Opšta metodologija uvod

ŠTA JE PREDMET METODOLOGIJE? Predmet metodologije je primena ispravnih oblika mišljenja u saznajnoj praksi (naučnoj i nenaučnoj).

ŠTA ZNAČI REČ METODA? Etimološki gledano, reč "metoda" je reč grčkog porekla (μέθοδος), i ona doslovno označava put. U prenesenom značenju, ona znači put da se nešto uradi, pa prema tome, način ili sredstvo u najširem smislu te reči.

ŠTA JE METODA? Svaki način, ili svako sredstvo vezani su za neki cilj. Način je uvek način da se stigne do izvesnog cilja, a sredstvo je sredstvo da se postigne neki cilj.

U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST METODE KAO SREDSTVA DA SE POSTIGNE CILJ U ODNOSU NA SVA DRUGA SREDSTVA? Metoda, međutim, nije bilo koje sredstvo, već promišljeno, jezički formulisano (drugima razumljivo i društveno razumljivo) i u praksi provereno i razrađeno sredstvo da se postigne neki cilj. Metoda, prema tome, nije neki slučajni, već uvek namerni, voljni postupak.

U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST METODE KAO SREDSTVA DA SE POSTIGNE CILJ U ODNOSU NA SVA DRUGA SREDSTVA? Ona nije nesvesni, već svesni postupak. Metoda, zato, uvek podrazumeva neki planski i kontrolisani postupak, ili drugačije rečeno, proceduru. Postoje različite metode. Postoji metoda prerade drveta, metoda proizvodnje ulja iz maslina (ceđenje na hladno), postoje vaspitne metode (metoda kazne i nagrade, metoda ličnog primera itd.).

U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST NAUČNE METODE U ODNOSU NA SVE DRUGE METODE? Naučna metoda je metoda istraživanja stvarnosti. Cilj primene naučne metode je sticanje saznanja ili saznavanje istine.

ŠTA JE METODOLOGIJA? Metodologija je filozofska disciplina koja se bavi naučnom metodom uopšte, kao i metodama pojedinih nauka. Metodologija se bavi načinima na koje se dolazi do znanja (stiče znanje), proverava znanje, kao i načinima na koje se znanje izlaže.

ŠTA JE METODOLOGIJA? Jednom reči, metodologija je filozofska disciplina koja se bavi naučnim istraživanjem. Druga definicija metodologije kaže da je metodologija filozofska disciplina koja se bavi ispitivanjem primene ispravnih oblika mišljenja u saznajnoj uopšte, i naučnoj praksi posebno.

ŠTA JE EPISTEMOLOGIJA? Epistemologija je filozofska disciplina koja se bavi pitanjem porekla, prirode, strukture i funkcionisanja naučnog znanja. Metodologija i epistemologija nalaze se u tesnoj vezi jer pitanje sticanja, proveravanja i izlaganja znanja stoji u tesnoj vezi sa pitanjem porekla, prirode, strukture i funkcionisanja naučnog znanja.

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE Metodologija naučnog istraživanja može se podeliti u sledeće metodološke oblasti: Opšta metodologija (deo logike koji se bavi metodama saznanja – “sadržajna logika”) Posebne metodologije – metodologije posebnih naučnih oblasti (metodologija društvenih nauka) Osnovne metodologije – metodologije pojedinačnih nauka (sociološka metoda)

OPŠTA METODOLOGIJA Induktivna i Deduktivna. U logici postoje 2 osnovne metode zaključivanja i dokazivanja – Induktivna i Deduktivna.

INDUKTIVNA METODA Dosledno i sistematsko postupanje u primeni induktivnih zaključaka s ciljem da se otkrije ili dokaže istina.

INDUKTIVNA METODA Induktivna metoda se ne može svesti samo na skup induktivnih zaključaka. S1 je P S2 je P S3 je P .......... Sn je P S1, S2, S3, ....Sn su NEKI S Svi S su P

POMOĆNE INDUKTIVNE METODE Induktivna metoda podrazumeva PRIMENU (NEPOTPUNIH) induktivnih zaključaka... SKUP ILI NIZ I.Z. – KOJI MORA POČETI SA NEKIM POČETNIM PREMISAMA - NE MOŽE SE PRODUŽAVATI BESKONAČNO. KAKO SU DOBIJENE POČETNE PREMISE – KOJE MORAJU BITI ISTINITE?

KAKO SU DOBIJENE POČETNE PREMISE? Potrebno je da same premise budu istinite. Zato su nam potrebni načini da dodjemo do samih premisa. To su takozvane pomoćne induktivne metode - posmatranje, brojanje, eksperiment i merenje. Objašnjenje induktivne metode mora da uključi i objašnjenje pomoćnih metoda indukcije. Tako se prikupljaju načne činjenice (factum) – pojedinačne čulima dostupne datosti.

POMOĆNE INDUKTIVNE METODE Broj slučajeva nije presudan već način kako ih odaberemo. - Reprezentativnost – - Osnovni skup (Skup o kome zaključujemo na osnovu dela tog skupa) - Uzorak (deo na osnovu koga zaključujemo) - Generalizujućom indukcijom izvedena konkluzija je verovatnija, što je uzorak na osnovu koga zaključujemo reprezentativniji.

1. POSMATRANJE - šta je posmatranje? Kad kažemo da neko nešto posmatra, želimo reći da on, nemešajući se u neko zbivanje, usmerava svoju pažnju na to zbivanje s ciljem da tačno opazi šta se zbiva. S ovim uobičajenim značenjem posmatranja u osnovi se slaže i ono koje taj termin ima u logici. Posmatranjem smatramo takav metodički postupak kojim usmeravamo pažnju u određenom smeru, s ciljem, da opazimo neko zbivanje onakvo kakvo jest, pri tome ga ne menjajući.

1. POSMATRANJE - Elementi posmatranja U svakom posmatranju možemo razlikovati ono što posmatramo (predmet posmatranja), ono radi čega posmatramo (svrhu ili cilj posmatranja) i ono što posmatranjem postižemo (rezultat posmatranja). - Predmet posmatranja može biti pojedinačna stvar ili skup srodnih ili međusobno povezanih stvari. Cilj posmatranja obično je otkrivanje ili bliže upoznavanje nekih odlika ili svojstava onoga što posmatramo, a rezultat posmatranja je skup svih onih posmatranjem dobijenih opažanja, koja su relevantna za postizanje postavljenog cilja. - Naučno posmatranje kao metod mora imati jasno određen: predmet posmatranja. cilj posmatranja. plan posmatranja. Posmatranje treba da bude nepristrasno ili objektivno. - egzaktno o precizno.

2 . EKSPERIMENT Posmatranje i eksperiment imaju isti osnovni cilj: opažanje stvari, pojava ili zbivanja, s ciljem da se prikupi materijal za zaključivanje i dokazivanje. Bitna je razlika između posmatranja i eksperimenta u tome što posmatrač samo nastoji da se postavi u poziciju koja će mu omogućiti da bolje vidi nešto što se zbiva bez njegovog sudelovanja, dok se eksperimentator aktivno meša u zbivanje koje posmatra, i to tako da sam izaziva ili modifikuje pojave koje ga zanimaju i koje želi da prouči.

2 . EKSPERIMENT - Prednosti i granice - Eksperiment ima više prednosti nad posmatranjem. 1. Budući da eksperimentom sami izazivamo pojave koje želimo proučavati, možemo vrlo često izazivati pojave koje se u prirodi dešavjau vrlo retko. 2. Eksperimentom možemo menjati uslove u kojima nastupaju pojave, pa tako možemo na prikladan način modifikovati i pojave koje nas zanimaju. 3. Eksperimentom možemo izazivati i pojave koje se u prirodi ne događaju, a čije nam proučavanje omogućuje da otkrijemo zakonitosti koje važe i za pojave koje se bez našeg sudelovanja odvijaju. posmatranje ima uglavnom samo jednu prednost nad eksperimentom, ali ona nije beznačajna: posmatranje je moguće i tamo gde je eksperiment nemoguć ili nedopustiv.

3. BROJANJE Brojanje je metodički postupak kojim se utvrđuje broj članova ili elemenata nekog skupa ili klase. Brojanje je moguće samo tamo gde imamo posla sa skupovima u ovom ili onom pogledu sličnih predmeta koji su različiti, a ipak u nečemu slični.

3. BROJANJE Rezultat je brojanja utvrđivanje broja članova klase, odnosno elemenata skupa. U ovom rezultatu izbrisane su kvalitativne razlike među predmetima koji čine neki skup, ostao je samo njihov broj. O jednom skupu ne znamo mnogo ako znamo samo broj predmeta koji ga čine. Ali je poznavanje broja predmeta često važan sastavni deo znanja o skupovima.

4. Merenje Brojevi služe samo za izražavanje rezultata brojanja. Merenje je metodički postupak kojim se uz pomoć nekog pribora utvrđuje brojčana vrednost nekog ekstenzivnog svojstva. Pretpostavke merenja Svojstva koja možemo meriti i brojčano izraziti nazivamo ekstenzivnim svojstvima ili kvantitetima. Svojstva koja se ne mogu meriti i brojčano izraziti nazivamo naprotiv intenzivnim svojstvima ili kvalitetima.

4. Merenje ZNAČAJ MERENJA Kao što nema merenja bez ekstenzivnih svojstava, nema merenja ni bez jedinice merenja. Merenje takođe zahteva pribor ili instrument pomoću kojeg možemo ustanoviti koliko jedinica ili delova jedinica nekog svojstva pripada određenom predmetu. ZNAČAJ MERENJA Značaj je merenja pre svega baš u tome što je to metoda kojom možemo precizno utvrditi brojčanu vrednost ekstenzivnih svojstava predmeta. Za razliku od procenjivanja odoka, koje je često vrlo subjektivno, merenje instrumentima može da bude objektivno.

6. STATISTIKA Brojanjem i merenjem dobijeni brojčani podaci često su još uvek suviše sirov materijal za zaključke. Metoda za sređivanje i obradu brojčanih podataka o masovnim pojavama ima mnogo, a problema i teškoća u vezi s tim metodama još više. Zato se i razvila statistika Statistika je nauka koja se bavi proučavanjem metoda za istraživanje masovnih pojava pomoću brojčanih izračunavanja.

6. Osnovne statističke metode Srednja vrednost – aritmetička sredina - devijacija Srednja vrednost je broj koji označava prosek. Ako nađemo srednji broj, on će uopšteno karakterisati neke podatke, ali će se u njemu izgubiti sve one razlike koje mogu postojati. Izračunata srednja vrednost naziva se aritmetička sredina * srednja ocena Devijacija – odstupanje od srednje vrednosti, odnosno koliko elementi nekog skupa odstupaju od prosečne vrednosti skupa.

7. Medijan(a) Srednja vrednost se može tretirati i kao onaj broj koji odgovara srednjoj vrednosti. Medijana konačnog niza brojeva se može naći tako što se brojevi poređaju po veličini, i uzme se srednji član niza. Ukoliko postoji paran broj članova niza, medijana nije jedinstvena, pa se često uzima aritmetička sredina dve vrednosti koje su kandidati za medijanu. Za niz brojeva 1, 3, 8, 9, 10, aritmetička sredina je (1+3+8+9+10)/5 = 6.2, a medijana je 8. Za niz brojeva 1, 3, 5, 8, 9, 10, aritmetička sredina je (1+3+5+8+9+10)/6 = 6, a medijana je (5+8)/2 = 6.5

7. Mod Ukoliko je slučaj da se određene vrednosti ponavljaju dok su druge međusobno različite, reći ćemo da je takav broj koji se ponavlja i označava ono ''najčešće'' – mod. (Mod je vrednost koja se u uzorku ili grupi podataka pojavljuje najčešće.) Npr. ako su ocene koje su na kontrolnom zadatku dobili učenici sledeće 1, 2, 3, 3, 3, 4, 4, 5, 5 ocena 3 je mod jer se pojavljuje najčešće.

8. Važnost razlikovanja aritmetičke sredine, medijana i moda Razlikovanje je važno da bismo uvideli sva tri smisla reči ''srednja vrednost''. Raspon varijacije - Razlika između najveće i najmanje brojčane vrednosti u grupi naziva se raspon varijacije. .....