FIZIOLOŠKA AKUSTIKA Čulo sluha.

Παρουσίαση με θέμα: "FIZIOLOŠKA AKUSTIKA Čulo sluha."— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 FIZIOLOŠKA AKUSTIKA Čulo sluha

2 UVOD rofona i drugih pratećih uređa- ja.
● Kontrola fizičkih veličina u zvučnom polju ostvaruje se na OBJEKTIVNI način pomoću mik- rofona i drugih pratećih uređa- ja.

3 zvučnog pritiska ili neke druge fizičke veličine se može ustanovi-
● Vrednost intenziteta zvuka, zvučnog pritiska ili neke druge fizičke veličine se može ustanovi- ti u svakom trenutku. ● Ova objektivna merenja su neophodna da bismo znali u kakvim se uslovima nalazi čo- vek.

4 efektima koje ima zvuk na čo- veka.
● Krajnji cilj je upoznavanje sa efektima koje ima zvuk na čo- veka. ● FIZIOLOGIJA je nauka koja proučava funkcije pojedinih or- gana.

5 kustika je u oblasti SUBJEKTIV- NOG.
● U fiziološku akustiku spadaju pojave koje prate percepciju zvuka preko čula sluha i drugih organa. ● Sve što obrađuje fiziološka a- kustika je u oblasti SUBJEKTIV- NOG. ● ČOVEK je i prijemnik i genera- tor zvuka.

6 ciju između objektivnog i subje- ktivnog načina prijema zvuka.
● U poslednje vreme mnogobroj-na istraživanja istražuju korela- ciju između objektivnog i subje- ktivnog načina prijema zvuka. ● Teži se tome da osobine čoveka kao prijemnika budu što više u- ključene u objektivne karakte- ristike audio uređaja.

7 ● Realno je uskoro očekivati i potpunu simulaciju rada čove-
kovog uha.

8 ČULO SLUHA - spoljašnjeg uha - srednjeg uha - unutrašnjeg uha
● Čulo sluha se sastoji od: - spoljašnjeg uha - srednjeg uha - unutrašnjeg uha

9

10 SPOLJAŠNJE UHO Uloga joj je da prikupi što više
● UŠNA ŠKOLJKA je ulazni deo spoljašnjeg uha. Uloga joj je da prikupi što više energije koja dolazi iz prostora.

11 dovoljne da se njeno dejstvo is- polji na niskim frekvencijama.
● Dimenzije ušne školjke su ne- dovoljne da se njeno dejstvo is- polji na niskim frekvencijama. Ispoljava se tek na 3000 Hz ka- da  zvuka postane reda veliči- ne ušne školjke.

12 ka ulazi u SLUŠNI KANAL, pop- rečnog preseka 0.4 cm2, dužine 2.5 cm.
● Zvuk koji prihvati ušna školj- ka ulazi u SLUŠNI KANAL, pop- rečnog preseka 0.4 cm2, dužine 2.5 cm. ● Na kraju slušnog kanala je BUBNA OPNA. Ona predstavlja granicu izme u spoljašnjeg i srednjeg uva. đ

13 ku zvučnog talasa kao i bilo ko- ja membrana.
● BUBNA OPNA vibrira po dolas- ku zvučnog talasa kao i bilo ko- ja membrana. ● Pomoću nje se akustička ener- gija pretvara u mehaničku.

14 SREDNJE UHO nom šupljinom. Zato je u njemu vazduh.
● Srednje uho je povezano sa us- nom šupljinom. Zato je u njemu vazduh. Taj kanal je EUSTAHIJEVA TUBA. Otvara se samo pri gutanju i zevanju.

15 Tako će se izjednačiti pritisak sa obe strane bubne opne.
● Ukoliko dođe do jakog zvuka potrebno je otvoriti širom usta. Tako će se izjednačiti pritisak sa obe strane bubne opne.

16 koščice koje prema svom obliku nose naziv: - čekić - nakovanj
● U srednjem uhu se nalaze 3 koščice koje prema svom obliku nose naziv: - čekić - nakovanj - uzengija

17 ne elastičnim vezama i prenose
● Koščice su međusobno poveza- ne elastičnim vezama i prenose mehaničku energiju sa bubne opne na opnu na OVALNOM PROZORU.

18 ● Mehanički odnos koščica i re-
lativno male dimenzije opne na ovalnom prozoru u odnosu na bubnu opnu, povećavaju o- setljivost čula sluha.

19 UNUTRAŠNJE UHO PUŽ (pužasto telo). To je koščani, šuplji organ is-
● Glavni deo unutrašnjeg uha je PUŽ (pužasto telo). To je koščani, šuplji organ is- punjen limfom.

20 dužine 30 – 35 mm savijen u ob- lik puža.
● Pužasto telo je u stvari kanal dužine 30 – 35 mm savijen u ob- lik puža. ● Puž je podeljen po horizontali na gornji i donji deo BAZILAR- NOM MEMBRANOM.

21 25 000 nervnih završetaka glav- nog slušnog nerva. TREPLJE.
● Na bazilarnoj membrani se nalazi KORTIJEV ORGAN sa oko nervnih završetaka glav- nog slušnog nerva. TREPLJE. ● Naizmenični pritisak u tečnos- ti puža detektuje se pomoću tih treplji.

22 ● Treplje se savijaju, stvaraju se električni impulsi i prenose se do mozga brzinom od 30 m/s.
● Ti impulsi u centru za sluh stvaraju osećaj zvuka.

23 ● Do poremećaja u slušanju može doći zbog poremećaja u bilo kom delu lanca.

24 OSEĆAJ JAČINE VISINE I BOJE ZVUKA - jačinu - visinu - boju zvuka.
● Čulo sluha reaguje jasno na: - jačinu - visinu - boju zvuka.

25 - udaljenosti od izvora
● JAČINU zvuka određuje inten- zitet koji zavisi od: - snage zvučnog izvora - udaljenosti od izvora ● VISINA zavisi od frekvencije. ● BOJU određuje frekvencijski spektar zvuka.

26 VEBER – FEHNER ov ZAKON : ● OSEĆAJ JE SRAZMERAN log POBUDE.

27 aguju na nadražaje linearno već logaritamski.
● To znači da čovečija čula ne re- aguju na nadražaje linearno već logaritamski. ● Kada je u pitanju čulo sluha o- vaj zakon važi za jačinu i visinu zvuka.

28 JAČINA TONA prema Veber – Fehnerovom za- konu, uveden je dB:
● Da bi se jačina tona izrazila prema Veber – Fehnerovom za- konu, uveden je dB: L = 10 log J/J0 ● L – nivo zvuka [dB]

29 mo da izrazimo preko ni- voa [W/m2]
● J – intenzitet zvuka koji želi- mo da izrazimo preko ni- voa [W/m2] ● J0 – intenzitet zvuka na pragu čujnosti na 1000 Hz

30 koji naše uho može da registruje na 1000 Hz.
● PRAG ČUJNOSTI je najtiši zvuk koji naše uho može da registruje na 1000 Hz. J0 = W/m2 ● Način izražavanja intenziteta zvuka preko nivoa u dB je naj- češći u praksi.

31 praćenje promene intenziteta u prostoru oko zvučnog izvora i-
● Svi instrumenti koji služe za praćenje promene intenziteta u prostoru oko zvučnog izvora i- maju isključivo vrednosti u dB. To znači da daju podatke o NIVOU ZVUKA.

32 kom o zvučnom pritisku p, a ne o nivou zvuka L, može se izves- ti:
● Ukoliko raspolažemo podat- kom o zvučnom pritisku p, a ne o nivou zvuka L, može se izves- ti: p2 J =  · c p2 J  · c L = 10 log = 10 log p02 J0  · c

33 p2 p 2 L = 10 log = 10 log (----) p02 p0 p L = 20 log ----- p0 p – zvučni pritisak u [Pa] koji želimo da izrazimo preko nivoa u [dB]

34 p0 – zvučni pritisak koji odgo-
vara intenzitetu zvuka na pragu čujnosti p0 = 2 · Pa

35 - ljudsko uvo čuje logaritamski - se raspon u numeričkim vre-
● Izražavanje nivoa zvuka u [dB] je opravdano jer: - ljudsko uvo čuje logaritamski - se raspon u numeričkim vre- dnostima veoma smanjuje ● Npr.: promeni intenziteta zvuka od = 106 puta odgovara promena nivoa od 60 dB.

36 L1 – L2 = 10 log ----- - 10 log ----- J0 J0
● Razlika 2 nivoa zvuka: J1 J2 L1 – L2 = 10 log log ----- J0 J0 J1 L1 – L2 = 10 log ----- J2

37 preku ( zid ), možemo na osnovu L1 – L2 videti koliko je data pre-
● Npr.: Ako imamo neku pre- preku ( zid ), možemo na osnovu L1 – L2 videti koliko je data pre- preka dobar izolator. ● [dB] je relativna i objektivna jedinica. ● [dB] ne zavisi od frekvencije.

38 - ako imamo 2 ista nivoa L1 i L2, ukupni nivo se izračunava
● [dB] se sabiraju preko log: - ako imamo 2 ista nivoa L1 i L2, ukupni nivo se izračunava preko zbira intenziteta: L1 + L2 J = J1 + J2 - ako je J1 = J2 J = 2J1

39 J1 + J2 2J1 L = 10 log = 10 log J1 J1 L = 10 log 2 = 3 dB

40 ( akustička snaga svakog člana je ista )
● Povećanjem broja izvora pove- ćava se i ukupan nivo. ● Npr.: HOR ljudi ( akustička snaga svakog člana je ista ) 100 L = 10 log = 10 log 102 1

41 L = 20 log 10 = 20 dB tabela: Odnos (x) 1 1,25 1,6 2 2,5 3 4 5 6 8 10
12,5 20 100 1000 log (x) 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,67 0,8 0,9 1,1 1,3

42 vora za 2 puta veće rastojanje nivo se smanjuje za 6 dB:
● Pri udaljavanju od zvučnog iz- vora za 2 puta veće rastojanje nivo se smanjuje za 6 dB: p1 ∆L = 20 log = ... p2

43 p2 Pa J = =  · c 4πr2 p12 Pa J1 = =  · c 4πr12 p22 Pa J2 = =  · c 4πr22

44  · c Pa p12 = ------------ 4πr12 p12 r22 ----- = ----- p22 r12  · c
● Iz prethodnog sledi:  · c Pa p12 = 4πr12 p12 r22 ----- = ----- p22 r12  · c Pa p22 = 4πr22

45 J1 p12 ∆L = 10 log = 10 log J2 p22 p1 p1 ∆L = 10 log (-----)2 = 20 log ---- p2 p2 r2 ∆L = 20 log ---- r1

46 ● Ako je: r2 = 2 r1 onda sledi: ∆L = 20 log 2 = 6 dB

47 VISINA TONA na određuje broj oscilacija u se- kundi.
● Visina svakog tona zavisi od frekvencije. ● Kod sinusnog signala visinu to- na određuje broj oscilacija u se- kundi.

48 mo u zavisnosti od frekvencije, promena f se daje u log razmeri
● Sa povećanjem frekvencije vi- sina tona raste. U akustici max do Hz. ● Kada neku veličinu prikazuje- mo u zavisnosti od frekvencije, promena f se daje u log razmeri ( u skladu sa Veber – Fehnerom ).

49 To je srednja oktava za ceo čuj- ni opseg.
● Audio opseg ( 20 – Hz ) ima 10 oktava. ● OKTAVA je interval kod koga je odnos frekvencija 2:1. ● Na sredini opsega je Hz. To je srednja oktava za ceo čuj- ni opseg.

50 ona koju ljudsko čulo sluha re- gistruje.
● SUBJEKTIVNA VISINA TONA je ona koju ljudsko čulo sluha re- gistruje. ● Subjektivan osecaj visine se ne poklapa sa skalom u [Hz]. ● Subjektivna jedinica za visinu tona je [mel]: - Hz = mel do ~ 500 Hz - za više f: ista promena u [mel] sve veća promena u [Hz]

51

52 TEMPEROVANA SKALA vanja uvedena TEMPEROVANA SKALA:
● U muzici je za potrebe štimo- vanja uvedena TEMPEROVANA SKALA: OKTAVA = polustepena

53 - promena frekvencije između 2 polustepena je:
● Intervali između tonova su je- dnaki na log skali: - promena frekvencije između 2 polustepena je: 12 √2 ≈ Hz - to znači da je svaki sledeći ton za 6 % viši od prethodnog. ● Na ovaj način se intervali ma- nji od oktave ujednačavaju i zvuče harmonično.

54 BOJA TONA likuje tonove koji su iste visine,
● Čovek, prilikom slušanja, raz- likuje tonove koji su iste visine, a različite boje (npr.: ton iste visine na klaviru i saksofonu ). ● Zahvaljujući boji, zvuk je sas- vim različit.

55 - broj harmonika (alikvotni niz) - nivoi harmonika (amplitude)
● Boju tona određuje: - broj harmonika (alikvotni niz) - nivoi harmonika (amplitude) ● Isti osnovni ton može da ima različit broj harmonika: - nekoliko ( frula, flauta ) - ~ ( gudači, klavir )

56 ČUJNO PODRUČJE UHA registruje ograničen je po:
● ČUJNO PODRUČJE UHA je sve što čovek može da čuje. ● Zvuk koji čulo sluha može da registruje ograničen je po: - visini ( frekvencija ) - nivou [ dB ]

57 ● Čulo sluha reaguje na visinu
tona od 20 – Hz.

58 voa ispod koje uho ne registruje zvučni pritisak.
● PRAG ČUJNOSTI je vrednost ni- voa ispod koje uho ne registruje zvučni pritisak. PRAG ČUJNOSTI ≈ 2 · 10-5 Pa na 1000 Hz ● Na nižim i višim frekvencija- ma se razlikuje.

59 registruje zvučni pritisak.
● GRANICA BOLA je vrednost ni-voa iznad koje ljudsko uho ne registruje zvučni pritisak. ● Za ovaj nivo osetljivost uha ne zavisi mnogo od frekvencije.

60 Kompresorski čekić 120 dB Fortisimo orkestra u sali 110 dB Tkačnice, fabrike obuće l00 dB Teretni auto 90 dB Forte orkestra u sali Jaka muzika radio-aparata 80 dB Jaka saobraćajna buka Živ razgovor 70 dB Buka jačih saobraćajnica Mehanička pisaća mašina Kancelarije, restorani, šalteri 60 dB Tiha muzika Normalan razgovor 50 dB Pored reke Mala radna soba (dve osobe) Stan (zatvoreni prozori) 40 dB Mirna bašta 30 dB Miran stan (kucanje sata) Kucanje džepnog sata 20 dB Normalno disanje 10 dB

61 ● Najmanja promena nivoa ko-ju ljudsko uho može da čuje je
1 dB. ● BUKA najčešće podrazumeva nivo preko 60 dB.

62 FONI I SONI Ne zavisi od frekvencije.
● dB ne vodi računa o osetljivosti uha u odnosu na frekvenciju. Ne zavisi od frekvencije. ● Subjektivna merenja pokazuju da osetljivost ljudskog uha značajno zavisi od frekvencije.

63

64 ne jačine zvuka. Čita se sa grafika.
● IZOFONSKE KRIVE po Flečeru i Mansonu su linije iste subjektiv- ne jačine zvuka. ● dB i FONI su isti na 1000 Hz. ● Ne postoji jednačina pomoću koje se mogu dB pretvarati u FONE i obrnuto. Čita se sa grafika.

65 - kada se radi o složenom zvu-ku ( jer su FONI vezani za odre-
● Pokazalo se u praksi da se po-moću FONA ne može uspešno iz-raziti subjektivna jačina zvuka: - kada je potrebno ustanoviti koliko je jedan zvuk jači ili sla-biji od drugog - kada se radi o složenom zvu-ku ( jer su FONI vezani za odre- enu frekvenciju ) đ

66 ● Da bi se ovi nedostaci otkloni-li, uvedena je jedinica za GLASNOST: SON.
● Broj SONA pokazuje koliko puta je neki zvuk glasniji od drugog. ● 1 SON = 40 FONA

67 FON 40 50 60 70 80 90 100 SON 1 2 4 8 16 32 64 (20) (21) (22) (23) (24) (25) (26)

68 ● Veza između FONA i SONA je:
broj FONA 10 broj SONA = 2

69

70 ● Odre ivanje subjektivne jačine složenog zvuka nije jednostavno rešiti.
Potrebno je ustanoviti postupak koji bi bio najpribližniji radu čula sluha. đ

71 ● Kod složenog zvuka koji ima LINIJSKI spektar sa definisanim komponentama i njihovim am-plitudama, subjektivna jačina se odre đuje: - prvo se nivo svake komponente koriguje u skladu sa izofonskim krivama ( dB FONE )

72 - FONI SONE - saberu se SONI - zbir SONA FONE

73 - komponente pojedinačno po-buđuju završetke na bazilarnoj membrani
● Nešto vrlo slično radi i čovečje uvo: - svaka se komponenta koriguje prema osetljivosti na odgovarajućoj frekvenciji - komponente pojedinačno po-buđuju završetke na bazilarnoj membrani - duž nervnih puteva se ostvaruje superpozicija pojedinačnih nadražaja

74 - konačno, informacija stiže do centra za sluh u mozgu
● Pri svemu ovome, nije sve jedno koliko su komponente razmaknute po frekvenciji. ● Nadražaji se različito sabiraju u zavisnosti od međusobnog intervala ( da li su u okviru oktave ili ne ).

75 - prvo se odredi intenzitet zvu- ka u jednoj oktavi ( sa dosta
● Ako složen zvuk ima kontinualan spektar, problem je komplikovaniji: - prvo se odredi intenzitet zvu- ka u jednoj oktavi ( sa dosta aproksimacija ) i izrazi u ob- liku linijskog spektra - dalje je postupak isti kao i u slučaju složenog zvuka koji i- ma linijski spektar

76 frekvencijama je težište spek- tra: - ako su dominantne niske fre-
● Takođe nije svejedno na kojim frekvencijama je težište spek- tra: - ako su dominantne niske fre- kvencije, uvode se posebne korekcije kako bi se došlo do što adekvatnije vrednosti su- bjektivne jačine složenog zvu- ka.

77 ŠTA SU DECIBELI ” A” ● Karakteristika “A” je okrenuta izofonska linija od 40 FONA koja koriguje dB na niskim i na visokim frekvencijama. Na srednjim frekvencijama vrednosti ostaju praktično iste.

78 nivoa zvuka ( FONOMETAR )
● ponderaciona karakteristika “A” instrumenta za merenje nivoa zvuka ( FONOMETAR )

79 ● Za složen zvuk koji ima zastu-pljene frekvencije u širokom opsegu dobijaće se uvek manje vrednosti u dBA nego u dB. ● Samo ako se radi o prostom zvuku od 1000 Hz, ili o zvuku uskog frekvencijskog opsega oko 1000 Hz, vrednosti u dB i u dBA će biti iste.

80 ● Danas se svi dozvoljeni nivoi buke u radnoj i životnoj sredini daju u dBA.
● Norme i standardi u oblasti zaštite od buke sadrže dBA kao pravu meru štetnosti.

81 ČULO SLUHA DODATAK

82 Anatomski prikaz uha Unutrašnje uho Spoljašnje uho Srednje uho Polukružni kanali Slušni nerv Ušna školjka Puž Okrugli prozor Bubna opna Eustahijeva tuba Ušne koščice

83 PojaČanje zvuka uŠnim koŠČicama
Ovalni prozor Bubna opna ●Tri koščice povezuju bubnu opnu sa unutrašnjim uhom.

84 i prouzrokuje jaču silu na kraćem kraku.
● Sistem poluge: slabija sila deluje na duži krak poluge i prouzrokuje jaču silu na kraćem kraku.

85 istu silu kao veliki pritisak koji deluje na malu površinu.
● Mali pritisak koji deluje na veliku površinu prouzrokuje istu silu kao veliki pritisak koji deluje na malu površinu.

86 UNUTRAŠNJE UHO Ovalni prozor Slušni nerv Kortijev organ Okrugli prozor Bazilarna membrana Ušne treplje

87 puŽ Ovalni prozor Uzengija Bazilarna membrana Okrugli prozor
● Šematski prikaz odmotanog puža.

88 kroz puževu tečnost do okruglog prozora i prouzrokuje
Uzengija ● Kada uzengija pritisne ovalni prozor, impuls se prostire kroz puževu tečnost do okruglog prozora i prouzrokuje talasanje u bazilarnoj membrani.

89 Kortijev organ prevodi zvučni talas u električni impuls
u mozgu čoveka. U Kortijevom organu se nalaze ušne treplje. Treplje su različite dužine. Različite frekvencije zvuka pobuđuju treplje rezličite dužine.

90 vibracije u srednjem uhu i, konačno, nervni impuls
MEHANIČKA ŠEMA UHA Ušna školjka Bubna opna Slušni nerv Slušni kanal Koščice Bazilarna membrana Eustahijeva tuba Spoljašnje uho Srednje uho Unutrašnje uho ● Zvučni talas u spoljašnjem uhu prouzrokuje mehaničke vibracije u srednjem uhu i, konačno, nervni impuls koji putuje ka mozgu.

91 Udaljenost od uzengije (mm)
BAZILARNA MEMBRANA Amplituda 1600 400 200 50 Hz 10 20 30 40 Udaljenost od uzengije (mm) ● Tonovi visokih frekvencija stvaraju talasanje najveće amplitude bliže ovalnom prozoru, gde je bazilarna membrana ravna i čvrsta. ● Tonovi niskih frekvencija stvaraju talasanje najveće amplitude na samom kraju.

92 Frekvencijski odziv bazilarne membrane
1046 Hz 523 Hz ● Za veliki interval tonova, preklapanje je malo.

93 697 Hz 523 Hz

94 588 Hz 523 Hz ● Što je interval tonova manji, krive odziva se više preklapaju.

95 Centralna frekvencija (Hz)
KritiČNI OPSEZI Širina kritičnog opsega (Hz) 698 Hz 330 Hz 5000 220 Hz 2000 98 Hz 1000 1/3 oktave 500 opseg odgovara celom stepenu 200 100 50 20 50 200 1k 5k 100 500 2k 10k Centralna frekvencija (Hz)

96 Centralna frekvencija (Hz) Širina kritičnog opsega (Hz)
100 90 200 90 500 110 1000 150 2000 280 5000 700 10000 1200

97 Svaki kritični opseg može da se posmatra kao baza
podataka bazilarne membrane. U okviru slušnog opsega postoje 24 kritična opsega. Svaki zauzima 1,3 mm dužine bazilarne membrane i obuhvata 1300 neurona.

98 BiNAURALAN SLUH Zvučni izvor Zvučni izvor Senka a b a Za visoke frekvencije glava predstavlja prepreku. b Za niske frekvencije glava nije prepreka zbog difrakcije.

99 Na 1000 Hz nivo zvuka je oko 8 dB veći kod uha
koje je bliže izvoru zvuka. Na Hz razlika u jačini zvuka ide do 30 dB.

100

101 ZVUČNI PRITISAK

102 Eksponenti broja 10

103 Logaritmi x log x x log x

104 Neke RAČUNSKE OPERACIJE SA LOGARITMIMA

105 LINEARNA I LOGARITAMSKA SKALA
-5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 Logaritamska 0,0001 0,01 1 100 10000 0,001 0,1 10 1000

106 GRAFIČKI PAPIR SA LOGARITAMSKOM PODELOM
40 35 30 25 20 15 10 5 20 50 100 200 500 1000 2000 5000 10000

107 Prag čujnosti p0 odgovara zvučnom pritisku od
oko 2x10-5 N/m². To se proglašava za nivo zvuka od 0 dB. Nivo zvuka se definiše kao Lp=20log p/p0 preko zvučnog pritiska. Nivo zvuka se definiše kao Lw=10log W/W0 preko zvučne energije. Pod zvučnom energijom se podrazumeva energija koju zvučni izvor emituje u svim pravcima.

108 Nivo zvuka Poletanje aviona 120 dB Gradilište 110 dB Neizdrživo Vika 100 dB Veliki kamion 90 dB Veoma bučno Bučna ulica 80 dB Unutrašnjost automobila 70 dB Bučno Razgovor 60 dB Učionica 50 dB Umereno Dnevna soba 40 dB Spavaća soba noću 30 dB Tiho Radijski studio 20 dB Šuštanje lišća 10 db Jedva čujno db

109 Nivo zvuČNOG PRITISKA I ENERGIJE ZVUKA
6 3 12 6 20 10 26 13 34 17 40 20 60 30

110 Primer 1 Ako je u tački A zvučni pritisak od izvora 1 jednak p1, a zvučni pritisak od izvora 2 jednak p2, onda je nivo zvučnog pritiska od oba izvora: Ako su izvori zvuka jednaki (p1=p2), onda je nivo zvučnog pritiska:

111 Primer 2 Ako je u tački A izmeren nivo zvučnog pritiska violine koja svira od 50 dB, koliki će biti nivo zvučnog pritiska ako tri violine sviraju istom jačinom?

112 Izofonske krive Nivo zvučnog pritiska (dB) 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 prag čujnosti foni Frekvencija (Hz)

113 Beli ŠUM Glasnost (soni) Beli šum Ton od 1000 Hz Nivo zvučnog pritiska (dB)

114 MuZIČKI OPSEG ZVUKA Nivo zvuka (dB) Prag bola MUZIKA Prag čujnosti Frekvencija (Hz)

115 MASKIRANJE ZVUKA Visoke frekvencije Niske frekvencije A B a Ovalni prozor A B b a Ako su dva tona različitih frekvencija, maskiranja nema (ili je malo). b Ako su tonovi bliskih frekvencija, više se međusobno maskiraju.

116 Visoke frekvencije Niske frekvencije B A c A Ovalni prozor B d c Ton veće jačine maskira skoro ceo ton više frekvencije. d Ton veće jačine maskira samo delimično ton niže frekvencije.

117 Maskiranje spreda je maskiranje zvukom koji se završi
20-30 ms pre tona. Maskiranje skraja je maskiranje zvukom koji počne do 10 ms kasnije. Centralno maskiranje: ton u jednom uhu poklopljen je tonom u drugom uhu.

118 MASKIRANJE ČISTIM TONOM
Maskiranje (dB) 80 60 40 Frekvencija (Hz)

119 MASKIRANJE belim ŠUMOM
Nivo jačine zvuka test tona (dB) 60 dB 50 dB 40 dB 30 dB 20 dB 10 dB dB -10 dB Frekvencija (Hz) ● Beli šum maskira sve frekvencije linearno: porast nivoa buke za 10 dB povećava prag čujnosti za 10 dB.

120