Pedagoška psihologija Učenje Prof. Dr Nada Korać Pedagoški fakultet u Jagodini Univerztet u Kragujevcu

BIHEJVIORIZAM UČENJE ključni faktor razvoja → negacija ideje razvoja Promene nastale isključivo učenjem nisu razvojne, jer: nisu ireverzibilne (ono što se nauči, može se zaboraviti), ne moraju biti kumulativne (mogućnost učenja "iz jednog puta“) ne moraju biti kvalitativne (npr. učenje napamet). Nema fiksiranog redosleda → NEMA STADIJUMA Dajte mi tuce zdravih, dobro građenih beba da ih podižem na način kako ja odredim, pa garantujem da ću od svake od njih, nasumično, uspeti da stvorim bilo koji tip specijaliste za koji se opredelim – lekara, advokata, trgovca, direktora a, naravno, čak i prosjaka ili lopova, nezavisno od talenta, sklonosti, sposobnosti, poziva ili rase njihovih predaka. J. Watson, 1924

Oblici učenja senzitizacija habituacija povećana osetljivost organizma na ponajvljanje intenzivnih i opasnih draži habituacija smanjena osetljivost na ponavljanje nebitnih draži utiskivanje (imprinting – C. Lorenz) uslovljavanje klasično i instrumentalno opservaciono učenje po modelu i vikarijsko učenje uviđanjem verbalno učenje

Klasično (respondentno) uslovljavanje Иван Петрович Павлов Ruski fiziolog, Nobelova nagrada za medicinu 1904 Mogućnost USLOVLJAVANJA VIŠEG REDA uparivanjem uslovne draži s novom neutralnom draži uslovna reakcija bezuslovna (prirodna) draž bezuslovna reakcija ponavljanje uslovljavanje uslovna draž neutralna draž nema reakcije

Emocionalno uslovljavanje Specijalni slučaj klasičnog uslovljavanja John B. Watson Ispitanik: Albert, 9 meseci ND: beli pacov, zec, majmun, pas, maska s kosom i bez nje, klupče bele vune BD: snažan udarac o gong 7 uparivanja tokom 2 nedelje generalizacija draži beli zec, pas, beli mantil, grudvica vate, Votsonova seda kosa posle pauze (31 dan) uslovna reakcija i dalje prisutna planirano razuslovljavanje nije izvedeno Implikacije: ΨA tumačenje emocija, etičke dileme

Klasično uslovljavanje: neke praktične implikacije Mogućnost emocionalnog uslovljavanja iz jednog puta Sličnost BD i ND olakšava uslovljavanje: Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši Teže uspostavljanje UR ako se ND nekoliko puta zadaje bez uparivanja sa BD strah od lekara, strah od ispitivanja – povratna informacija bez negativne ocene ... Gašenje UR je brže ako su BD i UD uvek zadavani zajedno (v. režime potkrepljenja)

Instrumentalno (operantno) uslovljavanje E.L. Thorndike Ispitivanje adaptivnog ponašanja životinja pri rešavanju problema ponašanje kao instrument za postizanje cilja zakon vežbe Ponavljanje UR učvrstiće vezu između S i R zakon efekta Radnje se učvršćuju ili eliminišu zavisno od svojih efekata postupnost, nema uvida

Potkrepljenje: pojam, vrste i uloga u učenju B.F. Skinner: oblikovanje ponašanja nagrađivanje uspešnih aproksimacija željenog ponašanja (Skinerova kutija) posledica (efekat) koja povećava verovatnoću pojave nekog ponašanja Primarno - zadovoljavane primarnih potreba Sekundarno - uparivanjem s primarnim ili već usvojenim sekundarnim potkrepljivačima Socijalno - pažnja, pohvala, osmeh, zagrljaj ... Potkrepljujuće aktivnosti - pristup igračkama, interesantnim aktivnostima (v. Premackovo načelo) Simboličko potkrepljenje – ocene, novac, publicitet ... POTKREPLJENJE

Vrste potkrepljenja i kazna povećava verovatnoću nekog ponašanja jer dovodi do pozitivnih (prijatnih) posledica namerno i nenamerno (u porodici, u školi, medijima ...) uklanja ili smanjuje neprijatne draži smanjuje verovatnoću nekog ponašanja zadavanjem uskraćivanjem Pitanje interpetacije potkrepljenja kao nagrade / kazne POZITIVNO NEGATIVNO KAZNA

Režimi potkrepljenja i otpornost na gašenje Za ODRŽAVANJE već usvojenog ponašanja: FIKSIRANI INTERVAL FIKSIRANI RACIO VARIJABILNI NTERVAL VARIJABILNI RACIO KAZNA neposredno nakon ponašanja dosledno Smanjuje verovanoću nepoželjnog ponašanja ali ne dovodi do novih poželjnih obilka (samo potkrepljenje)

Potkrepljenje i kazna: primena u školi DA: jasna povezanost sa ponašanjem potkrepljivače birati primereno učenicima primenjivati dosledno nagrađivanje zavisno od zainteresovanosti učenika (v. intrinzička i ekstrinzička motivacija) imati u vidu moguće interpretacije od strane učenika NE: bezrazložna upotreba (i potkrepljenja i kazne) domaći zadatak kao kazna primedba na ličnost umesto na ponašanje (v. JA-poruke)

Učenje uviđanjem Rešavanje problema uviđanjem Ostvarivanje novine u ponašanju Otkrivanje novih sredstava za postzanje cilja naglo bez ponavljanja grešaka uviđanje ODNOSA u datoj situaciji INTELIGENTNO rešavanje problema

Objektivni znaci uviđanja AHA – DOŽIVLJAJ usmereno, direktno dolaženje do cilja bez ponavljanja neuspešnih radnji u istoj probemskoj situaciji isti princip rešenja u sličnoj situaciji (grančica, krpa) izgrađivanje sredstava (spajanje štapova, ređanje sanduka) W. Köhler majmuni, mačke, zečevi, psi ...

Verbalno učenje i zaboravljanje Ebbinghaus: asocijacionistička teorija Zapamćivanje zavisi od vrste i snage asocijacija između novog i starog znanja Zaboravljenje je spontano brisanje tragova naučenog u mozgu Proučavanje čistog učenja i pamćenja (na koje ne deluje postojeće znanje - besmisleni slogovi) Faktori uspešnog učenja glasno ponavljanje podela na manje celine serijalni učinak (početak i kraj) dužina učenja (i plato) zaboravljenje najbrže neposredno posle učenja uloga smislenosti i međusobne sličnosti gradiva

Zaboravljanje različitih vrsta gradiva

Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (1) mera kada rog lim ključ mastan žaba volan mlada kus riv mak kos ten mur pul feh bac lag kit nije riba već morski sisar i najveća postojeća životinja

Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (2) 2 4 1 2 8 0 1 1 0 9 0 1 0 1 1 0 3 5

Učenje smislenog materijala: nizovi

Učenje smislenog materijala: parovi i slobodno prisećanje (strane reči, države i glavni gradovi, datumi istorijskih događaja) načelo sve ili ništa upotreba kognitivnih medijatora (posredujućih predstava) majmun na biciklu, stolica na krovu automobila.... slobodno prisećanje (nezavisno od redosleda) (države Balkana, ptice, planine Evrope ... ) kategorijalno grupisanje (reči koje pripadaju istoj kategoriji spontano se grupišu zajedno)

Faktori verbalnog učenja i zaboravljanja interferencija (inhibicija, ometanje) retroaktivna novo ometa staro proaktivna staro ometa novo transfer prenošenje znanja iz jednog područja u drugo kako na interferenciju i transfer deluju: SLIČNOST gradiva? STEPEN NAUČENOSTI gradiva?

Socijalno učenje A.Bandura: OPSERVACIONO UČENJE učenje po modelu Postavke bihejviorističkih teorija učenja + elementi kognitivnih teorija učenje po modelu oponašanje drugih, bez direktnog potkrepljenja zadržavanje olakšano verbalnim modelovanjem (mogućnost opisivanja ponašanja rečima) vikarijsko učenje oponašanje ponašanja drugih, zavisno od njihovog nagrađivanja/kažnjavanja

Ishodi opservacinog učenja nova ponašanja podsticanje postojećeg ponašanja usmeravaje pažnje na određene aspekte okoline menjanje inhibicija (redefinisanje okvira poželjnog) izazivanje emocija na osnovu opažanja modela

Delotvornost modela ključni faktor: percepcija (potencijalnog) subjekta sličnost pol, uzrast ... kompetentnost privlačnost, popularnost, status, moć ... prethodna uspešnost kombinacije ↑

Učitelj(ica) kao model ponašanja Ponašajte se prema učenicima onakokako želite da se oni ponašaju poštovanje interesovanje i entuzijazam za ono što radite 2. Modelujte veštine i istovremeno ih opisujte 3. Omogućite grupno vežbanje pre individualnog 4. Koristite vikarijsko potkrepljenje sa nekim učenicima

Socijalno-kognitivistička teorija učenja Bandura (kasnija faza) Ljudi uče kognitivnim posredovanjem između onoga što opažaju o odnosu između ponašanja i njegovih posledica Osnovni konitivni procesi: Simbolizacija Socijalna iskustva stvaraju kogntivne modele okoline i usmeravaju razmišljanje i donošenje odluka Vikarijsko učenje Učenje mogućih ponašanja i njihovih posledica Prethodno razmišljanje Akumulirano socijalno učenje daje ideje i bazu za procene i predviđanja Samoregulacija Stvaranje standarda moralno i socijalno prihvatljivog Samorefleksivnost Posmatranje sopstvenih misli i ponašanja omogućuje zaključivanje o budućnosti i utiče na lične ciljeve i aspiracije

Modelovanje agresivnog ponašanja: eksperiment 36 devojčica i 36 dečaka 3 -6 godina E: 8 grupa (po 6 učesnika, M/Ž) K: 1 grupa, 24 učesnika M/Ž - bez modela žrtva: lutka Bobo M Ž Agr mod M Agr mod Ž Neagr mod M Neagr mod Ž Agr mod M

Modelovanje agresivnog ponašanja: rezultati Izloženost agresivnom modelu značajno povećava: oponašanje agresivnog ponšanja (fizičkog i verbalnog) nemodelovanu agresiju fizičku agresiju kod dečaka, bez razlike u verbalnoj Deca s nagresivnim modelom ispoljavaju manje agresije nego u kontrolnoj Modelovanje kao dozvola za agresiju