ДИЗАЛИЦЕ

Под појмом дизалице подразумевају се покретни и непокретни уређаји на ручни и моторни погон. Намењени су за дизање и спуштање висећег терета,са или без његовог преношења,који ради помоћу челичног ужета или ланца за добош,а подесени су са рад куком,грабилицом или другим захватним носећим средством.

Дизалице припадају великој породици транспортних уређаја који по својој конструкцији, намени, извођењу, месту на коме се користе и техничким карактеристикама могу да буду врло различити. Подела дизалица: према начину рада, правцу дејства, положају, броју покрета, месту употребе итд.

Дизалице се због своје разноврсне конструкције данас користе свугде где може да се замени људски рад, а њихов циљ је ослобађања радника сувишног физичког напрезања приликом подизања и преношења разних врста терета. Не може се замислити савремена производња ,у било којој индустријској области без примене дизалица.

При пројектовању и експлоатацији дизалица потребно је осебно поклонити пажњу повећању њихове безбедности и њиховом прилагођавању захтевима заштите на раду у радним условима. Мора се спроводити контрола правилног коришћења дизалице,њиховог стања,а морају се и усавршавати норме и прописи прорачуна и пројектовања дизалица.

Врло је велико поље и различити су услови рада дизалица. Могу бити: Дизалице спадају у транспортне уређаје прекидног транспорта у хоризонталној вертикалној равни. Врло је велико поље и различити су услови рада дизалица. Могу бити: мосне, порталне,полупортално,претоварни мостови, каблкранови, конзолне дизалице (радионичке,стубне,аутомобилске,гусеничке,половне и железничке).

Портална дизалица

КЛАСИФИКАЦИЈА ДИЗАЛИЦА У ПОГОНСКЕ КЛАСЕ КЛАСИФИКАЦИЈА ДИЗАЛИЦА У ПОГОНСКЕ КЛАСЕ Ради што бољег прилагођавања конструкције и погона дизалице режиму рада, дизалице се сврставају у четири погонске класе: прва погонске класа (лаки режим), друга погонска класа (средњи режим) трећа погонска класа (тешки режим) четврта погонска класа (врло тешки режим).

Под погонском класом дизалице подразумева се ознака категорије дизалице с обзиром на тежину услова у којима дизалица претежно ради ако је тежина услова рада изражена бројчаним вредностима одређених параметара.

Погонска класа може да се односи на дизалицу у целини или на поједине њене делове: за главно и помоћно дизање, за кретање дизалице и мачке , за окретање и друге помоћне операције.

Дизалице се сврставају у погонске класе на основу бројчане вредности појединих параметара: n- број радних циклуса на сат, Qn - називни терет , Qs - просечни транспортни терет , qr - релативно оптерећење, Ts- стварно радно оптерећење , Tt - Теоријско радно време , Tg- Годишње стварно радно време , Vt -Теоријски век трајања

Бројчане вредности појединих параметара срачунавају се на основу потребних података према одговарајућим обрасцима и према њима бирамо погонску класу.

ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ДИЗАЛИЦА ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ДИЗАЛИЦА Номинална (називна) носивост (Qn) Висина дизања (H) је вертикално растојање од пода до најниже тачке куке у њеном највишем положају, Радне брзине су брзине праволинијског кретања погона дизалице при раду са номиналним оптерећењем при потуно укљученом мотору и стационарном стању . Овде се разликују : брзина дизања ( Vd ) брзина вожње витла ( Vк ) брзина вожње моста (Vm). Распон је растојање између шина на стазама дизалице.

Врсте оптерећења дизалица Главна оптерећења су она која делују у стању мировања дизалице (погонски терет и сопствена тежина дизалице). Погонски терет је збир номиналне носивости (Qn) и сопствене тежине (Qe) елемената за ношење и хватање терета: Fq = Qn+Qe Ако је сопствена тежина дизалице већа од 5% од претпостављене, врши се поновно прерачунавање (због ојачавања дизалице).

Допунска оптерећења настају у току рада дизалица. Допунска вертикална оптерећења јављају се услед осцилације приликом захватања предмета, као последица еластичности материјала и конструкције. Присутна су при подизању и спуштању терета због силе инерције, успорења и убрзања, удара точкова на саставима шина и друго. Овакви удари ако их има не могу се израчунати. Допунска оптерећења се добијају када се главно оптерећење помножи са коефицијентом Ψ = 1,3.

МОСНЕ ДИЗАЛИЦЕ Мосне дизалице су најзачајније од свих дизалица. Мосне дизалице користе се при манипулацији најразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторијама, енергетским објектима, ваљаоницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже и слично.

Мосне дизалице имају три врсте кретања: дизање или спуштање терета, кретање мачке кретање моста

Мосна дизалица

Мосна дизалица састоји се од две греде са два главна носача, односно моста или колица, односно мачке на којој је смештен механизам за дизање терета и покретање мачке. На носачу се налазе шине стандардног профила по којима се креће дизалица. Ови носачи су прорачуном димензионисани да приме и издрже терет који дижу, односно носе, сва вертикална и хоризонтална оптерећења за која су предвиђена. Подужни носач сва оптерећења предаје попречном носачу, а ови точкови који се налазе у чеоним носачима који опет оптерећује предају шинама по којима се крећу, односно кранској стази и поду.

На једној страни подужног носача налази се лим, који служи као стаза за дизаличара и који се мора заштитити оргадом по целом распону. Други носач се користи да би се по њему поставили водови. На подужном носачу се налази механизам за кретање моста дизалице. Подужни носач служи за постављање кабине у којој се налази дизаличар. Кабина је прикачена одоздо било на једном или на другом крају носача. Брзина моста дизалице нија већа од 30 м/мин. Понекад је кабина покретна, веже се за мачку и креће се заједно са њом. Овако покретна кабина има недостатак што, крећући се, може се наћи директно изнад пећи са отровним гасом у ливницама или топионицама, што представља посебну опасност.

Погон за покретање моста може се остварити са спороходним или брзоходним трансмисионим вратилима, при чему се добија погон од једног електромотора или са посебним погоном на погонске точкове мотора. Коришћење начина погона зависи углавном од оптерећења и распона дизалице.

Број точкова дизалице зависи од оптерећења и бира се према дозвољеном притиску између њих и шина. Најчешће се мосне дизалице изводе са четри точка и то по два са сваке стране, од којих је погонски само по један са сваке стране моста. Точкови се крећу по шинама, а спадање са њих спречавају ободи.

На горњем појасу главних носача постављене су шине по којима се креће мачка. На мачки се смешта и механизам за дизање терета. Покретање мачке врши се електромотором. Између њега и редукотра поставља се спојница, која се уједно користи као кочница.

Погон дизања састоји се од електромотора, који је преко електричне спојнице повезан са редуктором. На излазном вратилу редуктора налази се звучник који предаје обртање зупчанику везаном за тло добоша. Добош се окреће око осовине која је непомична и која је учвршћена на крајевима за ослонце. Погон се може преносити на вратило које је причвршћено за добош, па се заједно са њим окреће

А- мост B- колица a- главна решетка b-спољна вертикална решетка c- хоризонтална решетка d- бочни носачи e- точкови f- шине g- кабина за управљање h- мотор

Главни делови дизалице мост, односно носећа конструкција дизалице покретно електрично витло (колица) са куком и доњом котурачом механизам за кретање дизалице кабина руководиоца дизалице електрични напојни водови (за дизалицу и витло са припадајућом електроопремом

Мост дизалице састоји се из два главна и два чеона носача. Носачи се данас израђују од лимова заваривањем и сандучастог су пресека. Дуж једног носача налази се пешачка стаза на којој је смештен погонски механизам дизалице.

На котур витла смештен је механизам за дизање и механизам за кретање витла. Механизам за дизање класичне изведбе састоји се из електромотора, електричне спојнице (која везује електромотор и редуктор), двопапучне кочнице са електрохидрауличним подизачем, редуктора, добоша за намотавање ужади и доње котураче са куком.

Механизам за дизање

Централни погон колица 1- мотор 2- редуктор 3- точак 4- спојница 5– вратило

Зависно о потребној носивости, могућности уградње и распону користе се једногредне, двогредне или висеће мосне дизалице. Сва кретања на дизалицу могу бити на електомоторни погон ( једнобрзинске или вишебрзинске), на ручни ланчани или пнеуматски погон. Дизалицом се може управљати путем независног управљачког уређаја који виси са дизалице или бежичним путем помоћу радио даљинског управљача. Уградњом фреквентних претварача могуће је остварити фину регулацију брзине погона. Тиме се уклањају удари приликом покретања, смањује трошење кочница па погон постаје знатно тиши.

Једногредне мосне дизалице Једногредне мосне дизалице користе се при манипулацији најразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторима, енергетским објектима, ваљаоницама, ливницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже опреме и слично. Једногредне мосне дизалице израђују се од носивости (Q) 500 kg do 20 t и распона(L) до 25m. Њихова предност је у великом искоришћавању површина хала, јер за мосну дизалицу није потребан простор као када би се применио неки други уређај који се креће по поду.

Двогредне мосне дизалице Двогредне мосне дизалице користе се при манипулацији наразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторима, енергетским објектима, ваљаоницама, ливницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже. Двогредне мосне дизалице израђују се од носивости (Q) 1t до 50t и распонима (L) до 30m. Њихова предност је као и код једногредних мосних дизалица у великом искоришћавању површина хала.

Висећа мосна дизалица Висеће мосне дизалице као и једногредне и двогредне мосне дизалице уграђују се у просторе где је потребно баратати великом количином материјала са великом појединачном масом. Уградњом мосне дизалице простор на поду остаје слободан за основну делатност фабрике и нису потребни широки транспортни путеви као код коришћења виљушкара за премештање материјала.

Погон мосних дизалица Мосне дизалице се граде са ручним или моторним погоном и имају три врсте кретања: кретање моста кретање мачке дизање и спуштање терета

Погонски механизам за кретање моста може се извести као централни или одвојени погон

Централни погон - погон помоћу брзоходног вратила (сл. 28 Централни погон - погон помоћу брзоходног вратила (сл. 28.) се остварује тако што се на средини носача налази електромотор , а лево и десно до њега вратила која су преко спојнице спојена са редуктором, па се преко једног или више парова цилиндричних зупчаника погон преноси на погонске точкове. Предност овог погона је што су вратила мањег пречника.

1. електромотор 2. вратила 3. спојница 4. редуктор 5. погонски точкови

Централни погон – погон помоћу спороходног вратила се разликује од погона са брзоходним вратилом, по томе што се код спороходног вратила одмах редукује број обртаја електромотора, али је због тога већи обртни моменат. Вратило се прави из више комада (најчешће цеви) како би се смањила маса вратила.

Одвојени погон – погон помоћу електро осовине се остварује тако што уместо једног погона, постоје два потпуно независна погона за покретање леве и десне стране, где један погон покреће леву, а други погон десну страну вратила. Како не би дошло до неједнаког кретања крајева вратила, укључивање оба погона мора бити истовремено тј. Један електропрекидач служи за истовремено пуштање оба погона. Овакви погони се користе код дизалица великих распона и великих носивости (порталне дизалице). Недостатак оваквог решења је већа цена, због два независна погона

Погон кретања колица мачке врши се по шинама које су постављене на главном носачу моста, она се састоји из рама, који се израђује од челичних профила, механизма за покретање мачке и точкова. На мачки се смешта и механизам за дизање терета. Покретање мачке врши се електромотором (1). Између њега и редуктора (2) поставља се спојница (4), која се уједно користи и као кочница. Пренос снаге из редуктора најчешће се врши на два потонска точка мачке (3), који су по конструкцији исти као и точкови дизалице. На раму мачке поставља се и механизам за дизање терета и он се креће дуж главних носача заједно са њом. Погон дизања састоји се од електромотора, који је преко електричне спојнице повезан са редуктором. На излазном вратилу (5) редуктора налази се зупчаник који предаје обртање зупчанику везаном за тело добоша. У овом случају, добош се окреће око осовине која је непомична и која је учвршћена на крајевима за ослонце. Од испадања осовина је осигурана плочицама са завртњима.

1. Електромотор 2. Редуктор 3. Погонски точак мачке 4. Спојница Излазно вратило

Погон дизања терета је најважнији погон који је заступљен на свакој дизалици и он се састоји од електромотора (1), електричне спојнице (2), кочнице (7), улазног вратила редуктора (3), добоша (4), челичног ужета (5) и доње котураче са куком(6).

Електромотор Електрична спојница Улазно вратило редуктора Добош Челично уже Доња котурача са куком Кочница

Уређаји за вешање терета Ова средства су многобројна и прилагођена су врсти и облику терета. Средства за вешање терета морају имати следећа својства: 1. брзо закачивање, окачивање, захватање и скидање терета, 2. осигурање терета од лома и оштећења терета 3. мала соптвена тежина 4. потпуна сигурност средстава за вешање терета од лома

Сва средства за вешање терета морају да буду израђена од квалитетног материјала, снабдевена уверењем о њиховом испитивању, а морају и да имају трајну ознаку њихове носивости. Ако се дизалица користи за транспорт различитих врста материјала онда она мора бити снабдевена универзалним средством за ношење, а терет се о то средство окачиње помоћним носећим средством.

У уређаје за вешање терета спадају куке, грабилице, клешта, платформе, траверзе, узенгије и електромагнет и они морају бити тако конструисани да спрече испадање олабављеног ужета из жлеба ужнице.

Кука Кука је универзално и најраспрострањеније средство за вешање терета. Куке се израђују поступком ковања или пресовања од квалитетног челика. Ливење је забрањено због нехомогености у материјалу. Куке се могу радити и састављањем лимова (ламела) и њиховим закивањем. Куке за вешање терета се израђују према одговарајућим стандардима и бирају се према терету који се подиже. За једнакокраке куке важи SRPS MD 140, a за двостране куке SRPS MD1 145. Свака кука на дизалици мора имати доказ о квалитету који даје произвођач. Неке куке, код којих постоји могућност испадања терета, опремају се такозваним заптивачима. Ти заптивачи имају задатак да спрече испадање терета.

На свакој куки мора да буде утиснута ознака носивости, а мора постојати и атест за куку. Иситивање куку се врши теретом увећаним за 25% од номиналног трајања од 10 минута.

Платформе, траверзе и клешта За везивање и вешање комадастих терата употребљавају се теретне платформе, разна клешта и хватачи, носеће греде, траверзе и сл. Ова средства треба да омогуће лако и брзо вешање и скидање терета. Ова средства треба да имају малу сопствену тежину.

Грабилице Грабилице представљају средства која се користе за пренос велике количине растреситих материјала. Грабилице су транспортне посуде које имају велику сопствену тежину због чега се самостално пуне, али се због тога смањује корисна носивост дизалице. То представља велики недостатак грабилица, па се због тога приликом примене грабилица мора водити рачуна о њеној сопственој тежини и она се мора узети у обзир приликом одређивања носивости дизалице. Грабилице морају имати уређај за затварање и отварање чељусти. Код грабилице је утиснута запремина грабилице. Према начину како се чељусти грабилице отварају и затварају деле се на: грабилице са једним и два ужета, моторне и специјалне.

Узенгије – стремен Код подизања веома великих терета не користе се куке него узенгије. На узенгији се мора налазити утиснута ознака носивости. При коришћењу узенгија и њиховом везивању за носеће уже морају бити испуњени сви услови у погледу сигурности. Употребљавају се две врсте узенгија: 1. коване узенгије 2. зглобне узенгије

Електромагнет Електомагнет се користи за подизање и премештање материјала са магнетним особинама(лимови, профили, струготина и др.). Предност коришћења електромагнета је та што се при раду са њима не троши време на везивање и одвезивање терета. Код подизања терета магнетом, не троши се време на манипулацију. Електромагнет има велику сопствену тежину, а приликом нестанка струје у електромагнету терет се откачиње, што представља велики недостатак. Због тога се зона дизалице са електро магнетом мора оградити због заштите лица у околини дизалице. Да би се спречило падање терета услед прекида електричне енергије, примењује се аутоматско укључивање уређаја за снабдевање електромагнета.

Ужад Постоје две врсте ужади: ужад од биљних влакана и челична ужад. Ужад од биљних влакана имају слабе механичке особине па се користе само као помоћна ужад, а не смеју се користити ни као теретна ни као радна ужад. Смеју да се користе само за учвршћивање терета.

Челична ужад имају велику примену код мосних дизалица Челична ужад имају велику примену код мосних дизалица. Користе се за ношење или везивање терета, вучу или затезање уређаја дизалица или делова дизалица. Челична ужад представљају један од најодговорнијих елемената на дизалици па због тога је потребно да се њиховом избору, коришћењу и одржавању посвети велика пажња како би се избегле све последице које могу да проузрокују велике материјалне штете и угрозе животе људи.

Ланци Ланци за ношење и везивање терета који се стално употребљавају на мосним дизалицама, морају задовољити одредбе одговарајућих стандарда. Највише се примењују чланкасти и зглобни ланци. Чланкасти ланци се деле у две групе: - чланкасти ланци са кратким карикама - чланкасти ланци са дугим карикама

Зглобни ланци израђују се од ламела и користе се за мосне дизалице које транспортују терете велике носивости јер су прилично сигурни. Предност зглобних ланаца у односу на чланкасте је та што имају већу сигурност и већу савитљивост. Недостатак им је тај што могу да раде само у једној равни.