INTELIGENCIJA I STVARALAŠTVO

POJAM INTELIGENCIJE ZADATAK 1. Nastavite niz: 15 brojevi se smanjuju u nizu sa 5, 10, 15, 20, 25 90 85 75 60 40 Inteligencija je sposobnost apstraktnog mišljenja, te brzog i tačnog snalaženja u novim situacijama, a na osnovu uviđanja bitnih odnosa.

STRUKTURA INTELIGENCIJE ? STRUKTURA INTELIGENCIJE Postavlja se pitanje da li je inteligencija jedinstvena, opšta sposobnost ili se sastoji od više različitih sposobnosti kao što su senzorna, motorna, verbalna sposobnost i dr.

STRUKTURA INTELIGENCIJE Spirman je razvio svoju teoriju 2 faktora. Uspeh u nekoj aktivnosti zavisi od: G faktora – generalni faktor koji se izjednačava sa opštom inteligencijom. većeg broja S faktora - specifični faktori se izjednačavaju sa specifičnim sposobnostima SPEARMAN, Charles Edward 1863-1945

STRUKTURA INTELIGENCIJE Terston govori da ne postoji opšta sposobnost, već niz specifičnih sposobnosti, kao što su: verbalna sposobnost, prostorna, perceptivna, numerička, sposobnost pamćenja, sposobnost verbalne fluentnosti i sposobnost rezonovanja. Louis Leon Thurstone, 1887-1955 Današnji testovi inteligencije su najčešće koncipirani tako da mere više različitih sposobnosti koje zajedno određuju IQ - opštu sposobnost.

STRUKTURA INTELIGENCIJE ZADATAK 2: Osmislite barem dve rečenice o tome šta biste uradili u situaciji kada biste se zaljubili u prijatelja / prijateljicu. Suština inteligencije je rešavanje problema uviđanjem. Howard Gardner, 1943 - Gardner inteligenciju procenjuje na osnovu zapažanja šta i kako ljudi rade i koje su im sposobnosti potrebne za to. Izdvojio je sedam sposobnosti: lingvistička inteligencija, logičko – matematička Vizuelno –spacijalna Inteligencija telesnih pokreta Muzičko – ritmička Interpersonalna Intrapersonalna inteligencija

IQ = UU/KU*100 PROCENJIVANJE INTELIGENCIJE Procenjivanje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je količnik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) KOLIČNIK INTELIGENCIJE IQ = UU/KU*100 UMNI UZRAST U MESECIMA KALENDARSKI UZRAST U MESECIMA

Alfred Binet je prvi konstruisao skalu za procenjivanje inteligencije. Ta skala se sastojala od veće količine zadataka koji su bili grupisani po 6 zadataka za određeni uzrast. Svaki od tih 6 zadataka je nosio po dva umna meseca. Ako je neko dete rešilo svih 6 zadataka onda je dobio jednu umnu godinu. Alfred Binet 1 2 3 4 5 .................. 14 * * * * * * IQ = UU/KU*100 Σ

ZADATAK 3: Izračunajte vrednosti količnika inteligencije. Milica ima 1 godinu i na testu inteligencije je rešila sve zadatke za svoj uzrast. IQ = 12um/12km*100 = 100 (prosečna inteligencija) 2. Jovana ima 5 godina i na testu inteligencije je rešila sve zadatke za dete od 7,5 godina. IQ = 90um/60km*100 =150 (nadprosečna inteligencija - genijalnost) Nenad ima 5 godina i na testu inteligencije rešava sve zadatke za dete od 2,5 godine. IQ = 30um/60km*100 = 50 (mentalna zaostalost - umerena)

INTELIGENCIJA INDIVIDUALNE RAZLIKE

Postoje individualne razlike u pogledu intelektualnih sposobnosti 100 90 80 … 140 130 120 110 70 60 50 40 30 20 genijalnost iznad prosečna prosečna Postoje individualne razlike u pogledu intelektualnih sposobnosti Ispod prosečna blaga mentalna zaostalost UU = 8-12 godina (brinu o sopstvenoj higijeni, samostalno se hrane i oblače, govore, čitaju, pišu) umerena mentalna zaostalost UU = 5-7 godina (govore, brinu o sopstvenoj higijeni, samostalno se hrane i oblače) teška mentalna zaostalost UU = 3-5 godina (zavisne od tuđe pomoći, govore) duboka mentalna zaostalost UU = ispod 3 godine (zavisne od tuđe pomoći, komunikacija skoro nemoguća)

Prema procenama psihologa IQ velikana Mocart -165 Rembrant – 165 Džordž Vašington -140 Napoleon -145 Da Vinči - 180 Njutn – 190 Galileo - 185 Gete - 210

UTICAJ NASLEĐA I SREDINE NA RAZVOJ INTELIGENCIJE 60% NASLEĐE 40% SREDINA Istraživanja na identičnim blizancima Nasleđe određuje intelektualni potencijal, a sredina razvoj intelektualnog potencijala.

STVARALAČKO MIŠLJENJE

Stvaralačko mišljenje je ono koje dovodi do društveno vrednog i originalnog dela. Tu su svakako umetnička dela, otkrića, tehnički pronalasci i drugo. Faze stvaralačkog mišljenja: 1. PRIPREMA – podrazumeva celokupno prethodno iskustvo, ali i prikupljanje materijala za temu koju umetnik želi da obradi. 2. INKUBACIJA – period kada umetnik ne radi ništa, ali koji se završava inspiracijom 3. INSPIRACIJA – nadahnuće. Sastoji se u iznenadnom javljanju ideje. 4. PROVERAVANJE – proverava se da li rešenje funkcioniše.