PROTEINI.

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
Αμινοξέα- Πεπτίδια- Πρωτεϊνες
Advertisements

Εισαγωγή στη Βιοπληροφορική
ΠΡΩΤΟΒΑΘΜΙΑ ΕΚΠΑΙΔΕΥΣΗ «ΔΙΔΑΚΤΙΚΗ ΜΕΘΟΔΟΛΟΓΙΑ ΣΤΟ ΠΟΔΟΣΦΑΙΡΟ»
ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥΚΕΦ.2.Ζ: ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ (α) ΕΡΩΤΗΣΕΙΣ ΚΑΤΑΝΟΗΣΗΣ ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ είναι διαλύματα συζυγών ζευγών ΗΑ, Α - (ή Β, ΗΒ + ) που διατηρούν.
1 ΒΙΟΧΗΜΕΙΑ ΤΟΥ ΜΕΤΑΒΟΛΙΣΜΟΥ ΑΣΚΗΣΗ ΠΡΑΞΗΣ 10η ΕΙΣΑΓΩΓΗ ΣΤΙΣ ΠΡΩΤΕΪΝΕΣ.
شیمی آلی 3.
ΠΡΩΤΕΪΝΕΣ - ΕΝΖΥΜΑ. Θέματα Διάλεξης Δομή, αριθμός και διαχωρισμός των αμινοξέων Ένωση αμινοξέων με τον πεπτιδικό δεσμό για τη δημιουργία πρωτεΐνης Λειτουργίες.
Στοιχεία από τη θεωρία απαραίτητα για την επίλυση ασκήσεων
ΕΝΔΟΚΥΤΤΑΡΙΑ ΟΡΓΑΝΙΔΙΑ
Φωτογραφία από λίμνη – αλυκή (NaCl)
ΟΡΓΑΝΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ Για τη Β Λυκείου.
RCCH<ROH<C6H5OH<RCOOH
Οργανική Χημεία (Ε) Ενότητα 9: Αμινοξέα – Πεπτίδια – Πρωτεΐνες
3ο ΓΕΛ ΠΟΛΙΧΝΗΣ ΓΡΑΦΗ ΜΟΡΙΑΚΩΝ ΤΥΠΩΝ x + y A B -
ΚΕΦΑΛΑΙΟ 3 Βιοσύνθεση Αμινοξέων
HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
STEROIDI.
Aromatični ugljovodonici
PROTEINI Široko zastopani v živih celicah
Trường THPT Quang Trung
ΑμινοξΕα- ΠεπτΙδια- ΠρωτεϊνεΣ
ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA
מצגת " חומצות אמיניות" ערכה : מרגולין אירנה..
LIPIDI.
Welcome.
LIPIDI.
AMINO KISELINE.
NASLOV TEME: OPTICKE OSOBINE KRIVIH DRUGOG REDA
Mjerenje tlaka Prof. dr. Zoran Valić Katedra za fiziologiju
PROTEINI MLEKA dr Vera Katić, redovni profesor
ANTITELA- IMUNOGLOBULINI
Čvrstih tela i tečnosti
ANABOLIZAM.
פחמימות - סוכרים כתבו ידידה גוטליב אורית מולוידזון
ALKENI Nezasićeni ugljovodonici Sadrže dvostruku vezu
Διαταραχές της ήβης- Σπάνια σύνδρομα και εγκυμοσύνη
بنام خدا اسید های آمینه و پروتئین ها
VREMENSKI ODZIVI SISTEMA
פחמימות לטוב ולרע הכתוב בכחול לא להוראה לתלמידים
Direktna kontrola momenta DTC (Direct Torque Control)
Ιατρική Σχολή Πανεπιστημίου Ιωαννίνων
SEKVENCIJALNE STRUKTURE
UGLJENI HIDRATI.
DC regulisani pogoni UVOD
ד"ר מירי ברק המחלקה להוראת הטכנולוגיה והמדעים, טכניון
Aminokiseline, peptidi, proteini
مركبات الغذاء مركبات الغذاء الأساسية فيتامينات ومعادن
dr Mirjana Milošević-Tošić
HEMIJA UGLJENIKOVIH JEDINJENJA
Bài 1: ĐÁI THÁO ĐƯỜNG Nhóm 3 Nguyễn Thị Châu Thảo Trương Thị Lệ Quỳnh
МЕТАЛНА ВЕЗА..
HALOGENOVODONIČNE KISELINE
KISELINE I BAZE Pripremio: Varga Ištvan
Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
UGLJENI HIDRATI.
Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović
JEDNAČINA PRAVE Begzada Kišić.
CHƯƠNG. I THÀNH PHẦN CẤU TẠO VÀ CẤU TRÚC CỦA MÀNG SINH HỌC The biological membrane TS. ĐỖ HIẾU LIÊM.
Strujanje i zakon održanja energije
UTICAJ ELEKTRIČNOG OSVJETLJENJA NA KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE
POLIMERI AMINOKISELINA
SFINGOLIPIDI Sfingolipidi su klasa lipida izvedena iz alifatičnog amino-alkohola sfingozina ili njegovog hidrogenovanog derivata dihidro-sfingozina. Ova.
I GRAĐENJE PEPTIDNE VEZE
ΕΝΔΟΚΥΤΤΑΡΙΑ ΟΡΓΑΝΙΔΙΑ
Knjiga Ljetopisa דברי הימים dibre hajjamîm
Үй тапсырмасын тексеру
Бириктирувчи тукима биокимёси
Τι ώρα είναι; Coo-Coo μία ακριβώς εφτά ακριβώς εννιά ακριβώς Παίξε 12
Kratki elementi opterećeni centričnom tlačnom silom
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
Μεταγράφημα παρουσίασης:

PROTEINI

BIOLOŠKI ZNAČAJ PROTEINA 1. ENZIMI – biokatalizatori visoke efikasnosti i preciznosti 2. REZERVNI PROTEINI – ovalbumin jajeta i kazein mleka služe kao izvor aminokiselina 3. TRANSPORTNI PROTEINI – hemoglobin (prenosi kiseonik putem krvi) – mioglobin (prenosi kiseonik u mišićima) – transferin (prenosi gvožđe kroz krvotok) – serum albumin (prenosi masne kiseonik kroz krvotok) – specifični proteini membrane (transport molekula i jona) 4. KONTRAKTILNI PROTEINI – aktin i miozin (omogućavaju pokretanje mišića) – tubulin (omogućava kretanje hromozoma ka polovima ćelije tokom deobe)

BIOLOŠKI ZNAČAJ PROTEINA 5. ZAŠTITNI PROTEIN – imunoglobulini štite organizam od patogenih agenasa – fibrinogen omogućava zgrušavanje krvi 6. TOKSINI – difterija toksin, kolera toksin, zmijski otrov 7. HORMONI – insulin, hormon rasta 8. TRANSMISIJA NERVNOG IMPULSA – rodopsin, receptor za acetilholin 9. STRUKTURNE KOMPONENTE – keratin - dlaka, nokti, rogovi – kolagen – vezivno tkivo, rožnjača – fibroin – mreža pauka, svila

STRUKTURNE FORMULE AMINOKISELINA H C COO NH 3 R Opšta formula aminokiselina a R = bočna grupa (lanac) A Aminokiseline sa nepolarnom (hidrofobnom) bočnom grupom H C COO + NH 3 CH3 H COO 1 2 3 4 5 N H C COO + NH 3 CH CH2 CH3 H C COO + NH 3 ALANIN (Ala) ( A ) PROLIN (Pro) ( P ) H C COO + NH 3 CH CH3 IZOLEUCIN (Ile) ( I ) CH2 H C COO + NH 3 GLICIN (Gly) ( G ) CH2 N H C COO + NH 3 VALIN (Val) ( V ) FENILALANIN (Phe) ( F ) H C COO + NH 3 CH2 CH CH3 CH2 S CH3 H C COO + NH 3 TRIPTOFAN (Trp) ( W ) METIONIN (Met) ( M ) LEUCIN (Leu) ( L )

STRUKTURNE FORMULE AMINOKISELINA H C COO + NH 3 R Opšta formula aminokiselina a R = bočna grupa (lanac) B Aminokiseline sa nenaelektrisanom (polarnom) bočnom grupom HO CH2 H C COO + NH 3 H3C H C COO + NH 3 CH2 HO TIROZIN (Tyr) ( Y ) TREONIN (Thr) ( T ) CH2 H2N C O H COO + NH 3 HO H C COO + NH 3 CH2 ASPARAGIN (Asn) ( N ) 3 HS H C COO + NH CH2 CH2 H2N C O H COO + NH 3 SERIN (Ser) ( S ) CISTEIN (Cys) ( C ) GLUTAMIN (Gln) ( Q )

STRUKTURNE FORMULE AMINOKISELINA AMINOKISELINE SA SUMPOROM A AROMATIČNE AMINOKISELINE Aminokiseline sa nepolarnom (hidrofobnom) bočnom grupom CH2 N H C COO + NH 3 CH2 H C COO + NH 3 CH2 S CH3 H C COO + NH 3 METIONIN (Met) ( M ) FENILALANIN (Phe) ( F ) TRIPTOFAN (Trp) ( W ) B Aminokiseline sa nenaelektrisanom (polarnom) bočnom grupom HO CH2 H C COO + NH 3 3 HS H C COO + NH CH2 CISTEIN (Cys) ( C ) TIROZIN (Tyr) ( Y )

STRUKTURNE FORMULE AMINOKISELINA H C COO + NH 3 R Opšta formula aminokiselina R = bočna grupa (lanac) C Aminokiseline sa negativno naelektrisanom (kiselom) bočnom grupom C O CH2 H COO + NH 3 GLUTAMIN (Glu) ( Q ) CH2 H2N C O H COO + NH 3 ASPARAGIN (Asn) ( N ) b ASPARAGINSKA KIS. (Asp) ( D ) GLUTAMINSKA KIS. (Glu) ( E ) C O CH2 H COO + NH 3 g

STRUKTURNE FORMULE AMINOKISELINA H C COO + NH 3 R Opšta formula aminokiselina a R = bočna grupa (lanac) D Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanom (baznom) bočnom grupom Imidazolni prsten Sekundarna amino grupa + H C COO NH 3 HC HN CH2 1 2 4 5  + H3N CH2 H C COO NH 3 LIZIN (Lys) ( K ) Gvanido grupa HISTIDIN (His) ( H ) C NH2 + NH CH2 H COO 3 d ARGININ (Arg) ( R )

BIOLOŠKI VAŽNE OSOBINE AMINOKISELINA - Jonizaciona stanja aminokiselina - a H C COOH + NH3 R a H C COO + NH3 R a H C COO NH2 R + H + H U neutralnom pH se ponašaju kao polarni joni (zwiterjoni) Amfoterne supstance ili amfoliti (amfoterni elektroliti) R H3N-CH-COO + R H + H2N-CH-COO + Aminokiselina kao kiselina (donor protona) R H + H3N-CH-COO + R H3N-CH-COOH + Aminokiselina kao baza (akceptor protona)

4-HIDROKSIPROLIN (HO-Pro; Hyp) BIOLOŠKI VAŽNI DERIVATI AMINOKISELINA H COO N OH 1 2 3 4 5 + H C COO NH 3 HC N CH2 H3C 1 2 4 5 C CH2 H COO + NH 3 N β-CIANOALANIN 3-METILHISTIDIN 4-HIDROKSIPROLIN (HO-Pro; Hyp) CH2 COO C H + H3N SH CH2 COO C H + H3N OH + H3N CH2 H C COO NH 3 5 OH 5-HIDROKSILIZIN (HO-Lys; Lyp) HOMOCISTEIN HOMOSERIN HN CH2 H C COO + NH 3  H3C (CH2)3 NH C NH2 O COO H + H3N (CH2)3 NH3 + COO C H H3N e-METIL LIZIN CH2 COO + NH 3 C NH2 + NH O CH2 H COO 3 β-ALANIN ORNITIN CITRULIN KANAVANIN

USPOSTAVLJANJE PEPTIDNE VEZE Peptidna veza R1 H R2 HOH a R1 H C H3N + O R2 N O O H3N + + C C + H N C C a a H O H H O a R1 H C H3N + O H a Rn C N O POLIPEPTID N-terminus C-terminus

KLASIFIKACIJA PROTEINA PROSTI PROTEINI – u hidrolizi daju samo aminokiseline 2. KONJUGOVANI PROTEINI – kompleks proteina sa drugim makromolekulom ili jedinjenjem - glikoproteini – protein + saharid - lipoproteini – protein + lipid - nukleoproteini – protein + nukleinska kiselina - fosfoproteini – protein + fosforna grupa PROTEINI - subjedinična struktura

STRUKTURA PROTEINA A B C D NATIVNA KONFORMACIJA PRIMARNA STRUKTURA TERCIJERNA STRUKTURA KVARTARNA STRUKTURA SEKUNDARNA STRUKTURA NATIVNA KONFORMACIJA

SEKUNDARNA STRUKTURA PROTEINA - Organizacija α-heliksa - R N VODONIČNE VEZE VODONIČNE VEZE = ugljenik DESNOGIRI HELIKS = azot N = kiseonik = vodonik = bočna grupa R

KARAKTERISTIKE α - HELIKSA 1. DESNOGIRI – najčešća struktura u živim sistemima 2. PERIODIČNOST–u jednom okretu smešteno je 3.6 aminokiselina 3. EFEKAT AMINOKISELINA NA STABILNOST α - HELIKSA – Ala, Leu, Phe, Tyr, Trp, Met, Cys – stabilizuje α - heliks – Ser, Thr, Ile, Glu, Asp – destabilizuje α - heliks – Pro, HO-Pro - totalno narušavaju α – heliks i obrazuju mesta savijanja heliksa

SEKUNDARNA STRUKTURA PROTEINA Organizacija β-naborane ploče C N Antiparalelna β-naborana ploča VODONIČNE VEZE N C = kiseonik = vodonik C N VODONIČNE VEZE Paralelna β-naborana ploča C N

SEKUNDARNA STRUKTURA PROTEINA - Načini formiranja okreta polipeptida u β-naboranoj ploči - Tip I β -okreta Tip II β-okreta R N Ca4 R N Ca4 Ca3 β -naborana ploča β-naborana ploča y3 y3 = ugljenik Ca3 f3 f3 = azot N = kiseonik y2 = vodonik y2 Ca2 f2 = bo~na grupa R Ca2 f2 β -naborana ploča β -naborana ploča Ca1 Ca1 β -okret u istoj ravni antiparalelnih β -naboranih ploča ( ispod ravni ) ( iznad ravni ) Povezivanje paralelnih β -naboranih ploča

SEKUNDARNA STRUKTURA PROTEINA β-naborana ploča - Prostorni modeli α-heliksa i β-naborane ploče - α-heliks VODONIČNE VEZE β-naborana ploča

ODRŽAVANJE 3-D STRUKTURE PROTEINA N-terminus NH3 + C O Tyr H CH2 O C O CH2 N H Ala CH2OH CH3 C O CH2 Ser Asp C O CH3 Val Asp C O CH2 CH CH3 Ala Glu (CH3 )4 H3N + Lys CH3 Glu C O CH2 Cys Lys (CH3 )4 H3N + Ala Phe CH2 Ile CH2 CH3 CH CH2 S H CH2 S H H Lys (CH3 )4 N C O CH CH3 CH2 C-terminus CH2 Cys Phe Ile

FAKTORI KOJI UTIČU NA DENATURACIJU PROTEINA 1. TEMPERATURA – TAČKA TOPLJENJA, Tm 2. EKSTREMNI pH – dovodi do promene stanja jonizacije bočnih grupa 3. DETERDŽENTI – interaguju svojim hidrofobnim delovima sa nepolarnim glavama bočnih grupa aminokiselina – narušava se hidrofobnim bočnih grupa aminokiselina koje održavaju 3-D strukturu proteina 4. EFEKAT SOLI – primer RNaze A – (NH4)2SO4 i KH2PO4 uvećavaju Tm i stabilizuju 3-D – NCl i KCl mali efekat na Tm – KSCN i LiBr smanjuju Tm i destabilizuju 3-D HAOTROPIČNI JONI

DENATURACIJA I RENATURACIJA PROTEINA - primer RNaze A - SH DENATURISANA RNaza (neaktivna forma) 1 1 124 26 26 72 8 M urea β-merkaptoetanol 72 65 110 84 84 65 110 95 40 58 40 58 95 NATIVNA KONFORMACIJA 1 26 40 58 65 72 84 95 110 (aktivna forma) SH 95 26 40 58 65 72 84 110 1 124 DENATURISANA RNaza NEAKTIVNA FORMA RNaze 26 Postepena blaga oksidacija 40 58 110 65 1 124 95 72 84 RENATURISANA RNaza

PODELA PROTEINA PREMA NATIVNOJ KONFORMACIJI 1. FEBRIZNI – polipepridni lanci međusobno paralelani i formiraju končaste i pločaste tvorevine - strukturni elementi vezivnog tkiva viših životinja - KERATIN – dlaka, nokti, rogovi - KOLAGEN – hrskavica, kosti - ELASTIN – potporni zid krvnih sudova, alveola pluća 2. GLOBULARNI – polipepridni lanci čvrsto zamotani u sferu - imaju mobilnu ili dinamičku funkciju - ANTITELA - ENZIMI - HORMONI - HEMOGLOBIN