Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović

Παρουσίαση με θέμα: "Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović
PROTEINI Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović

2 Tri četvrtine čvrstih materija u telu čine proteini (strukturni proteini, enzimi, nukleoproteini, hemoglobin, mioglobin itd.) Glavni sastavni deo proteina su aminokiseline Svaka aminokiselina ima kiselinsku grupu (-COOH) i atom azota spojen za molekul koji je obično predstavljen aminogrupom (-NH2) U proteinima su aminokiseline spojene u dugačke lance pomoću peptidnih veza

3 Postoji 20 aminokiselina – 10 esencijalnih (organizam ih ne može sintetisati) i 10 neesencijalnih (organizam ih može sintetisati) Proteini su sastavljeni iz aminokiselina koje su spojene peptidnim vezama (od 20 do nekoliko hiljada, prosečno oko 400)

4

5 Varenje proteina započinje u želudcu pod dejstvom pepsina
Optimalan pH za delovanje pepsina je 2,0-3,0 Jedna od važnih karakteristika pepsina je sposobnost digestije kolagena Pepsin učestvuje u ukupnom varenju proteina samo 10-20%, a proteine razlaže do proteoza, peptona i nešto polipeptida Razlaganje proteina nastaje procesom hidrolize peptidnih veza između aminokiselina

6 Proteini u duodenumu oslobađaju pankreozimin koji stimuliše pankreasnu sekreciju
Proteini se dalje razlažu pod dejstvom proteolitičkih enzima pankreasa (proteaza) a to su: tripsin, himotripsin, karboksipolipeptidaza i proteoelastaza Proteaze pankreasa se izlučuju u neaktivnom obliku Tripsinogen se aktivira pod dejstvom crevne enterokinaze i prelazi u tripsin Tripsin zatim aktivira preostale proteaze pankreasa

7 Žuč i bikarbonati stvaraju povoljan pH za pankreasnu proteazu
Na četkastom pokrovu enterocita, u membrani svake od mikroresica se nalaze peptidaze (aminopolipeptidaze i dipeptidaze) One nastavljaju da razlažu preostale veće polipeptide u tripeptide i dipeptide, a neke sve do aminokiselina

8 Aminokiseline, dipeptidi i tripeptidi se lako transportuju kroz membranu mikroresica u unutrašnjost eneterocita Većina aminokiselina se apsorbuje kotransportnim sistemom sa natrijumom

9 Normalna koncentracija aminokiselina u krvi je između 350 i 650 mg/L (u proseku 20 mg/L za svaku od aminokiselina) Asimilacija proteina traje 2-3h Nakon ulaska u krv sve ćelije, a pogotovo hepatociti u toku 5-10 min. apsorbuju sav višak aminokiselina Aminokiseline se kroz ćelijsku membranu transportuju olakšanim ili aktivnim transportom pomoću nosača Kada koncentracija neke aminokiseline u plazmi ili glomerulskom filtratu suviše poraste, mokraćom se gubi sav višak iznad količine koja se može aktivno reapsorbovati

10

11 Neposredno nakon ulaska u ćeliju aminokiseline se uz pomoć glasničke RNK i ribosoma spajaju peptidnim spojevima stvarajući ćelijske belančevine Mnoge od tih belančevina se mogu brzo razgraditi uz pomoć enzima iz lizozoma u aminokiseline i vratiti nazad u krv To ne važi za hromozomske belančevine u jedru i gradivne belančevine (kolagen i kontraktilni proteini mišića) Jetra, bubreg i crevna sluznica mogu akumulirati veće količine belančevina u odnosu na druga tkiva Hormon rasta i insulin pojačavaju stvaranje tkivnih belančevina, dok glukokortikoidi kore nadbubrežne žlezde povećavaju koncentraciju aminokiselina u krvi

12 U organizmu postoji stalna ravnoteža između aminokiselina u plazmi i većine belančevina u ćelijama
Ćelije raka su snažni potrošači aminokiselina čime se isrpljuju belančevine drugih tkiva U plazmi su prisutne tri glavne vrste belančevina: albumini (učestvuju u stvaranju koloidno-osmotskog pritiska), globulini (enzimske funkcije i učestvuju u imunološkom odgovoru) i fibrinogen (učestvuje u koagulaciji krvi) Albumini, fibrinogen i 50-80% globulina nastaju u jetri (ostatak globulina se stvara u limfnom tkivu) Kada koncentracija proteina u tkivima padne, proteini iz krvi služe kao rezervoar za njihovu zamenu (razgradnjom u makrofagima)

13 Oko 400 gr telesnih proteina sintetiše se i razgradi svaki dan kao deo kontinuiranog protoka aminokiselina Odnos između ukupnih tkivnih proteina i ukupnih proteina plazme je uvek konstantan i iznosi 33:1 Proteini se sintetišu po principu – sve ili ništa Ukoliko nedostaje samo jedna aminokiselina protein se ne može sintetisati Sinteza neesencijalnih aminokiselina zavisi od stvaranja odgovarajućih α-ketokiselina koje su prekusori odgovarajućih aminokiselina Pirogrožđana kiselina je ketokiselina i prekusor aminokiseline alanina

14 Procesom transaminacije aminoradikal se prenosi na α-ketokiselinu dok se kiseonik prenosi na donor aminoradikala Glutamin se nalazi u velikim količinama u tkivima i njegova glavna uloga je da služi kao depo aminokiselina Transaminaciju započinje više enzima među kojima su i aminotransferaze (derivati piridoksina-B6)

15 Kada ćelija dostigne kapacitet za skladištenje proteina višak se pretvara u masti ili pretvara u glikogen Deaminacija znači uklanjanje aminogrupe iz aminokiseline Aminogrupa iz aminokiseline se prenosi na α-ketoglutarnu kiselinu pri čemu nastaje glutaminska kiselina

16 Amonijak nastao u toku deaminacije uklanja se iz krvi pretvaranjem u ureu
Sva urea se stvara u jetri Po nastanku urea difunduje iz ćelija jetre u telesne tečnosti i izlučuje se bubrezima

17 Deaminacijom se stvara ketokiselina koja procesom oksidacije ulazi u ciklus limunske kiseline i nastaje ATP Svaki gram belančevina oslobađa skoro istu količinu energije kao i gram glukoze Pretvaranje aminokiselina u glukozu ili glikogen naziva se glikoneogeneza,a pretvaranje aminokiselina u ketokiseline ili masne kiseline naziva se ketogeneza Od 20 aminokiselina 18 ima hemijsku strukturu koja im dozvoljava da se pretvore u glukozu, a 19 se može pretvoriti u masne kiseline

18 Oko 20-30 gr proteina se svakodnevno razgrađuje u organizmu (obavezni gubitak proteina)
Zbog toga se za svaku sigurnost preporučuje obavezan dnevni unos proteina od gr Protein koji ima odnos aminokiselina drugačiji od prosečnog telesnog proteina naziva se parcijalni protein ili nekompletan i u ishrani je manje vredan nego kompletan protein Maksimalna vrednost = 100 (imaju sve esencijalne kiseline u svom sastavu) u pravilnom odnosu Jaja = 100; riba = 70; govedina = 69; kravlje mleko = 60; pirinač = 57; soja = 47; krompir = 34

19 POTREBE U PROTEINIMA SZO 10-15% EVROPSKE PREPORUKE 12-13%
SIGURNI DNEVNI UNOS PROTEINA/kg TM Odojčad 1,5-1,85 gr 1-4 god. 1,1-1,2 gr 5-18 god. 0,8-1 gr Odrasli 0,75 gr Sportisti 1-2 gr Trudnoća +6 gr Dojenje gr

20 Hormon rasta povećava sintezu ćelijskih proteina (povećava transport aminokiselina kroz ćelijsku membranu i ubrzava proces transkripcije i translacije DNK i RNK) Insulin (ubrzava transport aminokiselina u ćeliju) Glukokortikoidi povećavaju razgradnju tkivnih proteina (snižavaju količinu proteina u većini tkiva, podižu koncentraciju aminokiselina u krvi i jetri) Testosteron povećava odlaganje proteina u tkivima (u mišićima za 30-50%) Tiroksin povećava intenzitet metabolizma svih ćelija, te tako indirektno i proteina

21 VIDIMO SE NA TESTU !