Strateški menadžment tehnologija i inovacija

Παρουσίαση με θέμα: "Strateški menadžment tehnologija i inovacija"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Strateški menadžment tehnologija i inovacija
Vežbe

2 Pitanja: Generiče strategije ?
Uloga znanja u održavanju konkurentske prednosti? Definija inovacija? Klasifikacija inovacija? Izvori inovativnosti? prepreke inovativnosti? Paradigme inovacionih pristupa? Odnos tehnika- tehnologija? Definisanje tehnologije? TEP- tehnološko ekonomska paradigma?

3 Nastavak.... 11. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ?
12. Inovativna organizaciona kultura ? 13. Linearni proces inovacija ? 14. Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija? 15. Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija ? 16. Intelektualna svojina ? 17. Oblici zaštite industrijske svojine ?

4 Generičke strategije - Ciljevi- željena buduća stanja
- Strategija – način da se dođe do cilja Generičke strategije stvaranja konkurentske prednosti: 1. Strategija diferencijacije- budi različit od konkurencije 2. Strategija vođstva u troškovima- budi jeftiniji 3. Strategija fokusiranja (na 1 ili 2)

5 Konkurencija- svako želi i mora da bude bolji od ostalih konurenata, jer i oni žele da budu bolji od nas. To je beskonačan sistem direktnih i indirektnih veza između nebrojeno mnogo aktera na tržištu- konkurenata. Konkurentska prednost- kada preduzeće ima profitabilnost veću od prosečne profitabilnosti preduzeća u toj industriji u toku određenog vremenskog perioda, kaže se da ima konkurentsku prednost.

6 ODRŽIVA KONKURENTSKA PREDNOST
“Teži koliko i san leptira”, a jedina donosi profit Skraćeno je vreme: inovacija- imitacija- unifikacija Znanje i brzina postaju ključni faktori za stvaranje konkurentske prednosti

7 Nematerijalna privreda
Jedna od najvažnijih neopipljivih komponenti poslovanja je ZNANJE. DOKAZI: Atomi bivaju zamenjeni bajtovima, Fizičke komponente proizvoda pojevtinjuju- gvožđe, čelik,... 16% vrednosti automobila odlazi na fizičke delove, ostalo na softver, brend,…

8 Kreativnost ljudi kao uzrok promena
KREATIVNOST- stvaranje novih ideja, bez obzira koliko su one primenjive, ostvarive i tržišno prihvatljive. Predstavlja “mentalnu bazu” inovativnosti. INOVATIVNOST- praktična nadgradnja kreativnosti( tržišna realizacija kreativnosti) Teže je biti inovator nego inventor(pronalazač).

9 INOVACIJE KAO NAROČITA VRSTA PROMENA
Inovacija predstavlja primenu nečeg sasvim novog i time kreira promenu Nisu sve promene inovativne prirode(npr promena klime, promena godišnjih doba,..). Postoje tri ugla posmatranja promene: Subjekt- za koga je nešto novo Intenzitet- koliko je to zaista novo Vremenski rok- koliko dugo je to novo

10 DEFINICIJA INOVACIJE Inovacija je zbir invencije i njene implementacije(komercijalizacije) Inovacija je kreativan proces u kojem se dve ili više postojećih činjenica kombinuju na novi način, sa ciljem da se proizvedu nove vrednosti. Savremeno shvatanje inovacije ne odnosi se samo na proizvodnju, već i na nova rešenja koja podižu kvalitet rada kvalitet života

11 KLASIFIKACIJA INOVACIJA
Inovacije se mogu podeliti na: administrativne, organizacione, finansijske, tehnološke, marketing, društvene inovacije,... Na osnovu kriterijuma tehnoloških promena, inovacije možemo podeliti na: uvođenje novih proizvoda ili novih kvaliteta starih proizvoda, uvođenje novih proizvodnih procesa, osvajanje i širenje novih tržišta, razvoj novih izvora ponude inputa, promene u industrijskoj organizaciji

12 Na osnovu načina na koji nastaju inovacije mogu biti:
POTREBAMA GENERISANE- trž. potreba- marketing- R&D- proizvodnja TRŽIŠNO VUČENE R&D- proizvodnja- marketing- trž. potreba Prema intenzitetu inovacije mogu bitI: RADIKALNE- struja, internet INKREMENTALNE- tqm pristup Prema uticaju na produktivnost, inovacije mogu biti: RADNO INTENZIVNE KAPITALNO INTENZIVNE

13 Osnovni izvori ideja za razvoj novih proizvoda/ procesa
Kupci- kreatori potreba koje budući proizvod teži da zadovolji Zaposleni u preduzeću- ohrabriti i nagraditi radnike da iznose ideje u okviru svog radnog mesta Sopstvena R&D funkcija- sistemski izvor, najelitniji mozgovi, za njih se odvaja i do trećine prihoda Spoljašnji eksperti Konkurencija- kao inspiracija, često na žalost kao imitacija i otvorena intelektualni krađa. Distributeri- generisanje značajnih inovativnih ideja unutar distributivnih tokova Ostali izvori: slučajni susreti, zapažanja na sajmovima, posete novim sredinama,...

14 PREPREKE INOVATIVNOSTI
Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam) Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija Nepostojanje državne podrške za inovacije Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.) Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)

15 Tehnološke inovacije

16 PARADIGME INOVACIONIH PRISTUPA
Preduzetnička paradigma(KRAJ IXI, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter) Tehnološko ekonomska paradigma( GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut. Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću. INOVATIVNOST POSTAJE ESENCIJA EGZISTENCIJE

17 Tehnika-tehnologija Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu. Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalno utelotvorenje akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi prvenstveno u proizvodnji

18 Definicije tehnologije
Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmećena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim procesima- transformiše inpute u outpute veće vrednosti. Tehnologija je proces pomoću kog organizacija transformiše rad, kapital i informacije u proizvode ili usluge Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična znanja i veštine koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema proizvodnje i distribucije.

19 Ključni elementi tehnologije su implicitnog karaktera- teško ih je imitirati. Transformacija tehnologije u tehniku zahteva znanje TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema.

20 Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker
Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje Promene u strukturi privrede ili tržišta Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću Demografska kretanja Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja Ovi izvori su izvan preduzeća

21 Inovativna organizaciona kultura
Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva. Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti: Promotivna(pokretačka) Restriktivna(ograničavajuća) Karakteristike promotivne organizacione klime: Rast i inovativnost su superorni ciljevi Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih ciljeva Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja Odlučivanje je decentralizovano Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu klimu i koordinira inovativnim aktivnostima

22 Linearni proces inovacija
Generisanje ideja Testiranje koncepta Procena tehničke izvodljivosti Testiranje proizvoda Finansijska evaluacija Marketing evaluacija Lansiranje na tržište Upravljanje “životnim ciklusom”

23 Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija
Razumevanje potreba korisnika Dobar marketing Efikasnost razvojnog rada Dobra komunikacija Viši rang rukovodilaca inovacija

24 Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija
Velike organizacije imaju veliki otpor na promenu- nefleksibile su Inovaciju mogu zaustaviti neki tekući uspesi Korporacijska hijerarhija je konzervativna Šeme o granicama proizvod/tržište mogu kočiti inovacije Podvojenost moći koči inovacije Velike kompanije naglašavaju potrebu za efikasnošću u kratkom roku Sistem rotacije direktora velikih kompanija razvija za njih kratkoročne perspektive, što koči inovacije Velike kompanije se često uzbuđuju samo oko nečega što je veliko Marketing odeljenja su često sledbenici a ne vođe Velika preduzeća imaju mogućnost rasta putem akvizicije, što baca važnost inovacija u drugi plan

25 Intelektualna svojina
Kreativna realizacija ideje koja je plod ljudskog intelekta i koja pripada njenom stvaraocu. Neopipljivog je karaktera, ali se ipak može kupiti, prodati, pokloniti,... Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu čija uspešna ekploatacija može biti važan temelj poslovanja. Intelektualna svojina se deli na dve velike grupe: Industrijsko vlasništvo Autorska prava

26 Oblici zaštite industrijske svojine
PATENT- registrovanje izuma u nacionalom patentnom državnom organu. Ovo registrovanje daje izumitelju pravo na monopol nad izumom u vremenu trajanja patentne zaštite(10-20 godina). Da bi se ‚neki izum mogao patentirati, mora posedovati sledeća svojstva: Da rešava neki tehnički problem Mora biti nov Mora imati određeni nivo inventivnosti Mora biti industrijski primenljiv

27 LICENCA- pored principa funkcionisanja, po pravilu uključuje konstruktivnu, radioničku i prateću dokumentaciju (kao što je uputsvo za montiranje,...) koja omogućuje uključivanje patenta u proces proizvodnje. ŽIG- je pravno zaštićen znak koji služi za razlikovanje prizvoda jednog preduzeća od proizvoda drugih preduzeća. Da bi znak postao žig mora se registrovati u Zavodu za intelektualnu svojinu. Najvažnija funkcija žiga je individualizovanje robe, koja omogućava laku prepoznatljivost kupcima.

28 Predhodna vs nova paradigma
Glava 4

29 pitanja Karakteristike nove TEP- Informaciono tehnološke paradigme?
Objasni neke od simbola stare TEP ? Razlozi pojavljivanja nove TEP? Karakteristike nove TEP- Informaciono tehnološke paradigme? Faktori uspešnog poslovanja u novoj TEP? NAPIŠITE 5 USLUGA KOJE OMOGUĆAVA IT, A KOJE SMANJUJU TROŠKOVE ? Karakteristike nove ekonomije?

30 Objasni neke od simbola stare TEP ?
Trajala do početka 70- tih godina XX veka Visoki fabrički dimnjaci Pokretna traka (definisane funkcije,poštovanje hijerarhije, uska specijalizacija i stroga podela poslova i kontrola) Jeftina nafta kao energetski izvor Jeftini neobnovljivi resursi Energetski intenzivni materijali i proizvodi Nosioci rasta bile su gigantske kompanije za proizvodnju nafte, hemikalija, automobila, opreme za vojne svrhe i masovno tržište.

31 Kontinuirana proizvodnja mase homogenih proizvoda u velikim serijama
Upravljanje pomoću administrativne hijerarhije Rastom je dominirao gigantizam

32 Razlozi pojavljivanja nove TEP
Zasićenost tržišta postojećim proizvodima Potreba analize uticaja okruženja na poslovanje Promena mentalnog profila ljudi Razvoj informacione tehnologije

33 U početku se IT razvijala paralelno sa razvojem potreba samog korisnika (autonomne kupovine)
Danas sve više preovlađuje trend ka integrisanim sistemima, globalizovanim informacionim solucijama i sistemima komunikacija. Nekada razbacana i nepovezana inteligencija se integriše u mreže, što omogućava kompleksnu komunikaciju unutar subjekta i van njega. USPOSTAVLJA SE KVALITETNA VEZA SA MNOGIM DRUGIM LOKALNIM I GLOBALNIM KOMUNIKACIONIM MREŽAMA- POJAVLJUJE SE NOVA TEP

34 Karakteristike nove TEP- Informaciono tehnološke paradigme
Zasnovana na informacionoj intenzivnosti Razvija se maloserijska heterogena i fleksibilna proizvodnja. Omogućava diverzifikovan odgovor na zahteve tržišta. Funkcionalni model se transformiše u horizontalne modele koji integrišu proivodnju, marketing i rukovođenje.

35 Faktori uspešnog poslovanja u novoj TEP
Brza transformacija strukture- bazirana na znanju, otvorenoj komunikaciji i izgradnji autoriteta zasnovanom na znanju i kompetencijama. Inovacija ili Imitacija- benčmarking Osnovne osobine koje omogućavaju uspešno poslovanje su inventivnost, inovativnosti fleksibilnost.

36 Uticaj informacione tehnologije na reprodukcioni proces
IT su štedljive IT štede stalni i obrtni kapital IT utiču na povećanje kvaliteta svih segmenata reprodukcionog procesa IT štede energetska i materijalna sredstva

37 NAPIŠITE 5 USLUGA KOJE OMOGUĆAVA IT, A KOJE SMANJUJU TROŠKOVE ?
ONLIBNE BANKING PLATNE KARTICE FACEBOOK (KOMUNIKACIJA) ONLINE KUPOVINA NARUČIVANJE KARATA ZA KONCERTE EDUKACIJA ZABAVA

38 Nova ekonomija Nova ekonomija je ekonomija znanja- ključna imovina je intelektualna svojina. Sve se više radi mozgom a ne mišićima. Nova ekonomija je digitalna ekonomija- internet. Fizičke stvari sve više poprimaju svoj virtuelni oblik menjajući metabolizam privrede, tipove institucija i prirodu ekonomske aktivnosti u celini (virtualizacija) Nova ekonomija je molekularna ekonomija- teži manjim celinama- dinamičke mreže- ad hoc Nova ekonimija je mrežna ekonomija: integriše molekule u klastere- jači nastup na tržište- sinergija obima i znanja

39

40 Nova ekonomija eliminiše posredničke funkcije u ekonomskoj aktivnosti: veletrgovce, agente, brokere, i ostale koje su stajali između proizvođača i potrošača Nova ekonomija je inovaciona ekonomija U novoj ekonomiji je zamagljen jaz između proizvođača i potrošača- proizvodnja po narudžbi zamenjuje masovnu proizvodnju. Dolazi do izražaja uska saradnja i lojalnost. Nova ekonomija skraćuje životni vek proizvoda (inovacija- imitacija- unifikacija) Nova ekonomija je globalna (slobodan protok roba, ljudi i kapitala).

41 Ključne osobine interneta- glava 7
Internet je intermedijarna tehnologija Univerzalnost Internet uzrokuje mrežne eksternalije Internet je distribucioni kanal Internet je vremenski moderator Internet utiče na smanjenje informacione asimetrije Internet ima neograničen virtuelni kapacitet Internet utiče na smanjenje transakcionih troškova

42 Intermedijarna tehnologija
Internet se javlja kao intermedijarna tehnologija koja omogućava poslovne komunikacije i transakcije između subjekata koji su vremenski i prostorno razdvojeni

43 Univerzalnost Univerzalnost interneta se odnosi na njegovu osobinu da istovremeno deluje na proširivanje i sužavanje sveta. Internet proširuje svet time što bilo kome na bilo kojoj lokaciji u svetu potencijalno omogućava da svoje proizvode i usluge učini raspoloživim svakome, na svakoj lokaciji širom sveta. Internet utiče na sužavanje sveta u poslovnom smislu, time što omogućava nesmatano obavljanje poslovne aktivnosti bez obzira na moguću fizičku udaljenost ljudi i organizacija koji tu poslovnu aktivnost obavljaju.

44 Mrežne eksternalije Za tehnologiju ili proizvod kažemo da pokazuje mrežne eksternalije, kada se njihova vrednost za korisnike uvećava sa brojem ljudi koji ih upotreljavaju. Jano je da se vrednost telefonskog sistema povećava sa povećanjem broja ljudu koji su povezani sa tim sistemom. Isto važi i za internet. Metcalfov zakon: Vrednost mreže se povećava kao kvadrat broja ljudi koji su na nju povezani.

45 Distribucioni kanal Internet se pojavljuje kao distribucioni kanal za proizvode koji su pretežno informacionog karaktera, kao što su softver, muzika, video, posredničke usluge, usluge osiguravajućih kompanija i banaka... Internet ima dve vrste efekata na postojeće distributivne kanale: Efekat zamene Efekat proširenja

46 Vremenski moderator Moderacija vremena je sposobnost proširivanja i smanjivanja vremenskog horizonta. Internet skraćuje vreme potrebno za dobijanje informacija (u trenutku), sa jedne, i mogućnost pristupu informacijama 24 časa dnevno.

47 Smanjenje informacione asimetrije
Informaciona simetrija postoji kada neki od učesnika u određenoj transakciji ima informacije u vezi te transakcije, koje drugi učesnik u transakciji nema. Internet zbog lake dostupnosti informacija otklanja ili smanjuje informacione asimetrije, što utiče na stvaranje efikasnog tržišta (bez prevara i malverzacija)

48 Neograničen virtuelni kapacitet
Razvoj mikroprocesora, mrežnih tehnologija i tehnologija podhranjivanja informacija, učinile su internet veirtuelnim prostorom koji ima neograničen kapacitet. To znači da korisnik može prikupiti neograničeno mnogo informacija, da virtuelne zajednice mogu imati neograničen broj članova,....

49 Smanjenje transakcionih troškova
Upotreba interneta utiče na smanjenje transakcionih troškova. Transakcioni troškovi su: troškovi potrage za prodavcima; troškovi prikupljanja informacija o predmetu razmene; troškovi pregovaranja, pisanja, monitoringa i poboljašavanja ugovora između kupca i prodavca; troškovi transporta koji se odnose na kupovinu ili prodaju,...

50 Uticaj interneta na 5-Cs
Uspešno stvaranje, razvoj i distribuiranje vrednosti za potrošača u savremenom poslovanju, zavisi od sledećih aktivnosti: KOORDINACIJA TRGOVINA ZAJEDNICA SADRŽAJ KOMUNIKACIJA

51 OSOBINE INTERNETA: Intermedijarna tehnologija Univerzalnost Mrežne eksternalije Distributivni kanal Vremenski moderator Smanjenje inf. asimetrije Neograničen vir. kapacitet Niski troškovi Kreativna destrukcija Mali transakcioni troškovi 5- Cs Koordinacija Trgovina Zajednica Sadržaj komunikacija Poslovni model performanse okruženje

52 Koordinacija Obavljanje neke poslovne aktivnosti A često se oslanja na performanse međuzavisnih poslovnih subaktivnosti B,C i D koje mogu koristiti iste resurse. Koordinacija tih aktivnosti zahteva da se svaka od njih odvija tako da informacije iz aktivnosti B potrebne za odvijanje C i D budu raspoložive svakoj od njih, na vreme i efikasno, i da resursi R budu raspoloživi aktivnostima B, C i D kada je potrebno i sa što manjim gubicima i rasipanjima PRIMERI LOŠE KOORDINACIJE: Građevinarstvo u SAD gubi svake godine 200 milijardi dolara zbog neefikasnosti, grešaka i zakašnjenja. Za tipičan objekat koji vredi 150 miliona dolara, potrebno je pripremiti različitih dokumenata. Internet je rešio probleme ovog tipa.

53 Trgovina Elektronposka trgovina je stvaranje poslovnih mreža različitog tipa, čiji je cilj obavljanje kupovine i prodaje različitih dobara i usluga. Forme poslovnih veza: B2B- preduzeća su i kupci i prodavci B2C- preduzeća su prodavci dok su pojedinci kupci C2B- transakcije na osnovu zahteva pojedinca kao potrošača, koje preduzeća žele da ispune. C2C- transakcije između pojedinaca B2E (business to its employees)- transakcije unutar poslovnog subjekta. G2C (goverment to citizen)- država pruža uslugu građanima pomoću interneta

54 Zajednica Elektronske zajedniice- svako sa svake lokacije u svetu može stupiti u vezu sa bilo kim, uz male troškove. Mreže fizičkih lica- FACEBOOK Korisničke grupe- grupe sa istim potrebama i zahtevima u vezi sa nekim proizvodima ili uslugama. Mogu predstavljati tržišnu silu i velikim porudžbinama uticati na obaranje cena.

55 Sadržaj Internet pruža mnoštvo sadržaja (informacije, zabava,...)
Svi ti sadržaji mogu se upotrebiti za stvaranje vrednosti za potrošača, kreiranjem interesantnih i sadržajnih WEB sajtova.

56 Komunikacija E mail Internet telefonski pozivi Video zapisi
Informacije se mogu razmenjivati u realnom vremenu (video konferencije)

57 Ograničenja poslovnih transakcija putem interneta
Problem bezbednosti transakcija (npr krađa brojeva kreditnih kartica) Internetom se može prenositi samo eksplicitno znanje (kodirano znanje, šeme, formule...) Ljudi koji primaju poruke koje sadrže eksplicitno znanje, mogu imati problem tumačenja sadržaja poruke. Bez ličnog kontakta teško je doći do saznanja o predznanju primaoca poruke, tako da može doći do “šumova u komunikaciji”, odnosno međusobnog nerazumevanja. ZAKLJUČAK: Implicitno znanje i kognitivni limiti ljudi, otežavaju uspešno obavljanje nekih poslovnih aktivnosti putem interneta.

58 OSVAJANJE NOVOG PROIZVODA

59 POJAM Osvajanje novog proizvoda- proces inženjerskog kreiranja novog proizvoda (uređaja, mašine i sl.) koji u suštini predstavlja u određenoj meri neko originalno rešenje ili rešenje sa određenim stepenom originalnosti (posebnosti u odnosu na neko postojeće slično tehničko rešenje).

60 Nov proizvod za jedno preduzeće može da bude poznat proizvod sa svetskog tržišta.
Način dolaska do prava proizvodnje i tehničkog rešenja može biti različit, i to: kupovinom prava od pravnog posednika rešenja (bilo da je to pojedinac, drugo preduzeće ili neko treće pravno lice); kooperacionim odnosima sa vlasnikom rešenja i tehničke dokumentacije; preuzimanjem rešenja koje nije više pod zaštitom, već je slobodno za proizvodnju od strane bilo kojeg zainteresovanog preduzeća ili dr.; korišćenjem rešenja koje ne podleže zaštiti autorskih ili nekih drugih industrijskih prava ili sl.

61 Pre osvajanja novog proizvoda preduzeće mora da obavi:
analize mogućnosti obezbeđenja materijala, Analize tehnološke osposobljenosti, analizu zahteva tržišta

62 Načini osvajanja novog proizvoda
Najlakši način- nabavka dokumentacije od nekog ko je poseduje (proizvođač ili dr.). Teži način- preduzeće prethodno nabavi takav proizvod na tržištu, nakon čega stručnjaci preduzeća analiziraju postojeće rešenje i vrše odgovarajuće “presnimavanje” (izrađuju tehničku dokumentaciju merenjem svih elemenata i odgovarajućim ispitivanjem materijala i sl.) svih detalja i sklopova uređaja. Najteži (najkreativniji) način- na bazi minimalnog broja podataka do kojih su stručnjaci preduzeća mogli da dođu (iz literature-stručnih časopisa, knjiga i sl.; iz perspektne dokumentacije; kataloga i sl.).

63 Troškovi aktivnosti pri osvajanju novog proizoda
Istraživanje i razvoj proizvoda/pronalaska 5 do 10 % Projektovanje/izrada dokumenatacije 10 do 20 % Opremanje za proizvodnju 40 do 60 % Početak proizvodnje 5 do 15 % Lansiranje na tržište 10 do 25 %

64 Vek (“život”) proizvoda
Svaki proizvod ima svoj “životni” vek na tržištu. Nakon osvajanja novog proizvoda i njegovog lansiranja na tržište, on ostvaruje uzlaznu liniju dobiti do određenog trenutka, nakon čega linija dobiti pada (kako zbog zasićenja tržišta proizvodom datih karakteristika, tako i zbog njegovog zastarevanja jer se pojavljuju bolji, efikasniji, moderniji, jeftiniji proizvodi iste namene, i dr.). Da do takvih negativnih tendencija ne bi došlo mora se na vreme i permanentno delovati u cilju: proširenja tržišta i/ili inovacije proizvoda.

65 DOBIT VREME 1. NIVO 2. NIVO 3. NIVO A V S D

66 Dobit tokom vremena A1=A2 DOBIT A2 A1 VREME TEHNOLOŠKE INOVACIJE
RAZVOJ TRŽIŠTA KVAZISTATIČKI DEO VREME A1 A2

67 FINANSIJSKI BILANS U n.j
Karakter promena troškova i prihoda tokom vremena trajanja inovacionog procesa VREME IZLAZ UKUPNO ULAZ T τ IZLAZ - PRIHOD ULAZ – TROŠKOVI FINANSIJSKI BILANS U n.j

68 Karakteristični vremenski periodi u razvoju/inovaciji proizvoda - tehnologija
Ukupno vreme potrebno od početka aktivnosti na razvoju do pune komercijalizacije njenih efekata se sastoji iz: perioda u kojem se, od nastanka originalne ideje vrše osnovna istraživanja i ispitivanja vezana za stvaranje potrebnih saznanja o proizvodu, procesu i tehnologiji; perioda inkubacije, koje počinje od trenutka kada se došlo do faze shvatanja da je inovaciju moguće materijalizovati u odgovarajuće tehničko rešenje - sve do momenta njenog uvođenja u fazu komercijalne primene; period komercijalnog razvoja - koji obuhvata vreme od momenta kada je utvrđena mogućnost komercijalizacije tehnološke inovacije - do realizacije proizvoda ili procesa; period komercijalnog rasta (difuzije) - u kojem se proizvod ili tehnologija plasira kupcu i industriji.

69 Koliko će koji period trajati, zavisi od niza faktora, od kojih su najznačajniji:
suština, značaj i efekti inovacije, strateška vrednost, izvor finansiranja početnih faza razvoja i veličina sredstava, naučni i stručni potencijal, tehnološki potencijal, mogućnost visokog stepena komercijalizacije, konkurencija i dr.

70 Tehnološka inovacija Početak komerci-jalnog izvođenja Tip tržišta na kojem je primenjena inovacija Tip inovacije Primarni inicijator razvoja Vreme trajanja (god.) Inku- bacija Komer- cijalni razvoj Ukupan razvoj Motorna vozila 1891 potrošač primarni industrija 23 4 27 Vazd. transport 1903 6 8 14 Radio stanice 1913 potr./ind. 17 9 26 Elektronske cevi 1914 7 13 Sint. vlakna 1936 3 Antibiotici 1939 sekundarni vlada 11 1 12 Kompjuteri 1944 ind./potr. 15 21 Poluprovodnici 1948 10 Atomska elektrana 1954 Integrisana kola 1958 2 5 SREDNJE 10,5 4,6 15,1 [1] Pod pojmom “primarni tip inovacije”, podrazumeva se inovacija koja se realizuje kroz postojeću industriju, a “sekundarni tip inovacije” - kroz novu industriju.

71 HVALA NA PAŽNJI !