BANKARSKI MENADŽMENT 2015 GODINA.

Παρουσίαση με θέμα: "BANKARSKI MENADŽMENT 2015 GODINA."— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 BANKARSKI MENADŽMENT 2015 GODINA

2 Tipovi finansijskih institucija
Komercijalne banke Institucionalni investitori Investicione banke (berzanske firme)

3 Komercijalne banke OSNOVA: depozitno- kreditna aktivnost
Depozitno- kreditna aktivnost u savremenom bankarstvu sve više gubi na značaju, iz razloga što nefinansijske institucije imaju mogućnost finanasiranja iz drugih izvora (direktna prodaja sopstvenih (korporativnih) obveznica ). Brisanje Q propsa- skuplji izvori – komercijalne banke se okreću finansijskim tržištima Ulaskom na finansijska tržišta komercijalne banke menjaju strukturu svog poslovanja. Emisijom obveznica formiraju nedepozitne izvore sredstava. Kupovinom vrednosnih papira na finansijskom tržištu proširuju spektar kamatonosnih aktiva. Bave se sekjuritzacijom kredita. Bave se vanbilansnim aktivnostima na bazi kojih naplaćuju proviziju (garancije, akreditivi, devizni poslovi, finansijski derivati).

4 [1] Izvor: https://cdr.ffiec.gov/public/ManageFacsimiles.aspx

5 Institucionalni investitori
Sredstva stanovništva prikupljaju u nedepozitnim oblicima i plasiraju ih u razne oblike vrednosnih papira na tržištu kapitala. Portfolio menadžment Oblici: osiguravajući zavodi, penzioni fondovi, investicioni fondovi,....

6 Investicione banke Pružaju finansijske usluge kompanijama koje žele da uzvrše primarnu emisiju svojih akcija ili obveznica na tržištu kapitala. Daju ekspertne usluge kompanijama u vezi vlasničkim i finansijskim prestrukturiranjem (fuzije, akvizicije,...). Obavljaju transakcije na sekundarnom tržištu kapitala- kupuju i prodaju razne oblike vrednosnih papira koji se već nalaze u prometu (brokerske firme). Kao dileri, obavljaju transakcije u svoje ime i za svoj račun uz preuzimanje odgovarajućeg tržišnog rizika.

7 Faktori novih trendova u bankarstvu
Deregulacija Informaciona tehnologija Globalizacija

8 Deregulacija Ukinuta gornja granica na pasivne kamatne stope (Q- propisi. Ukinuta su teritorijalna ograničenja vezana za poslovanje, kao i zabrana komercijalnim banakam da se bave poslovima sa HoV (Glass- Steagall akt). Ukinuto usmeravanje dela plasmana banaka i instucionalnih investitora. Povećava se rivalstvo između banaka, razvija se konkurencija. Jača cenovna konkurencija- smanjuju se kamatne marže. Jača produktna konkurencija- pojavljuju se novi proizvodi i usluge, poboljšava se kvalitet postojećih proizvoda i usluga, jača kastomizacija...

9 Informaciona tehnologija
Brza evaluacija kreditne sposobnosti kompanija. Nefinansijske kompanije dobijaju mogućnost da pružaju finansijske usluge svojim kupcima/klijentima. Takođe mogu da dođu do novca i kapitala emisijom obveznica. Elektronsko bankarstvo smanjuje potrebu za filijalama (internet). Troškovi savremene informacione tehnologije rezultiraju fuzijama i akvizicijama (koncentracija).

10 Globalizacija Pojavljivanje multinacionalnih banaka.
Sve banke iz zemalja EU imaju “jedinstveni pasoš”. Ove banke mogu da prošire svoje poslovanje na druge zemlje na jedan od sledećih načina: Da same izgrade svoju mrežu filijala u drugim zemljama. Da izvrše akviziciju (kupovinu) strane banke. Da izvrše kupovinu manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke. Globalizacija je izvršila uticaj najviše na investicione banke iz bogatah zemalja. Komercijalne banke su više vezane za “lokalna” tržišta na kojima posluju.

11 Karakteristike ročne strukture aktive i pasive
Ročna transformacija sredstava je jedan od glavnih izvora rizika za banke. Neravnoteža u ročnoj strukturi bilansa banke povećava izloženost riziku likvidnosti i riziku kamatne stope. Zato banke prate i usklađuju ročnu strukturu aktive i pasive sa ciljem da uravnoteže dospela potraživanja i dospele obaveze !!!

12 Finansijska ravnoteža i neravnoteža
Kratkoročni plasmani i novčana sredstva ≥ Kratkoročni izvora sredstava Dugoročni plasmani ≤ Dugoročni izvori sredstava NERAVNOTEŽA Obrnuto, uz dodatni uslov da Kapital banke ≤ Trajna ulaganja (u osnovna sredstva, akcionarski kapital preduzeća i drugih banaka)

13 Modeli upravljanja aktivom banke
Upravljanje aktivom- alokacija sredstava u cilju maksimizacije profita uz minimiziranje rizika. Podrazumeva upravljanje: gotovinom, kreditnim plasmanima, hartijama od vrednosti,... Zavisi od: Ponašanja klijenata banke- održavanje likvidnosti Zakonskih ograničenja- obavezna rezerva Odnosa između aktive i pasive- ročnost Odnosa rizik/prinos- regulativa

14 Pristupi upravljanja aktivom (u SAD):
Problem (agencijski) kod upravljanja aktivom je konflikt između likvidnosti i profitabilnosti (različiti interesi akcionara i menadžera). Pristupi upravljanja aktivom (u SAD): Grupisanje sredstava. Alokacija aktive- konverzija sredstava. Linearno programiranje.

15 1. Grupisanje sredstava Karakteristično za banke sa velikom bilansnom sumom. Zasniva se na plasmanu raspoloživih sredstava u bilo koji oblik aktive, bez obzira na poreklo tih sredstava. Primena ove strategije zahteva prethodno definisanje likvidnosti i profitabilnosti banke. Alokacija se odvija sledećim redosledom: primarna rezerva likvidnosti, sekundarna rezerva likvidnosti, krediti, HoV, fiksna aktiva.

16 Primarna rezerva likvidnosti:
Depoziti po viđenju Štedni depoziti Oročeni depoziti -investicioni- Sopstveni kapital Pool of founds Primarna rezerva likvidnosti: Sekundarna rezerva likvidnosti Krediti HoV Fiksna aktiva (imovina)

17 2. Model upravljanja aktivom putem alokacije sredstava
Svaki izvor sredstava se posmatra pojedinačno i vezuje se sa posebnim oblicima plasmana. Vrsta plasmana je strogo vezana za vrstu izvora.

18 Primarna rezerva likvidnosti: Depoziti po viđenju
Sekundarna rezerva likvidnosti Štedni depoziti Krediti Oročeni depoziti -investicioni- HoV Fiksna aktiva (imovina) Sopstveni kapital

19 3. Model linearnog programiranja
Primena informacione tehnologije (SIMPLEKS metode). Model linearnog programiranja zahteva: postavljanje ciljeva, identifikaciju različitih elemenata koji utiču na performanse banaka, analizu odnosa između tih elemenata, identifikacija ograničenja nametnutih menadžmentu. Model daje odgovor na pitanja: šta je problem, koje su alternative za njegovo rešenje i koja je od ponuđenih alternativa najbolja. Nedostatak modela je potreba za vrhunskim stručnjacima iz oblasti banakrskog menadžmenta, koje je teško pronaći i koje je potrebno mnogo platiti.

20 Upravljanje pasivom u bankama
CILJ: Prilagođavanje izvora sredstava banake tražnji za kreditima uz minimiziranje rizika i troškova za banku. Pasiva bilansa stanja banaka je struktuisana od depozitnih izvora, nedepozitnih izvora i kapitala. “Veće” banke imaju bolju strukturu depozitnih izvora i bolji odnos između depozitnih i nedepozitnih izvora. Značaj “core” depozita (depoziti klijenata- bazični). Nedepozitni izvori mogu biti kreditnog karaktera i investicionog karaktera.

21 Postoje dva osnovna modela upravljanja pasivom:
Izvori kreditnog karaktera: međubankarsko tržište, tržište novca, krediti od CB. Izvori investicionog karaktera: emisija kratkoročnih hartija od vrednosti kao što su depozitni certifikati i blagajnički zapisi. Postoje dva osnovna modela upravljanja pasivom: Model grupisanja sredstava- naglasak na likvidnosti i definisanju prioriteta banke. Model povećanja profitabilnih plasmana- naglasak na povećanju kreiranja sopstvenih obaveza kako bi se stvorio izvor za nove plasmane. Svaki izvor se koristi za plasmane koji su za njega karakteristični. Međubankarsko tržište

22 KAPITAL BANKE

23 Funkcije kapitala banaka
Apsorbovanje potencijalnih finansijskih i operativnih gubitaka koje banka ima u svom poslovanju (zaštita solventnosti). Zaštita deponenata i drugih kreditora banke (poverenje). Podrška državnim institucijama koje osiguravaju depozite. (Agencija za osiguranje depozita- Izvor za obezbeđenje rasta banke. Rast aktive mora da bude praćen rastom kapitala. Drugim rečima, kapital obezbeđuje da tempo rasta aktive bude optimalan u odnosu na preuzete rizike.

24 Koliki je adekvatan iznos bankarskog kapitala?
Top menadžment banaka i supervizorske vlasti imaju različito viđenje optimalnog nivoa kapitala u bankama (profitabilnost vs. sigurnost). U ranijim fazama razvoja tržišnih ekonomija nije postojala regulacija visine bankarskog kapitala. Menadžeri banaka formiraju kapital na nižem nivou nego što je odgovaralo preuzetim rizicima. Razvoj savremenih finansijskih tržišta (konkurencije pre svega) zahteva jaku regulativu bankarskog kapitala zbog sve učestaliije pojave bankrota kod banaka.

25

26 Stopa obaveznog kapitala se ne može formirati na uniformni način
Stopa obaveznog kapitala se ne može formirati na uniformni način. Ona zavisi od: Razlika u preuzetim rizicima od strane banaka (veći rizik- veća stopa kapitala). Sposobnosti banaka da uzajme novac na finanijskom tržištu (respektabilne banke- niža stopa kapitala).

27 Oblici bankarskog kapitala
PRIMARNI KAPITAL (stalno prisutan u bilansu): AKCIJSKI KAPITAL (OBIČNE AKCIJE) PREFERENCIJALNI KAPITAL (PREFERENCIJALNE AKCIJE), NERASPOREĐENA DOBIT (zadržani profit), REZERVE ZA POKRIĆE GUBITAKA

28 2. SEKUNDARNI KAPITAL (povremeno prisutan):
Subordinirane obveznice (rok dospeća preko 5 godina, niži isplatni prioritet u odnosu na deponente, viši u odnosu na akcionare). Mogu biti konvertibilne . Skrivene rezerve u banci. Veći udeo subordiniranih obveznica u ukupnom kapitalu povećava profit po akciji. To je uzrok njihove ekspanzije.

29 Šta raditi u slučaju pada kapitala ispod ravnotežnog nivoa?
Dokapitalizacija putem prodaje novih serija akcija ili subordiniranih obveznica na tržištu kapitala. Smanjenje ili potpuna obustavita isplate dividendi akcionarima i dodavanje tih sredstava zadržanom profitu (koji je sastavni deo primarnog kapitala). Promena kompozicije aktive- smanjenje aktive sa visokim rizikom i povećanje plasmana sa nižim rizikom. Prodaja dela zajmova na sekundarnom tržištu, ili sekjuritizacija aktive. Bilansna kontrakcija- smanjenje kreditnih plasmana uz smanjenje duga. U krajnjoj nuždi- vlasničko restrukturiranje.

30 Međunarodna kordinacija
Globalizacija poslovanja- potreba za međunarodnim usaglašavanjem standarda kapitala. Bazelski aranžmani- Generalna stopa kapitala prema rizikom ponderisanoj aktivi iznosi najmanje 8%. Nominalna vrednost duga se množi sa odgovarajućim ponderom rizika i dobija se iznos rizične aktive po osnovu razmatranog duga.

31 RANGIRANJE RIZIČNE AKTIVE
Do usaglašavanja regulative sa Bazelskim standardima, CB je sva potraživanja klasifikovala u kateorije “A”, “B”, “V”, “G” i “D”. Kategorija”A”- obuhvata potraživanja od dužnika čije je finansijsko stanje i kreditna sposobnost u potpunosti zadovoljavajuće. Ne očekuju se problemi u naplati potraživanja (izuzetno sa docnjom od 30 dana). Kategorija “B”- dužnici čiji su novčani tokovi adekvatni sa aspekta izmirenja obaveza. Takođe, postoji procena da finansijsko stanje i kreditna sposobnost dužnika nisu u potpunosti zadovoljavajući, usled određenih problema u poslovanju, s tim da se ne očekuje znatnije pogoršanje u budućnosti (izmirurju dugove izuzetno sa docnjom od dana).

32 Kategorija “V”- dužnici čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirenja obaveza i kod kojih ročna usklađenost elemenata aktive i pasive ne odgovara delatnostima za koje su registrovani. Finansijsko stanje i kreditna sposobnost ukazuju na probleme u poslovanju, te se očekuju problemi u naplati (docnja od dana). Kategorija “G”- finansijsko stanje i kreditna sposobnost dužnika ukazuju na znatne probleme u poslovanju. Očekuje se docnja u naplati potraživanja između dana. Kategorija “D”- dužnici za koje se osnovano očekuje da neće isplatiti dug prema banci (likvidacija, stečaj). Naplata ovakvih potraživanj česdto traje i do nekoliko godina.

33 Kretanje klase G i D u domaćem sektoru
Grafikon strana 16

34 Ponderi rizika Ponderi se primenjuju na bruto knjigovodstvenu vrednost potraživanja. Ponderi su sledeći: “A”- 0% “B”- 5% “V”- 25% “G”- 50% “D”- 100% Svaka poslovna banka je dužna da kvartalno dostavi izveštaj Centralnoj bankci o iznosu i klasifikaciji svoje bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kao i o iznosu rezerve za procenjene gubitke.

35 Pokazatelj adekvatnosti kapitala http://www. nbs
Pokazatelj adekvatnosti kapitala je jednak količniku kapitala i rizične aktive banke. Regulativa je pooštrena nakon SEK-e (Bazel 3). Banka je dužna da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. Ponderi kreditnog rizika prema aktuelnoj regulativi: 0%, 20%, 50%, 100%, 150%.

36 ТРОМЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД КРЕТАЊА ИНДИКАТОРА ФИНАНСИЈСКЕ СТАБИЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ За II тромесечје године Strana 11- grafikon 2.1 Strana 17- grafikon 2.21 Strana 17- grafikon 2.22 Strana 17- grafikon 2.23

37 KONCEPTI KAPITALA RASPOLOŽIVI KAPITAL- nominalna vrednost kapitala u pasivi banke. REGULATORNI KAPITAL- iznos kapitala koji banka treba da ima na osnovu regulatornih propisa. EKONOMSKI KAPITAL (CAR)- u ravnoteži sa ukupnim rizicima banke IDEALNA SITUACIJA JE KADA SU IZNOSI KAPITALA PREMA OVA TRI KONCEPTA U RAVNOTEŽI, ŠTO JE REDAK SLUČAJ.

38 Bazel 2- REGULATORNI KAPITAL
Ključni dokument bazelskog komiteta za bankarsku superviziju je usvojen u junu 2004 godine. Sporazum propisuje minimalnu stopu kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu (8%), s tim da supervizorske institucije mogu da odrede i više stope neophodnog kapitala (u Srbiji 12%) Regulatorni aranžmani pokrivaju izloženost sledećim rizicima: Kreditni rizik Tržišni rizik Operativni rizik

39 Tri stuba prudencione kontrole
STUB1: Reguliše formiranje minimalnog obaveznog kapitala (8%). Štiti od rizika koje nose bilansne i vanbilansne pozicije, obezbeđuje solventnost, smanjuje sistemski rizik, štiti deponente. Odbrana od kreditnog rizika: Primena metoda za ocenu kreditne sposobnosti Kolateral Diverzifikacija Kapital banke (operativne rezerve)

40 STUB 2: Odnosi se na superviziju banaka od strane nadležnih supervizorskih institucija. Ove institucije prate da li su banke formirale adekvatan nivo kapitala. Vrše kontrolu kvaliteta internih metodologija za upravljanje rizicima (podstiču razvoj savremenih tehnika upravljanja rizicima). U slučaju ocene da interna metodologija nije dovoljno kvalitetna, mogu da odrede višu stopu regulatornog kapitala.

41 STUB 3: Odnosi se na tržišnu disciplinu i predstavlja dopunu stuba 1 i stuba 2. Tržišna disciplina se odnosi na transparentnost poslovanja, odnosno na obavezu banaka da daju informacije o svom poslovanju (polugodišnje, kvartalno).

42 Obavezni kapital i operativne rezerve banaka
Bazelski aranžmani prihvataju stav da banke mogu da pretrpe dve vrste gubitaka: Očekivane gubitke (pokrivaju ih operativne rezerve). Neočekivane gubitke (pokriva ih kapital)

43 Obavezni kapital Postoje tri nivoa kapitala.
Nivo1- Naziva se primarni kapital. Sastoji se iz akcijskog kapitala i zadržane dobiti banaka. Ne sme biti niži od 4% u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu. Nivo 2- Sastoji se iz subordiniranih obveznica (sa minimum 5 godina dospeća, može iznositi najviše 50% primarnog kapitala) i iz dela operativnih rezervi. Nivo 3- služi isključivo za pokriće dela tržišnog rizika, a čina ga kratkoročne subordinirane obveznice.

44 Operativne rezerve Koriste se za prokrivanje očekivanih gubitaka. Sadrže opšte rezerve, specifične rezerve i rezerve za rizik zemlje.

45 KVANTITATIVNO MERENJE BANKARSKIH RIZIKA- EKONOMSKI KAPITAL (CAPITAL AT RISK- CAR)
Cilj upravljanja rizicima: optimizacija odnosa rizik/ prinos (a ne izbegavanje rizika).

46 U fokusu banaka su kreditni rizik i tržišni rizici (rizik kamatne stope i valutni rizik) jer najviše utiču na solventnost. Upravljanje rizivima može biti: kvalitativno (bazirano na iskustvenim ocenama eksperata) i kvantitativno (na bazi merenja).

47 Komponente upravljanja rizicima:
Adekvatna evaluacija kreditnih i tržišnih rizika. Naplata cene rizika od korisnika odgovarajućih bankarskih usluga. Izdvajanje naplaćene cene rizika u rezerve i kapital banke. Pokrivanje očekivanih gubitaka iz formiranih rezervi banke. Pokrivanje neočekivanih gubitaka iz akcijskog kapitala banke. Formiranje ekonomskog kapitala banke koji je korigovan za rizik. Upravljanje portfolio rizikom. Monitoring (kontrola) rizika od nadležnih službi u banci.

48 Merenje bankarskih rizika (VaR metodologija)
Izračunanvanjem prosečnog gubitka (očekivanog gubitka) i stope disperzije oko trendne vrednosti (standardna devijacija). Očekivani gubitak: Varijansa za seriju X: Standardna devijacija:

49 Primer: Godišnji gubici: Gubitak u 2009: 1500 evra
Prosek (očekivani gubitak za 2015): E(X)= evra Varijansa:( )/6= evra Standardana devijacija: δ= evra

50 Maksimalni gubitak (VaR) za banku se određuje na osnovu tri faktora: visine izloženosti gubitku, vrednosti standardne devijacije i izabranog nivoa tolerancije. Pod nivoom tolerancuje se podrazumeva verovatnoća da gubici probiju matematički projektovanu granicu (1%, 5%, 10%, 3δ) Očekivani gubitak E(x) Standardna devijacija

51 Operativne rezerve za pokriće gubitaka pokrivaju samo očekivane gubitke, na osnovu srednje vrednosti godišnjih gubitaka izračunate na osnovu dugogodišnjih statističkih serija. Kapital banke služi kao izvor za pokriće neočekivanih gubitaka. Neočekivani gubici postaju VaR, kada se odredi nivo tolerancije. - Na primer, ako je izračunata vrednost VaR jedaka 100, sa nivoom tolerancije od 5%, to znači da su šanse da gubici banke budu veći od 100 jednaki 5%. Drugim rečima banka računa da će samo jednom u 20 godina imati VaR veći od 100. Kapital pod rizikom (CAR) je iznos kapitala koji je potreban da bi banka unapred pokrila većinu njenih potencijalnih gubitaka u narednom periodu. Ako je CAR veći od raspoloživog kapitala banka preduzima sledeće: koriguje naviše riziko premiju ukoliko je to moguće u datim tržišnim uslovima, smanjuje iznos aktive, menja strukturu plasmana u smislu smanjenja njihove rizičnosti, vrši veću diverzifikaciju.

52 Primer: Banka u godini X kreditira 1000 kompanija slične veličine i aktivnosti sa evra. Empirijski dokazano da u toku ekonomskog ciklusa 10 kompanija ne izvršava svoje obaveze (1%). Očekivani gubitak za banku je 2 miliona evra. Taj gubita se kompenzuje “riziko premijom” od 2000 evra po kompaniji (struktura kamatne stope). Međutim ako u toj godini 12 kompanija prestane da izvršava svoje obaveze, gubitak za banku će biti 2.4 miliona evra. Od toga će 2 miliona biti pokriveno operativnim rezervama dok će 0.4 miliona (neočekivani gubitak) biti pokriveno iz kapitala banke.

53 Struktura kamatne stope (komponente)
Kamatna stopa Marža (0.25%) 3.55% Trošak poreza (0.1%) Neočekivani gubici (0.05%) Mat. i nemat. troškovi (0.5%) Zarade zaposlenih (0.5%) Očekivani gubici (0.15%) Pasivna kamatna stopa (2%) Komponente koje ulaze u strukturu kamatne stope

54 DEFINISANJE RIZIKA KOD BANAKA
Prema standardnoj međunarodnoj klasifikaciji banke su izložene sledećim vrstama rizika: Kreditni rizik Rizik likvidnosti Rizik plaćanja Kamatni rizik Devizni ili valutni rizik Rizik zemlje Tržišni rizik Operativni rizik

55 KREDITNI RIZIK Kreditni rizik je rizik neizvršenja obaveza po osnovu nastalog duga, to jest po osnovu nenaplaćene glavnice i kamate od strane dužnika. Najvažniji je za banke- 80% rizika se odnosi na kreditni rizik. Komponente kreditnog rizika su: Rizik fizičkog lica (consumer risk) Rizik kompanije (company risk) Rizik zemlje (country risk)

56 U okviru razvijenih finansijskih tržišta kreditna sposobnost dužnika se može pratiti:
Praćenjem kamatne stope na novoemitovani dug dužnika. Praćenjem cena akcija dužnika. Praćenjem rejtinga (od strane rejting agencija).

57 Klasična banakarska procedura monitoringa kreditnog rizika obuhvata:
Ustanovljavanje sistema limita za utvrđivanje gornjih granica zaduživanja klijenata, po raznim segmentima (iz određene branše, iz određene zemlje,...). Postizanje minimuma saglasnosti (referenti ili kreditni odbor) pre donošenje odluke o preuzimanju kreditnog rizika. Delegiranje moći na različite nivoe u bankci, po pitanju maksimalnog iznosa kredita koji se odobrava. Objedinjavanje podataka o neotplaćenim zajmovima klijenta. Poštovanje pravila o diverzifikaciji rizika na sve zajmotražioce.

58 Kod ocene izloženosti kreditnog portfolija kreditnom riziku, treba voditi račua o :
Klijentima čiji dug prevazilazi 5% iznosa kapitala banke. Kreditima datim akcionarima i povezanim licima. Kreditima kod kojih je izvršeno reprogramiranje. Kreditima u docnji (više od 30 dana) Kreditima koji su prema međunarodnoj klasifikaciji okarakterisani kao substandardni, sumnjivi i kao gubitak.

59 Do nesolventnosti banaka najčešće dovodi ponašanje menadžera (deformisana kultura kod kredita), koje podrazumeva: Prekomerno produžavanje kredita menadžerima banke i velikim akcionarima. Kompromitovanje principa vezanih za odobravanje kredita. Veća briga o prihodima nego o zdravim odlukama o odobravanju kredita. Nepotpune informacije o kreditu. Nedovoljan monitoring zajmotražioca. Nekompetentnost.

60 RIZIK LIKVIDNOSTI Rizik likvidnosti predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza ili da dođe do neočekivanih odliva likvidnih sredstava. Stored liquidity management, purchased liquidity management. Rizik likvidnosti- rizik likvidnosti u pogledu obezbeđenja likvidnih sredstava (po razumnoj ceni) Povezan je sa drugim rizicima- najviše sa kreditnim.

61 Na primer: Bankrotstvo velikog klijenta, gubitak poverenja u banku, veliki odliv depozita, nespremnost drugih banaka i finansijskih institucija da pruže kreditnu podršku. Rezultat: nelikvidnost koja vodi banku u zonu bankrotstva. Banke mogu da dođu do likvidnih sredstava: privlačenjem novih depozita, na međubankarskom tržištu, na tršištu novca i kreditima od CB u krajnjoj nuždi. Razvijenost tržišta novca se prati preko: obima zaključenih transakcija, nivoa kratkoročnih kamatnih stopa i njihove stabilnosti tokom vremena i brzine nalaženja partnera za zaključenje transakcije.

62 RIZIK PLAĆANJA Rizik izvršenja plaćanja u transakciji nastaje ukoliko jedna strana plaća novcem ili dostavlja sredstva pre primanja sopstvene gotovine ili sredstava (Bankhaus Herstatt rizik). Zbog velikog obima plaćanja ovaj rizik je naročito prisutan na međubankarskom tržištu. Da bi smanjile rizik izvršenja plaćanja u bankarskom sistemu mnoge zemlje su koristile saldiranje na neto principu (banke na kraju svakog dana izvrše svoje neto obaveze, izvedene iz priliva i odliva sredstava u toku tog dana). Tokom druge polovine 90- tih većina zemalja EU i SAD su prešle na sistem bruto plaćanja u realnom vremenu (RTGS), kada su u pitanju nalozi sa velikim iznosom. Ovim sistemom se umesto na kraju svakog radnog dana, saldiranje vrši na principu nalog po nalog u realnom vremenu (kontinuirano), na računima kod CB. TARGET sistem je najpoznatiji platni sistem sastavljen od pojedinačnih RTGS sistema zemalja evro zone.

63 KAMATNI RIZIK Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni rizik za banku. Proističe iz činjenice da većina bilansnih stavki banaka generišu prihode i troškove koji su zavisni od kretanja kamatnih stopa. Primer: Banka koja ima zaključen ugovor o kreditu sa klijentom, po varijabilnoj kamatnoj stopi, izložena je riziku smanjenja prihoda u slučaju pada tržišnih kamatnih stopa.

64 Duracioni gep (gep dospeća)
Rast kamatne stope Pad kamatne stope Duracioni gep  0 Duracija aktive  Duracije pasive Pad neto vrednosti Rast neto vrednosti Duracioni gep  0 Duracija aktive  Duracije pasive Duracioni gep = 0 Duracija aktive = Duracije pasive Imunizacija

65 DEVIZNI (VALUTNI) RIZIK
Devizni ili valutni rizik predstavlja rizik za banku da zabeleži gubitke usled promena u deviznim kursevima. Deviznom riziku su najviše izložene banke koje posluju globalno. Nastaje usled negativnih fluktuacija deviznih kurseva u odnosu na otvorene pozicije banke. Otvorene pozicije mogu biti (primer valutnog para dinar/ evro): Neto kratke otvorene pozicije u eurima- devizne obaveze banke veće u odnosu na deviznu aktivu. Neto duge otvorene pozicije u eurima- devizna aktiva veća od deviznih obaveza. Apresijacija dinara- neto duga otvorena pozicija nepovoljna za banku.

66 PRIMER: U časova diler banke “A” kupio je 5 miliona evra po kursu 120 dinara. Nakon te kupovine banka A ima dugu poziciju od 5 miliona evra. Predpostavimo da je u časova dinar apresirao (ojačao) u odnosu na evro, i da je diler banke “A” prodao 5 miliona evra dileru banke “B” po kursu od 118 dinara, zatvarajući time svoju poziciju u evrima. PROFIT: (5 miliona evra x 118 dinara) - (5miliona evra x 120 dinara) = 590 miliona dinara – 600 miliona dinara = -10 miliona dinara

67 RIZIK ZEMLJE (politički rizik)
Rizik zemlje ili države predstavlja rizik da zemlja neće moći da otplati kredit banci koji joj je dala ili za koji ona garantuje. Za banku su krediti državi specifični najviše zbog činjenice da u slučaju prestanka servisiranja duga od strane države, ne može da naplati dug putem zaloge, kao u slučaju privatnog duga. Politički rizik predstavlja rizik od mešanja političkih faktora u rad privatnog bankarskog sektora, kao što je na primer: Regulisanje kamatnih stopa. Uvođenje devizne kontrole. Nacionalizacija banaka,...

68 TRŽIŠNI RIZIK Tržišni rizik predstavlja rizik od gubitka koji za banku može nastati kao posledica promena cena bilansnih i vanbilansnih pozicija na tržištu. Karakterističan je za bankarske proizvode iz domena investicionog bankarstva. Izloženost ovoj vrsti rizika zavisi od vremenskog intervala držanja finansijskih instrumenata u portfoliju. Tržišni rizik se deli na sistemski (produkt promena cena svih tržišnih instrumenata) i nesistemski rizik (produkt specifičnog poslovanja emitetnta finansijskog instrumenta, koje dovodi do atipičnog kretanja cena u odnosu na cene sličnih instrumenata na tržištu). Izloženost banaka ovoj vrsti rizika se prati na osnovu nestabilnosti tržošnih parametara kao što su: kamatne stope, devizni kurs, berzanski indeksi,...

69 OPERATIVNI RIZIK Operativni rizik predstavlja produkt neadekvatnog rada menadžmenta i interne kontrole u banci. Oprativni rizici utiču na finansijski gubitak usled greške, prevare ili propuštene prilike za pravovremeno reagovanje na određenu poslovnu aktivnost. Operativni rizik može biti izazvan: Ljudskim faktorom (neiskustvo, nedisciplina, nepoštovanje etičkog kodeksa,...). Tehnički faktor . Procesne radnje (loše izveštavanje i odlučivanje, neadekvatne obrada informacija, neadekvatna kontrola u banci,...). Informacione tehnologije (nedorađeni računarski programi). Požari i katastrofe.