PROIZVODNJA, ORGANIZACIJA I PROIZVODNA FUNKCIJA

Παρουσίαση με θέμα: "PROIZVODNJA, ORGANIZACIJA I PROIZVODNA FUNKCIJA"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 PROIZVODNJA, ORGANIZACIJA I PROIZVODNA FUNKCIJA
PREDAVANJE 7 Prof. dr Zoran Milenković

2 Naše je pitanje, a koje želimo da znamo, kako proizvodnja varira u odnosu na ulaganje sredstava, u kratkoročnom i dugoročnom periodu, odnosno kako firme biraju između tehnički izvodljivih akternativnih metoda proizvodnje, dati nivo proizvodnje, radi maksimiranja profita i zadovoljavanja potreba potrošača. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

3 Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u učinak zove se proces proizvodnje, ili, to je odnos između ulaganja i učinaka u ekonomiji. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

4 Na nivou proizvodnog procesa Na nivou kompanije
PROIZVODNA FUNKCIJA ... tehnički odnos između inputa (uloženih faktora proizvodnje) i autputa (ostvarenog obima proizvodnje). Na nivou proizvodnog procesa Na nivou kompanije Na nivou privrednih celina Na nivou privrede prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

5 Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa
Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u učinak zove se proces proizvodnje. Ekonomisti uglavnom koriste osnovnu funkciju proizvodnje – pojednostavljeni opis odnosa između ulaganja i učinka u ekonomiji - da bi uputili na skup svih procesa proizvodnje. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

6 Funkcija proizvodnje pojednostavlja milione proizvodnih procesa u ekonomiji – od pravljenja čelika, preko stočarstva, do rada na berzi – i kombinuje ih u jedan jedini proces proizvodnje. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

7 Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa
2. Input-autput odnosi, ili funkcija proizvodnje. Funkcija proizvodnje je odnos po kome se inputi spajaju sa proizvodnim autputom. Šematski mogu biti prikazani kao kutija na sledećoj slici Inputi ulaze u funkciju proizvodnje, a autputi su isključeni iz toga. Ova šematska kutija pokazuje postojeće stanje tehnologije, koja vremnom biva sve bolja. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

8 PROIZVODNA FUNKCIJA Slika 1 Proizvadnja, proizvodna funkcija i ponašanje kompanije Kompanija ulažu novac u inpute proizvodnje, što prouzrokuje troškove proizvodnje, proizvode autpute koje realizuju na tržištu i ostvaruju prihode. Razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog preduzeća. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

9 Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa
Još jedan način prikazivanja funkcije proizvodnje je uz pomoć matematičke jedančine. Smatrajmo proizvodnu funkciju procesom koji ima dva inputa (faktora), kapital (K) i rad (L), da proizvede obrok (Q). Veza između K, L i Q može biti prikazana kao: prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

10 Profit = Ukupni prihodi – Ukupni troškovi
PROIZVODNA FUNKCIJA Profit = Ukupni prihodi – Ukupni troškovi Ukupni prihodi = autput x cena (iznos od prodate količine roba) Ukupni troškovi = inputi x cena (iznos koji firma plaća da bi kupila inpute) prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

11 PROIZVODNA FUNKCIJA Q = f (K, L) Y = f (K, L)
q = f (x1, x2 x3 ....xn) Q = f (K, L) Y = f (K, L) Y = T x f (K, L) T- tehnologija K – kapital Q – proizvod (učinak) L – Rad F- matematička funkcija prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

12 Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa
Radi ilustracije prethodnog, pretpostavimo da je proizvodna funkcija za obroke data kao F (K, L) = 2KL, gde je K mereno radnim satima opreme u nedelji, a, L radnim satima radnika u nedelji, i proizvodnja merena obrocima u nedelji. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

13 Na primer, 2 radna sata opreme u nedelji, u kombinaciji sa 3 radnika po satu u nedelji, daće 2(2)(3) = 12 obroka nedeljno. Odnos između K, L i nedeljne proizvodnje obroka za proizvodnu funkciju Q = 2KL će biti kao što je izloženo u sledećoj tabeli. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

14 Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa
Funkcija proizvodnje sa dva varijabilna inputa Brojke u tabeli reprezentiraju autput, meren u dnevnim obrocima hrane nedeljno. Kalkulacija je urađena na osnovu relacije: Q = 2KL. (2 radna sata opreme u nedelji u kombinacji sa 3 radnika po satu daće 12 obroka – 2(2)(3) prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

15 PROIZVODNA FUNKCIJA Ukupni troškovi
Fiksni troškovi + varijabilni troškovi Marginalni proizvod rada Autput broj kolača po jednom satu Troškovi fabrike Fiksni troškovi Troškovi radnika Varijabilni troškovi Broj radnika prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije Copyright©2004 South-Western

16 PROIZVODNA FUNKCIJA KOMPANIJE X
Output (kolači po satu Proizvodna funkcija 150 MP 5.rad. = 10 140 MP 4.rad. = 20 130 120 110 MP 3.rad. = 30 100 90 80 MP 2. rad. = 40 70 60 50 40 30 MP 1.radnika = 50 kolača 20 10 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 1 2 3 4 5 Broj radnika Copyright © South-Western

17 3. Intermedijalni proizvodi i dodata vrednost
Kapital (energija, peć itd.) i rad (kuvara) nisu dovoljni za konačan proizvod (obrok). Sastojci koji se dodaju hrani predstavljaju intermedijarni proizvod, ono što je u u proizvodu pretvoreno u nešto vrednije. Proizvodi u ovom procesu nisu obroci već dodata vrednost sirovim sastojcima hrane. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

18 Promer: ako kuvar i oprema pretvore 20€ vredne sastojke hrane u obroke koje imaju vrednost 100€, ima za rezultat autput (obroke) kao 80€ dodate vrednosti. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

19 4. Fiksni i promenljivi inputi.
Input koji kvantitativno može biti promenljiv zove se varijabilni input. Onaj input čije se količine ne menjaju u toku određenog vremenskog perioda nazivamo fiksni inputi. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

20 Primer: Fiksni faktori proizvodnje
Broj radnika možemo relativno brzo promeniti, ali izgradnja novog proizvodnog pogona zahteva vreme. Faktore proizvodnje koje možemo promeniti i na kratak rok zovemo varijabilnim. Na dugi rok svi faktori proizvodnje su varijabilni, Kapacitet pogona se može prilagoditi prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

21 Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Pretpostavimo da smo ovde zainteresovani za proizvodnju u kratkom roku, vremenski period u kome je input rada varijabilni input, a input kapitala fiksni, recimo da je vrednost K = Ko = 1. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

22 Ako kapital ostane konstantan, kao posledica autput postaje funkcija samo varijabilnog inputa – radne snage: F(K, L) = 2Ko = 2L. Ovako definisanu funkciju možemo smestiti u dvo-dimenzionalni dijagram, kao na slici 2. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

23 Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Slika Specifična kratkoročna proizvodna funkcija Pano a, pokazuje proizvodnu funkciju, Q = 2KL, kada je K fiksna veličina i K o = 1. Pano b, pokazuje koliko se kratkoročna proizvodna funkcija pomera, kada K poraste do K1 = 3. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

24 Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Kratkoročna proizvodna funkcija – s jednim varijabilnim inputom Kriva ukupnog proizvoda pokazuje rast autputa uz različite količine inputa rada. Input rada uslovljava rast ukupnog proizvoda do tačke L=4. Posle ove tačke, dodatni input daje sve manje autputa. Za L > 8, nivo autputa opada. Slika 3 . Y . . X x prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

25 Prvo, prolazi kroz koordinatni početak.
Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Prvo, prolazi kroz koordinatni početak. Drugo, početno dodavanje varijabilnog inputa povećava autput po principu rasta kamate: pomerajući se od 1. do 2. jedinice radne snage, dostiže 10 extra jedinica autputa (14-4=10), dok se od 2. do 3. jedinice radne snage dobija 13 dodatnih jedinica (27-14=13). prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

26 Konačno, funkcija prikazana na slici 3
Konačno, funkcija prikazana na slici 3. ima osobinu da do neke tačke (L = 4 na slici 3. tačka x), dodatna jedinica varijabilnog inputa daje sve manje povećanje u autputu. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

27 Tako pomeranje od 5. do 6. jedinice radne snage dostiže 14 extra jedinica autputa (72-58=14), dok od 6. do 7. jedinice radne snage dostiže samo 9 obroka hrane. (81-72=9) prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

28 Za neke proizvodne funkcije, nivo autputa može stvarno opadati sa dodatnom jedinicom varijabilnog inputa iza neke tačke, kao što se dešava ovde za L > 8 tačka Y. Sa ograničenim iznosom kapitala sa kojim se radi, dodatni radnici mogu da počnu da smetaju jedni drugima. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

29 Na osnovu predhodne slike možemo zaključiti:
Da porast rada uzrokuje i porast proizvodnje, sve dok se ne dostigne maksimalni obim proizvodnje od 86 obroka hrane (tačka Y), a nakon toga proizvodnja počinje da opada. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

30 Proizvodnja sa više od 8 radnika ekonomski je neracionalna
Proizvodnja sa više od 8 radnika ekonomski je neracionalna. Drugim rečima, upotreba dodatih količina skupog inputa da bi se postigao niži obim proizvodnje, nikad se ne može isplatiti. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

31 Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Svojstvenost koju primećujemo kada je u pitanju katkoročna proizvodnja (na slici 4) je da iza neke tačke autput raste sa povećanjem varijabilnog inputa a posle opada – što je poznato kao zakon o opadajućim prinosima. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

32 Zakon o opadajućim prinosima kaže da će se sa svakim dodatnim jedinačnim povećanjem nekog inputa (dok su ostali inputi fiksni) dostići tačka nakon koje će se dodatni autput početi smanjivati. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

33 Formalno može se zaključiti: ako su dodati jednaki iznosi varijabilnog inputa, a svi ostali inputi ostaju fiksni, rezultirajući rast autputa će na kraju postati opadajući. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

34 zakon o opadajućim prinosima podrazumeva bedu za ljudsku rasu.
Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Tomas Maltus zakon o opadajućim prinosima podrazumeva bedu za ljudsku rasu. Teškoća je u tome što je poljoprivredno zemljište nepromenljivo (fiksno), i ubacivanje dodatne radne snage će prouzrokovati uvek manja povećanja proizvodne hrane. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

35 Neizbežan rezultat je, kako je to Maltus video, da će povećanje populacije dovesti prosečnu potrošnju hrane do nivoa gladovanja. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

36 Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Bez obzira na to koliko je napredna naša tehnologija, jasno da bi bilo nemoguće proizvesti dovoljno hrane na jednom zemljištu da bi se nahranili svi ljudi na planeti. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

37 Ako bi populacija nastavila da raste, samo je pitanje vremena kada će se čak i bogatije nacije susresti sa nedostatkom hrane. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

38 Efekti tehnološkog progresa u proizvodnji hrane
Proizvodnja u kratkoročnom periodu, zakon o opadajućim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju Efekti tehnološkog progresa u proizvodnji hrane F1 repezentuje proizvodnu funkciju za hranu u 1802.godini, a F2 korespondira funkciji u 2002.god. Eefekte tehnološkog progresa u proizvodnji hrane ilustruje F2 , linija koja leži iznad F1, zahvaljujući dodatnom ulaganju radne snage i tehnološkim dostignućima. Slika 4 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

39 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Kratkoročna proizvodna funkcija, kao ona prikazana na predhodnoj slici, uglavnom se odnosi i na krive ukupne proizvodnje. One povezuju ukupni iznos autputa sa količinom varijabilnog inputa. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

40 Takođe je za mnoge primere bitna marginalna proizvodnja varijabilnog inputa.
Ona je definisana kao promena ukupne poizvodnje koja sledi kao odgovor na promenu jedinice varijabilnog inputa (svi drugi inputi ostaju fiksni). prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

41 U tom smislu, marginalni fizički proizvod (MPP) meri odnos promena u ukupnom autputu u odnosu na promene u kvantitetu inputa. Poslovni menadžer pokušava da odluči da li da zaposli ili da otpusti još nekog radnika, gde postoji očigledan interes, znajući šta je zapravo marginalni proizvod rada. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

42 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Preciznije, ako ΔL označava malu promenu varijabilnog inputa, i ΔQ označava rezultirajuću promenu u autputu, onda granični (marginalni) proizvod L označen kao MPL, definišemo kao: prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

43 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Slika 5 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

44 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Geometrijski, marginalni proizvod je, u svakom slučaju, ugao krive ukupne proizvodnje i u našem slučaju je to prikazano u gornjem delu predhodne slike. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

45 Primećujemo na kraju da je MPL negativan za vrednosti L veće od 8.
Na primer, marginalni proizvod rada (kada je L = 2) je MPL=2 = 12. Isto tako, MPL=4 = 16 i MPL=7 = 6 za krivu ukupne proizvodnje na slici 5. Primećujemo na kraju da je MPL negativan za vrednosti L veće od 8. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

46 Kriva marginalnog proizvoda je posebno nacrtana u donjem delu slike 5.
Primećuje se da raste na početku, povećava se do maksimuma kod L = 4, i onda opada. Na kraju postaje negativna za vrednosti L veće od 8. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

47 Na slici se vidi da maksimalna tačka na krivoj marginalne proizvodnje odgovara promeni tačke na krivoj ukupne proizvodnje, tački gde kriva skreće od ispupčenja ka konkavnom povećavajućem ili klizajućem kursu. Takođe primećujemo da kriva marginalne poizvodnje dostiže nulu za vrednosti L, gde tačka ukupne proizvodnje dostiže maksimum. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

48 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Važnost koncepcije marginalne proizvodnje leži u činjenici da se odluke o vođenju kompanije najprirodnije rađaju u formi odluka o pomenama. Da li da zaposlimo još jednog inženjera ili računovođu? Da li da smanjimo osoblje koje radi na odražavanju? prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

49 Da li da iznajmimo još jedan kamion za isporuku?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo uporediti prihod, odnosno dobit koju donosi promena, sa pitanjem koliko ta promena košta. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

50 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Dokle god rad donosi pozitivan priliv – cash flow, dotle menadžer ne bi nikad uključio varijabilni input u oblast gde je marginalna proizvodnja negativna (L > 8, slika 5), odnosno gde je MPL = 0. (MPL – marginalni proizvod rada) prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

51 Slika br.5. Marginalna proizvodnja sa varijabilnim inputom
U svakoj tački marginalni proizvod rada MPL je nagib krive ukupnog proizvoda. U toj tački (vrh panela), za pokazanu proizvodnu funkciju, kriva marginalnog proizvoda (vidi donji deo panela) raste, kao što raste i input rada. Posle toga, kada je L = 4, marginalni proizvod rada opada kako input rada raste. Za L > 8 kriva ukupnog prizvoda opada sa dodavanjem L, što znači da je marginalni proizvod rada negativan u ovom području. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

52 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Prosečan proizvod rada kod varijabilnog inputa je definisana kao ukupna proizvodnja (Q) podeljena sa količinom tog inputa (L). Ako prosečni proizvod rada označimo kao APL, dobijamo sledeću relaciju: Kada je varijabilni input rad, prosečna proizvodnja se naziva produktivnost rada. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

53 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
Grafički, prosečna proizvodnja je ugao tangentne linije, pridruženo sa nastankom odgovarajuće tačke na krivoj ukupne poizvodnje. Tri takve tangentne linije, R1, R2 i R3, nacrtane su na krivoj ukupne proizvodnje, prikazane u gornjem delu slike 6-7. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

54 Slika br.6. Ukupni, marginalni i prosečni proizvod – krive
Prosečni proizvod u svakoj tački na krivoj ukupnog proizvoda je nagib tangentne linije (ugao) za tu tačku. Za krivu ukupnog proizvoda (gornji pano) APL raste sve do L = 6, a posle opada. Pri L = 6, MPL = APL, a za svaku vrednost L > 6, MPL < APL. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

55 Prosečna proizvodnja kod L = 2 je ugao R1 (tačka A), koji je 14/2=7
Prosečna proizvodnja kod L = 2 je ugao R1 (tačka A), koji je 14/2=7. Vidimo da R2 seče krivu ukupne proizvodnje na dva mesta – direktno iznad L=4 (tačka D), i onda tačno gde je L=8 (tačka B). prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

56 Prema tome, prosečna vrednost za ove dve vrednosti L će biti istoimene, uglu R2 , koji je jednak 43/4=86/8=10,75. R3 seče krivu ukupne proizvodnje samo u jednoj tački, direktno iznad L=6 (tačka C). Prosečna proizvodnjas za L=6 je ugao R3 (72/6=12). Prikaz na slici 6. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

57 Ukupan, prosečan i graničan proizvod
Ukupna proizvod Ukupna proizvodnja ostvarena sa K i L (Q) Q = f(K,L) prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

58 Odnos između ukupnog proizvoda i ukupnih ulaganja faktora (AP)
Prosečan proizvod Odnos između ukupnog proizvoda i ukupnih ulaganja faktora (AP) APL = Q/L ili APK = Q/K prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

59 Marginalan (graničan) proizvod
Odnos između prirasta proizvoda i dodatne jedinice inputa (MP) MPL = ΔQ / Δ L MPL = Qn – Qn-1/ Ln – Ln-1 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

60 Ukupna, marginalna i prosečna proizvodnja i njihova međuzavinost
2. Veza između ukupne, marginalne i prosečne poizvodnje. Kada se kriva marginalne proizvodnje nalazi iznad krive prosečne poizvodnje, kriva prosečne proizvodnje ima tendenciju porasta, prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

61 a kada je kriva marginalne proizvodnje ispod krive prosečne proizvodnje, kriva posečne proizvodnje ima tendenciju pada. Ove dve krive se seku na maksimalnoj vrednosti krive prosečne proizvodnje. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

62 Praktični značaj prosečne i marginalne proizvodnje
Razlika između prosečne i marginalne proizvodnje je izuzetno značajan za svakog ko mora da podeli deficitarna sredstva između jedne ili više proizvodnih aktivnosti. Specifično pitanje je kako raspodeliti sredstva da bi se ukupni autput maksimalno povećao. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

63 Praktični značaj prosečne i marginalne proizvodnje
Predpostavimo da posedujete dva poljoprivredna dobra, koja se sastoje od datog broja priključnih mašina za obradu zemljišta, i da možete poslati vaše mašine u kom broju želite na poljopivredno dobro u Surčinu ili u Pančevu. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

64 Po vašoj dosadašnjoj evidenciji, ostvarili ste prinos žita u Surčinu od mtc, a u Pančevu mtc žita. Prinos žita je neizvestan iz godine u godinu, kao i dosadašnji profit (zarada), koji se ne može definitivno održavati na dostignutom nivou. Da li ćete promeniti dosadašnji raspored mašina i ljudi u oblasti zemljišta? prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

65 Prosečna proizvodnja, ukupna proizvodnja i marginalna proizvodnja (mtc) za dva poljoprivredna dobra ,,Surčin“ i ,,Pančevo“ Prosečan prinos u Surčinu iznosi mtc po poljoprirdnoj mašini (konstantno). Prosečan prinos u Pančevu po poljoprivrednoj mašini pokazuje opadajuću funkciju.AP – prosečan proizvod; TP – ukupan proizvod; MP – marginalni proizvod prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

66 Praktični značaj prosečne i marginalne proizvodnje
Opšte pravilo za preraspodelu inputa je, u ovakvim slučajevima, da se inputi usmeravaju u one proizvodne aktivnosti kod kojih je marginalna produktivnost najveća. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

67 Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante
U dosadašnjoj analizi smo produkciju analizirali sa stanovišta konstantnosti bar jednog inputa (u našem slučaju, K). U dužem vremenskom periodu svi inputi proizvodnje su vrijabilni, odnosno promenljivi. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

68 koju smo prikazali u dvodimenzijalnom dijagramu sa L i K,
U kratkoročnom vremenskom periodu imali smo proizvodnu funkciju u obliku: Q = F(K, L), koju smo prikazali u dvodimenzijalnom dijagramu sa L i K, ali pri promeni (varibijalnosti) inputa treba nam tri dimenzije, a u slučaju da imamo više inputa koji su varijabilni, treba nam više dimenzija. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

69 Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante
U tom smislu se valja podsetiti na već objašnjenu relaciju: Q = F(K, L) = 2KL, preko koje želimo sagledati sve moguće kombinacije za K i L, kada daju porast određenom autputu. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

70 iznos količine proizvoda je: K = 8 / L.
Pretpostavimo da je Q = 16. Da bismo rešili ovu relaciju, polazimo od relacije Q = 2KL = 16, uslovljeno sa L, iznos količine proizvoda je: K = 8 / L. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

71 Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante
Krive izokvante definišemo kao sve moguće kombinacije varijabilnih inputa koji proizvode dati – jednaki nivo autputa. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

72 Na primer, izokvanta Q1 prikazuje sve kombinacije rada i kapitala koje zajedno omogućavaju obim proizvodnje od 16 obroka hrane nedeljno. U tački A, 2 jedinice rada i 4 jedinice kapitala, na osnovu funkcije proizvodnje Q = 2KL, omogućava obim proizvodnje od 16 obroka hrane nedeljno. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

73 Slika 7 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

74 A u tački B isti se obim proizvodnje postiže, uz 8 jedinice rada i 1 jedinicu kapitala.
Izokvanta Q2 prikazuje sve kombinacije rada i kapitala kojom se postiže obim proizvodnje od 32 obroka hrane nedeljno (4 jedinice rada i 4 jedinice kapitala). prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

75 Izokvanta Q2 se nalazi poviše udesno od Q1, jer se viši nivo proizvodnje može postići samo uz ulaganje i više kapitala i više rada, što važi i za izokvante Q3 i Q4. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

76 Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante
Kada je na jednoj slici prikazano više izokvanti, kao što je to slučaj sa slikom 7, takav grafički prikaz nazivamo mapom izokvanti. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

77 Mapa izokvanti je samo drugi način za opisivanje funkcije proizvodnje.
Svaka izokvanta odgovara različitom obimu proizvodnje, a obim poizvodnje raste kako se pomeramo desno i gore. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

78 Proizvodnja u dugoročnom periodu – izokvante
Deo mape izokvanti za funkciju proizvodnje Q = 2KL Izokvanta je skup svih (L, K) parova koji daju određeni nivo autputa. Na primer, svaki par (L, K) na krivoj označen sa Q = 32, daje 32 jedinice autputa. Izokvantna mapa opisuje osobine proizvodnog procesa, kao i mapa indiferentnost potrošačke preferencije. Slika 8 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

79 Granična stopa tehničke supstitucije – MRTS
Granična stopa zamene (supstitucije) procena kod koje je potrošač voljan da zameni jedno dobro za drugo duž indiferentne krive. Radnja analogna toj, u teoriji produkcije se zove granična stopa tehničke supstitucije (Maginal Rate of Tehnical Substitution - MRTS). prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

80 Granična stopa tehničke supstitucije – MRTS
To je iznos u kome jedan input može biti zamenjen za drugi bez izmene autputa. Na sledećoj slici, MRTS je definisana kao apsolutna vrednost opadajuće izokvante A (ΔK / ΔL), odnosno B (ΔK / ΔL). MRTS uvek meri pozitivne veličine, i može se (radi lakšeg pamćenja) prikazati ovako: MRTS = promena inputa kapitla / promena inputa rada = ΔK / ΔL prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

81 Granična stopa tehničke supstitucije – MRTS
Jedan input može biti zamenjen drugim bez menjanja konačnog autputa. MRTS u svakoj tački je apsolutna vrednost nagiba izokvante kaja prolazi kroz tu tačku. Ako se ΔK jedinica (kapitala) pomeri u tačku A, odnosno B, dodaju se ΔL jedinice rada i autput ostaje nepromenjen. Slika 9 prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

82 Funkcija proizvodnje – dva specijalna slučaja
Dva ekstremna slučaja funkcije proizvodnje prikazuje moguće raspone supstitucije inputa u procesu proizvodnje. Benzin, kao input, prodaje se kao, Jugopetrolov i Beopetrolov. Obe vrste predstavljaju savršene zamene jedan drugom – savršeni supstituti. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

83 Možemo menjati 50 l benzina Jugopetrola za 50 l benzina Beopetrola i opet proizvesti isti broj putovanja. MRTS između Jugopetrola i Beopetrola ostaje konstantna i u slučaju da se pomeramo ka dole duž bilo koje izokvante. Dakle, stopa supstitucije inputa je jednaka bez obzira na količinu upotrebljivih inputa. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

84 Funkcija proizvodnje – dva specijalna slučaja
U ovom procesu inputi su savršeno komplementarni. Ovde su inputi najefektnije kombinovani u fiksiranim proporcijama. Uzevši više od jednog daktilografa za jednu mašinu, ili obrnuto, ne povećava se produkcija knjiga, pisama. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

85 U ovom slučaju nikakva supstitucija inputa nije moguća.
Svaki obim proizvodnje ili usluga traži određenu kombinaciju inputa. Ne može se postići dodatna proizvodnja ako se kapital i rad ne dodaju u tačno određenim proporcijama. Posledica toga je da izokvante imaju oblik slova L, kao i krive indiferentnosti kada su dva dobra savršeni komplementi. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

86 Programeri Računari Slika br. 10. Mape izokvanti za perfeknte supstitute i savršeno komplementarne inpute Savršeni supstituti (panel a) ilustrovani su izokvantama u obliku ravnih linija, te je MRTS konstantna. Ovde je stopa supstitucije inputa jednaka bez obzira na količinu upotrebljivih inputa. Savršeno komplmentarni inputi (panel b) pikazani izokvantama u obliku slova L podrazumevaju tačno određenu kombinaciju inputa (programeri i računari), kako bi se postigo isti obim usluga ili proizvodnje. Dodavanjem samo jednog inputa ne može se povećati obim poizvodnje ili usluga. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

87 Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje
Dosadašnja analiza je pokazala šta se dešava u proizvodnom pocesu kada firma zamenjuje jedan input drugim uz zadržavanje konstantnog obima proizvodnje. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

88 Međutim, u dugoročnom periodu svi inputi su varijabilni, pa firma mora pokušati sa povećanjem proizvodnje proporcionalnim (jednakim) povećanjem svih proizvodnih inputa. Na ovom osnovu moguća su tri slučaja: rastući, konstantni i opadajući prinosi na obim. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

89 Dakle, najvažnije pitanje za organizaciju u industriji je:
da li je produkcija najefikasnija u velikim ili malim razmerama (povezano sa razmerama relevantnog tržišta)? Ovo pitanje je bitno jer diktira da li će industrija biti sačinjena od mnoštva malih firmi ili nekoliko velikih. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

90 Tehničke karakteristike funkcije proizvodnje pokazuju zavisnost između obima i efikasnosti, i zovu se prinosi u odnosu na obim. Prinos na obim nam govori šta se dešava sa autputom kada se svi inputi povećavaju za istu veličinu. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

91 Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje
Funkcija proizvodnje za koju promena zadate proporcije inputa (u svim inputima) vodi u veće promene od proporcionalnih, obezbeđuje povećanje prinosa. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

92 Takvu pojavu u kojoj se udvostručenjem količine svih inputa obim proizvodnje više nego udvostručuje, nazivamo rastućim prinosima na obim. Ovakve funkcije obezbeđuju ekonomski isplativije mogućnosti u kojima mali broj firmi snabdeva većinu tržišta. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

93 Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje
Funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena svih inputa vrši uticaj na autput u istoj meri, jeste merilo konstantnih prinosa u odnosu na obim. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

94 U ovakvom slučaju, dupliranjem inputa dupliramo autput.
U industrijama u kojima produkcija funkcioniše po principu konstantnih prinosa, veliki obim nije ni prednost ni mana. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

95 Prikaz prinosa pomoću izokvanti u odnosu na obim proizvodnje
Konačno, funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena inputa izaziva manje proporcionalne promene autputa ima opadajuće prinose na obim. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

96 Ovde su veliki obimi hendikep, i ne očekujemo da vidimo veliku firmu u industriji u kojoj se produkcija odvija na bazi opadajućih prinosa. Konstantni i opadajući prinosi često onemogućavaju mnoge prodavce da koegzistiraju unutar istog usko definisnog tržišta. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

97 Prihodi u odnosu na obim proizvodnje na mapi izokvanti
Slika 11 Prihodi u odnosu na obim proizvodnje na mapi izokvanti Mapa izokvanti pokazuje da pomeranje prema spolja duž linije R, svaki input apsolutno raste po istoj proporciji. U regionu od A do C proizvodna funkcija povećava prihod, odnosno skalu prinosa. U regionu od C do F skala prinosa je konstantna. Inputi i autputi rasta za istu proporciju. U području severno od F, izraženo je smanjenje prinosa – prihoda. Proporcionalno povećanje oba inputa, uslovljava manje nego proporcionalno povećanje u autputu. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije

98 HVALA NA PAŽNJI! prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije