Izvijanje Osnovne vrste naprezanja: Aksijalno naprezanje Smicanje

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
Advertisements

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
KRUŽNICA I KRUG VJEŽBA ZA ISPIT ZNANJA.
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
Uzemljenje elektroenergetskih uređaja i postrojenja
UVOD ■ Naučna disciplina koja se bavi izučavanjem građevinskih materijala nesumnjivo je jedna od najstarijih u oblasti tehničkih nauka. ■ Njeni izvori.
PTP – Vježba za 2. kolokvij Odabir vrste i redoslijeda operacija
INDINŽ Z – Vježba 2 Odabir vrste i redoslijeda operacija
IPR – NAFTA 2.
Stabilnost konstrukcija
Van der Valsova jednačina
Stručni studij strojarstva
OBLIKOVANJE KONSTRUKCIJA
Učenik: Marija Grofulović Mentor: Dragan Gajić
Stručni studij strojarstva
Čvrstih tela i tečnosti
Stabilnost konstrukcija
18.Основне одлике синхроних машина. Начини рада синхроног генератора
POGON SA ASINHRONIM MOTOROM
Toplotno sirenje cvrstih tela i tecnosti
Merenja u hidrotehnici
ČVRSTOĆA 16 IZVIJANJE.
Građevinski fakultet u Beogradu, školska 2017/18 godina
VODA U TLU.
Proračun u dinamičkim uslovima (odredjivanje kritičnih napona)
VREMENSKI ODZIVI SISTEMA
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
Ispitivanje proizvoda
Kontrola devijacije astronomskim opažanjima
Kako određujemo gustoću
SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
15 SAVIJANJE PRIZMATIČKIH ŠTAPOVA
PRIJENOS TOPLINE Izv. prof. dr. sc. Rajka Jurdana Šepić FIZIKA 1.
BETONSKE KONSTRUKCIJE I
Stabilnost konstrukcija
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Maturski rad O primeni izvoda i integrala u fizici
TROUGΔO.
APSORPCIJA Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
Stabilnost konstrukcija
Rezultati vežbe VII Test sa patuljastim mutantima graška
II. MEĐUDJELOVANJE TIJELA
Središte posmika.
KRETANJE TELA U SREDINI SA PRIGUŠENJEM – PROBLEM KIŠNE KAPI
BETONSKE KONSTRUKCIJE I
Dimenziona analiza i teorija sličnosti
Strujanje i zakon održanja energije
Električni otpor Električna struja.
Teorija betonskih konstrukcija 2
Polifazna kola Polifazna kola – skup električnih kola napajanih iz jednog izvora i vezanih pomoću više od dva čvora, kod kojih je svako kolo pod dejstvom.
ITERATIVNE METODE Kada je broj jednadžbi veliki u metodi pomaka onda se rješavanje jednadžbi inženjerske metode pomaka radi iterativnim postupkom. Postoji.
KOMPOZITNI MATERIJALI OJAČANI VLAKNIMA
Mehanika Fluida Strujanje neviskoznih fluida, Nerotaciono strujanje, Dvodimenzionalno strujanje, Strujna funkcija i potencijal brzina, Superpozicija.
Transformacija vodnog vala
ARHIMEDOVA PRIČA O KRUNI
UČINSKA PIN DIODA.
10. PLAN POMAKA I METODA SUPERPOZICIJE
Tehnološki proces izrade višetonskih negativa
Štapovi velike zakrivljenosti
STACIONARNO NEJEDNOLIKO TEČENJE U VODOTOCIMA
POUZDANOST TEHNIČKIH SUSTAVA
Međudjelovanje tijela
N. Zorić1*, A. Šantić1, V. Ličina1, D. Gracin1
6. AKSIJALNO OPTEREĆENJE PRIZMATIČKIH ŠTAPOVA
KRITERIJI STABILNOSTI
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
Μεταγράφημα παρουσίασης:

Izvijanje Osnovne vrste naprezanja: Aksijalno naprezanje Smicanje Uvijanje Savijanje Izvijanje 1

ŠTAPOVI OPTEREĆENI NA PRITISAK Pri projektovanju konstrukcija potrebno je osigurati njenu: čvrstoću krutost i stabilnost z Pretpostavke kod analize naprezanja i deformacije aksijalno opterećenog prizmatičnog štapa silom pritiska, prema linearnoj teoriji (teorija prvoga reda): z F materijal je homogen i izotropan veza napona i deformacije je prema Hukovom zakonu =E uslovi ravnoteže se formiraju na nedeformisanoj geometriji nosača prav štap pri opterećenju ne menja oblik, tj. uzdužna osa štapa se samo skraćuje i ostaje prava ⇒ deformacijska forma štapa je stabilna 2

Štap male vitkosti: Duktilni materijal Krti materijal Dimenzionisanje: Uslov nosivosti: Uslov deformacije: 3

prava deformacijska ravnotežna forma štapa je nestabilna. Kod vitkih štapova aksijalna sila pritiska može izazvati i savijanje IZVIJANJE štapa prava deformacijska ravnotežna forma štapa je nestabilna. Kritična sila izvijanja ⇒ sila kod koje dolazi do pojave nestabilnih deformacijskih formi. 4

IZVIJANJE PRIZMATIČNOG ŠTAPA EULEROVA KRITIČNA SILA IZVIJANJA stabilna ravnoteža nestabilna ravnoteža pojava momenta savijanja 5

Izvijanje štapa u elastičnoj oblasti gde su: Pkr - kritična sila izvijanja E – modul elastičnosti Imin – minimalni aksijalni momenat inercije l0 – dužina izvijanja Dužina izvijanja štapa zavisi od dužine štapa i od načina oslanjanja štapa. Ojler je definisao četri osnovne dužine izvijanja 6

Prema načinu učvršćenja krajeva štapa razlikujemo četiri osnovna slučaja izvijanja (a, b, c i d). 7

Kritični napon izvijanja gde je: - vitkost štapa imin –minimalni poluprečnik inercije 8

gr- granična vitkost štapa p –granica proporcionalnosti materijala Vitkost štapa, u praktičnom računanju, određujemo tako da, kod poprečnih presjeka štapa koji imaju različite momente inercije u odnosu na glavne ose, u račun uzmemo manji moment inercije jer tako dobijamo veću proračunsku vitkost: Granična vitkost gde je: gr- granična vitkost štapa p –granica proporcionalnosti materijala 9

I II III Dimenzionisanje područje: m Štapovi se proracunavaju na pritisnu čvrstocu, a izvijanje se ne uzima u obzir Ojlerova hiperbola  gr m p m kr Tetmajerova prava Kritični napon za kratke grede I II III II. područje: mgr Štapovi se proračunavaju na izvijanje pomoću Tetmajerovog izraza ili nekog drugog empirijskog izraza. III. područje: gr Štapovi se proračunavaju na izvijanje pomoću Ojlerovog obrasca 10

Koeficijenti sigurnosti Eksperimentalni obrasci za kritičan napon izvijanja Materijal m gr kr (kN/cm2) 0m mgr Čelik (JUS Č. 0370) 60 100 24 28.9-0.082 Čelik (JUS Č. 0545) 31.2 46.9-0.262 Liveno gvoždje 80 76.1 76.1-1.18+0.00522 Drvo (četinari) 4 4-0.02 Koeficijenti sigurnosti Najviše dopušteni napon koji se može desiti u gredi kontrola napona se sprovodi prema 11

dop-dopušteni napon kada nema izvijanja -postupak dop-dopušteni napon kada nema izvijanja -koeficijent izvijanja koji zavisi od vitkosti grede i koji je za razne materijale eksperimentalno određen (1) kontrola napona se sprovodi prema 12

vrednosti koeficijenta izvijanja  2 Čelik 0370 Čelik 0545 Drvo Liveno gvožđe 1,00 10 1,01 1,09 20 1,02 1,03 1,20 1,05 30 1,07 1,33 1,11 40 1,10 1,13 1,47 1,22 50 1,17 1,65 1,39 60 1,26 1,35 1,87 1,67 70 1,54 2,14 2,21 80 1,59 1,85 2,49 3,50 90 1,88 2,39 2,95 4,43 100 2,36 3,55 3,60 5,45 110 2,86 4,29 - 120 3,40 5,11 5,36 130 4,00 5,99 6,39 140 4,63 6,95 7,53 150 5,32 7,98 8,78 160 6,05 9,08 170 6,83 10,25 180 7,66 11,49 190 8,53 12,80 200 9,46 14,18 13

8.1 Odrediti kritičnu silu izvijanja grede na slici E=21 MN/cm2 gr=100 l=150 cm Profil NP I 16 Rešenje 150 I 16 Iz tablica za I 16 čitamo geometrijske karakteristike Imin=54,7 cm4 A=22,80 cm2 imin=1,55 cm Određivanje vitkosti: dužina izvijanja (Ojler): lo=2l=2150=300 cm kritična sila izvijanja je: 14

8.2 Vitki štap je vezan za nepomične oslonce. Odrediti prirast temperature T koje će izazvati izvijanje štapa Dato: l, I, A, αt Rešenje ukupno izduženje jednako nuli F l T izduženje usled temperature l=αtlT izduženje usled sile za l=100 cm d=3 cm αt=1,2510-5 1/C 15

8.2 Odrediti nosivost čeličnog stuba od 2U20 profila. Stub je statičkog sistema kao na slici. a) Određivanjem kritičnog napona izvijanja ako je koeficijent sigurnosti nizv=2,2 b) Po  postupku ako je dop=16 kN/cm2 profil štapa 2U20 600 2U16 16

Za 2 U 200 iz tablica imamo Za U 200 iz tablica imamo A=32.2 *2=64.40cm2 Wy=191*2=382 cm3 Wz=299 cm3 Iy=1910*2=3820 cm4 Iz=2240 cm4 iy=7.70 cm iz=5.89 cm Za U 200 iz tablica imamo A=32.2 cm2 Wy=191cm3 Wz=27 cm3 Iy=1910 cm4 Iz=148 cm4 iy=7.70 cm iz=2.14 cm 17

Kako dobijamo vrednosti za 2U200 1. Računamo momenat inercije za osu z za ukupno težište koje je sada na polovini profila Otporni momenat je Poluprečnik inercije je 18

Minimalni poluprečnik inercije je b)  postupak 19