Ciljevi trećeg časa Očekivani ishod

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
KRUŽNICA I KRUG VJEŽBA ZA ISPIT ZNANJA.
Advertisements

Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
Laboratorijske vježbe iz Osnova Elektrotehnike 1 -Jednosmjerne struje-
Laboratorijske vežbe iz Osnova Elektrotehnike
Ogledni čas iz matematike
MATEMATIKA NA ŠKOLSKOM IGRALIŠTU
PTP – Vježba za 2. kolokvij Odabir vrste i redoslijeda operacija
INDINŽ Z – Vježba 2 Odabir vrste i redoslijeda operacija
TRANZISTORI SA EFEKTOM POLJA (FET)
Ispitivanje izduvnih gasova motornih vozila
ELEKTRIČNE MAŠINE OBNAVLJANJE…
BROJ π Izradio: Tomislav Svalina, 7. razred, šk. god /2016.
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
Čvrstih tela i tečnosti
SNAGA U TROFAZNOM SUSTAVU I RJEŠAVANJE ZADATAKA
Generator naizmenične struje
18.Основне одлике синхроних машина. Начини рада синхроног генератора
POGON SA ASINHRONIM MOTOROM
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Merenja u hidrotehnici
RAD I SNAGA ELEKTRIČNE STRUJE
POLINOMI :-) III℠, X Силвија Мијатовић.
ČVRSTOĆA 16 IZVIJANJE.
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
DC regulisani pogoni UVOD
Trougao napona, struje i impedanse
Aminokiseline, peptidi, proteini
Kontrola devijacije astronomskim opažanjima
OMOV ZAKON Učenici odeljenja 84 : Ana Ragaji Nina Ragaji
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Merni uređaji na principu ravnoteže
Metode za rešavanja kola jednosmernih struja
Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora
Merni uređaji na principu ravnoteže
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Elektrostatički potencijal
TROUGΔO.
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Podsetnik.
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
jedan zanimljiv zadatak
II. MEĐUDJELOVANJE TIJELA
Predavanje br. 8 Simetralne ravni
KALIBRACIJA SONDE ZA PRITISAK VEŽBA 2.1
Dimenziona analiza i teorija sličnosti
Strujanje i zakon održanja energije
Električni otpor Električna struja.
UTICAJ ELEKTRIČNOG OSVJETLJENJA NA KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE
Izradila: Ana-Felicia Barbarić
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
I zatim u zagradi, opravdavajući se, dodaje:
Analiza deponovane energije kosmičkih miona u NaI(Tl) detektoru
Transformacija vodnog vala
Primjena Pitagorina poučka na kvadrat i pravokutnik
SREDIŠNJI I OBODNI KUT.
4. Direktno i inverzno polarisani PN spoja
Kvarkovske zvijezde.
UČINSKA PIN DIODA.
10. PLAN POMAKA I METODA SUPERPOZICIJE
Tehnološki proces izrade višetonskih negativa
Dan broja pi Ena Kuliš 1.e.
POUZDANOST TEHNIČKIH SUSTAVA
DISPERZIJA ( raspršenje, rasap )
Unutarnja energija Matej Vugrinec 7.d.
N. Zorić1*, A. Šantić1, V. Ličina1, D. Gracin1
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Vjera u Bibliji i svećenik danas
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Ciljevi trećeg časa Očekivani ishod 1. Sticanje znanja o održavanju alternatora i načinima ispitivanja njegove ispravnosti 2. Usvajanje određenih procedura prilikom ispitivanja ispravnosti pojedinih komponenti 3. Priprema za samostalan praktičan rad u radionici sa akcentom na mere zaštite na radu Očekivani ishod Učenik će znati određene procedure za proveru ispravnosti i pravilno održavanje alternatora, a provera znanja je predviđena za naredni čas kada treba to praktično i da pokaže

Ispitivanje, podešavanje i popravka alternatora Kod alternatora se najpre moraju ispitati spoljna instalacija, svi kontakti i akumulator, pa tek onda alternator i regler. Pri tome se mora voditi računa o sledećem: - alternator ne sme da radi naprazno, bez opterećanja i regulacije - sve dok se alternator obrće njegova veza sa akumulatorom i reglerom ne sme se ni prekidati ni ponovo vezivati - spoj sa masom mora biti uvek čist i besprekoran - posle opravki treba paziti na polaritet svih veza koje su u spoju sa alternatorom i reglerom, posebno se odnosi na akumulator - provodnik između alternatora i reglera ne sme da dodiruje masu; taj spoj bi oštetio diode za pobudu tranzistore u regleru - tokom ispitivanja i merenja kablovi za priključenje instrumenata moraju biti sa izolovanim štipaljkama, kako bi se izbegli nepoželjni spojevi

Ispitivanje pogona alternatora Za ispitivanje i pravilan rad alternatora potreban je ispravan i propisno zategnut klinasti kaiš. Ako je kaiš labav, on će proklizavati, a ako je previše zategnut nepotrebno će opterećivati ležaj alternatora. Potrebno je proveriti: da li je kaiš već istrošen i dotrajao - da li kaiš ispravno naleže na obe remenice da li je zatezanje kaiša ispravno. Zategnutost je ispravna ako se manjim pritiskom palca na kaiš između dve remenice izazove ugibanje od 10 do 15 mm. Ako je kaiš ispucao, istrošen i iskrzan, treba ga odmah zameniti.

Električno ispitivanje alternatora Proizvođač uvek daje maksimalne vrednosti napona I struje koje se ne smeju prekoračiti ni pri najvećim brojevima obrtaja. Primer za alternator firme BOSCH: G1 14V 18A 20.Oznaka ima sledeće značenje: G1 – generator za napon 12V i struju 18A 14V – maksimalni napon 18A – maksimalna struja 20 – broj koji pomnožen sa 100 daje broj obrtaja motora pri kome struja iznosi 2/3 Imax, odnosno 20x100=2000o/min, pri čemu struja iznosi 2/3x18A=12A. Regler Pre ispitivanja alternator se mora zagrejati do svoje radne temperature od od oko 25°C. Ako nije radio zagreva se radom pod opterećenjem (uključena duga svetla) u trajanju od 15 do 30min. Onda se pristupa ispitivanju i merenju po šemi na slici.

Postupak ispitivanja 1. Isključiti motor i odvezati minus pol akumulatora od mase, 2. Na provodnik sa B+ priključka staviti štipaljku ampermetra, a voltmetar između priključka B+ i mase (opseg 30 – 60 V), 3. Odvezati provodnike za regler na priključnim klemama DF i D+ tj. odvojiti regler od alternatora, 4. Vratiti skinutu vezu sa negativnog pola akumulatora, 5. Spojiti izvode D+ i DF na alternatoru ; time je isključen regler i data maksimalna pobuda, 6. Dati kontakt (bez pokretanja motora) i uključiti velika svetla; proveriti da li svetli kontrolna lampica, 7. Pokrenuti motor i lampica bi trebalo da se ugasi ( potencijal na oba kraja sijalice priblizno na nuli), 8. Postepeno povećavati broj obrtaja motora dok alternator ne dostigne nesto veci broj obrtaja od nazivnog. Ako je alternator ispravan, ampermetar će pokazivati struju blizu nazivne vrednosti tj. 2/3 Imax. Nešto veća struja znači da je alternator još hladan.

Ispitivanje reglera Ako je alternator ispravan ispituje se regler: 1. Još jednom proveriti da li akumulator, alternator i regler imaju besprekoran spoj sa masom i da li su svi spojevi u provodnicima čisti i ispravni. 2. Prema šemi na slici vezati precizan voltmetar, ampermetar odgovarajućeg opsega i promenljivi otpornik za istu jačinu struje. Za tačnost merenja bitno je i dobro stanje akumulatora. 3. Pokrene se motor i poveća broj obrtaja na nazivnu vrednost. Regler Regler se u principu podešava samo u radionici, a klasičan elektromehanički regler može se podešavati i na samom vozilu. Regler se izvadi van vozila, skine se poklopac i pažljivo pregleda. Ako je pregoreo ili oštećen treba ga zameniti, a ako je ispravan treba pažljivo očistiti kontakte finom turpijom i ponovo ga postaviti, vratiti sve veze i obezbediti dobar spoj sa masom, pokrenuti motor i polako povećavati broj obrtaja. Kada regler počne da dejstvuje pročitati voltmetar. Ako opet odstupa od potrebne vrednosti, pažljivim zatezanjem ili otpuštanjem regulacione opruge podesiti napon na potrebnu vrednost. Ukoliko se to ne može postići regler treba u radionici pregledati i popraviti. Elektronski regulatori se ne mogu podešavati na vozilu, a često su takve konstrukcije da se naknadno ne mogu uopšte popraviti i podešavati pa se zamenjuju novim. 4. Pomoću otpornika se podesi nazivna vrednost struje, a zatim postepenim smanjivanjem opterećenja (opet pomoću otpornika) polako se smanjuje i struja, pri čemu napon lagano raste.Kad regler proradi napon prestaje da raste iako se opterećenje i dalje smanjuje. Za 14V-tni alternator to je napon od 14,1 do 14,5V. Za 28V-tni alternator napon je od 28,5 do29V.

Provera strujnog kola između alternatora i akumulatora Potreban je osetljiv voltmetar koji meri i stote delove volta. Vrše se dva merenja: 1. Voltmetar se veže između pozitivnog pola alternatora i pozitivnog pola akumulatora. Upale se velika svetla, pokrene motor i postepeno povećava broj obrtaja skoro do maksimuma. Pri maksimalnoj struji punjenja voltmetar ne sme pokazati pad napona veći od 0,5V. 2. Drugim merenjem proverava se pad napona na samim priključcima akumulatora i alternatora. Pad napona ne sme biti veći od 0,5V. Ako su izmereni padovi napona veći, provere se svi spojevi i priključci, uključujući i proveru preseka pojedinih provodnika.

Ispitivanje alternatora osciloskopom Za test se koristi osciloskop sa ulaznim naponom od 0 do 40V. Napon alternatora se vezuje za vertikalno skretanje i to jedan za B+ zajednički izvod pozitivnih dioda, a drugi za D -, negativan izvod dioda: 1. 2. 3. 4. 1. Oblik napona ispravnog alternatora 2. Jedna od faznih dioda ili namotaja u prekidu 3. Jedan od faznih namotaja ili pozitivnih dioda u 4. Oblik napona jedne ispravne faze 5. Pozitivna dioda u prekidu 6. Negativna dioda u prekidu Često je zbog uticaja raznih smetnji i drugih pojava slika potpuno nepravilna, tako da samo iskusan radnik u servisu može pravilno rastumačiti uočenu nepravilnost. 5. 6.

Rasklapanje alternatora Okrenuti i skinuti zavrtnje kojima se spajaju poklopci alternatora (2). 2. Iz poklopca, sa strane gde su klizni prstenovi (4) treba odvrnuti zavrtnje držača četkica pa taj poklopac i stator (5) izvući sa rotora (3). Ako zbog ležajeva (4) izvlačenje ide teže, treba koristiti dvokrake i trokrake ,,svlakače”. Treba paziti da se ne oštete električni izvodi namotaja statora i spojevi sa diodama. Skidanje akumulatora sa vozila je veoma jednostavno. Najpre treba skinuti kleme sa akumulatora i odvojiti sve električne priključke sa njega. Zatim osloboditi glavni noseći zavrtanj kojim je alternator vezan za motor i skinuti zavrtanj za zatezanje kaiša. Odvojiti klinasti kaiš a zatim do kraja odvrnuti i glavni zavrtanj tako da je alternator slobodan. 3. U stegu uhvatiti rotor i skinuti remenicu (1). Koristit navedeni alat. 4. Posle skidanja remenice ostaje poklopac sa pogonske strane. Za skidanje se takodje koristi mala ručna presa ili specijalni svlakač. 5. U zavisnosti od konstrukcije, diode (7) se posebno izdvoje radi ispitivanja.

Ispitivanje dioda Podrazumeva proveru njihove osobine da u jednom ,,propusnom” smeru provode struju, a da je u drugom ,,nepropusnom” ne provode. Za ispitivanje je dovoljno imati mali izvor jednosmerne struje od1,5V do 24V i bilo koji indikator struje – sijalicu do 3W, voltmetar ili ommetar. 1. Ispitivanje pomoću sijalice Poveže se kolo kao na slici.Ako se dioda okrene u propusnom smeru sijalica treba da svetli a ako se promeni smer struje ili se okrene dioda,sijalica ne sme da svetli. Tada je dioda ispravna. 2. Ispitivanje pomoću voltmetra Umesto sijalice se veže voltmetar i meri da li ima ili nema napona u kolu. 3. Ispitivanje pomoću ommetra Za nepropusan smer se izabere područje merenja najvećih otpora do 100Ω, a u propusnom svega 10Ω, jer otpor na tom području neće moći ni da se pročita. + V + U Wordovom dokumentu je dat pregled posledica neispravnih dioda alternatora. Ω

Kontrola četkica i držača četkica Najvažnije je da četkice imaju dovoljnu dužinu i da lako klize u svojim držačima pod uslovom da su i opruge koje ih pritiskaju ispravne i dovoljno jake. Dužina četkica je dobra sve dok se ne istroši toliko da gornja ivica viri Iznad držača za 5mm. Iako je istrošena samo jedna četkica treba zameniti obe, po mogućnosti originalnim. Loše četkice obično oštete klizne prstenove. Držači četkica moraju biti dobro izolovani od mase i u dobrom električnom spoju sa četkicama što se može proveriti ispitnom lampom.

Kontrola kliznih prstenova Površina prstenova mora biti glatka i čista bez tragova masti, ulja ili druge prljavštine. Ako se zaprljaju treba ih očistiti mekom krpom natopljenom benzinom. Ako se na površini primete tragovi varničenja prstenove treba izbrusiti veoma finim brusnim papirom. Ako se pojave manja udubljenja na tragu četkica, prstenovi se moraju obraditi na strugu, pri čemu ih treba besprekorno centrirati. Ako su tragovi četkica dublji prstenove ili ceo rotor treba zameniti.

Kontrola statora U namotajima statora mogu nastati tri različita kvara: spoj sa masom, prekid namotaja i međuspoj unutar zavojaka. Spoj sa masom može se proveriti ispitnom lampom pomoću mrežnog napona ili ommetrom. 2. Prekid namotaja se ispituje takođe probnom lampicom, ali nižeg napona pomoću akumulatora. 3. Unutrašnji međuspoj može se ispitati samo ako je alternator na vozilu, ali sa odvezanim krajevima statora U, V i W. Namotaj rotora napoji se iz akumulatora bez reglera a motor pusti da radi sa oko 1000o/min.Tada se voltmetrom izmere redom naponi između sva tri namotaja. Ako nema unutrašnjeg spoja u sva trimerenja napon će biti isti. U suprotnom, pravilo je da je međuspoj u onoj fazi koja sa druge dve pokazuje manji napon.

Kontrola rotora Namotaj rotora se proverava na isti način kao i namotaj statora, tj. prekontrolisati da li se radi o spoju sa masom, prekidu ili međuspoju. Spoj sa masom se ispituje probnom lampom ili ommetrom. Ako je izolacija ispravna otpor je preko 10kΩ. 2. Prekid namotaja rotora se proverava na sličan način 3. Međuspoj unutar namotaja nastaje ako je zavojak u kratkom spoju. Tada je ukupan otpor namotaja manji, pa je struja kroz rotor nešto jača od propisane vrednosti (zavisi koliko je namotaja u spoju).Rotor se poveže u kolo kao na slici.Pomoću promenljivog otpornika podesi se da voltmetar pokazuje nazivni napon (npr.12V). Ampermetar treba isto da pokaže nazivnu struju (prema podacima proizvođača, 2-3A). Ako je ta struja osetno veća tada postoji međuspoj. V Ispitivanje se može izvršiti i ommetrom ako se zna tačna vrednost otpora ispravnog namotaja prema fabričkim podacima. Uobičajene vrednosti su oko 3-4Ω. Osovina rotora se može ponekad iskriviti i tada se mora zameniti novim. A