ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA

Slides:



Advertisements
Παρόμοιες παρουσιάσεις
Χλωριούχο νάτριο Κοινό ή μαγειρικό αλάτι NaCl. HClNaOHH + Cl - Na + OH - H + Cl - Na + Cl - Η2ΟΗ2Ο Η + + Cl - + Na + + OH - → Na + + Cl - + H 2 O ΟΞΥΒΑΣΗΑΛΑΤΙΝΕΡΟ.
Advertisements

ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥΚΕΦ.2.Ζ: ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ (α) ΕΡΩΤΗΣΕΙΣ ΚΑΤΑΝΟΗΣΗΣ ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ είναι διαλύματα συζυγών ζευγών ΗΑ, Α - (ή Β, ΗΒ + ) που διατηρούν.
ΠΑΡΑΣΚΕΥΗ ΚΑΙ ΙΔΙΟΤΗΤΕΣ ΡΥΘΜΙΣΤΙΚΩΝ ΔΙΑΛΥΜΑΤΩΝ
Οι βάσεις Και γιατί να τα μάθω όλα αυτά εγώ;
Αλλάζοντας τη θέση χημικής ισορροπίας σε διαλύματα σόδας και γαλαζόπετρας Νίκη Σπάρταλη, Ρουμπίνη Μοσχοχωρίτου και Ρομπέρτος Αλεξιάδης ΕΚΦΕ Χανίων
ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥ ΚΕΦ.2: ΠΕΡΙΠΤΩΣΕΙΣ ΙΟΝΤΙΚΩΝ ΙΣΟΡΡΟΠΙΩΝ (α)
Γεωργική Χημεία Ενότητα 8: Χημικές αντιδράσεις, θερμοδυναμική/κινητική
Ka . Kb = Kw ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥ
ΟΡΓΑΝΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ Για τη Β Λυκείου.
Pritisak vazduha Vazduh je smeša gasova koja sadrži 80% azota, 18% kiseonika i 2% ugljen dioksida, drugih gasova i vodene pare. vazdušni (atmosferski)
ΣΥΝΤΗΡΗΣΗ ΤΩΝ ΤΡΟΦΙΜΩΝ ΜΕ ΧΗΜΙΚΑ ΣΥΝΤΗΡΗΤΙΚΑ
ΕΡΓΑΣΤΗΡΙΑ 3 & 4 ΜΑΡΙΝΑΤΑ ΑΛΙΕΥΜΑΤΑ.
Ανόργανη Φαρμακευτική Χημεία, 3ο εξάμηνο Δ
NaA  Na+ + A- HA + HOH H3O+ + A- ΧΗΜΕΙΑ Γ’ ΛΥΚΕΙΟΥ
ΚΑΝΟΝΕΣ ΟΝΟΜΑΤΟΛΟΓΙΑΣ
ΕΠΙΔΡΑΣΗ ΚΟΙΝΟΥ ΙΟΝΤΟΣ
Ανόργανη Φαρμακευτική Χημεία, 3ο εξάμηνο Δ
PH.
Όξινος χαρακτήρας καρβοξυλικών οξέων
Οι φυσικές καταστάσεις.
Laboratorijske vežbe iz Osnova Elektrotehnike
STEROIDI.
Seminar iz analitičke kemije 1
KEMIJSKA RAVNOTEŽA II STEHIOMETRIJA II
ΚΕΦΑΛΑΙΟ 2 ΙΟΝΤΙΚΟΣ ΚΑΙ ΟΜΟΙΟΠΟΛΙΚΟΣ ΔΕΣΜΟΣ
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
VOLUMETRIJSKE (TITRIMETRIJSKE) METODE ANALIZE
? ! Galilej Otkrio Opis Zakon inercije Dokaz Zakon akcije i reakcije
Čvrstih tela i tečnosti
Geokemija vodenih otopina Kiseline i baze Soli
Promjena Gibbsove energije sa sastavom reakcijske smjese
פחמימות לטוב ולרע הכתוב בכחול לא להוראה לתלמידים
BRZINA REAKCIJE FAKTORI UTICAJA HEMIJSKA RAVNOTEŽA
Hemijska ravnoteža Mnoge reakcije ne teku do kraja
الفصل 2 الأيونات في المحاليل المائية والخصائص التجميعية
Merni uređaji na principu ravnoteže
6. AKTIVITET I KONCENTRACIJA (Activity and Concentration)
МЕТАЛНА ВЕЗА..
HALOGENOVODONIČNE KISELINE
KISELINE I BAZE Pripremio: Varga Ištvan
Merni uređaji na principu ravnoteže
HEMIJSKA RAVNOTEŽA Pripremio: Varga Ištvan
Χρήση του λογισμικού παρουσίασης
Ονοματολογία οργανικών ενώσεων
Elektronika 6. Proboj PN spoja.
Hammett-ova funkcija kiselosti
Industrijsko dobijanje aluminijuma
Puferi Koncentrovani rastvori jakih kiselina ili baza
UVOD Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA
Διοξείδιο του άνθρακα Το CO2 εισέρχεται στα φυσικά νερά από τις εξής οδούς: Από την ατμόσφαιρα Με το νερό της βροχής (ελαφρώς όξινο) Ως προϊόν αποσύνθεσης.
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
8 GIBANJE I BRZINA Za tijelo kažemo da se giba ako mijenja svoj položaj u odnosu na neko drugo tijelo za koje smo odredili da miruje.
DISPERZIJA ( raspršenje, rasap )
Ivana Tvrdenić OŠ 22. lipnja SISAK.
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
Izražavanje koncentracija otopine, konstanta ravnoteže, Le Chatelierov princip Vježbe br. 4.
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
ΟΞΕΑ ΒΑΣΕΙΣ.
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
Электролиттік диссоциациялану теориясы тұрғысынан қышқылдардың, негіздердің және тұздардың қасиеттері.
Үй тапсырмасын тексеру
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
Αραίωση διαλυμάτων Νόμος της Αραίωσης Ερώτημα
Διαλύματα ασθενών μονοπρωτικών οξέων ή βάσεων
Ιοντισμός ισχυρών οξέων – βάσεων pH και pOH
Ονοματολογία οργανικών ενώσεων
Μεταγράφημα παρουσίασης:

ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA MAČVANSKA SREDNJA ŠKOLA RASTVORI ELEKTROLITA ELEKTOLITIČKA DISOCIJACIJA KLARA KAKUČKA, prof. hemije

ELEKTROLITI Elektroliti su supstance čiji vodeni rastvori provode struju. Neelektroliti su supstance čiji vodeni rastvori ne provode struju. Rastvori elektrolita sadrže jone Joni u rastvoru nastaju elektrolitičkom disocijacijom

Elektrolitička disocijacija Elektrolitička disocijacija je spontani proces izdvajanja jona iz neutralnih molekula pod dejstvom vode. Iz jonskih kristalnih rešetki ili iz molekula sa polarnim kovalentnim vezama dejstvom polarnih molekula vode.

Elektrolitička disocijacija

Podela elektrolita Prema količini disosovanih neutralnih molekula elektroliti se dele na JAKE i SLABE Jaki su potpuno dsisosovani i u rastvoru ima samo jona. Slabi su delimično disosovani i u rastvoru ima i molekula i jona Mera za jačinu disocijacije je stepen disocijacije α α= N disos. / N ukupno α> 30% jaki elektroliti; α< od 3% slabi elektroliti

Konstanta disocijacije Stepen disocijacije raste sa razblaženjem tako da slabi elektroliti postaju jaki pri beskonačnom razblaženju Disocijacija slabih elektrolita je dinamički proces: jedni disosuju, drugi se asosuju Pri beskonačnom razblaženju joni se ne mogu ponovo sastaviti i postaju jaki elektroliti Zato je uveden pojam konstante disocijacije koji preedstavlja odnos proizvoda koncentacija jona i koncentracije molekula u rastvoru

Jaki i slabi elektroliti A. Jaki elektroliti – 100% disosovani Sve soli, jake kiseline, jake baze NaCl (s) Na+ (aq) + Cl- (aq) HClO4 (aq) + H2O(l) H3O+ (aq) + ClO4- (aq) NaOH (s) Na+ (aq) + OH- (aq) B. Slabi elektroliti – nisu potpuno disocirani Slabe kiseline, slabe baze CH3COOH CH3COO- (aq) + H+ (aq) NO2- (aq) + H2O (l) OH- (aq) + HNO2 (aq)

Šta je H+ (aq)? H2O+H+ H3O+ hidronijum jon Proton( kada H atom otpusti elektron) se vezuje za slobodan elektronski par kiseonika u molekulu vode Molekuli grade vodonične veze međusobno

Autojonizacija vode voda je veoma slab elektrolit i u veoma maloj meri disosuje prema jednačini: 2 H2O(l) ⇄ H3O+(aq) + OH-(aq) H2O(l) ⇄ H+(aq) + OH- (aq)

Jaki elektroliti

Slab elektrolit

Disocijacija kiselina

Disocijacija baza

Konstanta disocijacija kiselina i baza

PROTOLITIČKA TEORIJA KISELINA I BAZA KISELINE SU JEDINJENJA KOJA OTPUŠTAJU PROTON (H+) HCl→H+ +Cl- Kiselina konjugovana baza BAZE SU JEDINJENJA KOJA PRIMAJU PROTON (H+) NH3 + H+ → NH4+ Baza konjugovana kiselina Protolitički par NH3 + HCl → NH4Cl

Protolitički parOVI CH3COOH + H2O → CH3COO- + H3O+ CH3COOH →CH3COO- + H+ K1 KB1 H2O + H+ → H3O+ B2 KK2 NH3+ HCN → NH4+ +CN- B1 K2 KK1 KB2 NH3 + H+ → NH4+ B1 KK1 HCN →H+ + CN- K2 KB2 KONJUGOVANE KISELINE I BAZE SU UVEK SLABIJE OD SVOJIH KISELINA I BAZA

Jonski proizvod vode H2O(l) ⇄ H+(aq) + OH- (aq) U razblaţenim vodenim rastvorima koncentracija vode ostaje praktično konstantna tako da sledi: Kw = [H+] ∙ [OH-] = 1∙10-14 mol2/dm6 (25 oC) Jonski proizvod vode je proizvod koncentracija vodonikovih i hidroksidnih jona u vodenim rastvorima i konstantna je vrednost na određenoj temperaturi.

pH i pOH pH je negativni dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona pH = - log [H+] • pOH je negativni dekadni logaritam koncentracije hidroksidnih jona pOH = - log [OH-] • veza između pH i pOH pH + pOH = 14

Odnos između pH i [H+] i [OH-]

Značenje pH promena pHvrednosti od jedne pH jedinice označava promenu koncentracije vodonikovih jona od 10 puta, a promena od 2 pH jedinice 100puta, 3 pH jedinice 1000 puta itd.

Procena pH VREDNOSTI VODE

Puferi Puferi (puferske smeše ili regulatori pH) predstavljaju takve sisteme koji su sposobni da se odupiru promeni pH u rastvorima. Puferi ili puferske smeše se sastoje od slabe kiseline i njene soli koja sadrži isti anjon ili od slabe baze i njene soli koja sadrži isti katjon.

Kiseli puferi Acetatni puferski sistem se sastoji od CH3COOH i CH3COONa • Dodavanje jake baze: CH3COOH + NaOH →CH3COONa + H2O • Dodavanje jake kiseline: CH3COONa + HCl →CH3COOH + NaCl

Bazni puferi Amonijačni pufer sastav: smeša NH3 i amonijum so (npr. NH4Cl) kiselinsko bazni par: NH3 – NH4+ Dodavanje jake baze: NH4+ + OH- NH4OH Dodavanje jake kiseline: NH3 + H+ NH4+