Šta se mora znati iz poglavlja 8

Παρουσίαση με θέμα: "Šta se mora znati iz poglavlja 8"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Šta se mora znati iz poglavlja 8
Zašto novac ima negativnu realnu kamatnu stopu Funkcija tražnje za novcem Brzina opticaja Kratkoročna ravnoteža na tržištu novca

2 nastavak 6. Objasnite slike 8.7 i 8.8 – transakcioni troškovi i višak tražnje za novcem 7. Dugoročna ravnoteža na tržištu novca 8. Dugoročna inflacija i njena algebra 9. Fišerov princip 10. Devizni kurs na dugi rok 11. Zakon jedne cene i ppp

3 M1 = gotovina u opticaju + depoziti po viđenju.
M2 = M1 + štedni bankarski depoziti sa neograničenim pristupom M3 = M2 + veći, oročeni depoziti + računi kod nebankarskih institucija.

4 Zašto M1 predstavlja novac?
Ovo je začarani krug: novac jeste novac zato što je prihvaćen, a prihvaćen je zato što je novac! Mada u osnovi komplikuje stvar, ovo je najtrajnija i najimanentnija karakteristika novca Konačno, najbolja definicija novca je sledeća: to je sve što bude opšteprihvaćeno kao sredstvo plaćanja.

5 Inflacija na ostrvu Jap u Mikroneziji?

6 Novac kao javno dobro Svoju nekamatonosnu inferiornost –
To je dominated asset novac kompenzuje tako što služi kao sredstvo plaćanja.

7 Javno dobro je sigurnost
Opšti je rezultat da će, ako se stvar prepusti tržištu, nastati oskudica javnih dobara, bez obzira na njihovu korisnost. A upravo ovde država ima posebnu odgovornost.

8 oportunitetni trošak što je veći prinos na neki monetarni instrument, to će biti više restrikcija na njegovo korišćenje. Po pravilu, što je aktiva likvidnija, prinos je niži; cena likvidnosti jednaka je izgubljenom prinosu.

9 Asimetrične informacije i moralni hazard
Privatne priznanice – menice - (IOU) žrtva su asimetričnih informacija Tj. činjenice da drugi o klijentima znaju daleko manjenego on sam. + moralni hazard ako priznanice budu široko prihvaćene, on lako mogao da podlegne iskušenju te da jednog dana izda jednu priznanicu više nego što je u stanju da plati.

10 dolarizacija Da li treba preći na evro? Da li se to može učiniti?
Šta je free rider?

11 Tražnja za novcem je tražnja za realnim novcem
TRANSAKCIONA TRAŽNJA ZA NOVCEM Špekulativna TRAŽNJA ZA NOVCEM Posledica ovoga je da tražnja za novcem predstavlja tražnju za realnim, a ne za nominalnim sredstvima. Realna vrednost novca može se predstaviti izrazom: stok realnog novca = M/P, gde je M nominalni novčani stok, simbol P predstavlja indeks cena na malo (ICP).

12 Neutralnost novca Stok realnog novca se ne menja ako Ako se i nominalni novčani stok i nivo cena povećaju u istoj srazmeri. Ako sve drugo ostane isto, a ponuda novca i nivo cena (kao i nominalna vrednost ostale aktive) se udvostruče, neće biti efekta na realnu ekonomiju. Ovo svojstvo nazivamo neutralnošću novca, čiji je značaj u makroekonomiji jednostavno nemerljiv.

13 Elementi tražnje za novcem
Nivo cena Dohodak – elasticitet Kamatna stopa Da li nominalna Ili realna? Nominalna kamatna stopa je značajna determinanta tražnje za novcem zbog toga što postoji oportunitetni trošak držanja bogatstva u beskamatnoj (jalovoj) novčanoj formi.

14

15 Realni novac, opet, traži se zbog realnih transakcija, te stoga raste sa realnim BDP.
Veće kamatne stope destimulišu vlasnike imovine da drže gotovinu. S druge strane, ako je procedura povećanja likvidnosti aktive skupa, povećavaju se iznosi gotovine koje transaktori drže. Shoeladder costs

16

17

18 p = μ − ηg. η elastičnost tražnje za novcem u odnosu na BDP
godišnji rast BDP po stopi g rezultiraće u godišnjem rastu tražnje za novcem po stopi ηg. Δ(M/P)/(M/P) = μ − p = ηg, gde je μ = ΔM/M a p = ΔP/P. p = μ − ηg.

19 ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg).
Ako novac brže raste u inostranstvu nego kod kuće (μ* > μ) to na dugi rok vodi apresijaciji. Brži rast domaćeg outputa ( g > g*) takođe će izazvati apresijaciju, ako brži rast tražnje za novcem ne bude praćen odgovarajućim rastom novčane ponude.

20 Porast PDV Ili devalvacija).

21 Ravnoteža na tržištu novca: kratak rok
pretpostavka o egzogenosti realnog BDP nivoa cena stope inflacije,

22 Promena ponude novca

23 Promena realnog dohotka

24 Pad transakcionih troškova

25 Neravnoteža U slučaju da se pojavi neravnoteža, finansijska tržišta izuzetno brzo reaguju. ogromni kapitalni dobici pripašće onima koji ih budu kupili pre nego što cena počne da im raste.

26 Ravnoteža na novčanom tržištu: dugi rok

27 Inflacija na dugi rok Ono što se mora dogoditi
jeste to da ponuda počne da se pomera udesno sve dok ne dođe do tačke B, u kojoj se tražnja i ponuda realnog novca izjednačuju.

28 dugoročna inflacija predstavlja monetarni
fenomen. Ona se javlja zbog toga što ponuda brže raste od tražnje novčane mase.

29 Inflacija postaje kanal kroz koji se, na dugi rok, postiže ravnoteža na tržištu novca

30 Fišerov princip

31 Devizni kurs na dugi rok: paritet kupovne moći

32 Realni devizni kurs je konstantan kada...
nominalni kurs apresira po stopi (ΔS/S), jednakoj razlici između inostrane (p* = ΔP*/P*) i domaće stope inflacije (p = ΔP/P), što nazivamo inflacionim diferencijalom

33 princip relativnog pariteta kupovne moći
ΔS/S = p * − p . glasi Da bi realni devizni kurs ostao isti to jest da bi se očuvala konkurentnost prema inostranstvu — zemlja sa većom stopom inflacije moraće da depresira svoju valutu (ΔS/S < 0) dok će u zemlji sa niskom inflacijom valuta morati da apresira. Ovo je princip relativnog pariteta kupovne moći (PPP).

34 apsolutni paritet kupovne moći
Prema ovom principu, jednom kada se izraze u istoj valuti, cene se po zemljama ujednačavaju: ne samo da se pretpostavlja da je σ konstantno, nego se pretpostavlja da ima jediničnu vrednost, te da je stoga P* = SP. Okvir 8.6 pruža neke dokaze o tome da teza o apsolutnom PPP ne važi.

35

36 Big mac paritet Ako je realni kurs isti Nominalni se razlikuju
Pa onaj koji je veći Je precenjen

37 Model tražnje Kada se novac iz banke podiže samo jedanput mesečno (n = 1), prosečna vrednost sredstava jednostavno je PY/2. U slučaju dva odlaska u banku (n = 2), imaćemo dva trougla površine (PY/2) × (1/2) × (1/2), tako da će držati PY/4.

38

39

40 dominirana aktiva asimetričnost informacija paralelne valute papirni novac javno dobro