Fizički izvori štetnosti ELEKTROMAGNETSKA ZRAČENJA jonizujuća zračenja

Παρουσίαση με θέμα: "Fizički izvori štetnosti ELEKTROMAGNETSKA ZRAČENJA jonizujuća zračenja"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 Fizički izvori štetnosti ELEKTROMAGNETSKA ZRAČENJA jonizujuća zračenja

2 JEDINICE ZA MERENJE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA Fizičke jedinice
Svaki fizički izvor emituje oko sebe energiju. Energija X – zračenja koju emituje neki izvor predstavlja zbir energija elementarnih kvanata: Energija zračenja nekog radioaktivnog izvora jednaka je zbiru energija emitovanih  – kvanata i kinetičke energije svih emitovanih čestica: Snaga jonizujućeg zračenja – energija koju izvor WZ zrači u jedinici vremena: [J] [W]

3 Intenzitet jonizujućeg zračenja – količina energije koja u jedinici vremena prođe ili padne na jediničnu površinu normalnu na pravac prostiranja zračenja: Zbog specifičnog fizičko-hemijskog i biološkog dejstva različite vrste zračenja na različita tkiva i organe uvode se specifične veličine i jedinice za merenje jon. zračenja. DOZIMETRIJA - skup instrumentalnih i teorijskih metoda za proračun i merenje doze jonizujućeg zračenja kao mere dejstva zračenja na materiju. [W/m2]

4 Apsorbovana doza jonizujućeg zračenja
Međunarodna komisija za radiološke jedinice i mere definisala je specifične veličine i jedinice za analizu i merenje efektivnog dejstva jonizujućeg zračenja; Predata energija WD , je energija koju jonizujuće zračenje predaje nekoj supstanci i ona je uvek energiji koju emituje izvor zračenja i zavisi od karakteristika supstancije; Apsorbovana doza zračenja Da – odnos predate energije i mase ozračene supstance: odnosno to je količina energije koju apsorbuje jedinica mase neke supstance;

5 Ako izvor zrači promenljivo, odnosno emituje različite količine energije u jedinici vremena onda je apsorbovana doza: SI jedinica za apsorbovanu dozu je gray – Gy: Integralna apsorbovana doza – ukupna energija jonizujućeg zračenja apsorbovana u apsorbentu mase m: Snaga apsorbovane doze (brzina apsorbovane doze) – odnos apsorbovane doze i vremena t za koje je ta doza apsorbovana: Jedinica snage apsorbovane doze: [J]

6 Ekspoziciona doza jonizujućeg zračenja
Međunarodna komisija definisala je ekspozicionu dozu ukupno naelektrisanje svih jona istog znaka nastalih jonizacijom jedinične mase vazduha pri prolasku upadnog fotona ( ili neke druge radioaktivne čestice) kroz vazduh: Za promenljivi izvor: jedinica za ekspozicionu dozu je C/kg (stara jedinica – rendgen R) Snaga ekspozicione doze ( brzina ekspozicione doze) definisana je odnosom ekspozicione doze i vremena u toku kojeg je ona emitovana: Jedinica za snagu ekspozicione doze:

7 Ekvivalentna doza se izražava relacijom:
Biološke jedinice Ekvivalentna doza Ekvivalentna doza je uvedena zato što apsorbovana doza ne izražava efekte zračenja na biološke sisteme→ štetni efekti zavise od vrste tkiva na koje deluje zračenje. Ekvivalentna doza se izražava relacijom: gde je Q – faktor kvaliteta, N – proizvod drugih modifikujućih faktora definisanih od strane Međunarodne komisije za radiološku zaštitu. Vrsta zračenja srednja vrednost Q X-zraci, gama zraci i elektroni 1 termalni neutroni 2-3 ostali neutroni i jednostruko naelektrisane čestice čija je masa mirovanja veća od 1 a.u. 10 alfa čestice i višestruko naelektrisane čestice bilo koje energije 20

8 Faktor kvaliteta Q je neimenovan broj koji izražava biološko štetno dejstvo različite vrste zračenja; Ekvivalentna doza ima iste dimenzije kao i apsorbovana doza ali se razlikuje po kvalitetu kada je Q  1; Jedinica ekvivalentne doze je sivert – Sv: Jačina ekvivalentne doze predstavlja priraštaj ekvivalentne doze dH u vremenskom intervalu dt:

9 U tabeli su prikazani težinski faktori različitih organa.
Efektivna ekvivalentna doza HE se uvodi zato što zračenja imaju različita biološka dejstva kada deluju na različita tkiva: gde su Wi – težinski faktori za pojedine organe - verovatnoća da će se desiti određen biološki efekat kad se organ ozrači, a Hi – ekvivalentne doze za te organe. U tabeli su prikazani težinski faktori različitih organa. organ Wi gonade 0,25 dojka 0,15 crvena krvna zrnca 0,12 pluća tiroidna žlezda 0,03 kosti ostali organi 0,30

10 Kolektivna efektivna ekvivalentna doza HE se odnosi na jednu populaciju koja živi i radi na određenom poručju: gde je H(E)i – efektivna doza pojedinca, Ni – proj jedinki u populaciji; Uslovna doza predstavlja ozračivanje pojedinaca tokom nekog vremenskog perioda: Očekivana ekvivalentna doza predstavlja efektivnu ekvivalentnu dozu za dati organ ili tkivo čoveka od jednokratno unetog radioaktivnog preparata u toku 50 godina – H50: t – u god., H(t) – jačina ekvivalentne doze u Sv/god.

11 Granice jačine ekvivalentne doze za određene kategorije ljudi
Zaštita od jonizujućeg zračenja tretira štetno bološko dejstvo kod ozračenih osoba. U organizmu koji je izložen jonizujućem zračenju nastaju biofizičke i fizičkohemijske promene – od funkcionalnog poremećaja ćelije (do njene smrti) do poremećaja celog organizma. Radijacione promene mogu biti: somatske – na samoj ozračenoj osobi; genetske – na potomcima ozračene osobe; Radiološka zaštita podrazumeva zaštitu i od somatskih i od genetskih promena. Ne postoji minimalna doza ozračivanja ispod koje ne dolazi do biofizičkih promena; Pri svakoj primljenoj dozi postoji rizik od somatskih i genetskih promena;

12 za stanovništvo u celini – najviše 1,7 mSv/god.
Vrednosti jačine ekvivalentne doze podeljene su za tri kategorije ljudi: za stanovništvo u celini – najviše 1,7 mSv/god. za posebne grupe stanovnika – profesionalno se ne izlažu jonizujućim zračenjima, ali borave u blizini izvora jonizujućeg zračenja – 15 mSv/god. profesionalno izložena lica – 15 do 50 mSv/god. Svi organi nisu podjednako osetljivi – granične vrednosti: grupa kritični organi prof. izložena lica posebne grupe I celo telo, gonade, hematopoezni organi 50 mSv/god 5 mSv/god II štitna žlezda, jetra, bubrezi, očno sočivo i dr. 150 mSv/god 15 mSv/god III koža, kosti, prsti ruku, podlaktica i dr. 300 mSv/god 30 mSv/god

13 ŠTETNO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
Dejstvo jonizujućeg zračenja se sastoji u stvaranju jonskih parova i menjanju fizičkih i hemijskih osobina sredine; Ako se radi o živim organizmima nastaju i biološke promene; Biloške promene mogu biti štetne ako se ne koriste u terapijske svrhe. Fizičko - hemijske promene u ljudskom organizmu nastaju kao posledica jonizacije molekula vode: i/ili se stvaraju slobodni radikali u interakciji jonizujućih zračenja sa atomima i molekulima sredine kroz koju prolaze: Najveća opasnost od jonizujućih zračenja se sastoji u tome da čovek ne oseća njihovo dejstvo u trenutku delovanja; Nepohodni su merni instrumenti za otkrivanje i kontrolu jonizujućeg zračenja;

14 Biološki uticaj zračenja
Tačan mehanizam dejstva jonizujujućeg zračenja na žive organizme nije poznat. Primećeno je sledeće: Stvoreni radikali imaju jako hemijsko dejstvo i dovode do raspadanja belančevina (proteina) u ćelijama organizma; blokiraju aktivnost enzima koji učestvuju u procesima. Jonizujuća zračenja deluju na ćelije (protoplazmu i jezgro) što vodi ka nadimanju jedra i cele ćelije, povećanu viskoznost protoplazme, usporenu deoba ćelija...; Bološki efekti mogu biti: Somatski – (odnodi se na na samu jedinku) oštećenje organizma koje se potpuno ili delimično može reparirati od strane samog organizma ili se uopšte ne može reparirati, zavisno od doze zračenja. Genetski – (koji pogađaju osim ozračenog lica i njegove potomke) efekti se akumuliraju (isto oštećenje bez obzira da li je doza primljena od jednom ili u dužem vremenskom periodu) i ne obnavaljaju se i dovode do povećanja broja mutacija;

15 Somatski efekti nastaju pri ukupnoj biološkoj dozi većoj od 0,25 Gy a mogu se ispoljiti i posle nekoliko godina – npr. Leukemija, rak kože.. doze (0,25-0,5) Gy – smanjenja belih krvnih zrnaca; doze (1-6) Gy – razaranje crvenih krvnih zrnaca; doze (2-2,5) Gy – privremena sterilnost; doze preko 6 Gy – potpuna sterilnost; doza do 10 Gy – smrt u toku 2-3 dana; doza od 10 Gy – smrt u toku nekoliko sati; Ozračivanje ljudskog organizma može biti unutrašnje i spoljašnje; Spoljašnji izvori Ako se izvor zračenja nalazi van organizma – spoljašnji izvor. Alfa, beta, gama, X – zračenje, neutroni – imaju značajan biološki uticaj; Alfa zračenje ima malu prodornost; Beta zračenje prodire nekoliko milimetara u tkivo i može izazvati ozbiljne opekotine na koži; Najprodorniji su gama zraci i neutroni;

16 Hronično izlaganje jonizujućem zračenju
Kontrolisano izlaganje gama zračenju koristi se za zaustavljanje širenja ćelija raka, ali duže izlaganje dovodi do pojave raka; Priroda i obim simptoma variraju od osobe do osobe i zavise od: vrste i energije zračenja, veličine izložene površine, količine apsorbovane energije zračenja da li je izlaganje zračenju: akutno – samo jednom u velikoj količini ili hronično – ponavljano ili u dužem vremenskom periodu Karakteristično je za jonizujuća zračenja je da se njihov efekat manifestuje posle izvesnog vremena (nedelje, meseci, godine...); Hronično izlaganje jonizujućem zračenju Može biti lokalno ili izlaganje celog organizma. Dovodi do: pojave eritema (crvenila kože), stvaranje rana, i kancerogenih izraštaja, opadanje kose, smanjivanje broja belih krvnih zrnaca ili preterana njihova proizvodnja (leukemija)...

17 Akutno izlaganje jonizujućem zračenju
Reakcija organizma na akutno izlaganje preteranoj radijaciji podeljeno je u četiri faze: prva faza – rani simptomi: vrtoglavica, povraćanje, klonutost; druga faza – privremeno poboljšanje: bolesnik se oseća dobro (nekoliko dana ili nedelja); treća faza – reakcija organizama je maksimalna, a trajanje faze zavisi od obima izlaganja; simptomi: klonutost, gubitak apetita, temperatura, dijareja, ubrzan rad srca, gubitak kose, krvarenje desni...smrtni ishod u slučaju velikih doza četvrta faza – period oporavka, mada se određeni simptomi mogu javiti posle nekoliko godina – leukemija, genetske promene... Akutna izlaganja takođe dovode do promena u krvi – opadanje broja belih krvnih zrnaca itd.; Krv, koštana srž, i reproduktivni organi pokazuju veliku osetljivost; Koža, jetra, pluća... – srednja osetljivost; Mišići, nervne ćelije, kosti – mala osetljivost;

18 Unutrašnji izvori Ako se izvor zračenja nađe unutar organizma – unutrašnji izvor. Radioaktivni materijali mogu se uneti u organizam putem hrane, pića, vazduha; Naročito su opasni elementi koji mogu da se talože u ćelijama i tkivima (npr. Ca, Sr, Ba, Ra se talože u kostima, I – u štitnoj žlezdi); Efekat unetih radioaktivnih materijala zavisi od: vrste i energije zračenja, mase nataloženog materijala, vremena poluraspada, vremena dejstva u organizmu, Vreme dejstva u organizmu zavisi od: radioaktivnog vremena poluraspada i od biološkog vremena poluraspada; Biološko vreme poluraspada – vreme koje je potrebno da se količina nekog elementa smanji na polovinu provobitne vrednosti prirodnom eliminacijom, biološkim procesima;

19 Kombinacija radioaktivnog vremena poluraspada i biološkog vremena poluraspada daju efektivno vreme poluraspada – vreme potrebno da se količina radioaktivnog materijala smanji na polovinu usled radioaktivnog raspadanja i prirodne eliminacije; Najveću opasnost za organizam imaju oni nukleidi koji imaju kratak radioaktivni period poluraspada, a dug biološki. Zbog toga se u karaćem vremenskom periodu emituje veliki broj čestica koji se prirodnom putem sporo eliminišu. Primer: I131 – radioaktivno vreme poluraspada – 8 dana, a biološko vreme poluraspada 6 meseci; Štitna žlezda ga brzo apsorbuje, a sporo se eliminiše iz organizma – dovoljna količina može da izazove znatna oštećenja; Ra226 i Po239 – imaju veliko radioaktivno i biološko vreme raspadanja i dugu se zadržavaju u kostima gde se lako apsorbuju i praktično se i ne eliminišu iz organizma tokom života čoveka.

20 Genetski efekti zračenja
Spontane mutacije Hromozomi koji se nalaze u ćelijama čoveka po svojoj dužini se diferenciraju u hiljade subjedinica – gena. Hromozomi (odnosno geni) su nosioci genetskih karakteristika: boja kose, boja očiju, krvna grupa itd.; Sve ćelije organizma u svom jedru sadrže određeni broj hromozoma – ćelije čoveka 46 hromozoma, koji se sastoje od dva slična ali ne identična niza – od po 23 hromozoma, od kojih se jedan nasleđuje od majke, a drugi od oca. Hromozomi i geni nasleđeni od roditelja udvajaju se bez promena;

21 Ponekad dolazi do promena u genima pri udvajanju hromozoma tj
Ponekad dolazi do promena u genima pri udvajanju hromozoma tj. ćelija – spontane mutacije; Spontane mutacije dovode do ispoljavanja novih karakteristika koje ne potiču od roditelja; npr. različita boja očiju (jedno plavo, drugo zeleno) Spontane mutacije mogu biti somatske, ako se odnose samo na jedinku kod koje je došlo do mutacije. Genetske – ako se mogu javiti i kod narednih generacija. Mutacije su najčešće štetne, a u retkim slučajevima mogu biti i korisne – one koje se javljaju tokom evolucije kao vid adaptacije vrste na promene prirodnog ili u novije vreme veštačkim putem izazvane promene okruženja.

22 Mutacije izazvane zračenjem
Mutacije izazvane jonizujućim zračenjima su otkrivene i kod biljaka i kod životinja; Uticaj zračenja se ogleda u tome što je povećana verovatnoća za pojavu mutacija, a efekti su slični spontanim mutacijama; Mehanizam nastajanja mutacija pod dejstvom zračenja ogleda se u sledećim pretpostavkama koje se međusobno ne isključuju: prva pretpostavka – stvaraju se toksične materije pod uticajem radijacije koje utiču na gene; druga pretpostavka – raskidanje hemijskih veza u genima; treća pretpostavka – nastajanje prekida u hromozomima. Posledica raskidanja ovih veza je da se prilikom reparacija veza može izgubiti deo genetskog sadržaja ili može dože doći do neadekvatnog povezivanja ako su oštećenja velika i samim tim dolazi do promene u zapisu koda genetskog materijala.

23 DOZIMETRIJA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
Izračunavanje doza Količina energije koju radioaktivni izvor predaje nekoj materiji, (ili tkivu) određuje fizičko-hemijske i/ili biološke promene koje nastaju; Mera predate energije je doza jonizujućeg zračenja; Za određivanje doza koriste se računske i merne metode; Izvori jonizujućeg zračenja mogu biti različitog geometrijskog oblika, otvoreni ili zatvoreni, u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Najjednostavnija geometrija je - tačkasti izvor gama zračenja poznate aktivnosti koji se nalazi u vazduhu; Ekspoziciona doza iznosi: A – aktivnost izvora; t – vreme ostvarivanja doze; R – rastojanje od izvora; k - specifična gama konstanta;

24 Ako izvor zrači gama kvante različitih energija onda je:
Specifična gama konstanta k zavisi od energije gama zračenja i određuje se na osnovu nje; Ako izvor zrači gama kvante različitih energija onda je: gde su ki - parcijalne konstante za različite energije gama kvanata i određuju se na osnovu dijagrama ili tabela; izotop k [Cm2/kg] Ra226 1,610-18 Co60 2,5210-18 Na24 3,7210-18 J131 5,810-19 Au198 4,4510-19 Br82 2,9110-18

25 Ako izvor nije tačkast, može se podeliti na više tačkastih izvora;
ukupna doza zračenja u tački A iznosi: gde je:

26 Merenje doza. Detektori
Detektori registruju radioaktivno zračenje pri njegovom prolasku kroz efektivnu zapreminu detektora; Kada je reč o naelektrisanim česticama najlakše je registrovati jonizacione procese koja ona izaziva prolaskom kroz određenu materiju; Zbog čega se rad velikog broja detektora zasniva se na jonizacionoj sposobnosti naelektrisanih čestica; Efekat jonizacije se registruje kao pojačani strujni ili naponski signal; Detekcija gama zračenja se vrši posredno – preko procesa koje gama zračenje u zavisnosti od energije može izazvati: fotoefekat, Komptonov efekat i stvaranje jonskih parova; Detekcija neutralnih čestica se takođe vrši na osnovu sekundarnih procesa – npr. detekcija neutrona se vrši preko gama zračenja koje prati ove procese.

27 Prema principu rada detektore jonizujućeg zračenja delimo na:
gasne detektori - koji rade na principu jonizacije gasa ; detektore koji rade na principu fotografske emulzije; scintilacione detektore i poluprovodničke detektore. Podela detektora – prema načinu detekcije jonizacije: Električni detektori – jonizacija se pretvara u električni signal (Gajgerov brojač, proporcionalni brojač, scintilacioni brojač). Vizuelni detektori – dejstvo zračenja se pretvara u vizuelnu informaciju (maglena komora, mehurasta komora, fotografska emulzija).

28 Podela detektora – prema nameni:
Dozimetri – mere ukupan efekat zračenja (dozu) na dati materijal. Brojači – registruju broj jonizujućih čestica ili γ-kvanata, bez obzira na njihovu vrstu ili energiju. Spektrometri – daju informaciju o intenzitetu, energiji i vrsti radioaktivnog zračenja.

29 Gasni detektori Sadrže komoru napunjenu gasom koji je pogodan za stvaranje jonskih parova. Jonizacija nastaje u cevi u kojoj se nalaze katoda i anoda, koje se priključe na odgovarajući napon. Pod dejstvom zračenja nastaje jonzacija molekula gasa i tako nastali joni pod desjtvom polja se kreću prema elektrodama stvarajući električnu struju. 1 – izvor zračenja; 2 – jonizaciona komora; 3 – pojačavač; 4 – indikator;

30 U zavisnosti od veličine napona na elektrodama gasna cev ima nekoliko režima rada.
I oblast – mali naponi – jonizacija proprcionalna naponu na elektrodama zbog tzv. spontane jonizacije. II oblast – konstane struje – u ovoj oblasti rade jonizacione komore. III oblast – oblast jonizacije – primarni joni nastali spontanom jonizacijom sa povećanjem napona ubrzavaju se u polju i sudaraju sa neutralnim molekulima izazivajući njihovu jonizaciju tzv. sekundarna jonizacija. Broj nastalih sekundarnih jona proprcionalan je naponu na elektrodama i broju primarnih jona – oblast rada proporcionalnih brojača. IV oblast – nastaje jonizacija u celom prostoru između elektroda -lavinska jonizacija – broj sekundarnih jona više nije proprcionalan broju primarnih jona – oblast rada Gajger- Milerovih brojača i Vilsonove maglene komore.

31 Jonizaciona komora Radi u režimu II oblasti - iskorišćena je struja zasićenja. Koristi se za detekciju i merenje , ,  zračenja; Ako se koristi za  i  zračenje onda se izvor može postaviti u samu komori. Puni se vazduhom, argonom ili vodonikom, sa ili bez pritiska. U komori se nalazi elektroda koja je povezana sa statičkim elektrometrom. Pre upotrebe elektrometar se nalektriše do nekog potencijala V1. Elektrometar ima kapacitivno svojstvo pa se na njemu nagomila naelektrisanje koje jednako: Komora se izloži zračenju – joni formirani u komori kreću se ka elektrodi neutrališući je, i dolazi do pada potencijala na elektrodi: Nastala jonizacija direktno je prporcionalana razlici nalektrisanja na elektrometru: - doza ekspozicije [C/kg]: - snaga (brzina) doze [A/kg]:

32 Radi u osegu proporcionalnosti nastalih jona (struja) i napona u cevi.
Proporcionalni detektor Radi u osegu proporcionalnosti nastalih jona (struja) i napona u cevi. Iskorišćen je efekat udarne jonizacije – veliki impulsi – nije potreban pojačavač sa velikim stepenom pojačanja za njihovo registrovanje. Šema brojača: 1 – jonizaciona komora; 2 – pojačavač; 3 – indikator;

33 Gajger-Milerov brojač
Radi u režimu lavinske jonizacije – jedan kvant zračenja stvori određen broj jonskih parova. Dovoljan je samo jedan jonski par pa da nastane jonizacija. Struja lavinske jonizacije ne zavisi od broja nastalih jona. Nastala struja izaziva veliki pad napona na otporniku zbog čega se proces gasi. Potreban je novi kvant zračenja da bi se javila nova lavinska jonizacija i novo registrovanje impulsa. Svaki registrovan impuls odgovara jednoj čestici ili kvantu zračenja koji je dospeo u cev GM brojača. Imaju veliku primenu: koristi se za detekciju X i gama zračenja a mogu i za alfa i beta čestice. Blok šema : 1 – jonizaciona komora – staklena cev; 2 – pojačavač; 3 – brojač;

34 Scintilacioni detektori - Na vrhu fotomultiplikatorske vakuumske cevi je tzv. scintilator (kristal, plastični materijal, tečnost, gas) u kome se, pod uticajem upadnog jonizujućeg zračenja, stvaraju fotoni koji iz najbliže elektrode (fotokatode) izbijaju fotoelektrone. Struja fotoelektrona se u fotomultiplikatoru višestruko pojačava i beleži kao odbroj, slično Gajgerovom brojaču. Poluprovodnički detektori – jonizujuće zračenje izaziva stvaranje parova nosilaca naelektrisanja u poluprovodniku (elektron-šupljina), čiji broj zavisi od energije zračenja – koriste se za određivanje energije upadnog gama zračenja.

35 Maglena komora – (vizuelni detektor) gas u komori je ohlađen do
temperature na kojoj pri prolasku jonizujućeg zračenja dolazi do pojave kapljica (kondenzacije) u prostoru komore na mestima pojave jonizacije u gasu - trag se snima i koristi za analizu. Mehurasta komora - radi na principu maglene komore, s tom razlikom da umesto gasa koristi pregrejanu tečnost na temperaturi ključanja. Na mestima prolaska jonizujućeg zračenja, javljaju se mehurići ključale tečnosti koji se snimaju (slika). Fotografska emulzija se direktno koristi za snimanje puta čestica jonizujućeg zračenja. Joni stvoreni u emulziji duž puta jonizacije uzrokuju taloženje srebra nakon razvijanja.

36 Normiranje jonizujućeg zračenja
Procenjivanje zračenja treba da na pokaže da li su doze kojima je čovek izložen u određenim životnim ili radnim uslovima u dozvoljnim granicama ili nisu. Normiranje se svodi na određivanje maksimalno dozvoljenih vrednosti doze, koncentracije ili aktivnosti; Prvo se vrši merenje, a zatim se izmerene vrednosti doza ili koncentracija ili aktivnosti upoređuju sa tabličnim vrednostima; X i gama zračenje se normiraju merenjem ekspozicione doze i izračunavanjem biološke doze; Neutronsko zračenje se normira merenjem fluksa čestica i određivanjem ekvivalentne doze;  i  zračenje se normiraju merenjem površinske aktivnosti; Maksimalno dozvoljene koncentracije se mere za određene količine uzoraka (voda, vazduh...)

37 maksimalna biološka doza
Dozvoljene doze i koncentracije Međunarodna komisija za radiološku zaštitu daje preporuke o maksimalno dozvoljenim vrednostima doze, koncentracije ili aktivnosti; maksimalna biološka doza grupa organa organi ili tkiva godišnja doza [Gy] tromesečna doza [Gy] I celo telo, gonade, koštana srž, očna sočiva 0,05 0,03 II koža, štitna žlezda 0,3 0,15 III šake, podlaktice, stopala, članci 0,75 0,38 IV ostali organi ili tkiva 0,08

38 Kada se radi o izvorima zračenja u organizmu merenja se rade za svaki slučaj posebno – teško je odrediti dozu zračenja; Na osnovu fizičkih i hemijskih karakteristika izvora, energije zračenja, biološkog dejstva, vremena poluraspada, itd. procenjuje se doza unutrašnjeg izvora koja je ekvivalentna maksimalnoj dozi od spoljašnjeg izvora; Radioaktivni materijali su podeljeni u četiri grupe prema njihovoj toksičnosti: Materijali svrstani u ove četiri grupe se mogu korstiti samo u posebnim laboratorijama adekvatno opremeljenim za rad sa izvorima ovakvih aktivnosti. grupa specifična aktivnost [Bq/kg] ukupna aktivnost [Bq/kg] I 7,4  104 3,7  103 II 7,4  105 3,7  104 III 7,4  106 3,7  105 IV 7,4  107 3,7  106