSSO (odjeci medicinskog pristupa )

Psihološki model slušne ometenosti Može se u određenim aspektima, u istorijskoj perspektivi posmatrati kao model na sredokraći između medicinskog i socijalnog modela, Taj model sadrži neke elemente medicinskog ali i elemente socijalnog pristupa Ali to je model koji podstiče na niz novih , originalnih i konstruktivnih stimulacija za ukupan razvoj i psihičku dobrobit slušno ometenih (npr. stimulacija adekvatnog self koncepta, zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom). Bitan momenat jeste kako sebe doživljava OSOS i kako taj doživljaj graditi i dograđivati u pozitivnom pravcu

Obrazovni model slušne ometenosti Podrazumeva da je gluvoća tj. slušno oštećenje dovelo do onemogućavanja ili znatnog otežavanja njihovog obrazovanja kao jednog od najvažnijih tekovina savremene civilizacije Ranije su gluvi proglašavani needukabilnim da bi se danas stavio akcenat na podršku i sve vrste specifične i prilagođene pomoći u njihovom školovanju i obrazovanju

Obrazovni ili edukativni model slušne ometenosti ... ... Obrazovanjem do boljeg funkcionisanja OSOS na svim životnim poljima

Fokus na potrebi obrazovanja gluvih i OSOS Obrazovni model svraća pažnju na činjenicu da je obrazovanje OSO pravi put i način intervencije i prevazilaženja ometenosti tj. da je nedostatak obrazovanja ustvari relevantna odlika ometenosti i da treba poraditi na njoj

Socijalni model slušne ometenosti Socijalno okruženje OSOS je neprimereno posebnim potrebama ove socijalne grupe i opterećeno je nizom negativnih stavova i predrasuda i komunikativnih barijera koje isključuju (ekskluzija) ove osobe iz brojnih važnih oblasti društvenog života

Socijalni model: Insistira na neadekvatnom socijalnom posebno komunikativnom okruženju koje se mora korigovati i prilagoditi oštećenom sluhu kako bi se OSOS mogla uključiti u sve tokove društvenog života Na donošenju zakona i socijalne politike koja će ih dodatno podržati npr. uvodjenjem gestovnog/znakovnog jezika u javni prostor, obezbeđivanje prevodioca gestovnog jezika u javnom prostoru (sudnica, banka, opština, dom zdravlja, TV itd.) , isticanje pisanih uputstava i informacija u javnom prostoru, materijalna i stručna pomoć osobi, porodici, deinstitucionalizacija itd.

Predrasude i stereotipi o OSOS Jedna od glavnih socijalnih prepreka koju ističe socijalni model slušne ometenosti odnosi se na negativne stavove, stereotipe i predrasude prema OSOS Audizam

Lingvistički model slušne ometenosti (Pamela Knight) Onaj koji je fokusiran na jezik OSOS i koji ne poriče medicinski pristup Dominantan jezik koji koriste OSOS je opredeljenje svakog pojedinca u zavisnosti od stepena oštećenja, socijalnih i ekonomskih faktora U zavisnosti od toga koji jezik smatraju prvim ili preferiraju utiče na njihovu identifikaciju i doživljaj sebe kao i na identifikaciju sa socijalnom grupom koja taj jezik koristi

Komentar na lingvistički model (V.Radoman) Ovo je pokušaj svođenja ometenosti OSOS na komunikativnu restrikciju koju gluvoća nameće i na komunikativne specifičnosti koje donosi , tj stavljanje u fokus jezika kojim se služi osoba što za sobom povlači niz posledica na društvenom i psihološkom planu

Komunikaciona restrikcija Komunikaciona prepreka (recepcija i emisija) je glavni čvor koji vodi narušenom, deficijentnom iskustvu koje se reflektuje na emocionalni,motivacioni, saznajni razvoj i socijalizaciju deteta oštećenog sluha, usmeravajući ga na drugačije, posebne puteve u zadovoljavanju njegovih potreba

Identifikacioni uzori proizašli iz usvojene metode komunikacije Oralni metod- kultura čujućih i najčešći modeli i uzori iz sveta čujućih: identifika-cioni problemi deteta sa sluš.ometenošću Znakovni jezik- subkultura Gluvih-lakša i spontana identifikacija,povoljni mentalno higijenski efekti Totalna metoda- otvara optimalne mogućnosti identifikacije sa figurama gluvih i figurama čujućih paralelno

Uloga okruženja i identifikacije U razvoju ličnosti OOS Opširnije u : Radoman V. (2005.g.) Surdopsihologija str. 211-212 “Nedostatak adekvatnih identifikacionih uzora” i “Subkultura zajednice gluvih” (

Veliko slovo G Zajednica gluvih predstavlja jednu lingvistički manjinsku grupu u svakoj zemlji u svetu (Skutnabb-Kangas 1994.) Gluvi (sa velikim početnim slovom) na suprot gluvi (malim početnim slovom)označavaju sebe kao pripadnika ovakve zajednice sa kojom se identifikuju na osnovu znakovnog jezika i posebne kulture koja je vezana za taj jezik. Pripadnost zajednici Gluvih omogućila je formiranje njihove političke svesti i svesti o njihovim ljudskim pravima

Sub (kultura) Gluvih Okosnicu čini znakovni jezik ali i geografska lokacija (npr. Golodet koledž u Vašingtonu) socijalni i međuljudski odnosi, stavovi i sistem vrednosti, sopstvena kulturna istorija Sopstvene institucije: obrazovni sistem tj. specijalne škole za decu oštećenog sluha, univerzitet,pozorišta, regionalna i nacion.udruženja,sport,politički pokret izvestan otpor inkluzivnim trendovima

Subkultura gluvih Kultura ometenosti (ometenih) nastala je iz zajedničkog iskustva zavisnosti ovih ljudi i njihove opresije (gušenja ugnjetavanja) i izopštavanja iz većinske kulture i iz njihove želje da stvore pozitivan identitet ometenosti Kultura gluvih – oni žele da budu prihvaćeni kao jezička i kulturna manjinska grupa pre nego kao grupa ometenih

Pripadnici zajednice gluvih Smatraju da je termin Gluvi adekvatan i daju mu pozitivne konotacije Smatraju da kultura zajednice gluvih, zasnovana na njihovom znakovnom jeziku ima svoju tradiciju,običaje, obrazovanje, umetnost (pozorište, slikarstvo, poezija i priče koje se prenose generacijama itd.) Galodet koledž – Vašington, važan centar

Razlika između zajednice Gluvih tj. njihove kulture i drugih grupa omet Zajednica Gluvih se zalaže za specijalni sistem obrazovanja Gluvih učenika, čak ga smatra kamenom temeljcem kulture Gluvih. Oni generalno nisu za inkluziju gluvih učenika u redovne škole Tu se razlikuju od ostalih grupa sa drugim oblicima ometenosti

Hindley & Kitson 2000.g. Istraživanje iz 2000g. Pokazalo prevalenciju psihijatrijskih oboljenja 2-5 puta veću kod grupe gluve dece nego kod kontr.čujuće grupe dece. Našli su povećan broj poremećaja ponašanja, depresija, anksioznosti i niskog samopouzdanja

Hindley & Kitson 2001.g. Sugerisali da gluva deca jesu pod većim rizikom od mentalnog oboljevanja kada žive u svetu čujućih, od koga potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta, za razliku od pripadanja svetu gluvih i kulturi gluvih

Yetman 2002.g. Povoljna slika o sebi i identitet vezan za kulturu gluvih štite gluve od mentalnih oboljenja. Istraživanje pokazalo da kada su gluvi sebe poredili sa čujućim vršnjacima pokazali nižu samoprocenu i lošiju sliku o sebi za razliku od đaka i odraslih iz kulture Gluvih gde su Gluvi uzimani kao reper za upoređivanje-viša samoprocena u nizu oblasti

Bio-psiho-socijalni model slušne ometenosti Prekid ili narušenje auditivne funkcije u interakciji sa neodgovarajućim socijalnim okruženjem dovodi do niza posledica u emocionalnom, kognitivnom , konativnom, i socijalnom razvoju ovih osoba. Neprimereno i neprilagođeno socijalno okruženje npr. komunikacijski ,otežava njihovo uključivanje u važne tokove društvenog života i igranje važnih socijalnih uloga –ekskluzija, a ostavlja negativne psihičke posledice

Socijalne barijere Negativni društveni stavovi i predrasude prema OSOS takođe donose niz negativnih psiholoških i socijalnih efekata U neodgovarajućem socijalnom sloju funkcionišu stručnjaci sa ekspertskim donošenjem odluka, neodgovarajući odnos društvenih institucija od škole do tržišta rada i zapošljavanja OSOS

Disejblizam (ejblizam) Termin se odnosi na predrasudne stavove i diskriminatorno ponašanje prema osobama sa ometenošću Termin ejblizam (eng.ableism) nastao je 60-ih god unutar pokreta za ljudska prava u SAD i Britaniji po kome društvo kreira ometenost tako što stvara neprijateljsko fizičko i socijalno okruženje prema osobama različitim od većine “sposobnih” (eng.able)i “kulture sposobnih”, smatrajući da iz posedovanja normalne sposobnosti prirodno proizilaze niz prava i beneficija.

Terijeva (Terry 1966) definicija ejblizma Set stavova , shvatanja i prakse koja promoviše nejednak tretman ljudi zbog očiglednih ili predpostavljenih fizičkih, mentalnih ili bihejvioralnih razlika

Audizam Audizam- termin koji je skovan da bi označio predrasude i diskriminatoran odnos prema specifičnoj kategoriji osoba sa oštećenim sluhom . Nasuprot tome:“Deaf power”promovisanje gluvonemosti u formi posebne kulture gluvih.

Gordon Olport (prof. psihologije na Harvardu) U delu “Priroda predrasuda” navodi petostepenu skalu diskriminacije: 1. ismevanje,2.izbega vanje kontakta i izola- cija člana manj.gr. 3.uskraćivanje prava i usluga,4. fizički napadi i uništavanje njihove imovine,5. eksterminacija

BPS model slušne ometenosti V.Radoman Fizičko (organsko) oštećenje auditivnog aparata Ograničenje u komunikaciji Ograničena,redukovana društvena participacija Psihičke posledice usled delovanja gornja tri sloja i delovanja donjeg sloja (neadekvatno socijalno okruženje) Socijalne barijere

Model slušne ometenosti sa fokusom na psihološki plan Prva tri sloja dovode do negativnih posledica na psihičkom planu Spoljni socijalni sloj negativno deluje iz suprotnog smera dovodeći takođe do posledica na psihičkom planu

Pet slojeva modela V.R. 1.Oštećenje auditivne senzorne sposobn. 2.Poremećaj komunikacije sa okolinom 3.Ograničenje učestvovanja i igranja društvenih uloga 4.Psihološke posledice (npr.nepovoljan self koncept, problem verbalnog IQ i motivacije) 5.Društvene barijere (negativni stavovi, komunikativne barijere i sl.)

БПС модел слушне ометености (Радоман В.) Сензорно аудитивно оштећење Говорни, језички и комуникациони дефицит Ограничење у партиципацији___________ Психичке последице________________ Социјално неадекватно окружење БП

Литература : 1.Радоман В.Сурдопсихологија,ФАСПЕР 2005. (стр.25-29;33-69; 206-216) 2. Радоман Весна ПСИХОЛОГИЈА ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКИХ ПОРЕМЕЋАЈА, Дефектолошки факултеt,Београд 2003. , стр. 21-26 3. Брајовић Љ.,Матејић-Ђуричић Радоман В. Брајовић А.З. Брајовић : СЛУХ И СЛУШНА ОШТЕЋЕЊА , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997 (стр.9-17; 201-204)

Knight P.1999., Deafness and Disability in: Gregory S. Issues in Deaf Education, David Fulton Publishers,London Radoman,V.,Deskripcija i komparativna analiza različitih modela ometenosti i efekti njihove praktične primene na ličnost,Beogradska defektološka škola,vo.17 (3) br.51, 2011

Za logopede Model jezičke ometenosti

Radoman 2004

NEADEKVATNA SOC. SREDINA Organ.aspekti OŠTEĆENJA POREMEĆAJ KOMUNIKAC. OGRANIČ. PARTICIPAC. ΨDIMENZIJA NEADEKVATNA SOC. SREDINA Ψ Radoman 2012

БПС модел језичке ометености (Радоман В. 2012.) БПС модел језичке ометености (Радоман В. 2012.) Органско језгро језичког оштећења 2. Ограничење у партиципацији___________ 3. Психичка неприлагођеност_____________ 4. Социјално неадекватно окружење БП

Bio-psiho-socijalni model jezičke ometenosti V.Radoman (2012.g.) Organsko jezgro jezičkog poremećaja Ograničenje učestvovanja i igranja društvenih uloga Psihičkа neprilagođenost (npr.nepovoljan self koncept) Društvene barijere i nepodešena okolina (negativni stavovi, komunikativ. prepreke)

Ovaj BPS model jezičke ometenosti Ima precizno pojašnjenje dvosmernog delovanja unutar odnosa psihičkog i jezičkog funkcionisanja. Jezički poremećaj može imati psihološke posledice ali i psihički poremećaj može biti determinanta jezičkog poremećaja Slojevi ograničenja aktivnosti i participacije takođe ostavljaju psihičke posledice