17.Подела материјала према магнетним својствима.

Приликом уношења неког тела у нехомогено магнетно поље, може се на подесан начин регистровати настанак силе између унешеног узорка и датог магнетног поља. Сила која при том настаје зависи од врсте узорка. Она може бити одбојна, када настаје спонтана тежња да се узорак избаци из магнетног поља, или привлачна, када иста увлачи узорак у део простора где је поље јаче.

У погледу магнетних особина, сви материјали се деле у три групе:

1. Дијамагнетни материјали (дијамагнетици), код којих је магнетна пермеабилност[1] незнатно мања од пермеабилности вакуума односно μr<1, пошто се унутрашње магнетно поље супротставља спољашњем. Такви материјали су нпр. вода, бизмут и бакар.

2. Парамагнетни материјали (парамагнетици), код којих је магнетна пермеабилност незнатно већа од пермеабилности вакуума одн. μr>1, јер се унутрашње магнетно поље поклапа са спољашњим. Такви материјали су нпр. платина, ваздух и алуминијум. Обе ове групе материјала, које немају значајнијих примена за изградњу магнетних кола, називају се немагнетним материјалима, јер је код њих μ≈μо.

3. Феромагнетни материјали (феромагнетици), који чине групу магнетних материјала за изградњу магнетних кола, код којих је магнетна пермеабилност знатно већа од пермеабилности вакуума односно . μr»1 (од неколико хиљада до неколико стотина хиљада). Осим меког гвожђа, у ову групу спадају још и кобалт, никл и разне њихове легуре. Претпоставља се да повећању унутрашњег поља доприносе области унутар феромагнетних материјала, који се називају домени. Унутар феромагнетика домени су хаотично распоређени, због чега овакви материјали нису стални магнети. Кад се овакви материјали нађу у спољашњем магнетном пољу долази до спонтане оријентације њихових магнетних домена у смеру поља.

За прорачун магнетног кола мора се познавати зависност магнетне индукције B од јачине магнетног поља H, која је нелинеарна и вишезначна функција. Такве криве се називају криве магнећења или хистерезисне криве.

Реманентни магнетизам Br настаје због чињенице што при смањењу јачине магнетног поља до нуле, магнетна индукција неће ишчезнути (H=0, B=Br). Да би се смањила магнетна индукција до нуле треба обезбедити магнетно поље супротног смера тзв. коерицитивно поље (H=-Hk, B=0).

За магнетне материјале код којих је јако изражен реманентни магнетизам кажемо да имају већи хистерезис, због чега се могу користити као вештачки магнети. То су тзв. „магнетно тврди“ материјали. Материјали чији је хистерезис мали називају се „магнетно меки“ а користе се за израду језгара трансформатора.

На некој вредности температуре сваки феромагнетик губи своје феромагнетне особине. Домени се тада руше а феромагнетик прелази у парамагнетик. Температура на којој се губе феромагнетне особине назива се Киријева тачка.

Електромагнет је калем (соленоид) изоловане (лак) бакарне жице са језгром од меког гвожђа. Кроз калем (завојницу) протиче електрична струја која ствара електрично поље око језгра и тако га намагнетише, а дејство електромагнета нагло престаје када се прекине довод електричне струје јер се тада гвоздено језгро размагнетише.  Јачина магнетног поља може се мењати променом јачине електричне струје.

Језгро електромагнета може бити израђено у облику шипке, потковице и звона, што зависи какво својство се жели постићи и чему ће електромагнет служити. Због једноставне конструкције и особина да привлачи и држи гвоздене предмете, електромагнет има широку примену у техници.  Електромагнети се примењују за електромагнетне дизалице, у нуклеарној физици као акцелератор, за израду телефонских и радио слушалица и звучника, за израду електромотора, генератора, волтметара итд.

Електромагнетна дизалица Електромагнетна дизалица се користи у железарама и лукама за подизање и спуштање терета, у постројењима за рециклажу метала и сл. Укључењем струје електромагнет дизалице привлачи и држи гвоздене предмете. После подизања и премештања предмета на одређено место струја се искључи, услед чега престаје дејство електромагнета и он отпушта терет. Могу да преносе терете тешке више тона.

Електромагнетни релеј Помоћу релеја се може са великог растојања управљати уређајима – покренути или зауставити рад неког електромотора, машине, механизма и сл. Релеј се доста примењује у аутоматизацији.

 Електрично звонце Електрично звонце се користи за сигнализацију и позиве у електричним кућним инсталацијама. Састоји се од електромагнета са двоструким навојем. Покретна котва носи удрану полугу звонца. Потискивањем тастера струја пролази кроз намотаје магнета и ствара контакт на котви.  Користи електромагнетни релеј са којим је у електричном колу редно повезан и тастер са батом.

https://www.youtube.com/watch?v=HTJLywUXMRE