Lukasova kritika Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade, već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, odnosno njihovog režima ekonomske.

Παρουσίαση με θέμα: "Lukasova kritika Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade, već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, odnosno njihovog režima ekonomske."— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Lukasova kritika Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade, već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, odnosno njihovog režima ekonomske politike.

2

3 2 zaključka za vladu sigurnije da ide manjim koracima.
mere ekonomske politike moraju predstavljati kombinaciju tekućih akcija i akcija na učvršćivanju opredeljenja vlade za buduće akcije.

4

5

6

7 Teza - političke stranke zainteresovane su isključivo za onu politiku koja maksimizira šanse da budu ponovo izabrani Teorema glasača na medijani tvrdi da je glasač sa medijane — od koga je polovina birača rangirana ulevo, a polovina udesno — upravo onaj odlučujući.

8

9 tri glavna metoda za povećanje dugoročnog potencijala jedne privrede.
Prvo, dobra politika agregatne ponude treba da obezbedi maksimalnu tržišnu efikasnost; a kada tržišta ovakav test ne prođu, treba primeniti državnu intervenciju. Drugo, pošto vlade već primenjuju državnu intervenciju i kad treba i kad ne treba, negativne efekte intervencija bi trebalo minimizirati. Treće, u Evropi je oko 10% radne snage nezaposleno,što predstavlja veliki problem.

10 Izgubljen potrošačev višak
Izgubljen proizvođačev višak

11

12

13 Poglavlje 19 Finansijska tržišta

14

15 Fišerov princip

16 Devizni kurs na dugi rok: paritet kupovne moći

17 Realni devizni kurs je konstantan kada...
ΔS/S = p* − p. Je realna apresijacija jednaka inflacionom diferencijalu nominalni kurs apresira po stopi (ΔS/S), jednakoj razlici između inostrane (p* = ΔP*/P*) i domaće stope inflacije (p = ΔP/P), što nazivamo inflacionim diferencijalom

18 princip relativnog pariteta kupovne moći
ΔS/S = p* − p. glasi Da bi realni devizni kurs ostao isti zemlja sa većom stopom inflacije moraće da depresira svoju valutu (ΔS/S < 0) dok će u zemlji sa niskom inflacijom valuta morati da apresira. Ovo je princip relativnog pariteta kupovne moći (PPP).

19 Finansijska tržišta Zbog ogromnih profitnih margina koje mogu ispariti u sekundi, stvari se ovde veoma brzo menjaju. To je kao novac slučajno ostavljen na ulici, koji će svakako odmah neko pokupiti...

20 finansijska aktiva je trajno dobro
troškovi čuvanja su zanemarljivi odlukom vlasnika na tržište se u veoma kratkom roku može izbaciti čitav fond. To objašnjava opseg i potencijalnu nestabilnost finansijskih tržišta.

21 u svakom trenutku, dvadeset i četiri sata dnevno, negde u svetu radi neko finansijsko tržište a svaka osoba na ovom svetu, koja ima telefon može na njemu učestvovati. Ovo je primer savršene konkurencije!

22 Finansijska tržišta potencijalno su veoma nestabilna
nekoliko minuta, promena očekivanja, ili samo glasine, mogu radikalno da promene ponudu i tražnju, te da više struko uvećaju, ili pak da u potpunosti ugase neko tržište.

23 Tri funkcije da spoji poverioce i dužnike.
da formira cenu budućnosti i cenu neizvesnosti. da učesnicima omogući kontrolu rizika kome su izloženi.

24

25 Cena rizika? investicije A i B - bacanje novčića.
„glava” - dobitak od 100€ „pismo” - nema dobitika. U proseku, u slučaju velikog broja ponavljanja, prinos će u oba slučaja iznositi 50 € stoga kažemo da očekivana vrednost iznosi 50 € . Kompozitna investicija C – sastavljena iz A i B koje su negativno korelirane – bezrizična je, jer kad A “omane”, B donese prihod!!!

26 Cena rizika? Ako je cena aktive recimo 48€ za A ili B, premija na rizik je 2€ odnosno 4% od cene nerizične aktive. investicija C bez rizika, te bi je stoga trebalo prodavati za 50€ -to jest bez premije na rizik.

27 Otkuda globalizacija!!! Ako rizik uglavnom bude makroekonomske prirode (privredni ciklusi, rizik promene ekonomske politike) njega se neće moći mnogo diversifikovati. Međutim, inostrana aktiva može biti interesantna! što prirodno vodi globalizaciji finansijskih tržišta.

28 Dva su uslova za tržišnu efikasnost...
da tržišta iskoriste sve raspoložive informacije o budućnosti; i da se pri tome ne čine sistematske greške.

29 Arbitraža Prinosna Prostorna triangularna

30 Uslovi pariteta kamatnih stopa – PKP – pokriveni
St- spot rate – promptni kurs Ft – forward rate – terminski kurs ako je >0 to j e terminska premija <0, to je terminski diskont

31 Uslovi pariteta kamatnih stopa – NKP - nepokriveni

32 Kako ovaj mehanizam radi u slučaju aktive koja ne odbacuje nikakav prinos?
Premija na rizik u ovom slučaju obično se javlja u obliku razlike između kupovnog i prodajnog kursa (bid–ask spread). Ovaj mehanizam dobro je poznat - u svakoj menjacnici kursevi objavljuju u parovima: niži, „kupovni” kurs važi za one koji hoće da prodaju stranu valutu, dok viši, „prodajni” kurs važi za one koji žele da je kupe. Razlika je profit, a u stvari je to premija na rizik.

33

34 Dve stvari koje se moraju znati
1 .Međunarodni Fišerov princip 2 šta je prinos d – divideda q – tekuća cena akcije Današnja cena akcije qt jednaka je sadašnjoj vrednosti zbira dividende i sopstvene očekivane cene u narednom periodu

35 Nominalni devizni kurs i domaće tržište novca

36 Čak i događaji u dalekoj budućnosti utiču na sadašnjost.
Upravo stoga, devizna tržišta — i finansijska tržišta uopšte — preokupirana su skupljanjem informacija.

37 kontradikcija (19.13) Ako domaćq kamatna stopa neočekivano poraste
trebalo bi da dođe do apresijacije; pa ipak, iz NKP znamo da bi veća domaća kamatna stopa trebalo da izazove depresijaciju naše valute (S pada). Da li je to kontradiktorno? Uz konstantnu očekivanu vrednost deviznog kursa u budućnosti, jedini način da tekući devizni kurs depresira je da sada apresira.

38 prebačaj To se zove prebačaj – overshooting
Prvo apresira – trenutno i iznadproporcionalnoda bi mogla da depresira, polako

39 Fundamentalne determinante nominalnog deviznog kursa
domaće i inostrane kamatne stope realnog deviznog kursa  nivoa domaćih i inostranih cena

40 domaća i inostrana kamatna stopa
te stoga i svih relevantnih privrednih uslova koji deluju na kamatnu stopu (kako prikazuje IS–LM model): monetarna i fiskalna politika, inostrana tražnja itd; realni devizni kurs  koji će obezbediti da zemlja ispuni svoje intertemporalno budžetsko ograničenje, stabilizuje spoljni dug i obezbedi konkurentnu poziciju; nivoa domaćih i inostranih cena P i P* do daleko u budućnost, stoga i od tekuće i buduće inflacije, kako domaće, tako i inostrane. Stoga je lako razumeti zašto devizno tržište reaguje na promene tako velikog broja indikatora.

41 Jesu li finansijska tržišta efikasna
Jesu, ali ima 2 odstupanja Noise traderi u proseku gube i odlaze ogorčeni, ali dolazle novi na tržištu uvek ima. Špekulativni baloni

42 Ovo je fundamentalna vrednost aktive
Uzmimo slučaj gde su cene akcija veće od q. Uz konstatnu dividendu, količnik d/q < r Ovo će biti moguće jedino ako se bude očekivalo da cene akcija sutradan porastu Tako će precenjena akcija izazivati neprestani rast cena, odvodeći je sve dalje od fundamenata.

43 Samo jedna inicijalna cena neće „eksplodirati”,
i to će biti ona koja odgovara njenoj fundamentalnoj vrednosti.

44 špekulativni mehur - putanja koja eksplodira
Ovaj beskompromisni rast cena akcija zove se : mehurom ga nazivamo stoga što nastavlja da raste dok ne pukne, a špekulativan je stoga što raste zbog očekivanih kapitalnih dobitaka u budućnosti. Mehur je racionalan u smislu da će nastaviti da raste sve dok agenti veruju da će nastaviti da raste, ostvarivati tržišna očekivanja i odbacivati „normalan” prinos

45 Kako se odvija … ne postoji mehur za koji možemo predvideti da će prestati da raste. racionalni agenti znaju da će se oni na kraju raspršiti, te stoje, spremni na skok. Kao u igri muzičkih stolica, neko se neće kretati dovoljno brzo, i ispašće iz igre.

46 Mehurovi izgledaju čudno…
jer imaju sva svojstva ekonomske racionalnosti i tržišne efikasnosti, osim na samom kraju. Izveštaji očevidaca ukazuju na to da su u svakom od ovih slučajeva učesnici bili ubeđeni da će se polet nastaviti. Isto tako, pucanje mehurova uvek je bilo praćeno ozbiljnim privrednim lomovima.

47 na kratak rok… ni nominalni ni realni devizni kurs
ne možemo tumačiti kao relativnu cenu dobara i usluga u različitim zemljama; na kratak rok, treba ga tumačiti kao cenu aktive

48 Devizno tržište neprekidno apsorbuje i procenjuje političke prilike, privredne pokazatelje, izjave ministara, analitičara, uglednih biznismena, itd. Kasnije će mnoge ove „vesti” biti dopunjene, precizirane ili korigovane, ako ne i odbačene. U međuvremenu, njihov uticaj na devizni kurs biće presudan. To može biti objašnjenje za kratkoročne promene deviznog kursa sa Slike

49

50

51 Prebačaj - overshooting
Ako M neočekivano poraste Trenutno pada kamatna stopa Kurs trenutno depresira, ali iznadproporcionalno Cene rastu postepeno