FOTOSINTEZA.

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
Κύκλος Κιτρικού Οξέος Tρούγκος Κ. Εργαστήριο Βιολογικής Χημείας Ιατρική Σχολή Παν/ου Αθηνών Βιολογική Χημεία Ι Ι. Χημικές Αντιδράσεις ΙΙ. Μεταβολικές Λειτουργίες.
Advertisements

Σκοτεινές αντιδράσεις
Γεωργική Χημεία Ενότητα 8: Χημικές αντιδράσεις, θερμοδυναμική/κινητική
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
Βιοχημεία Ενότητα 10: Ο ενεργειακός μεταβολισμός - Η αναπνοή
Καταστάσεις του νερού – μορφές
ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΚΑΙ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝ
Γενικό Νοσοκομείο Κεφαλονιάς
2. ΚΥΤΤΑΡΟ: Η ΘΕΜΕΛΙΩΔΗΣ ΜΟΝΑΔΑ ΤΗΣ ΖΩΗΣ
Βιολογία Β’ Λυκείου Γενικής Παιδείας
Μεταβολισμός 1.
Οι φυσικές καταστάσεις.
Φυσιολογικοί ρόλοι των λιπαρών οξέων
HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
Laboratorijske vežbe iz Osnova Elektrotehnike
STEROIDI.
UGLJENI HIDRATI PREDAVAČ: SAŠA STEVANOVIĆ
UGLJENI HIDRATI prof.Goran Poš.
Ugljeni hidrati.
PRODUKTI ŽIVOTNE DJELATNOSTI ĆELIJE
FOTOSINTEZA Istorijat
ΚΕΦΑΛΑΙΟ 2 ΙΟΝΤΙΚΟΣ ΚΑΙ ΟΜΟΙΟΠΟΛΙΚΟΣ ΔΕΣΜΟΣ
ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA
Fiziologija životinja
LIPIDI.
Vertikalna podela atmosfere
Čvrstih tela i tečnosti
Disanje i značaj disanja
RASPROSTRANJENOST POJEDINIH ELEMENATA U PRIRODI
ANABOLIZAM.
Značaj svetlosne energije u procesu fotosinteze
Generator naizmenične struje
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
ALKENI Nezasićeni ugljovodonici Sadrže dvostruku vezu
ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA U ISTRAŽIVANJU METALA
Značaj vode za život biljaka
Metabolizam ugljenih hidrata
Unutarnja energija i toplina
UGLJENI HIDRATI.
Predavanja iz ekologije životinja (10. predavanje)
Aminokiseline, peptidi, proteini
dr Mirjana Milošević-Tošić
Ορμονικά συστήματα Επινεφρίδια 1α. Ο μυελός και οι ορμόνες του
MIŠIĆI I MIŠIĆNA KONTRAKCIJA
Atmosferska pražnjenja
HALOGENOVODONIČNE KISELINE
VARENJE I METABOLIZAM LIPIDA
ATP το ενεργειακό νόμισμα του κυττάρου
UGLJENI HIDRATI.
APSORPCIJA Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA
Primarna endosimbioza Sekundarna endosimbioza Tranzientna endosimbioza
Elementi IVa-grupe p.s. C, Si, Ge, Sn, Pb ns2 np2
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
Alkeni. Definicija Alkeni su ugljovodonici koji na jednom mestu u svom molekulu imaju dva susedna ugljenikova atoma spojena dvogubom (nezasićenom) vezom.
FORMULE SUMIRANJE.
Strujanje i zakon održanja energije
Nuklearne reakcije Radioaktivni raspadi - spontani nuklearni procesi (reakcije) Prva umjetna nuklearna reakcija (Rutherford 1919.): 14N (,p) 17O projektil.
PRIJELAZ TOPLINE Šibenik, 2015./2016..
Grade jedinjenja sa ox.br.od -2 do +6, osim kiseonika ( -2 i -1)
Industrijsko dobijanje aluminijuma
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
Puferi Koncentrovani rastvori jakih kiselina ili baza
SFINGOLIPIDI Sfingolipidi su klasa lipida izvedena iz alifatičnog amino-alkohola sfingozina ili njegovog hidrogenovanog derivata dihidro-sfingozina. Ova.
Analiza deponovane energije kosmičkih miona u NaI(Tl) detektoru
Kvarkovske zvijezde.
UČINSKA PIN DIODA.
Što je metalurgija, a što crna metalurgija?
Unutarnja energija Matej Vugrinec 7.d.
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Balanced scorecard slide 1
Μεταγράφημα παρουσίασης:

FOTOSINTEZA

Fotosinteza Biohemijski proces u kojem fotoautotrofni organizmi iz neorganskih materija stvaraju organske (hranljive) materije pomoću energije Sunčeve svetlosti Formula fotosinteze: 6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2 ugljen-dioksid voda glukoza kiseonik

Modrozelene bakterije i biljke Autotrofni organizmi Sami stvaraju organsku materiju Fotoautotrofi Hemoautotrofi Vrše fotosintezu Vrše hemosintezu Za stvaranje organske materije koriste energiju dobijenu u procesima oksidacije neorganskih materija Za stvaranje organske materije koriste energiju Sunčeve svetlosti Modrozelene bakterije i biljke Hemoautotrofne bakterije: azotne, sumporne, vodonične, gvožđevite, metanske bakterije

Heterotrofni organizmi Gotovu organsku materiju uzimaju iz spoljašnje sredine Saprobi Paraziti Bakterije i gljive: hrane se ostacima uginulih organizama Hrane se na račun drugih živih organizama - domaćina Herbivori Kanivori biljojedi mesojedi Omnivori svaštojedi

List kao fotosintetički organ

Građa hloroplasta 3-10 µm spoljašnja membrana unutrašnja membrana stroma tilakoidni sistem tilakoidi strome tilakoidi grana 1-2 µm

Fotosintetički pigmenti Više biljke: hlorofil a i hlorofil b Hlorofili Alge: hlorofili a, b, c, d Karoteni - narandžasti Karotenoidi Ksantofili - žuti Fikocijanini - plavi Fikobilini kod algi Fikoeritrini - crveni

Građa molekula hlorofila Porfirinski prsten fitol Porfirinski prsten bogat konjugovanim vezama: –C=C–C=C– Više od 7 konjugovanih veza apsorbuje kvante vidljive svetlosti

Apsorpcioni spektar hlorofila Maksimumi apsorpsije hlorofila su u plavom i crvenom delu spektra vidljive svetlosti. Zelenu svetlost hlorofil propušta i zato je zelene boje.

Faze fotosinteze Svetla faza Tamna faza Odvija se u stromi hloroplasta, za nju nije potrebna svetlost Odvija se u tilakoidima hloroplasta na svetlosti Proizvodi: organska jedinjenja – fruktoza, glukoza Proizvodi: jedinjenja bogata energijom potrebna za tamnu fazu (NADPH i ATP) i kiseonik

Svetla faza fotosinteze Hlorofil apsorbuje svetlost i otpušta elektron, pri čemu se oksiduje Elektroni se preko niza prenosilaca prenose do krajnjeg akceptora elektrona NADP koji se redukuje u NADPH Hlorofil nadoknađuje elektron iz vode, prilikom fotolize vode nastaje O2 U procesu fotosintetičke fosforilacije enzim ATP-sintetaza sintetiše ATP.

ATP – adenozin trifosfat

2. Transport elektrona u membrani tilakoida Svetla faza 3. Redukcija NADP u NADPH 1. Apsorpcija svetlosti 4. Sinteza ATP Fotoliza vode: 2H2O = 4H+ + 4e- + O2 2. Transport elektrona u membrani tilakoida

Tamna faza – Kalvinov ciklus Neorganski ugljenik iz CO2 prevodi se u organski ugljenik fruktoze i glukoze Ovaj biohemijski proces je cikličan: u poslednjoj fazi regeneriše se početno jedinjenje ribuloza-bifosfat. Potrebno je da se ciklus “obrne” 6 puta da bi se dobio 1 molekul heksoze – fruktoze

2 fosfoglicerinska kiselina C3 ribuloza bifosfat C5 1. karboksilacija + CO2 3. regeneracija 2 fosfoglicerinska kiselina C3 ATP ATP + NADPH 2. redukcija 2 trioze fosfati C3 fruktoza, glukoza C6 saharoza, skrob

Konverzija šećera – regeneracija ribuloze bifosfata + CO2 C5 C5 C3 + C3 + C6 C7 C4 + C5

Značaj fotosinteze Stvaranje organskih (hranljivih) materija Fotoautotrofi su prva karika u lancu ishrane Stvaranje kiseonika koji se oslobađa u atmosferu

ĆELIJSKO DISANJE Oksidacija organskih materija do neorganskih pri čemu se dobija energija u obliku ATP-a C6H12O6 + 6O2 6CO2 + 6H2O + E

Faze ćelijskog disanja Glikoliza Krebsov ciklus Odvija se u mitohondrijama Odvija se u citoplazmi Glukoza se razlaže do pirogrožđane kiseline Pirogrožđana kiselina se razlaže do CO2 i vode

pirogrožđana kiselina Glikoliza i vrenje Krebsov ciklus Aerobni organizmi Glikoliza C6H12O6  2 CH3COCOOH glukoza pirogrožđana kiselina 6CO2 + 6H2O Mlečnokiselinsko vrenje Alkoholno vrenje CH3CH2OH + CO2 CH3CHOHCOOH alkohol mlečna kiselina U svim procesima dobija se ATP Anaerobni organizmi kvasci bakterije

mitohondrijski ribozomi mitohondrijski grebeni – kriste Građa mitohondrija unutrašnja membrana međumembranski prostor spoljašnja membrana mitohondrijski ribozomi mitohondrijski grebeni – kriste mitohondrijska DNK matriks

Krebsov ciklus C3 pirogrožđana kiselina CoA CO2 C2-CoA acetil-CoA CoA limunska kiselina oksalo-sirćetna kiselina NADH FADH2 CO2 C4 jabučna kiselina C5  keto-glutarna kiselina ćilibarna kiselina C4 CO2

elektron-transportni lanac 4. Razlika u koncentraciji protona pokreće ATP-sintetazu da stvara ATP međumembranski prostor 2. Protoni (H+) se pumpaju u međumembranski prostor unutrašnja membrana matriks 3. Krajnji primalac elektrona je O2, nastaje H2O elektron-transportni lanac ATP-sintetaza 1. NADH i FADH2 predaju elektrone elektron-transportnom lancu

Transport elektrona i oksidativna fosforilacija NADH i FADH2 predaju elektrone elektron-transportnom lancu smeštenom u unutrašnjoj membrani mitrohondrija Krajnji primalac elektrona je O2: kiseonik; protoni i elektroni daju H2O Prilikom transporta elektrona, protoni (H+) se premeštaju u međumembranski prostor Razlika u koncentraciji protona pokreće ATP-sintetazu da sintetiše ATP u procesu oksidativne fosforilacije

Oksidacija masti Proste masti (lipidi) – trigliceridi su estri trohidroksilnog alkohola glicerola i masnih kiselina Prvi korak u razlaganju triglicerida je njihova hidroliza na gliecerol i 3 molekula masne kiseline pomoću enzima lipaze

C16 C15H31COOH + 8CoA C2 8 acetil-CoA dalje se razlaže u glikolizi glicerol lipaza triglicerid masne kiseline Razlažu se u procesu β-oksidacije masnih kiselina u matriksu mitohondrija C16 C15H31COOH + 8CoA palmitinska kiselina Razlaže se u Krebsovom ciklusu u matriksu mitohondrija C2 8 acetil-CoA Proizvodi Krebsovog ciklusa: CO2, NADH i FADH2