TROŠKOVI PROIZVODNJE I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 8 Prof.dr Zoran Milenković

U prethodnom poglavlju bavili smo se proizvodnom tehnologijom privrednog subjekta, koja opisuje kako se inputi transformišu u autpute - proizvode i usluge. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Sada ćemo videti kako proizvodna tehnologija zajedno sa cenama inputa određuje proizvodne troškove privrednog subjekta. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to određuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava. Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Kriva tražnje određuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi. Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit Smisao poslovanja je profit. Profit (П) je razlika između ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troškova (TC), odnosno П = TR – TC. Za ocenjivanje finansijski performansi jedne kompanije bitan je pojam prinosa na invenstirani kapital, a on se izračunava; Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ponuda privrednog subjekta i profit Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje profita je: Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku. Drugi izvod za maksimiranje profita je: Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomisti i računovođe imaju specifične poglede na troškove i profit. Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Ekonomisti i računovođe imaju specifične poglede na troškove i profit. Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti. Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija. Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u kompaniji, odnosno koje su investicije profitabilne. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Da bismo razumeli računovodstveni prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove. Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko privredno društvo vredi u datom vremenskom periodu. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

a na drugoj strani pasiva, i to: Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje privredno društvo poseduje), a na drugoj strani pasiva, i to: obaveze (novac ili obveznice koje kompanija duguje), i neto vrednost (ukupna aktiva minus ukupne obaveze). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika privrednog društva. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Bilans uspeha ili račun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje kompanije u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno: Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

PONUDA PRIVREDNOG DRUŠTVA, PROFIT I OPORTUNITETNI TROŠAK Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

(angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor) Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad kompanija propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji (najefikasniji) način. (angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor) Nepovratni troškovi (sunk cost) To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivati postignute rezultate. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Posledica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Na primer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme. Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa. Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti kompanije. Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika. Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u budućnosti, te kako privredno društvo može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost. Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit. Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete u vašoj firmi. Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz koga proizilazi da je profit 20.000 evra godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena. Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad kompanija propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25 Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25.000 evra godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 evra. Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 evra godišnje, uprkos profitu od 20.000 evra godišnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem. 2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak. Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala. Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala. Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi. Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak fondova je za 10 % veći od uloženog novca. Ako posle smanjenja (obračuna) ovog troška i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 3. Nepovratni troškovi (sunk cost) To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. Nepovratni trošak je najčešće očit, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Ukupni troškovi (TC). Troškovi su srž poslovnih odluka. Oni upravo registruju konkurenske privlačnosti. Kompanije moraju brižljivo da prate troškove, jer svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profit kompanije. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Takođe su bitni i zato što kompanija donosi odluku o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cena dobara. U tom smislu, analizu troškova započinjemo definisanjem ukupnih troškova, odnosno fiksnih i varijabilnih troškova. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Troškovi su utrošene sume vrednosti u realizaciji određenog ekonomskog zadatka i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa: kapitalnih dobara, zemljišta i radne snage, ili kao zbir novčanih izdataka, namenjenih plaćanju utrošenih inputa proizvodnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

ZAPAMTITE!!!! Utrošak = naturalni izraz (fizičke količine) utrošenih elemenata rada (sati rada, sati korišćenja mašina, kws, l vode ...) Izdatak = novčana i naturalna izdavanja uslovljena funkcionisanjem kompanije (smanjenje novčanih sredstava iz blagajne ili tekućeg računa kompanije (novčani iznosi koje kompanija isplaćuje trećim licima) ili Izdaci su sva plaćanja koja nastaju radi odvijanja procesa reprodukcije. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Cena koštanja = Tm + Tsr + Trs + izdaci uslovljeni trošenjem elemenata reprodukcije Tm – troškovi materijala, Tsr – troškovi sredstava rada, Trs – troškovi radne snage Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Rashod = utrošci i izdaci koji jesu (nisu) uzrokovani ostvarivanjem poslovnog učinka (poslovni rashodi, kazne, penali, manjkovi, izdaci za finansiranje, NV prodate robe ...) Gubitak = gubitak predmeta rada (u toku proizvodnje, uskladištenja, transporta), gubitak kao negativni poslovni rezultat Troškovi su suma vrednosti utrošenih u realizaciji određenog ekonomskog zadatka, ili troškove smo definisali kao cenovni izraz utrošaka elemenata proizvodnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje FIKSNI TROŠKOVI Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje VARIJABILNI TROŠKOVI TC = FC + VC Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prirodne vrste troškova Troškove po prirodnim vrstama ili po elementima procesa proizvodnje sačinjavaju: (1)- troškovi materijala, (2)- troškovi sredstava za rad i (3)- troškovi rada. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

(1) Troškovi materijala Pod troškovima materijala podrazumevaju se cenovni izrazi utrošaka materijala i troškovi tuđih usluga. Analogno strukturi utrošaka materijala, troškove materijala sačinjavaju: Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1a)- troškovi materijala za izradu, 1b)- troškovi pomoćnog materijala, 1c)- troškovi energije, 1d)- troškovi režijskog materijala i 1e)- troškovi tuđih usluga. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1a)Troškovi materijala za izradu obuhvataju trošenje materijala koji čine supstancu novog proizvoda. Nastaju u tehnološkoj fazi procesa proizvodnje. U odnosu na promenu obima proizvodnje ovi troškovi se kreću u direktnoj srazmeri. 1b) Troškovi pomoćnog materijala obuhvataju trošenje materijala u izradi proizvoda koji potpomažu odvijanje procesa proizvodnje, mada svojom supstancom mogu i ne moraju činiti supstancu novog proizvoda (boje, lakovi, lepak i si.). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA NASTANKA Razlikuju se: Troškovi izrade nastaju na r.m. izrade proizvoda i uključuju troškove: osnovnog materijala, pomoćnog materijala, pog.energije, troškove r.s. na tehnološkim i pomoćnim poslovima u pr. i troškove Sred.Rada koja direktno učestvuju u procesu proiz. Režijski troškovi obuhvataju sve ostale troškove koji nastaju na rukovodećim r.m. u proizvodnji i svim izvršnim i rukovodećim r.m. van proizvodnje (priprema pr, komercijala, fin.služba, služba kontrole i sl.) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

(2)- Troškovi sredstava za rad Troškovi sredstava za rad predstavljaju trošenje koje nastaje upotrebom sredstava za rad i to: - troškovi amortizacije, - troškovi ekonomskog zastarevanja i - troškovi produžavanja veka i režijski troškovi sredstava za rad. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove koji nastaju fizičkim trošenjem sredstava za rad bilo da su sredstva u upotrebi ili van upotrebe. Troškovi ekonomskog zastarevanja redstavljaju troškove koji nastaju zbog prevremene zamene još funkcionalnih sredstava za rad novim sredstvima. Troškovi produžavanja veka trajanja i režijski troškovi sredstava za rad obuhvataju troškove povremenog i stalnog održavanja u cilju produžetka njihovog funkcionisanja. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

(3) Troškovi rada Troškovi rada teorijski predstavljaju reprodukcionu vrednost utrošaka tekućeg rada, odnosno proizvod utrošaka i zarade po jedinici utrošaka. Praktično posmatrano, to su obračunati (ukalkulisani) lični dohoci, koji se utvrđuju na osnovu pravilnika o raspodeli ličnog dohotka. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1.4. PODELA TROŠKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCE Postoje: Pojedinačni troškovi nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani su pojedinačno za njega (npr. troškovi materijala izrade i troškovi direktnog rada) Zajednički troškovi nastaju zajedničkim trošenjem inputa radi proizvodnje više proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale u određenom periodu i na određenom mestu, tako da se naknadno raspoređuju na pojedinačne NT Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1.5. PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU PRENOŠENJA NA NOSIOCE Postoje: Direktni troškovi mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije (npr. radni nalog, potrošnica materijala ...) i tu spadaju: troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i troškovi r.s. izrade Indirektni troškovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se kasnije vezuju indirektno preko ključeva za alokaciju Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Međuzavisnost troškova i korišćenja kapaciteta Promena korišćenja kapaciteta proizvodnje ima različiti uticaj na proinenu troškova. Jedni troškovi se menjaju pa ih nazivamo promenljivim ili varijabilnim, a drugi troškovi se ne menjaju pa ih nazivamo konstantnim ili fiksnim troškovima. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1. proporcionalne troškove, 2. relativno fiksne troškove i Troškove po dinamici delimo na: 1. proporcionalne troškove, 2. relativno fiksne troškove i 3. fiksne troškove. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

kr = koeficijent reagibilnosti (elastičnosti) troškova, Upoređivanjem stepena promene troškova sa stepenom promene obima proizvodnje dolazi se do stepena ili koeficijenta reagibilnosti troškova, gde je: kr = koeficijent reagibilnosti (elastičnosti) troškova, kt = koeficijent promene troškova, kq = koeficijent promene obima proizvodnje, DT = razlika troškova, T = troškovi početnog obima, DQ = razlika obima proizvodnje, Q = početni obim proizvodnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Fiksni troškovi se ne menjaju pa je koeficijent reagibilnosti fiksnih troškova ravan nuli: Proporcionalni troškovi rastu ili opadaju u istoj srazmeri sa obimom proizvodnje, pa je koeficijent reagibilnosti ovih troškova ravan jedinici, Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Relativno fiksni troškovi mogu imati isti, veći ili manji koeficijent promene u odnosu na koeficijent promene obima proizvodnje Koeficijent reagibinosti relativno fiksnih troškova) može biti ravan, veći ili manji od jedinice. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1.6. PODELA TROŠKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE Razlikuju se: Fiksni troškovi Varijabilni troškovi Postoji: kratak rok – fiksni i varijabilni faktori dug rok – svi faktori su varijabilni Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

1.7. DODATNI, NEOTKLONLJIVI I OPORTUNITETNI TROŠKOVI Dodatni troškovi su promena Ukup.Troš. zbog promene plana aktivnosti. Neotklonjivi troškovi su već nastali kao rezultat prethodnih odluka i ne utiču na poslovne odluke posle njihovog nastanka. Oportunitetni troškovi su žrtvovana neto korist od neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog nivoa rizika. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Računovodstveni troškovi su istorijski stvarno nastali troškovi, koji se evidentiraju u računovodstvu i imaju veliki značaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa. Ekonomski troškovi baziraju na konceptu oportunitetnih troškova i koriste se pri izboru alternativa. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

2. TROŠKOVI U KRATKOM ROKU Razlikuju se: Fiksni troškovi troškovi sre.rada kada se Am obračunava po vrem. metodu troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi troškovi rada najviših rukovodilaca Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i pogonske energije Varijabilni troškovi Proporcionalni troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i pogonske energije troškovi rada na poslovima izrade proizvoda troškovi SR kada se Am obračunava po funkc.metodu Relativno-fiksni troškovi materijala i rada na pripremno - završnim poslovima Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Osobine su: FIKSNI TROŠKOVI u masi se ne menjaju sa promenom OP (Obim Proizvodnje) po jed.proizvoda se menjaju sa ∆ OP T – troškovi; Q – Količina proizvoda; FT – Fiksni troškovi; PT – Proporcionalni troškovi T Q PT FT PFT A B T Q PT FT PFT A B Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni FT su troškovi po jedinici proizvoda i dobijaju se po obrascu: PFT = UFT Q PFT – prosečni fiksni troškovi UFT – ukupni fiksni troškovi Q – količina proizvoda (obim proizvodnje) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Postoje 4 komponente VT: proporcionalna (PT) degresivna progresivna VARIJABILNI TROŠKOVI Postoje 4 komponente VT: proporcionalna (PT) degresivna progresivna relativno-fiksna (zonska - RFT) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

u masi se menjaju srazmerno ∆ OP (obim proizvodnje) Osobine Proporcionalnih Troškova: u masi se menjaju srazmerno ∆ OP (obim proizvodnje) po jed.proizvoda se ne menjaju sa ∆ OP T A B Q PT VT PVT Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost troškova i Obima Proizvodnje, već se sa promenom stepena Iskorišćenosti Kapaciteta smenjuju proporcionalno, progresivno i degresivno kretanje troškova u proizvodnji iste vrste proizvoda Degresija troškova znači sporiji rast troškova od rasta OP, a progresija brži rast troškova od rasta OP. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

RELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVI RFT nastaju raslojavanjem pr.kapaciteta na više zona OP koje predstavljaju "parcijalne kapacitete" za koje je potrebno posebno organizovanje pripremno-završnih poslova. Troškovi obavljanja tih poslova ne menjaju se sa promenom OP u okviru zone obima, ali se naglo povećavaju sa promenom zone. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Progresija relativno fiksnih troškova predstavlja brzi porast odnosno smanjenje troškova u odnosu na porast obima proizvodnje. Degresija relativno fiksnih troškova predstavlja sporiji porast (opadanje) ovih troškova u odnosu na porast (opadanje) obima proizvodnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Osobine RFT: (Relativno fiksni troškovi) u okviru zone obima se ne menjaju prelaskom na novu zonu se menjaju Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Simboli π – pi Ρ - ro Karakteristike promena progresivnih i degresivnih relativno fiksnih troškova. Prva linija (Tρ – progresivni) označava progresivno relativno fiksne troškove i približava se liniji proporcionalnih troškova (Tπ). Druga linija (Tρ – degresivni) označava degresivne relativno fiksne troškove i udaljava se od linije proporcionalnih troškova (Tπ) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Videli smo da RFT prekora;enjem gornje granice zone oni se naglo povećavaju, posle čega u novoj zoni opet ostaju fiksni, samo na jednom višem nivou. Normalno bi sada očekivato da se pri kretanju obima u suprotnom smeru ovi troškovi opadaju u istoj srazmeri. Međutim to nije tako, već prelaskom iz viših zona obima u niže RFT se smanjuju, ali se ne smanjuju po istom onom ritmu po kome su se povećavali. Ovo zaostajanje u odnosu na kretanje istih tih troškova pri povećanju obima naziva se remanentnost relativno fiksnih troškova. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Grafik UVT: (Ukupni varijabilni troškovi) Q UVT PT PUVT ∆T3 ∆T2 ∆T1 ∆Q1 ∆Q2 ∆Q3 ∆Q1 > ∆T1 degresija ∆Q2 = ∆T2 proporcija ∆Q3 < ∆T3 progresija Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni VT su VT po jedinici proizvoda i dobijaju se po obrascu: PVT = UVT Q PVT – prosečni varijabilni troškovi UVT – ukupni varijabilni troškovi Q – količina proizvoda (obim proizvodnje) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

MT su promena UT po jedinici promene OP MARGINALNI TROŠKOVI MT su promena UT po jedinici promene OP i dobijaju se po formuli: MT = Δ UT ΔQ MT – marginalni troškovi ∆ UT – promena ukupnih troškova ∆ Q – promena količine proizvoda (obima proizvodnje) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Pošto ∆ OP u kratkom roku dovodi samo do ∆ VT, onda se prethodna relacija transformiše u: MT = Δ UVT ΔQ MT – marginalni trošak ∆ UVT – promena ukupnih varijabilnih troškova Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Odnos MT i VT: (marginalnog i varijabilnog troška) MT = min. (tačka C‘ za MT<VT) PVT = min. (tačka B‘ za MT=VT) PT Q PVT C’ B’ MT Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

UKUPNI TROŠKOVI UT = UVT + UFT Dinamika UT je rezultat dinamike VT i FT T Q VT FT UT Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa. Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje. Veličina troškova i tražnje zajednički određuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove. Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Da bi se postigli najniži troškovi, a time najviši profit, menadžeri kompanije znaju da moraju biti sigurni da plaćaju najmanji mogući iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najniže troškove rada. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profit Glavni elementi troškova kompanije su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih troškova: TC=FC+VC. Razlika između ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova (TC) predstavlja veličinu profita (П). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda. ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove. Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok posluje, bez obzira na obim proizvodnje. Na primer, troškovi plata ključnih menadžera i troškovi njihovog osoblja u kancelarijama. Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne mogu se nadoknaditi. Na primer, pogon sa posebnom opremom koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj industriji Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Granični (marginalni) trošak. Pod graničnim (marginalnim, diferencijalnim, dodatnim) troškovima podrazumevaju se troškovi koji nastaju za svaku novoproizvedenu ili dodatnu jedinicu proizvoda. Računski posmatrano, to je razlika između troškova većeg i troškova manjeg obima proizvodnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Granični (marginalni) trošak. Granični trošak je porast u ukupnim troškovima, kada autput raste za jednu jedinicu. Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ako je granični prihod veći od graničnig troška, firma treba da poveća autput, proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajući ukupan profit. Ako je granični trošak veći od graničnog prihoda dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ako firma proizvodi 3 kompleta, i želi da proizvede 4 kompleta, vidimo da se ukupan trošak povećava sa 130€ na 160€ (povećanje od 30€ u ukupnim troškovima). Prihod raste sa 210€ (porast 30€). Povećanje autputa sa 3 na 4 kompleta daje više prihoda nego troškova. Profit raste za 80€ (240€ prihoda minus 160€ trošak). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Kompanija proverava da li je profitabilno da poveća proizvodnju sa 4 na 5 jedinica autputa. Ovaj pristup kako jedna dodatna jedinica autputa utiče na profit, svoj fokus usmerava ka graničnom trošku (MC) i graničnom prihodu (MR) proizvodnje dodatne jedinice u kratkoročnom periodu. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Sve dok je granični prihod veći od graničnog troška, kompanija treba da poveća autput, budući da proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku, uvećavajući ukupan profit. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Na ovoj tabeli možemo videti kako izračunavamo granične troškove Na ovoj tabeli možemo videti kako izračunavamo granične troškove. Naime, kolona 3 (MC), dobija se oduzimanjem TC u koloni 2 od TC predhodne količine. Tako je MC prve jedinice 30€ (85€ - 55€). Granični trošak (MC) druge jedinice je 25€ (110€ - 85€) itd. Budući da se fiksni trošak ne menja sa promenom obima proizvodnje, granični (marginalni) trošak jednak je porastu varijabilnog troška, ili porastu ukupnog troška koji je prouzrokovan dodatnom proizvodnjom jedinice proizvoda. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

GRANIČNI TROŠAK MC = VC/Q = TC/Q. MC – granični trošak; VC – varijabilni trošak; Q – ukupna proizvedena količina; TC – ukupni trošak Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Svi troškovni pojmovi izvode se iz ukupnih troškova Sve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su najvažnije na koje se usredsređujemo: dodatni ili granični trošak računa se odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40 €, AC koji je ekvivanlentan marginalnom trošku. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Sve krive troškova mogu se izvesti iz krivih ukupnih troškova Pano a. Ukupni troškovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih troškova. Kriva graničnih troškova najpre opada i potom raste, tako da seče krive presečenog varijabilnog troška i presečnog ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10-4 prikazuje tri krive prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih troškova količinom proizvodnje, odnosno: AC = TC/q; AVC = VC/q i AFC = FC/q, odnosno: AC = AVC + AFC Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Prosečne troškove prikazuje slika 10-2 (pano b). Oni predstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slici je uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M - tački minimuma. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica. Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno za četiri jedinice AC su jednaki MC. Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepeno povećavaju AC. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Količina proizvoda po satu TROŠKOVI Količina proizvoda po satu Prosečni varijabilni troskovi Prosečni ukupni troskovi Ukupni troškovi Fiksni troškovi Prosečni fiksni troskovi Marginalni proizvodi Varijabil. troškovi Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

TROŠKOVI FIKSNI TROŠKOVI =30 $ Prof.dr Zoran Milenković Ukupni troškovi $80 Kriva ukupnih troškova 70 60 50 40 30 20 FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 količina Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije output (broj kolača po satu) Copyright © 2004 South-Western

TROŠKOVI UKUPNI TROSKOVI VARIJABILNI TROŠKOVI FIKSNI TROŠKOVI =30 $ $80 70 60 VARIJABILNI TROŠKOVI 50 40 30 20 FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 količina Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije output (broj kolača po satu) Copyright © 2004 South-Western

UKUPNI TROŠKOVI (a) UKUPNI TROŠKOVI Ukupni troškovi $18.00 TC 16.00 14.00 12.00 10.00 8.00 6.00 4.00 2.00 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije Copyright © 2004 South-Western

TROŠKOVI MC – marginalni trošak ATC – prosečan ukupan trošak AVC – prosečan varijabilni trošak AFC – prosečan fiksni trošak (b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI troškovi $3.00 2.50 MC 2.00 1.50 ATC AVC 1.00 0.50 AFC 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije Copyright © 2004 South-Western

Granični prihod predstavlja povećanje (promenu) ukupnog prihoda, kada se dodatna jedinica proizvedenog autputa proda. (prikazano na tabeli islici) Povećanje autputa smanjuje se kratkoročni marginalni prihod (kolona 4), a postepeno povećava kratkoročni marginalni trošak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa SMR = SMC i ostvaruje se max profit. U proizvodnji 5 i 6 jedinice autputa marginalni prihod je negativna veličina. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Trošak upotrebe kapitala Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital). Kompanije kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugi kapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom kapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravo kupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu flotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150 miliona $. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili amortizovati kroz čitav vek trajanja (korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje prihode i troškove na osnovu godišnjeg toka. Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošak je 10.000.000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatrati godišnjom, ekonomskom amortizacijom boinga. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Trošak upotrebe kapitala S druge strane, da JAT nije kupio boing, mogao je zaraditi kamate na 150.000.000 $. Ova propuštena kamata je oportunitetni trošak koji bi se morao uzeti u obzir. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se moglo i ne kupiti, odnosno prodati – jednak zbiru ekonomske amortizacije i kamata (odnosno finansijskog prinosa – povrat sredstava) koje su mogle biti zarađene da je novac bio uložen u nešto drugo, odnosno: trošak upotrebe kapitala = ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost kapitala). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

U našem primeru, ekonomska amortizacija boinga iznosi 10 miliona $ godišnje. Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10% da je novac uložio u banku ili HOV ili negde drugde. U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio bi 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $). Kako se boing koristi tako postepeno i opada njegova vrednost (amortizuje se) kao i oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u njega. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Na primer, u vreme prve godine nakon kupovine, upotrebni trošak kapitala je 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $) = 25.000.000 $. Do desete godine boing će se amortizovati za 100.000.000 $ i vredeti 50.000.000 $. U toj tački upotrebni trošak kapital će biti 10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $) = 15.000.000 $ godišnje. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

r = stopa amortizacije + kamatna stopa Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno: r = stopa amortizacije + kamatna stopa U ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6,66% godišnje. Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od 10% godišnje, njegov upotrebni trošak kapitala će biti: r = 6,66% + 10% = 16,66%. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Izbor inputa u minimiziranju troškova. a) Cena kapitala b) Kapitalna renta Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Izotroškovna kriva Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak. Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je:ukupni trošak proizvodnje = troškovi rada + troškovia kapitala, odnosno: TC= wL + rK. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni trošak Izbor inputa Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni trošak Izotroškovna kriva opisuje kombinacije proizvodnih inputa koje kompanija jednako koštaju. Izotroškovna kriva (C1) je tangenta na izokvantu (Q1) u tački (A) i pokazuje da je obim proizvodnje (Q1) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L1) i inputom kapitala (K1). Ostale kombinacije, poput (L2 i K2) i (L3 i K3) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši trošak, tačke (B, C). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Izbor inputa. U stvari izotroškovna kriva (C1) je najniža izotroškovna kriva koja omogućava obim proizvodnje (Q1). Tačka tangencije izokvante (Q1) i iztroškovne krive (C1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor autputa koji minimizira troškove. To su (L1 i K1) . U ovoj tački nagibi izokvante i izotroškovne krive su jednaki. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje TC = (10 € / h)L + (20 € / h)K. Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000 €, srednja linija predstavlja trošak od 2.000 €, a najviša kriva 3.000 €. Vidi se da je svaka tačka (A,B,C) na grafikonu 10-1, tačka tangencije izotroškovne krive i izokvante. Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2. 000 € Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2.000 €. Slično ovome, najefikasnija proizvodnja od 100 jedinica je 1.000 € (u tački A, L =50, K= 25). Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najniži trošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od 3.000 € (tačka C, L= 150, K= 75). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih kriva preduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije". Putanja ekspanzije opisuje kombinacije rada i kapitala koje će preduzeće izabrati da bi minimiziralo troškove na bilo kom obimu proizvodnje. Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitala i rada (pozitivan nagib). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje, uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala u odnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stoga je putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2, odnosno: K / L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi Putanja ekspanzije i kriva ukupnih troškova Putanja ekspanzije (od izhodišta kroz tačke A, B, C) ilustruje troškovno najefikasnije kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti svaki obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F) pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima proizvodnje prikazane na panou (a). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova U ovoj analizi dugoročnih i kratkoročnih troškova razmatraćemo u kontekstu tri veličine jedne kompanije jer ona nije sigurna o budućem plasmanu svojih proizvoda, te dajemo krivu kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova, SATC1, SATC2, SATC3. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova Dugoročni trošak i konstantni prinos na obim Kriva dugoročno prosečnog troška (LAC), koja je identična krivi dugoročnog graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SAC1, SAC2 i SAC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih troškova se sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih troškova. SMC – Kratkoročni granični trošak Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Međutim na dugi rok, kriva dugoročnog prosečnog ukupnog troška (LAC) neće biti ravna linija, već u obliku latiničnog slova U. Sa različitim mogućnostima instalisanog kapaciteta mašina, min kratkoročni prosečan trošak je kod fabrike srednje veličine. Pri većem obimu proizvodnje dolazi se od interne ekonomije obima, na internu dezekonomiju obima. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Kriva dugoročnog prosečnog troška (LAC) pokazuje najniži trošak po jedinici za bilo koji nivo proizvodnje kad su svi inputi proizvodnje varijabilni. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obima Kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivi kratkoročnih prosečnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosečnih troškova ne leže na krivi dugoročnih prosečnih troškova Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Kratkoročno maksimiranje profita Kompanija bira obim proizvodnje (q*), tako da je profit razlika (A,B) između ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q) maksimalan. Uz taj obim proizvodnje granični prihod, MR (nagib krive prihoda) jednak je graničnom trošku, MC (nagib krive troška). Maksimiranje profita П(q) = TR(q) - TC(q). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Maksimiranje profita Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova, pa s vremenom profit poprima pozitivnu vrednost. Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*). U toj tački su granični prihod i granični trošak jednaki, a vertikalna udaljenost između prihoda i troškova (A,B) je najveća. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Količina (q*) omogućava maksimiranje profita. Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad (q*), troškovi rastu brže od prihoda – granični prihod manji od graničnog troška, zbog čega profit opada kada se pređe obim proizvodnje (q*). Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su granični prihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća (firme). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Maksimiranje profita Ovo pravilo možemo algebarski izvesti: П = TR - TC je maksimalan u tački u kojoj dodatno povećanje obima proizvodnje uopšte ne povećava profit, П/q = 0, odnosno: П / q = R / q - C / q = 0, gde R / q je granični prihod (MR), a C / q je granični trošak (MC). Prema tome, zaključujemo da je profit maksimalan kada je: MR – MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Granični prihod 30 20 30 50 - Tabela br. 10-5. Količine, cene, ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa Povećanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a povećavaju marginalni troškovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje se maksimalan profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihodi su negativna veličina. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Granični prihod Granični prihod (MR) MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstanto opada sa porastom autputa i posle 5. jedinice postaje negativan. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu Krive dugoročnih prosečnih i marginalnih troškova Kad kompanija proizvodi autput pri kome su dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto tako, kada LAC rastu, LMC su veći od LAC-a. Tačka A predstavlja minimalne troškove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC=LAC, odnosno kada kriva LAC dostiže svoj minimum. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu 1. Dugoročni prosečni troškovi (LAC) i dugoročni marginalni troškovi (LMC). a) kada dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadaju tada su dugoročni marginalni troškovi (LMC) manji od LAC (polje B), odnosno rastu kada su LMC veći od LAC (polje D); Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC ukrštaju, (tačka A na slici 1, a tačka M na slici 10-2 pano b). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu Kada su dugoročni granični troškovi jednaki dugoročnim prosečnim troškovima, proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ne menja prosečne troškove. Prema tome, ako su: a) LMC < LAC, prosečni troškovi opadaju (levo od tačke A), b) LMC > LAC, prosečni troškovi imaju trend rasta (desno od tačke A), c) LMC = LAC, prosečni troškovi su minimalni (u tački A). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Dinamičke promene troškova - kriva učenja 1. Proizvodno iskustvo i kriva učenja а) radnicima u početku izvršavanja radnih zadataka treba više vremena. Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi; b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje; Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvoljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takođe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove; d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Dinamičke promene troškova - kriva učenja Proizvodni troškovi kompanije mogu postepeno opadati zato što radnici i menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok kumulativni obim proizvodnje raste. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

Dinamičke promene troškova - kriva učenja Učenje naspram ekonomije obima (razmera) Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje kompanije zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC1) ili zbog krive učenja (pomeranje sa A na C na krivoj AC2). Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

HVALA NA PAŽNJI! Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije