Tehnička škola Zaječar

Tehnička škola Zaječar
dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

PRETVARAČI TEMPERATURE

UVOD Uređaj koji fizičku veličinu pretvara u oblik pogodan za merenje se naziva SENZOR ili PRETVARAČ Senzori treba da zadovolje sledeće zahteve: Linearnost Osetljivost Brzina odziva Dugovečnost Neosetljivost na spoljašnje uticaje Male dimenzije Niska cena dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

UVOD Tehnika razvoja senzora se odvija u tri pravca: Smanjenje dimenzija i veći stepen integracije Realizacija višestrukog delovanja (temperatura, vlažnost, pritisak) Proširenje funkcionalnih mogućnosti (pametni senzori) dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

MERENJE TEMPERATURE Oko 50% svih merenja u industriji čine merenja temperature i protoka u nekim granama industrije kao sto su elektrane, toplane, hemijska postrojenja i sl. ova merenja čine i do 80% svih merenja Temperatura je fizička veličina koja predstavlja stepen zagrejanosti tela i povezana je sa termodinamičkim stanjem tela i njegovom unutrašnjom energijom Pri uzajamnom delovanju dva tela sa različitim temperaturama dolazi do prelaska toplote sa tela sa višom temperaturom na telo sa nižom dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Promena toplotnog stanja tela praćena je propratnim efektima kao sto su promena zapremine tela, pojava termoelektriciteta, zračenje Temperaturu tela moguće je izmeriti samo posredno preko takvih veličina koje se još nazivaju termometarskim i koje su u funkcionalnoj vezi sa temperaturom a podložne su direktnom merenju Oblast merenja temperature se naziva Termometrija i neprekidno se razvija oko 5 vekova dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

MERENJE TEMPERATURE Smatra se da je prvi termometar konstruisao Galilej u XVI veku i sastojao se od stalene posude sa cevčicom u kojoj je bio alkohol. Takav termometar je služio samo za indikaciju promene temperature pošto nije imao skalu 1711. Farenhajt (Holandija) je umesto alkohola upotrebio živu i definisao skalu. Za najnižu temperaturu je uzeo smesu leda i soli i označio je sa 32 stepena a za najvišu tačku je uzeo temperaturu ključanja vode i označio je sa 212 stepeni 1790. Reomir (Francuska) je konstruisao sličan termometar sa alkoholom sa istim krajnjim tačkama ali je taj opseg podelio na 80 podeoka 1742. Celzijus (Švedska) je isti opseg sa istim fiksnim tačkama podelio na 100 podeoka i donju tačku označio sa 100° a gornju sa 0° 1845. ove vrednosti su obrnute i tako je nastala skala kakvu danas poznajemo a od ona se zvanično zove Celzijusova skala dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

PODELA TEMPERATURNIH SENZORA
U okviru različitih senzora za merenje temperture razlikujemo dve grupe senzora i to: 1) NEELEKTRIČNI SENZORI kod kojih se promena temperture manifestuje promenom fizičkih dimenzija senzora - Tečni (ekspanzioni) termometri(-120 °Cdo+320 °C) - Manometarski termometri (-160 do +600 °C ) - Dilatacioni termometri (0 °C do +400 °C ) - Bimetalni termometri ( -30 °C do +300 °C ) dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

2) ELEKTRIČNE SENZORE kod kojih se sa promeno temperature menja neki električni parametar senzora - Termoelektričmi termometri (-200°C do °C) - Otporni termometri (-268°C do +1064°C) - Poluprovodni termometri dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Ekspanzioni termometri svoj rad baziraju na pojavi da se telo širi sa porastom temperature a skuplja sa padom temperature. Na ovom principu radi i živin termometar koji najčešće srećemo sa opsegom (-38.8°C÷357°C) (tačka mržnjenja i tačka ključanja žive), kerozin(0°C÷80°C) alkohol(-80°C÷80°C) Pored navedenih, mogu da se koristi gas (azot) i lako isparljive tečnosti metal-hlorid, acetone, freon dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Manometarski pretvarači zasnivaju rad na zavisnosti pritiska tela (pri stalnoj zapremini) od temperature. Sastoji se od termičkog balona, osetljivog manometra i spoljnog kapilara preseka nekoliko milimetra.Najčešće se primenjuje gasni termometar čiji je zatvoren sistem ispunjen inertnim gasom. dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Dilatacioni termometri svoj rad zasnivaju na principu povećanja dimenzije čvrstih tela sa porastom temperature gde je zavisnost u određenom opsegu linearna. Prave se od: bakra (opseg 0 °C ÷ 150 °C) mesinga (opseg 0 °C ÷ 400 °C) legure gvožđa i nikla (opseg 0 °C ÷ 200 °C) Koriste se za izradu termostata i imaju relativno nisku cenu dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Bimetalni senzori temperature se prave u obliku traka od dva sloja materijala sa različitim koeficijentom linearnog širenja gde se traka, prilikom porasta temperature, savija u stranu materijala sa manjim koeficijentom linearnog širenja. Koriste se takođe za izradu termostata za opseg -30 °C ÷ 300 °C dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

ELEKTRIČNI SENZORI TEMPERATURE
Termoelementi su se prvo koristili za merenje visokih temperatura (0 °C ÷ 1000 °C) ali je kasnije njihova upotreba proširena i na vrlo niske temperature čak do 1K Svoj rad zasnivaju na jednom od termoelektričnih efekata u provodnicima: Zibekov efekat Tompsonov efekat Peltijev efekat dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Za izradu termoparova se u principu mogu upotrebiti bilo koja dva čista metala ili legure ali je u praksi ograničen broj kombinacija jer se od termopara zahteva: Stabilnost i ponovljivost termoelektričnog svojstva Što linearnija zavisnost termoelektričnog napona od temperature Visoka osetljivost Mogućnost mehaničke obrade Pristupačna cena dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Termopar naponski izvor male izlazne otpornosti, reda 10 Ω neophodno pojačavanje signala relativno mala osetljivost nelinearan, potrebna linearizacija problem temperature hladnog kraja, pa je potrebna kompenzacija širok merni opseg, (–200 – +1600°C). dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

ANSI klasifikacija Pl – Rd (0 °C ÷ 1300 °C) Fe – Constntan (-200 °C ÷ 1000 °C) Ni – Cr Ni (0 °C ÷ 1200 °C) dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Princip rada dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

U nazivu termoelementa stoje dva metala pri čemu prvoimenovani metal predstavlja pozitivni a drugoimenovani metal negativni priključak Prednosti termoparova su: Rad bez spoljašnjeg izvora energije jer je aktivan senzor Jednostavna i kompaktna konstrukcija Širok temperaturni opseg (-270 °C ÷ 4000 °C) Visoka tačnost (±0.25% ÷ 0.75% mernog opsega za standardnu izradu, odnosno ±0.1%÷0.4% mernog opsega za specijalnu izradu) Nedostatci termoparova su: Nizak nivo izlaznog signala (do 100 mV) Mala osetljivost (10 ÷ 70 mV/°C) što otežava merenje malih temperaturnih promena Nelinearna statička karakteristika Osetljivost na hemijsko delovanje radne okoline dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

OTPORNI PRETVARAČI Zasnivaju rad na promeni električne otpornosti radnog tela u zavisnosti od promene temperature. Otpornost na temperaturi Otpornost na temperaturi Temperaturni koeficijenat otpornosti Referentna temperatura 0°C dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Otporni senzor od Ni-žice U odnosu na platinu Nikl ima: veći linearni temperaturni koeficijent otpora veći odnos otpora na 100 °C i 0 °C statička karakteristika je nelinearnija i još nestabilna i nereproduktivna opseg temperature je manji jer se pri višim temperaturama javljaju korozija i oksidacija Imaju nižu cenu i koriste se u tehnici grejanja, hlađenja i klimatizacije za merenje temperature vazduha dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Otporni senzor od Cu-žice Bakar je jeftin metal koji se može dobiti sa visokim procentom čistoće i ima: linearni koeficijent otpora a=0.0042÷ /°C odnos R100/R0=1.426 ÷ 1.428 stabilnu i reproduktivnu karakteristiku koja je nešto nelinearnija u odnosu na karakteristiku platine Koristi se za opseg temperature °C ÷ 180 °C dok se na višim javlja oksidacija i korozija Otporni senzori se najčešće prave od namotane žice a mogu se praviti naparavanjem metala (najčešće platine) na keramičku ili staklenu podlogu. Ovakvi senzori imaju veliki odnos površine i zapremine što omogućava veoma brz odziv pri merenju površinske temperature. Nedostatak je neravnomerno nanošenje metalnog filma na podlogu (ukoliko se javi) što uzrokuje lošiju statičku karakteristiku u odnosu na žičani otpornik dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Platinski otporni senzori širok merni opseg, –260 do +850°C. pozitivan temperaturni koeficijent dobra linearnost RT = R0 [ 1 + aT + bT2 ] mali temperaturni koeficijent, zato se vezuje u mostnu šemu Standard Pt100 – otpornost 100Ω na 0°C i 138Ω na 100°C Pt1000 – optornost 1000Ω na 0°C Pored platine mogu se koristi Cu i Ni dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Platinski otporni termometar-Pt100
Za Pt100 važi: Koristi se pojednostavljeni linearni model: Pt100 se povezuje u jednu granu mosta. Opseg primene Osim platine mogu da se koriste i bakar (-50ºC do 200ºC) i nikl (-60ºC do 150ºC). dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Poluprovodnički temperaturni senzori
Otporni silicijumski senzori relativno uzak merni opseg, –50 – +150°C. Koriste se u mnogim oblastima koje ovaj pokriva ovaj opseg: prohrambena industrija, klimatizacija, meteorologija, kućni aparati, automobili, silosi pozitivan temperaturni koeficijent osetljiviji od platinskih senzora, nisu neophodni merni mostovi potrebna linearizacija ili digitalna obrada dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

POLUPROVODNI SENZORI TEMPERATURE
Teremistori Promena otpora sa temperaturom je velika,nelinearna i aproksimira se eksponencijalnom jednačinom RT=AeB/T˙ Kod većine termistora otpornost opada sa porastom temperature NTC Postoje i PTC Postoje i termistori sa linearnom k-kom Prednosti termistora: Velika osetljivost na sobnoj temperaturi Male dimenzije Velika nominalna vrednost otpora na sobnoj temperaturi Nedostatci termistora su: Izrazito nelinearna karakteristika Velike varijacije parametara pa je zamena drugim termistorom problematična Mali temperaturni opseg Rade sa manjom strujom nego žičani otporni senzori temperature zbog samozagrevanja dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Termistori Termistori su nelinearni otpornici kod kojih se specifična električna otpornost menja sa promenom temperature. NTC imaju negativan temperaturski koeficijenat PTC imaju pozitivan temperaturski koeficijenat dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

NTC termistori Glavna prednost u odnosu na druge temperaturske pretvarače je velika osetljivost. Proizvode se od smeše oksida metala (Fe,Cr,Mn,Co,Ni) u prahu koji se sinteruju na temperaturama većim od 1000ºC čime se formiraju otpornici oblika loptice, diska ili cilindra. Max radne temperature iznose 300ºC do 350 ºC. U poslednje vreme se izrađuju i termistori sa max radnim temperaturama do 700ºC, pa i do 1000 ºC. Osetljivost opada sa porastom temperature. A,B-const karakteristične za pojedine termistore dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Termistori dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

NTC termistori A typical disc thermistor dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

PTC termistori PTC se koriste kao senzori koji pri određenoj temperaturi daju diskretan signal. Retko se koriste za merenje temperature, nego kao elementi za zaštitu. Merni opseg je uzak, ali je osetljivost deset puta veća u odnosu na NTC. Proizvode se od barijum-titanata (BaTiO3) koji je izolator, ali se dopiranjem smanjuje njegova otpornost. Dobija se sinterovanjem mlevenog materijala slično kao NTC. dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

POLUPROVODNI SENZORI TEMPERATURE
Tranzistor kao senzor temperature. Porast temperature utiče na promenu inverzne struje ICB0 kroz inverzno polarisani spoj kolektor-baza. Tipične vrednosti ovih struja su 1 mA za silicijumske tranzistore i 100 mA za germanijumske tranzistore na temperaturi 20 °C. Sa porastom temperature za 10 °C ova se struja udvostručava ali je i dalje teško meriti tako male struje. Veću praktičnu primenu ima promena napona baza-emitor UBE ,koja je generalno nelinearna, ali se u opsegu -270 °C ÷ 200 °C može aproksimirati linearnom funkcijom Dioda kao senzor temperature je jednostavnija u odnosu na tranzistor, manji su joj gubitci i ima brži odziv. Za praktičnu primenu se koriste i direktna i inverzna polarizacija diode s tim što je, pri direktnoj polarizaciji, opseg temperatura veći. Pored klasičnih dioda upotrebljavaju se i tzv. tranzistorske diode koje nastaju spajanjem kolektora i baze tranzistora Tranzistori i diode se najčešće koriste za izradu temperaturnih relea minijaturnih dimenzija tako da mogu da se ugrade direktno u elektronske uređaje i čipove gde uključuju zaštitu od pregrevanja. dipl.ing.elek. Dejan Nikolić Tehnička škola Zaječar

Tehnička škola Zaječar

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Παρουσίαση με θέμα: "Tehnička škola Zaječar"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Σχετικά με το έργο

Σχόλια

Είσοδος

Σύνδεση μέσω των κοινωνικών δικτύων:

Tehnička škola Zaječar

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Παρουσίαση με θέμα: "Tehnička škola Zaječar"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Σχετικά με το έργο

Σχόλια