MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE Litratura: Ekonomika tranzicije, Gl. 4. Šira literatura: Tania Sollogoub: L’héritage macro-économique des nouveaux Etats membres d’Europe centrale et orientale http://www.robert-schuman.eu/question_europe.php?num=qe-18

Osnovni elementi makroekonomskih politika u tranziciji sve zemlje u tranziciji nalaze u uslovima nestabilnih makroekonomskih prilika naročito na monetarnom planu u obliku inflacije inflacija izražava mnoge druge debalanse zbog kojih ove privrede i pokreću proces tranzicije osnovne uzroke tražimo u različitim strukturnim neusklađenostima: posledica neefikasnosti sitema i neefikasnog upravlja

ZAŠTO ? U centralizovanim sistemima, ( jedan – državni – oblik svojine) nema odgovarajućih tržišnih signala (cene) o realnim potrebama na datom stepenu razvijenosti država vrši stalna prilagođavanja relativnih cena Drugi problem: nedostatak konkurencije dovodi do neefikasne upotrebe resursa na makro nivou (alokacija resursa) i na nivou firme Poslovni uspeh preduzeća lakše se postiže ako se obezbedi odgovarajuće učešće u preraspodeli koju vrši država nego sopstvenom kreacijom i tržišnim rezultatima Pojačava ulogu države

Posledica: visok udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu intervencije države zahtevaju sve veći obim sredstava zbog smanjene efikasnosti, sve skromniji izvori za njihovo pokriće žarište inflatornog finansiranja

Nedostatak konkurencije Ne samo na domaćem tržištu već i u međunarodnoj razmeni Cenralizovano spoljnotrgovinsko poslovanje, na isti način, kao što se deformišu cene dobara, deformiše i kurs domaće valute država inicira spoljnoekonomske aranžmane, kadkad do konkretnih ugovora, pa je pozicija preduzeća pasivna.

ŠTA TREBA URADITI ? Antiinflaciona politika: dominira problem obaranja (potencijalne i očekivane) hiperinflacije različiti programi: možemo naslutiti da tranzicioni programi moraju započeti sa monetarne i fiskalne strane (ortodoksni) ali, često, i politika plata (dohodaka, tzv. heterodoksni program) u firmama koje nisu navikle na princip tvrdog budžetskog ograničenja – državna (i društvena) preduzeća (računaju na dohotke iz preraspodele ukoliko prihod nedovoljan).

ŠTA JOŠ ? 2. Nova fiskalna politika - fiskalna reforma. Projekt koji treba da obezbedi balans između državnih prihoda i rashoda, odnosno, eliminisanje budžetskog deficita. Znamo: deficit je jedan od ključnih uzroka inflacije (inflatorno finansiranje rashoda) Zato: ovakva fiskalna politika = deo antiinflacionih mera. Sa druge strane, fiskalna reforma = novi raspored, obim i namenu državnih izdataka i novi način prikupljanja prihoda, skladan prelasku na tržišno poslovanje. Cilj reforme: trajan balans državne potrošnje i fiskalnih prihoda (uslov: da njihov obim ne deluje destimulativno na ponašanje tržišnih agenata).

DALJE... Politika uravnoteženja platnog bilansa problem spoljnih dugova i problem deviznog kursa. U osnovi se nalazi koncept otvaranja privrede i liberalizacije spoljnoekonomskih odnosa. Politika kursa usmerena na postizanje konvertibilnosti – olakšava integrisanje u svetsku privredu Otvaranje privrede za strane investicije olakšava priliv i smanjuje pritisak dotadašnjih zaduženja. Otvaranje uvodi elemente međunarodne konkurencije - stvaranje konkurentskog okruženja.

ZATIM... 4. Politika dohodaka deo antiinflacione politike usmeren na državna i društvena preduzeća Važnost se smanjuje proporcionalno brzini procesa privatizacije. Zašto? Privatna preduzeća, po definiciji, dalje od državne kontrole i intervencija pa, stoga, podvrgnuta tvrdom budžetskom ograničenju; nemaju na raspolaganju dodatne resurse (preraspodelu) U tom smislu, proces privatizacije ima i dugoročne stabilizacione efekte u privredama u tranziciji.

TAKOĐE... 5. Socijalni program = skup mera kojima se reaguje na probleme koje može izazvati striktna antiinflaciona politika kao i kasnije restrukturisanje privrede problem zaposlenosti. (u uslovima nedovoljne konkurencije koja prethodi tranziciji preduzeća često preopterećena necelishodno velikim brojem zaposlenih) Socijalni program - nije prosta pomoć nezaposlenima u vidu dohodaka: mora da potpomaže zapošljavanje u raznim oblicima – prekvalifikacije, olakšano otvaranje radnih mesta, sloboda inicijative i sl. Na taj način - sastavni deo makroekonomskih politika: operacionalizacija novog razvojnog koncepta (tržišno verifikovani razvojni projekti)

Zaključak Pet osnovnih politika: Antiinflaciona (monetarna) politka Fiskalna politika i fiskalna reforma Spoljno ekonomska poltika (uravnoteženje platnog bilansa i konvertibilnost) Poltika dohodaka Socijalni program

Antiinflaciona politika i obaranje hiperinflacije

Uzroci hiperinflacije Glavni uzroci inflacije u privredama u tranziciji: promene relativnih cena budžetski deficit

Osnovi kvantitativne teorije novca Problem sa transakcijama – zamena: nacionalni dohodak Y

Jednačina sa dohotkom: Centralna banka treba da se rukovodi ovom relacijom kada određuje obim novčane emisije ili, ponudu novca. Kada bi ponuda novca (M) bila povećana uz nepromenjeni obrt i društveni proizvod porasle bi cene (P) čime bi se ravnoteža uspostavila na višem nivou tj. nominalna vrednost društvenog proizvoda bi se povećala i pojavila bi se inflacija. Dinamički:

RAVNOTEŽA Ravnoteža se ne može uspostaviti sama od sebe Kao i kod drugih ekonomskih fenomena, ponuda se mora uskladiti sa tražnjom novca (d) Ako posmatramo količinu novca tako da nastojimo da utvrdimo koliko se robe za određenu količinu novca može kupiti, definisaćemo veličinu M/P koju nazivamo realnim novčanim bilansom. Ova veličina nam služi da utvrdimo koliko novca ljudi žele da drže (drže onoliko novca koliko im je potrebno za uobičajeni obim transakcija – kupovina u datom periodu).

ako je (1/k) = V, onda već poznata relacija koja opisuje ponudu novca ILI... TRAŽNJA ako je (1/k) = V, onda već poznata relacija koja opisuje ponudu novca

ELEMENTI RAVNOTEŽE Pretpostavka o konstantnoj brzini opticaja (V) Aproksimacija stvarnih tokova (pojednostav-ljenje analize; promene V su moguće: zavise npr. od funkcije tražnje, tj. od potrebe ljudi da drže više ili manje novca ) Ravnoteža: ponuda i tražnja, merene realnim bilansom, jednake VAŽNO: tražnja proporcionalna dohotku

Kvantitativna teorija: glavni nalazi nivo autputa (Y) – predodređen: realni odnosi nominalna vrednost autputa (PY) zavisi od ponude novca: ponuda veća, cene rastu i povećava se vrednost proizvoda nivo cena odnos između nominalne vrednosti autputa i stvarnog nivoa autputa (PY/Y) obim društvenog proizvoda određen proizvodnim mogućnostima (faktori proizvodnje), a količinom novca – nominalna vrednost društvenog proizvoda

VAŽNOST NALAZA u zavisnosti od politike centralne banke – koja upravlja ponudom novca – cene mogu biti stabilne ili pak, nestabilne, uz konstantni broj obrtaja, svako povećanje ponude novca dovodi do porasta nivoa cena u privredi tj. do – inflacije centralna banka ponekad, može svesno da izazove inflaciju preteranom novčanom emisijom. Kada ?

Senjoraž ili porez na držanje novca Tranzicija – budžetski deficiti Zašto? Cene, pad prihoda, visoka javna potrošnja Kako rešiti problem? Ograničene mogućnosti: nizak kredibilitet Nedovoljno realnih izvora, teško smanjenje potrošnje ‘Štampanje’ novca ?

Senjoraž - mehanizam ‘Štampanje’ novca ne povećava Y. Kako se povećena količina papira pretvara u realne prihode budžeta ? Mehanizam: povećana ponuda (količina) novca u prometu, uz ostale nepromenjene elemente, dovodi do porasta cena svi koji drže novac – pojedinci ili firme – posle emisije (tj. kada ona izazove rast cena) neće moći da kupe onu količinu robe koju su mogli pre Novac je obezvređen – pojavljuje se višak robe Taj višak = realni izvor dodatnih sredstava za popunu budžeta

MEHANIZAM 100 din. 200 100 dinara 100 dinara

Šta se u stvari dogodilo ? Pretpostavimo: država (tj. centralna banka,) monetarnom emisijom udvostručila količinu novca = svima koji drže novac prepolovljena realna vrednost Mogu da kupe tek polovinu robe koju su nameravali da kupe Posledice: država, de facto, oporezovala one koji su novac držali u vreme emisije inflacioni porez ‘obveznici’ su oni koji drže novac novac koji drže čini ‘poresku osnovicu’ seigniorage

Kakav je domet ovakvog poreza ? inflacija zakašnjenje u prikupljanju ‘redovnih’ fiskalnih prihoda, u takvim uslovima, dovodi do povećanja deficita ‘doštampavanje’ bekstvo od novca naglo se smanjuje ‘poreska baza’ ubrzanje V – rast inflacije opadanje realnog prihoda za budžet vlada postaje žrtva svoje politike

TANZI EFEKAT P D2 r i h o d 1 2 Stopa inflacije D1

Trošak držanja novca i očekivanja

Inflacioni porez i kvantitativna teorija novca UOČIMO: V više nije konstanta za zadato Y Bekstvo od novca povećava V i ukazuje na promenu tražnje Tražnja, dakle, nije više (samo) funkcija od Y ZAISTA: kada novac i sam postane predmet razmene i dobije svoju cenu u vidu kamatne stope postaje očigledno da se i tražnja za novcem može da menja tj. da ne zavisi samo od dohotka već i od cene novca

r = i - π KAMATNA STOPA Ako kamatna stopa predstavlja cenu novca... ...onda u inflaciji i ta cena mora da raste. Zato razlikujemo: nominalnu (i) i realnu kamatnu stopu (r) r = i - π Stopa inflacije

FIŠEROVA JEDNAČINA I FIŠEROV EFEKAT Irwing Fisher: nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije i = r + π ZAMISLIMO: Poveća se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tačno za iznos stope inflacije. PRIMER: porast količine novca izaziva porast cena za 1% tj. inflaciju od 1%. Prema Fišerovoj jednačini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen. Taj odnos 1 : 1 naziva se FIŠEROV EFEKAT

ZAŠTO JE VAŽAN FIŠEROV EFEKAT ? kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda - mogli da ga ostvarimo da nismo držali novac kod sebe OPORTUNITETNI TROŠAK DRŽANJA NOVCA Da je novac bio uložen mogli bismo računati sa realnim dobitkom po stopi r Znamo da će zadržani novac ostvariti negativni ‘dobitak’ pošto će se obezvrediti s obzirom na očekivanu stopu inflacije (-πe) Razlika između ova dva dobitka prema Fišerovoj jednačini, je nominalna kamatna stopa ili: r - (-πe) = i TROŠAK DRŽANJA NOVCA: na jednoj strani gubi se realna kamata, a na drugoj, realna vrednost novca

TROŠAK DRŽANJA I TRAŽNJA ZA NOVCEM U skladu sa nalazom o trošku držanja novca moramo dopuniti funkciju tražnje za novcem Pozitivna veza tražnje sa dohotkom (Y) ostaje ali se funkcija komplikuje pojavom negativne zavisnosti tražnje od (nominalne) kamatne stope Zato opšta funkcija tražnje za novcem glasi: L  funkcija likvidnih sredstava

RAVNOTEŽA Da bismo izjednačili ponudu i tražnju potrebno je da se i ponuda izrazi na isti način  Ili, polazeći od Fišerove jednačine:

Obratimo pažnju na ovaj izraz Za razliku od prethodno definisanog π kao stvarne, dakle poznate stope inflacije, sufiks e označava očekivanu stopu Novi i nepoznati element koji zavisi od oče-kivanja ekonomskih agenata Ova ‘mala dopuna’ menja tradicionalnu kvantitativnu teoriju

KAKO MENJA ? Klasična teorija tvrdi da današnja ponuda novca određuje direktno i današnji nivo cena Takav stav stoji samo ako se pretpostavi da se obim autputa i nominalna kamatna stopa – ne menjaju! Cene će se zaista menjati proporcionalno sadašnjoj ponudi novca – nema očekivanja... međutim, kamatna stopa je promenjljiva i zavisi od očekivane inflacije Pošto je emisija novca potencijalni uzročnik inflacije, kamatna stopa će se formirati i na bazi pretpostavke o očekivanoj emisiji novca u budućnosti !!!

ISPITIVANJE IDEJE Uzimamo najprostiju funkciju tražnje za novcem u linearnom obliku; sve veličine prikazane logaritamski (radi lakše manipulacije). log od Pt+1/Pt log od M/P mt : logaritam količine novca u vremenu t; pt i pt+1 su logaritmi opšteg nivoa cena u vremenu t i t+1; - : parametar koji određuje osetljivost tražnje za novcem u odnosu na stopu inflacije

Iz funkcije računamo: Slično i : Zamenimo gore i dobijemo:

itd. itd. dok ne dobijemo sledeći izraz Isto tako i dalje... itd. itd. dok ne dobijemo sledeći izraz Izraz govori da je sadašnji nivo cena ponderisani prosek kako sadašnje tako i svih budućih ponuda novca

Posmatramo dobijeni izraz: Vidimo ponder uz svaku buduću emisiju (ponudu) novca: opada po stopi  /(1+) Ako je parametar osetljivosti tražnje za novcem na inflaciju () mali – ponder uz buduće ponude novca takođe mali i brzo opadajući: u tom slučaju buduća politika centralne banke malo utiče na tekući nivo cena Ako je taj parametar veliki, recimo blizu 1, buduća politika emisione banke biće odlučujuća determinanta sadašnjih cena.

PROBLEM TRANZICIJE Inflacija veoma markantna pojava na početku tranzicije Pretpostavka: parametar  relativno visok Neophodno da se toj činjenici prilagodi ponuda novca u toku tranzicionih promena Konkretnije: antiinflacionim programom na početku tranzicije ustanoviti sasvim novo ponašanje i pristup novčanoj emisiji Dugoročan, a samim tim i kredibilan pristup... ...kako bi ekonomski agenti mogli da odustanu od svojih dotadašnjih očekivanja Tek tada monetarna politika može ponovo postati aktivna politika...

Hiperinflacija i antiinflacioni program

SUMIRAMO NALAZE budžetski deficit inflacioni porez realni prihod države – da li je M/P znamo: M/P=M/M*M/P i M/M=P/P Sledi: Realni prihod od inflacionog poreza = stopa inflacije * realna tražnja za novcem

ŠTA JOŠ ZNAMO ? Znamo, da se ponašanje ekonomskih agenata menja: troškovi držanja novca i očekivanja tražnja za novcem počinje da opada Smanjenje ‘poreske baze’ Povećanje ‘poreske stope’ Trka cena i tražnje za novcem Ponovo Tanzi efekat P D2 r i h o d 1 2 Stopa inflacije D1 Brže beže od novca od rasta inflacije – opadanje realnih prihoda od senjoraža

KAKO OBORITI HIPERINFLACIJU ? UZROK: Budžetski deficit Inflatorno finansiranje Ubrzanje opticaja i pad tražnje za novcem PITANJE: Da li je dovoljno prestati sa štampanjem novca ? ODGOVOR: Nije ! Tok očekivanja se neće promeniti... Obezvređenje novca: velika (štampana) količina, realno mala... Opasnost defalcije PRIMER SRJ, 24. januara 1994. oko 50 miliona DEM, krajem februara realni bilans preko 300 miliona, uz stabilne cene

OBARANJE HIPERINFLACIJE Paradoksalno, prva mera je ubacivanje dodatne količine novca u opticaj ! Shema obaranja hiperinflacije: cene (P) stopa inflacije (=0) kamatna stopa (i=r) real. bilans (M/P) Količina (ponuda) novca vreme

Monetarna i druge politike Shema obaranja hiperinflacije = tehnički scenario Šta je suština? otklanjanje stvarnih uzroka – fiskalni deficit reforma čitave fiskalne sfere efekat remonetizacije (obrnuti Tanzi efekat) privatizacija (javni sektor i dohoci) devizni kurs (currency board, konveritbilnost i dr.)

Kredibilitet Kako vratiti kredibilitet ? Kombinacija politika – signal za nova očekivanja Doslednost vlade Poverenje i način izbora Stabilnost ‘sidra’ – npr. kurs...

INFLACIJA U C/I EVROPI zemlje Albanija Bugarska Češka Estonija Hrvatska Mađarska Makedonija Letonija Litvanija Poljska Rumunija Slovačka Slovenija SRJugoslavija 1989 10 1.5 np 18.1 639.5 0.6 2772   1991 104.1 338.9 52 303.8 249.8 32.2 229.7 262.4 345 60.4 222.8 58.3 247.1 1992 236.6 79.4 12.7 953.5 938.2 21.6 1935 959 1161.1 44.3 199.2 9.1 92.9 9237-16* 1995 6 32.9 7.9 29 3.8 28.3 9 23.1 35.5 21.6 27.8 7.2 74 1997 42.1 578.6 10 12.5 3.8 18.4 2.6 7 8.5 13.2 151.4 6.4 8.8 18

FISKALNA POLITIKA I REFORME

Teorijski – dve opcije: EliminIsanje budžetskog deficita Teorijski – dve opcije: ILI POVEĆANJE JAVNIH PRIHODA REDUKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Teorijsko-metodološka osnova Individualna potrošnja = C Potrošna funkcija: C = c(dY) Raspoloživi dohodak = dY Raspoloživi dohodak je deo ukupnog dohotka (Y) ili: Y – dY = T (porezi) Ako je C funkcija od dY onda i štednja (S) takođe mora biti funkcija dY Iz T treba da se finansira javna potrošnja (G)

Osnovne jednačine Zatvorena privreda: Otvorena privreda: Uvodimo trgovinski bilans = (X – M) X = izvoz ; M = uvoz Sredimo jednačine i dobijamo:

Šta pokazuju jednačine ? Zatvorena privreda: ako G>T finansira se iz štednje tj. na račun investicija!!! Štednja ide u javnu potrošnju umesto za razvoj... Povećanje T – isti efekat ! Otvorena privreda: ako G>T i S=I jedino pokriće je trgovinski deficit  X<M Deficit se finansira prilivom kapitala – koji ide u javnu potrošnju na račun razvoja !!! Uz to i problem kredibiliteta...

ZAKLJUČAK Objašnjenje zašto se pribegava inflacionom porezu Inflacioni porez je, ipak, porez – pad investicija i aktivnosti... SLEDI: jedina mogućnost je smanjenje javne potrošnje

DAKLE: Na početku tranzicije neophodna tvrda (restriktivna) monetana politika: pojačava recesiju; Povećanje poreza bi dodatno smanjilo investicije… Zbog toga koristimo neke preporuke iz tzv. teorije ekonomike ponude Liberalizacija  privlači nove investitore Redukcija javne potrošnje  niži porezi Privatizacija  prihodi od privatizacije Deregulacija  manji troškovi regulacije

PAŽNJA ! Ne koristimo sve sugestije iz ekonomike ponude … …npr. javni dug za finansiranje deficita zato što: Javni dug = veći budući javni izdaci tj. viši porezi u budućnosti koji bi obeshrabrili investitore Nizak nivo kredibiliteta privrede u tranziciji čini ideju javnog duga neprimenljivom…

Šta je rešenje za privrede u tranziciji ? REDUKCIJA JAVNE POTROŠNJE NIŽE INDIVIDUALNE PORESKE STOPE ali ŠIRA PORESKA BAZA (disperzija poreskog opterećenja) PORESKA DISCIPLINA (plaćanje poreza) Krajnji efekat: PORESKA REFORMA

Novi fiskalni sistem (NFS:1) Najpre, novi sistem mora da izbegne i eliminiše sve loše karakteristike starog, nasleđenog sistema: Netransparentnost Diskriminatorni karakter Pregovaračku prirodu Ad hoc mere (od slučaja do slučaja)

Novi fiskalni sistem (NFS:2) PORESKA REFORMA Projektovanje novog sistema – kriterijumi U korak sa izgradnjom tržišnog sistema (bez distrozija, paralelnih ili previsokih stopa itd.) Bez poništavanja tržišnih signala Stabilnost fiskalnih prihoda Lak za upravljanje i kontrolu (jeftin) Široko prihvaćen i razumljiv (javna podrška) Ravnomeran raspored poreskog tereta za sve Bez inflatornih impulsa

DVA PITANJA Koji je obim javne potrošnje (poreza) – optimalan ? Koja je kombinacija (mix) fiskalnih instrumenata - optimalna ?

ODOGOVOR 1 Nema jednoznačnog odgovora u teoriji Što je veći GDP per capita, viši je i nivo javne potrošnje – empirijski nalaz: G/GDP=f(GDPpc) Podnošljivi udeo javne potrošnje u GDP je oko 40-45% Privrede u tranziciji su, obično, na nešto višem nivou od empirijski očekivanog Zašto ?

Problem tranzicije Nasleđe – visok nivo javne potrošnje Dva faktora: (a) stagnacija (b) koja se ‘leči’ dodatnim intervencijama u privredi Zatim, proklamovana jednakost – velika ulaganja u socijalnu infrastrukturu, pa i neke osnovne proizvode Veliki troškovi naoružanja, javnog reda itd. Velika očekivanja od javne potrošnje

Moguće uštede REDOSLED Intervencije u privredi Vojni izdaci i javni red Problem sa razuđenim sistemom javnih usluga: Velike investicije u kapacitete i kadrove (zdravstvo, školstvo, kultura...) Nasleđena prava (socijalni izdaci, penzije itd.)

Zaključak Na ulasku u fiskalnu reformu – podnošljiv nivo javne potrošnje = niži nego ranije! Osnov: promena uloge države u tržišnom modelu = prostor za manje javne izdatke Sledi: nove tržišne institucije (novi penzioni fondovi i modeli osiguranja, privatizacija...) Iskustveno: u prvim godinama tranzicije nivo javne potrošnje je u oko 40-50% GDP

ODGOVOR 2 Zahtev: odgovarajući sistem prihoda (poreza) za novi obim javne potrošnje Znamo: jednostavniji, sa širom bazom, sa nižim i ujednačenijim stopama Sledi: manji broj poreskih instrumenata (koji ne deformišu tržišne signale) Koji ključni instrumenti ?

Glavni instrumenti Tri ključna poreza Na dohodak (pojedinci) Na profit (firme) Na dodatu vrednost (sve transakcije) ili (VAT – Value Added Tax) Ostalo Akcize Porez na imovinu Doprinosi (socijalno, penzije – PAYE (Pay-as-you-earn), participacija

Poreske stope Zahtev: jednostavnost sistema – sredstvo: Unifikacija poreskih stopa Smanjenje poreskih izuzetaka Uniformni tretman raznih sektora Smanjenje paušalnih poreza U tranziciji i dodatna pojednostavljenja (promene treba da su lako prihvatljive i razumljive, privikavanje)

Rezultat Sličnost sa tržišnim privredama Jednostavnost Uporedivost

Porez na dodatu vrednost (VAT) Umesto poreza na promet (pre oko 25 god.) Sve transakcije (ne samo finalna) Zgodan za upravljanje i kontrolu Smanjena poreska evazija Samokontrola poreskih obveznika Neutralan – ista cena finalnog proizvoda i isti prihod za državu

Porez na dodatu vrednost mehanizam + porez na promet (20%)=2000 € 12000 Cena proizvođača: € 10000 Dodata vrednost = € 9000 € 1800 Metal = € 1000 Kupac plaća: € 200 +VAT(20%)=1200 1200+9000+(VAT=)1800 = € 12000

Porez na dodatu vrednost kalkulacija Metal = 1000 + VAT(20%)=200 +dodata vrednost auto-proizvodnje = 9000 +VAT(20%)=1800 Ukupno = 12000 ili Auto-proizvođač naplati 12000 Nadoknađuje plaćeni porez = 200 Plaća državi porez = 1800 Nadoknađuje trošak = 1000 Ostaje DV = 9000 Za nadoknadu plaćenog poreza od 200 potreban je dokaz = SAMOKONTROLA

Uspeh u eliminisanju deficita Teorija: automatsko prilagođavanje i postizanje balansa sa rastom GDP U tranziciji različito – razlike u polaznim pozicijama i uzrocima Brzina dovodi i do problema – pad aktivnosti i veći rashodi (nezaposlenost) Liberalizacija – brže do ravnoteže Prihvatljiv deficit do 5% GDP (EU→3%)

FISKALNI DEFICIT/SUFICIT U TRANZICIJI godina 1 2 3 4 5 6 7 8 Albanija -31 -20.3 -14.4 -12.4 -10.3 -12.1 -12.7 -13.9 Bugarska   -5.2 -10.9 -5.8 -5.6 -10.4 -2.1 -2 Češka -1.9 -3.1 0.5 -1.2 -1.8 -2.4 Estonija -0.3 -0.7 1.3 -1.3 -1.5 2.2 2.5 Hrvatska -5 -3.9 -0.8 1.6 -0.9 -0.4 -0.5 Letonija 0.6 -4.1 -3.5 -1.4 1.4 Litvanija -3.3 -5.5 -4.5 -3.6 Mađarska 0.4 -2.9 -6.8 -8.4 -6.7 -4.9 Makedonija -9.6 -13.8 Poljska 3.1 -2.8 Rumunija 3.3 -4.6 -2.6 -4 Slovačka -11.9 -7 0.2 -3.8 Slovenija 2.6 0.3 -0.2 -1.1 -1