Značaj vode za život biljaka

Παρουσίαση με θέμα: "Značaj vode za život biljaka"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Značaj vode za život biljaka

2 Kako biljka prima vodu? Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu celom svojom površinom. Kod kopnenih biljaka obično je samo koren u dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije. PITANJE: 1) Zašto je koren, ponekad, razvijeniji od nadzemnog dela biljke ?

3 PITANJE: Šta predstavljaju A, B, C, D i E na crtežu korenske dlačice ?
Kretanje vode iz zemljišta u korenske dlačice odvija se na osnovu osmoze, tj. difuzije kroz polupropustljive biološke membrane: PITANJE: Šta predstavljaju A, B, C, D i E na crtežu korenske dlačice ?

4 Šta je sila usisavanja ? To je sila kojom biljna ćelija upija vodu (iz podloge ili druge žive ćelije) Jednaka je razlici izmedju osmotskog pritiska ćelijskog soka (OP) u vakuoli i zidnog pritiska (ZP) (ili turgorovog pritiska ): S = OP - ZP Turgorov pritisak (TP) je pritisak ćelijskog sadržaja na zid, a zidni pritisak (ZP) je pritisak zida na ćelijski sadržaj Pritisak zida jednak je po veličini turgorovom pritisku, ali je suprotnog smera

5 Veličina sile usisavanja vode
PITANJA: Kada je sila usisavanja biljne ćelije najveća ? Kako izgleda biljka koja ima maksimalnu snagu usisavanja vode ? Kada je sila usisavanja minimalna ? Kako u tom trenutku izgleda biljka ?

6 Kako se voda kreće od korenske dlačice do ksilema?
Kretanje vode od korenske dlake do centralnog cilindra izazvano je većom silom usisavanja ćelija unutrašnjih tkiva korena od one u perifernim ćelijama (korenskim dlačicama). PITANJE: Koliko a) ima vode i b) koliki je osmotski pritisak u vakuolama unutrašnjih ćelija u odnosu na vakuole korenskih dlačica ?

7 Poprečni presek mladog korena

8 Poprečni presek mladog korena

9 Kako se voda kreće od korenske dlačice do ksilema?

10 Kako se voda kreće od korenske dlačice do ksilema?

11 Kako se voda kreće od korenske dlačice do ksilema?

12 Šta je korenov pritisak?
To je sila koja vodu potiskuje naviše iz parenhima korena u ksilem Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava kapi tečnosti na: - preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija), - na presečenim granama vinove loze (plač ili suzenje) i - po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka (gutacija)

13 Šta je korenov pritisak?

14 Šta je korenov pritisak ?
Problem : ksilemski elementi, traheje i traheide, kao mrtve ćelije bez vakuole nemaju silu usisavanja !!! Kako onda upijaju vodu iz živih ćelija korena ? Rešenje : Smatra se da žive parenhimske ćelije korena aktivnim transportom prenose jone u unutrašnjost ksilemskih sudova pa rastvor u sudovima postaje koncentrovaniji od ćelijskog soka u vakuolama parenhimskih ćelija. Ta razlika omogućuje da voda osmotskim putem prelazi iz parenhima u ksilemske sudove korena i penje se u njima !!!

15 Dalje kretanje vode kroz ksilemske elemente stabla u listove ?
Na taj tok vode uglavnom utiče sila koja se razvija usled transpiracije !

16 Transpiracija To je pojava odavanja vode u obliku vodene pare
u atmosferu preko nadzemnih delova biljke Intenzitet transpiracije se meri količinom vode odate sa jedinice površine lista u jedinici vremena (grami vode / dm2 / sat) Vrste transpiracije: 1) kroz kutikulu lista 2) kroz otvore na stablu - lenticele 3) kroz stome - može se delimično regulisati

17 Gradja stominog aparata

18 Gradja stominog aparata
Stome su intercelulari u listovima biljaka Stomin aparat čine: Ćelije zatvaračice pasuljastog oblika sa tankim spoljašnjim i debelim unutrašnjim zidovima Ćelije pomoćnice (susedne ćelije sa kojima se dodiruju zatvaračice svojim tankim zidovima) Intercelular ispod zatvaračica - stomina komora Otvaranje i zatvaranje stoma reguliše se promenom turgorovog pritiska u zatvaračicama i pomoćnicama Na svetlosti zatvaračice uzimaju jone kalijuma iz okolnih pomoćnica što ima za posledicu porast njihove sile usisavanja i otvaranje stoma Kod većine biljaka stome su noću zatvorene

19 Stome

20 Uticaji spoljašnje sredine na intenzitet transpiracije :
Svetlost Količina vode u biljci 3. Zasićenost vazduha vodenom parom 4. Temperatura vazduha 5. Brzina vetra 6. Koncentracija CO2 u biljci Značaj transpiracije: - ona deluje kao pumpa koja omogućava da se protok vode neprekidno odvija od korena do lista - biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome

21 PITANJA Koji biljni organi sadrže najviše vode, a koji najmanje ?
Šta omogućava kretanje vode iz zemljišta u koren ? Šta su to gutacija i eksudacija ? Na koju pojavu ukazuju ? Kakve oblike transpiracije poznaješ ? Šta utiče na intenzitet transpiracije ? Kakav značaj ima transpiracija za biljku ?

22 Provera znanja Šta su stome ?
Kako se reguliše otvaranje i zatvaranje stoma ? Kojim veličinama može da se okarakteriše sila transpiracije ? Kakav je značaj transpiracije za biljku ?

23 1. Intenzitet transpiracije, produktivnost transpiracije, koeficijent transpiracije.
2. Promenom turgorovog pritiska u ćelijama zatvaračicama i ćelijama pomoćnicama. 3. Crpka koja omogućava da se protok vode od korena do lista neprekidno odvija i voda iz korena izvuče kroz mrtve ksilemske elemente sve do listova. Biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome. 4. Intercelulari u listovima biljaka.

24 Kako nastaje korenov pritisak ?
Šta su eksudacija i gutacija ? Na osnovu čega se voda kreće iz zemljišta u korenske dlačice ? Šta omogućava kretanje vode od korenske dlake kroz ćelije tkiva korena do ksilemskih elemenata korena ? Od čega zavisi otvaranje i zatvaranje stoma ?

25 1. Kapljice tečnosti na preseku stabla odmah iznad korena
1. Kapljice tečnosti na preseku stabla odmah iznad korena. Izlučivanje vode u kapima sa oboda listova 2. Tako što parenhimske ćelije korena prenose jone do ksilemskih elemenata korena protiv gradijenta koncentracije. Rastuća sila usisavanja. Na osnovu osmoze tj. difuzije kroz polupropustljive biološke membrane. 5. Od svetlosti, količine vode u biljci, od temperature, koncentracije ugljen-dioksida i drugih faktora spoljašnje sredine.

26 Fotosinteza Fotosinteza je proces u kojem biljke sintetišu organska jedinjenja (hranu) iz neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida i vode) pomoću Sunčeve energije ! Opšta jednačina fotosinteze : svetlost 6CO2 + 6H2O C6H12O O2 hlorofil Glukoza

27 Fotosintetički pigmenti
Apsorbuju odredjene talasne dužine vidljivog dela spektra izmedju 380nm i 760nm ! Tri grupe pigmenata: 1) hlorofili 2) karotenoidi 3) fikobilini

28 Molekul hlorofila Hlorofil je složen molekul građen od porfirinskog prstena sa atomom Mg u centru i alkohola metanola i fitola koji su vezani za prsten estarskim vezama Svi fotosintetičari imaju hlorofil a Biljke imaju hlorofil a i hlorofil b Karotenoidi (karoteni i ksantofili) su pomoćni pigmenti u fotosintezi Fikobilini se nalaze kod prokariota

29 Fotosintetički pigmenti
Hlorofili imaju dve zone apsorpcije: u plavom i crvenom delu spektra. Zelenu svetlost ne apsorbuju već je propuštaju i zato su zelene boje! Karotenoidi apsorbuju svetlost u ljubičastom i plavom delu spektra Fikobilini apsorbuju zelenu, žutu i narandžastu svetlost

30 Hloroplasti Organele u kojima su smešteni fotosintetički pigmenti
Kod različitih vrsta se razlikuju po obliku, veličini i broju Njihova građa je otkrivena tek upotrebom elektronskog mikroskopa

31 Svetla faza fotosinteze
Odigrava se u tilakoidima hloroplasta Vrši pretvaranje svetlosne u hemijsku energiju ATP-a Svetla faza obuhvata: - oksidaciju vode do O2 koji se oslobađa iz biljke, - redukciju NADP u NADPH2 (2H potiču iz vode!), - fosforilaciju ADP u ATP ( ADP + P + hem.E = ATP )

32 Svetla faza fotosinteze

33 Tamna faza fotosinteze (Kalvinov ciklus)
Suština: od CO2, koji ulazi u ćelije lista preko stoma, obrazuju se šećeri fruktoza i saharoza, a zatim i polisaharid skrob uz pomoć ATP i NADPH2 koji su nastali u svetloj fazi fotosinteze Tri ključna procesa: Karboksilacija - vezivanje CO2 za ribulozu-1,5-bifosfat Redukcija 3-fosfo-glicerinske kiseline uz pomoć ATP i NADPH2 Nastaju šećeri i vrši se regeneracija ribuloze-1,5-bifosfata čime se zatvara ciklus

34 Svetla i tamna faza fotosinteze (primarne-1 i sekundarne-2 reakcije)

35 Tok asimilata (= organske materije stvorene u fotosintezi): kroz floem u oba pravca, naviše u vršne pupoljke i naniže u podzemno stablo i koren Spoljašnji činioci koji utiču na fotosintezu: - intenzitet svetlosti i koncentracija CO2 - fotosintezu ograničava onaj činilac koji je u manjku ! Intenzitet fotosinteze se može meriti količinom usvojenog CO2 ili oslobođenog O2 u jedinici vremena na jedinicu površine lista

36 Proverite svoje znanje!
Kakva je razlika izmedju autotrofne i heterotrofne ishrane ? Kojim putevima se u biljci prenose asimilati (šta su asimilati?) ? Kako se biljka snabdeva vodom i ugljendioksidom koji su potrebni za proces fotosinteze? Koju ulogu imaju biljni pigmenti u procesu fotosinteze ? Iz kojeg jedinjenja potiče kiseonik koji se oslobadja u procesu fotosinteze ? Navedi proizvode svetle faze fotosinteze.

37 Kako se izražava intenzitet fotosinteze ?
U kojoj reakciji nastaje ATP, a u kojoj se troši ? Koji faktori spoljne sredine utiču na intenzitet fotosinteze i kako ? U kojoj fazi fotosinteze učestvuje voda, a u kojoj ugljendioksid? Navedi ključne reakcije tamne faze . Koji molekuli su proizvodi tamne faze fotosinteze ? Šta su uloge fotosistema I i II ? Gde se odigrava svetla, a gde tamna faza fotosinteze?

38 Disanje Oksidacija organskih jedinjenja uz oslobadjanje energije koja je potrebna za život biljke Pod disanjem biljaka podrazumeva se samo ćelijsko disanje Najčešće se koriste ugljeni hidrati i masti Opšta jednačina predstavlja disanje kao oksidaciju glukoze do CO2 i redukciju kiseonika do H2O : C6H12O O CO H2O + energija

39 Procesi oksidacije glukoze su lokalizovani u citoplazmi, mitohondrijama i delom u plastidima (masti – sferozomi i glioksizomi) Bez obzira na supstrat, uvek se razlikuju sledeći uzastopni biohemijski procesi u disanju priprema organskog jedinjenja (supstrata) za razlaganje oksidativna degradacija supstrata oksidacija koenzima oksidativna fosforilacija (sinteza ATP-a)

40 Glikoliza Dve faze aerobnog disanja: 1) glikoliza i 2) Krebsov ciklus
Glikoliza je anaerobna faza Odigrava se u citosolu Pre početka glikolize razlaže se skrob do glukoze Zatim se glukoza aktivira (Fru-1,6-BP) i tek tada počinje glikoliza Proizvodi (po jednom molekulu glukoze) su: 1) dva molekula pirogroždjane kiseline (3C) 2) ATP 3) redukovani NAD (NADH + H+)

41 Glikoliza

42 Fermentacija (vrenje)
Anaerobna razgradnja PGK : 1) mlečno-kiselinsko vrenje (bakterije iz roda Lactobacillus), ili 2) alkoholno vrenje (kvasci iz roda Saccharomyces )

43 Krebsov ciklus (otkriven 1937)
Razgradnja PGK kod aerobnih organizama U mitohondrijama Pre KC-a, PGK (3C) i koenzim A (CoA) reaguju i daju acetil-CoA (2C) koji se jedini sa oksalosirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina Prvi intermedijer KC-a je limunska kiselina (ciklus limunske kisline, ciklus trikarboksilne kiseline)

44

45

46 Krebsov ciklus (otkriven 1937)
Proizvodi (po jednom molekulu acetil-CoA) su: 1) dva molekula CO2 2) redukovani koenzimi bogati energijom ( NADH+H+ i FADH2 ) KC obezbedjuje mnogo više energije nego fermentacija U KC-u nastaju organske kiseline od kojih se sintetišu aminokiseline

47 Oksidacija masti β- oksidacija masnih kiselina
Pripremna faza: neutralne masti i ulja, pod dejstvom enzima lipaze, razlažu se do glicerola i masnih kiselina koje ulaze u proces β-oksidacije β-oksidacija se sastoji u stupnjevitom razlaganju masnih kiselina putem odvajanju C2 fragmenata u obliku acetil-CoA (npr. od C16 masne kiseline nastaju 8 molekula acetil-CoA) Proces izgleda kao spirala i odigrava se u mitohondrijama Acetil-fragmenti masnih kiselina ulaze u Krebsov ciklus i razlažu se do CO2 i H2O uz oslobadjanje hemijske energije koja se pakuje u molekule ATP-a

48

49 Glioksilatni ciklus i glukoneogeneza
GC je modifikacija Krebsovog ciklusa; odigrava se u glioksizomima U njemu se razlaganjem limunske kiseline proizvode ćilibarna kiselina i glioksilat koji zatvara ciklus Ćilibarna kiselina ide u mitohondrije gde nastaje jabučna kiselina koja izlazi u citoplazmu i oksiduje se u pirogroždjanu kiselinu PGK reverznom (obratnom) glikolizom daje fruktozu i glukozu od kojih nastaje saharoza Proces stvaranja šećera od masti zove se glukoneogeneza (biljkama su šećeri pogodniji izvor energije za rastenje i razviće)

50

51 Uticaj spoljašnjih činilaca na disanje
Temperatura – porast temperature u opsegu od 0-40o ubrzava disanje (2-3 puta za porast temperature od 10o); temperatura iznad 45o negativno deluje na enzime koji učestvuju u disanju Voda – disanje je intenzivnije u mladim listovima i organima koji sadrže dosta vode i rastu Koncentracija kiseonika Koncentracija CO2

52 Proveri svoje znanje ! Definiši proces disanja i napiši sumarnu jednačinu. Kako nastaje pirogroždjana kiselina ? Gde i u kakvim uslovima se odigrava glikoliza ? Koje prozvode daje ? Šta je vrenje ? U kakvim uslovima teče ? Koje proizvode daje ? Gde i u kakvim uslovima se odvija Krebsov ciklus? Koje proizvode daje Krebsov ciklus ? Šta je elektron-transportni lanac ? Koji molekul je poslednji član elektron-transportnog lanca? Šta on prima i šta od njega nastaje ? Spoljašnji činioci koji utiču na disanje ? Kako se izražava intenzitet disanja ?

53 Primanje i funkcija mineralnih elemenata
Hemijski sastav biljke: u suvoj biljnoj supstanci ima: 45% C, 45% O, 6% H, 1,5% N, 2,5% mineralnih elemenata mineralni elementi su oni hemijski elementi koji ulaze u sastav mineralnih (neorganskih) soli koje biljka upija iz podloge hemijska analiza pepela kojom se odredjuju mineralni elementi pokazuje da biljka sadrži gotovo sve elemente koji se nalaze u tlu na kojem živi

54 esencijalni (neophodni) elementi:
metod vodenih kultura služi da se utvrdi kako nedostatak svakog pojedinog elementa utiče na rastenje i razviće biljke Knopov kompletni rastvor: Ca(NO3)2, KNO3, KH2PO4, MgSO4, FeCl3 esencijalni (neophodni) elementi: C, O, H, N, S, P, K, Ca, Mg, Fe, Mn, Zn, Cu, B, Cl, Mo i Ni

55 Makrometabolički elementi (iznad 0,001% suve supstance): C, H, O, N, S, P, K, Mg, Ca
Mikrometabolički elementi (ispod 0,001%): Fe, Cu, Mn, Zn, B, Mo, Cl Uloge pojedinih elemenata: - ulaze u sastav organskih jedinjenja: C, H, O, N, P, S - sastojci enzima ili njihovi aktivatori: mikroelementi

56 2) Primanje mineralnih jona
koren upija mineralne soli u obliku anjona (NO3-, H2PO4-, SO4--) i katjona (NH4+, K+, Ca++, Mg++, Fe++) kroz plazmalemu lako prolaze CO2, O2, H2O i to putem difuzije = pasivni transport joni prvo ispunjavaju sve pore u ćelijskim zidovima, a zatim se prenose kroz membranu pomoću posebnih proteina ugradjenih u membranu proteini membrane koji vrše prenos troše energiju za svoj rad koju dobijaju iz ATP-a = aktivni transport joni koji udju u ćelije korena prenose se do traheja i traheida, a sila transpiracije vuče dalje vodu u kojoj su rastvoreni joni sve do listova, cvetova i plodova

57 Kruženje azota u prirodi
u zemljištu je azot prisutan u dva oblika: - organski azot (redukovani oblik: –NH2) - neorganski azot (NO3-, NH4+) biljke ne mogu neposredno da koriste neorganski azot pa vrše biološku redukciju nitrata (u listovima pomoću NADPH2) poremećaji izazvani nedostatkom azota: - u početku usporeno rastenje - kasnije, pri većem nedostatku azota javljaju se karakteristični simptomi – sitni listovi, cvetovi, plodovi, hloroza, antocijan umesto hlorofila

58 Kruženje azota u prirodi

59

60 Fiksacija elementarnog azota
- redukcija elementarnog azota N2 u NH4+ pomoću enzima nitrogenaze - slobodni azotofiksatori (Azotobacter, Clostridium, Anabaena, Nostoc) - simbiontski azotofiksatori (Rhizobium); plodored

61 4) Primanje i funkcija ostalih neophodnih elemenata:
Sumpor - sastojak aminokiselina, vitamina i drugih organskih jedinjenja - biljka ga upija u vidu sulfatnih jona - nedostatak S se retko javlja: biljka je zakržljala, prvo mlađi listovi gube hlorofil - SO2 u vazduhu u većoj koncentraciji oštećuje biljke 2. Fosfor - sastojak fosfolipida, ATP, NAD i NADP, fosforilisanih šećera i drugih jedinjenja - biljka ga upija u obliku fodfatnih jona - posledice nedostatka P: male biljke, listovi tamnozeleni, propadanje (nekroza) raznih organa

62 3. Magnezijum - sastavni deo molekula hlorofila
- nedostatak: hloroza najpre u starijim listovima 4. Kalijum - slobodan, pokretljiv jon značajan za otvaranje i zatvaranje stoma i pokrete biljaka - nedostatak: stariji listovi povijeni i suvi po ivici koja je žuto-mrke boje 5. Kalcijum - održava građu membrane i hromozoma, daje gustinu citoplazmi i druge uoge - nedostatak: bočni korenovi i korenske dlačice se ne razvijaju, koren je mrk i sluzav, listovi mali, uvijeni bez hlorofila (hlorotični)

63 Proveri svoje znanje ! Koji hemijski elementi su esencijalni za biljku ? Na osnovu čega se dele na makro- i mikroelemente ? Kako joni ulaze u biljnu ćeliju ? Kakav značaj ima azot za biljku ? U kom obliku ga biljka upija iz zemljišta ? Koje su posledice nedostatka azota ?

64 1. Životni ciklus biljaka
Razviće biljaka 1. Životni ciklus biljaka Ontogeneza: vegetativna i reproduktivna faza Vegetativna faza: razviće embriona, klijanje semena, juvenilni period i razviće vegetativnih organa Reproduktivna faza: zrelost biljke (adultni period), razviće cveta, oprašivanje i oplodjenje, razviće ploda i semena, starenje i smrt jedinke

65 Jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke
Monokarpne i polikarpne biljke

66 Biljni hormoni Uskladjuju procese rastenja i razvića biljaka sa sezonskim promenama u spoljašnjoj sredini Pet osnovnih grupa različitih po gradji i funkcijama: 1) auksini 2) giberelini 3) citokinini 4) apscisinska kiselina 5) etilen

67 Auksini – prvi otkriveni biljni hormoni

68 Utiče na izduživanje ćelija
Stvara se u mladim tkivima U stablu se kreće od vrha prema bazi organa Po hemijskoj strukturi je indol-sirćetna kiselina

69 Druge funkcije auksina:
- indukuje razviće adventivnih korenova - utiče na deobu i diferencijaciju ćelija - utiče na razviće ploda - utiče na opadanje listova i plodova - sintetički auksini se primenjuju za: ožiljavanje reznica, kao totalni i herbicidi sa selektivnim dejstvom, kao defolijanti i desikanti

70 Dejstvo auksina na ožiljavanje

71 Giberelini – otkriveni istovremeno kada i auksini
- organska ciklična jedinjenja

72 Stimulišu izduživanje stabla

73 Sintetišu se u vrhovima stabla i korena, mladim listovima i nezrelim semenima
Druge funkcije: stimulišu klijanje semena nekih žitarica koja sadrže skrob Primena u praksi: kod konoplje, u vinogradarstvu

74 Citokinini – stimulišu ćelijske deobe
po hemijskoj strukturi to su derivati adenina nalaze se u endospermu nekih semena druge funkcije: utiču na kretanje org. materija ka mladim listovima i plodovima, usporavaju starenje listova primena u praksi: za vegetativno razmnožavanje biljaka

75 Dejstvo citokinina i auksina na organogenezu

76 Apscisinska kiselina deluje kada biljka prelazi iz faze aktivnog rasta u fazu mirovanja – inhibitorni hormon utiče na opadanje listova, plodova, stvaranje uspavanih pupoljaka, sprečava klijanje semena utiče na zatvaranje stoma pri naglom gubitku vode

77 Etilen – jedini biljni hormon u gasovitom stanju
proizvode ga tkiva koja stare izaziva opadanje listova, sazrevanje plodova, utiče na sazrevanje nezrelih plodova deluje u veoma malim koncentracijama (jedan deo na milion dlova vazduha)

78

79 Klijanje i dormancija semena
Gradja semena: 1) semenjača 2) tkivo za magaciniranje (endosperm ili kotiledoni – skrob, proteini, ulja) 3) klica (začeci korena i stabla)

80 Građa semena

81 Osnovni preduslovi za klijanje semena većine biljaka:
- prisustvo vode - prisustvo kiseonika i - povoljna spoljašnja temperatura (25-30o C ) Imbibicija (bubrenje semena), aktivacija enzima, intenziviranje disanja i proizvodnje ATP-a, korenčić probija semenjaču – kraj klijanja i početak razvića vegetativnih organa

82 Dormancija semena – seme ne klija iako postoje povoljni spoljašnji uslovi (“uspavano” seme)
To je ekološka adaptacija koja omogućava da seme klija u pravom trenutku i na pravom mestu Uzroci dormancije: 1) prisustvo inhibitornih hormona u semenu 2) nedostatak perioda dejstva niske temperature 3) odsustvo svetlosti (fotoblastična semena zahtevaju svetlost za klijanje)

83 Deoba, rastenje i diferenciranje ćelija i biljnih organa
Rastenje biljke se zasniva na rastenju ćelija u odredjenim zonama: koren i stablo rastu vrhom (apikalno ili vršno rastenje) - zone izduživanja korena i stabla nalaze se 2-3 mm od vrha list raste osnovom lisne ploče kod monokotila i celom površinom lista kod dikotila. 2. Tokom rastenja ćelije prolaze kroz tri faze: 1) deoba ćelija 2) rastenje ili izduživanje ćelija 3) diferencijacija ćelija

84 Korelativne pojave kod biljaka
Korelacije Apikalna dominacija: apsolutna – suncokret se ne grana, grašak, izražena – četinari Hormonska kontrola: - auksin (inhibitor) - citokinini - giberelini Primena u vrtlarskoj praksi i hortikulturi

85

86 Formativni efekti svetlosti
Etiolman (etiolirane biljke – one koje rastu u mraku i u prizemnom spratu gustih, tamnih šuma) Fotomorfogeneza – formativno (regulatorno) dejstvo svetlosti u procesima rastenja i razvića Uticaj svetlosti na klijanje semena (primer caričino drvo - Paulownia tomentosa)

87

88

89 Svetlocrvena svetlost podstiče klijanje semena, a tamnocrvena koči klijanje
Dokaz: klijaju samo ona semena koja su poslednji put pre prenošenja u mrak osvetljena svetlocrvenom svetlošću Fitohrom – pigment u dva oblika: 1) P660 (neaktivan) i 2) P730 ( aktivan)

90 Fiziološki aktivni fitohrom započinje reakcije koje dovode do klijanja semena
Aktivna forma fitohroma se uvek nalazi u odredjenoj proporciji prema neaktivnoj u zavisnosti od zastupljenosti svetlo- i tamnocrvene svetlosti u dnevnoj svetlosti Tako biljke “razlikuju” svetlost i mrak, “mere” dužinu dana i odredjuju godišnje doba

91 Reproduktivna faza razvića
Cvetanje: kod većine biljaka nastupa kad biljka dostigne određen broj internodija ili listova Kod nekih biljaka cvetanje je uslovljeno određenim temperaturnim ili svetlosnim režimom u toku vegetativne faze (vernalizacija i fotoperiodizam) 2. Oprašivanje i klijanje polenovog zrna, oplođenje i razviće ploda i semena Plodnik hormonima stimuliše rastenje polenove cevi Polen podstiče rastenje plodnika jer sadrži hormon auksin Seme nastalo posle oplođenja podstiče rastenje ploda pomoću hormona koje stvara

92 Uticaj hormona koje stvaraju embrion i endosperm semena na rastenje ploda
indol-sirćetna kiselina = auksin

93 Starenje biljke

94 Pokreti kod biljaka Biljke pričvršćene za podlogu reaguju na draži iz spoljašnje sredine pokrećući pojedine svoje delove. Takvi pokreti su: 1) tropizmi i 2) nastije i izvode se rastenjem. 2. Taksije (lokomotorni pokreti = kretanje kao kod životinja) su promene mesta u prostoru cele biljke pod uticajem neke draži: 1) fototaksije i 2) hemotaksije Ovakve pokrete izvode jednoćelijske alge ili neki slobodni stupnjevi razvića (zoospore algi i spermatozoidi paprati i golosemenica Gingko i Cycas).

95 Tropizmi: 1) fototropizam 2) geotropizam (rastenje korena
(rastenje biljke prema izvoru svetlosti) 2) geotropizam (rastenje korena u smeru Zemljine teže, a stabla u suprotnom smeru)

96 Nastije: 1) fotonastije
2) termonastije

97 Seizmonastije (draž dodira, tj
Seizmonastije (draž dodira, tj. potres, izaziva priljubljivanje listića uz osovinu lista)

98 Proverite svoje znanje!
Šta je životni ciklus biljaka i koje faze ga čine? Koliko može trajati životni ciklus biljaka? Kakvu ulogu u životu biljke imaju biljni hormoni i koje su osnovne grupe fitohormona? Navedi glavna dejstva i praktičnu primenu svake hormonske grupe. Kako rastu biljne ćelije, a kako organi? Koji uslovi omogućuju klijanje semena? Šta sve podrazumeva reproduktivna faza razvića biljaka? Šta je uzrok pokreta kod biljaka i koje osnovne vrste pokreta razlikujemo?