Природна радиоактивност

Παρουσίαση με θέμα: "Природна радиоактивност"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Природна радиоактивност

2 Becquerel, Antoine Henri
Откриће радиоактивности Француски физичар Анри Бекерел је године открио непознато зрачење из уранових соли. Becquerel, Antoine Henri ( )

3 Чувена Марија Кири Склодовска је заједно са својим мужем Пјером Киријем открила два нова елемента: полонијум и радијум који су зрачили знатно јаче од урана. Полонијум је добио име у част Пољске, земље у којој се Марија Кири родила, а назив радијум потиче од латинске речи radijare што значи зрачити. Curie, Marie ( ) Curie, Pierre ( )

4 радиоактивни елементи.
Марија Кири је предложила да се елементи који емитују Бекерелово зрачење назову радиоактивни елементи. Тако су и зраци које емитују радиоактивни елементи добили име радиоактивни зраци. Појава да неки елементи спонтано отпуштају невидљиво зрачење зове се природна радиоактивност.

5 Да би се утврдила природа радиоактивних зрака, ставља се нека радиоактивна супстанција у оловно кућиште дебелих зидова са малим отвором. На излазу из кућишта поставе се две металне плоче наелектрисане супротним врстама наелектрисања тако да између њих влада јако електрично поље. радиоактивни извор

6 Поставља се и неки уређај који може да забележи присуство зрачења
Поставља се и неки уређај који може да забележи присуство зрачења. Такви уређаји се називају детектори. Један од примера детектора је фотоплоча, коју најпре изложимо зрачењу, па је онда развијемо и региструјемо трагове зрачења. фотоплоча

7 Може се утврдити да се радиоактивно зрачење, које емитује радиоактивна супстанција, поделило на три дела.

8 Према негативно наелектрисаној плочи скренули су позитивно наелектрисани зраци, названи α (алфа)-зраци. Према позитивно наелектрисаној плочи скренули су негативно наелектрисани зраци, названи β (бета)-зраци. Зраци који нису скренули названи су γ (гама)-зраци и, било је очигледно, нису наелектрисани.

9 + Даљим испитивањем утврђено је следеће:
α-зраци су језгра атома хелијума, тј. садрже два протона и два неутрона. Зато се они понекад зову α-честице. Њихово позитивно наелектрисање потиче од наелектрисања два протона. + β-зраци су брзи електрони и зову се β-честице. γ-зраци су електромагнетни таласи, као и светлосни, али много мање таласне ду жине, чак и од ултраљубичастих зрака. Невидљиви су и врло су продорни.

10 α-зраци не могу проћи ни кроз лист хартије
γ-зраци могу проћи кроз бетонски зид дебљине једног метра, али не могу проћи кроз оловни зид исте дебљине. α-зраци не могу проћи ни кроз лист хартије β-зраци могу проћи кроз тањи лист алуминијума или кроз тању стаклену плочу. Сви ови зраци при проласку кроз човеково тело могу изазивати веома штетне биохемијске реакције.

11 α – распад се може представити симболички:
Радиоактивни елементи који емитују алфа зрачење претварају се у нове елементе са атомском масом мањом за четири, а редним бројем мењим за два. α – распад се може представити симболички: Као пример можемо узети распад урановог изотопа 92U238, после чега настаје торијум:

12 Дакле, β – распад се може представити симболички:
Код β-распада у језгру се прво неутрон трансформише у протон, електрон и једну честицу која се зове антинеутрино. Протон остаје у језгру, а електрон и антинеутрино се емитују из језгра. Дакле, β – распад се може представити симболички:

13 Или настајање језгра никла од језгра кобалта:
Као пример за бета распад можемо узети трансформацију језгра атома торијума у језгро атома изотопа протоактинијума: Или настајање језгра никла од језгра кобалта:

14 γ – распад Гама зрачење, по правилу, није самостални облик радиоактивности. Оно обично прати алфа или бета распад. Атомска језгра настала алфа или бета распадом су у побуђеном стању, па преласком у основно стање емитују гама зрачење. Језгра не мењају ни редни ни масени број већ прелазе из енергијски вишег у енергијски ниже стање.

15 И на крају, ево неколико важних особина радиоактивног распада:
Радиоактивни распад је спонтани процес, на њега се не може утицати, односно, он се не може ни убрзати ни успорити. Последица распада је да тежи атоми прелазе у лакше, при чему настају радиоактивни зраци. При радиоактивном распаду трансформише се једна врста језгара (нестабилна) у друга (која могу бити нестабилна или стабилна), а ослобађа енергија радиоактивног распада. При сваком распаду један радиоактивни атом пређе у свог потомка тако да се број радиоактивних атома дате врсте у току времена смањује, па се смањује и интензитет зрачења атома те врсте.