Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu

Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu

Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi
Ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi podrazumeva da je domaći proizvod (dohodak) jednak tražnji za domaćim dobrima: Y= C(Y-T)+I(Y,r)+G-εIM(Y,ε)+X(Y*,ε) (1) Pojedine komponente tražnje variraju pod uticajem sledećih faktora: lična potrošnja (C) raste kada raste raspoloživi dohodak (Y-T) investicije(I) rastu kada raste domaći proizvod (Y), a opadaju kada rastu realne kamate stope (r) državna potrošnja (G) je egzogena tj. ne zavisi od varijabli u modelu uvoz (IM) raste kada raste domaći proizvod (Y) i kada nacionalna valuta realno aprecira tj. kada ε opada izvoz (X) raste kada raste svetski proizvod (Y*) i kada nacionalna valuta deprecira tj. kada ε raste

Sa stanovišta ekonomske politike relevantno je da pod ostalim nepromenjenim uslovima: rast realnih kamatnih stopa smanuje domaću tražnju i domaći proizvod dok deprecijacija (rast) realnog deviznog kursa povećava tražnju za domaćim dobrima, a smanjuje domaću tražnju za uvoznim dobrima, što utiče na rast neto izvoza, a time i na rast ukupne tražnje za domaćim dobrima i rast domaćeg proizvoda Prethodna jednačina može se pojednostaviti korišćenjem identiteta, prema kome je neto izvoz jednak razlici izvoza i uvoza tj: NX(Y,Y*,ε) = X(Y*,ε) – εIM(Y,ε) Prethodni faktori utiču na neto izvoz na sledeći način: neto izvoz opada kada domaći proizvod (Y) raste neto izvoz raste kada svetski proizvod (Y*) raste neto izvoz raste kada domaća valuta realno deprecira

Zbog jednostavnosti moguće je pretpostaviti da su domaća i svetska inflacija jednake nula, tj. da su nivoi cena P i P* konstantni i jednaki 1: tada realni devizni kurs postaje jednak nominalnom (ε=E *(P*/P)=E), a realne kamatne stope postaju jednake nominalnim (r=i) Nakon navedenih pojednostavljenja jednačina kojom se opisuje ravnoteža na tržištu roba u otvorenoj privredi dobija sledeći oblik: Y= C(Y-T)+I(Y,i)+G+NX(Y,Y*,E) (2)

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala
Ravnoteža na finansijskom tržištu u zatvorenoj privredi, u kojoj postoje samo dva oblika finansijske imovine (novac i obveznice), definisana je jednačinom: M/P=YL(i) (3) gde realna tražnja za novcem (M/P) raste sa rastom realnog domaćeg proizvoda (Y), a opada sa rastom kamatnih stopa (i) U privredi sa slobodnim tokovima kapitala u odnosima sa svetom osim novca i domaćih obveznica postoje i strane obveznice Pretpostavlja se da stranci mogu da kupuju domaće obveznice, a domaći subjekti strane obveznice Potrfolio ulaganja u obveznice zavisi od očekivane stope prinosa na domaće i strane obveznice

Ravnoteža na finansijskom tržištu u privredi sa slobodnim tokovima kapitala uspostavlja se kada je očekivani prinos na domaće i strane obveznice jednak Jednak prinos na domaće i strane obveznice podrazumeva da važi sledeći arbitražni uslov: gde su sa i i i* označene domaće i strane kamatne stope za period (t,t+1), respektivno. Sa Et je označen nominalni devizni kurs na kraju perioda t, a sa očekivani nominalni devizni kurs na kraju perioda t+1. Prethodni arbitražni uslov naziva se nepokriveni paritet kamatnih stopa, prema kome su domaće kamatne stope (1+i) jednake proizvodu stranih kamatnih stopa (1+i*) za perod (t,t+1) i očekivane promene nominalnog kursa u periodu (t,t+1). (3)

Pri relativno niskim kamatnim stopama i niskoj očekivanoj stopi promene deviznog kursa jednačina (3) se može aproksimirati na sledeći način: iz čega sledi da su domaće kamatne stope jednake zbiru svetskih kamatnih stopa i očekivane promene nominalnog deviznog kursa. Ukoliko se pretpostavi da je očekivani kurs dat tada se nepokriveni paritet kamatnih stopa može izraziti na sledeći način: gde je sa označen dati očekivani kurs.

Kamatne stope i devizni kurs
Prethodna jednačina se može transformisati na taj način da se jasno uočava kako domaće i strane kamatne stope utiču na sadašnji (spot) kurs: rast domaćih kamatnih stopa (i) utiče na aprecijaciju domaće valute (tj. pad kursa), dok rast stranih kamatnih stopa (i*) utiče na deprecijaciju (rast kursa) domaće valute Odnos izmedju domaćih kamatnih stopa i kursa prikazan je na sledećem grafikonu i Kamatni paritet i0 A E aprecijacija

Y= C(Y-T)+I(Y,i)+G+NX(Y,Y*,E)
Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi Ravnoteža u otvorenoj privredi je postignuta kada: postoji ravnoteža na tržištu dobara finansijskom tržištu i kada važi nepokriveni paritet kamatnih stopa Formalno, uslovi ravnoteže su definisani prethodno definisanim jednačinama: Y= C(Y-T)+I(Y,i)+G+NX(Y,Y*,E) M/P=YL(i) i Uvrštavanjem pariteta kamatnih stopa u prvu jednačinu sistem jednačina se pojednostavljuje i prilagodjava standardnoj analizi u IS-LM okviru

Ravnoteža na tržištu dobara i finansijskom tržištu u otvorenoj privredi
Nakon, zamene IS kriva u otvorenoj privredi dobija oblik: dok LM kriva ima identičan oblik kao i u zatvorenoj privredi: M/P=YL(i) Dati teorijski okvir omogućava: analizu medjuzavisnosti kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda, kao i efekte fiskalne i monetarne politike u otvorenoj privredi

Medjuzavisnost kursa, kamatnih stopa i domaćeg proizvoda
U otvorenoj privredi rast kamatnih stopa utičena domaći proizvod kroz dva mehanizma: povećanje kamatnih stopa smanjuje: investicije, tražnju za domaćih dobrima i domaći proizvod povećanje kamatnih stopa utiče na aprecijaciju domaće valute, što smanjuje neto izvoz (opada strana tražnju za domaćim dobrima, a raste domaća tražnja za stranim dobrima), a potom i domaći proizvod Iz prethodnog sledi da rast kamatnih stopa kroz oba mehanizma utiče na smanjenje domaćeg proizvoda Uticaj rasta domaćeg proizvoda na kamatne stope je identičan kao i u zatvorenoj privredi: rast domaćeg proizvoda, uz datu realnu ponudu novca (M/P), utiče na rast kamatnih stopa Na osnovu prethodnih relacija moguće je grafički predstaviti IS-LM model u privredi u kojoj postoji slobodni tokovi robe i kapitala

IS-LM u privredi sa slobodnim tokovima robe i kapitala
Paritet kamatnih stopa i A B i1 IS E1 E Y1 Y aprecijacija

Efekti fiskalne politike u otvorenoj privredi
Pretpostavimo da se privreda nalazi u ravnoteži u tački A1 Pretpostavimo da se državna potrošnja poveća za ΔG>0,a da porezi ostaju nepromenjeni ΔT=0 Povećanjem državne potrošnje povećava se domaća tražnja (jer je G njen deo), kao i domaći proizvod koji odgovora višem nivou domaće tražnje Povećanje domaćeg proizvoda na rast lične potrošnje i investicija (C=C(Y-T) i I=I(Y,i), što kroz proces multiplikacije utiče na dodatni rast tražnje i domaćeg proizvoda Ukoliko realna ponuda novca (M/P) ostane nepromenjena tada se, zbog rasta realnog domaćeg proizvoda, povećavaju domaće kamatne stope sa i1 na i2 Rast domaćih kamatnih stopa dovodi do aprecijacije domaće valute

Aprecijacija domaće valute smanjuje domaću tražnju za domaćim dobrima,a povećava domaću tražnju za stranim dobrima (neto izvoz opada, trgovinski bilans se pogoršava) Usled aprecijacije domaće valute ravnotežni domaći proizvod je na nižem nivou u odnosu na nivo na kome bi bio u zatvorenoj privredi, ali je i dalje veći u odnosu na nivo koji je odgovarao ravnoteži u tački A1 Nova ravnoteža se uspostavlja u tački A2, uz viši nivo domaćeg proizvoda, više kamatne stope i veću vrednost domaće valute

LM1 i ΔG>0 A2 A2 i2 A1 A1 i1 IS2 IS1 Y1 Y2 E2 E1 Y E aprecijacija

Efekti fiskalne ekspanzije na elemente domaće tražnje
Državna potrošnja (G) raste po definciji Lična potrošnja (C) raste jer rastu domaća tražnja za domaćim dobrima i domaći proizvod (C=C(Y-T)) Uticaj rasta državne potrošnje na investicije (I=I(Y,i)) zavisi od toga da li će preovladati efekat rasta domaćeg proizvoda ili efekat rasta kamatnih stopa: ako prevlada efekat rasta domaćeg proizvoda investcije rastu ako prevlada efekat rasta kamatnih stopa investicije opadaju Neto izvoz opada (spoljnotrgovinska pozicija se pogoršava) usled: rasta domaće tražnje za uvoznim dobrima i aprecijacije domaće valute

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi
Inicijalnoj ravnoteži u tački A1 odgovara ravnotežni dohodak (=tražnji za domaćim dobrima), kamatna stopa i1 i devizni kurs E1 Ukoliko se pri nepromenjenom nivou BDP smanji ponuda novca (ΔM<0), to dovodi po rasta kamatne stope sa nivoa i1 na nivo i2 i pomeranje krive LM na gore Pomeranjem krive LM sa nivoa LM1 na nivo LM2 uspostavlja se nova ravnoteža u tački A2 Novoj ravnoteži odgovara niži nivo dohotka(Y2<Y1), viši nivo kamatnih stopa (i2>i1) i veća vrednost domaće valute (E2<E1, potrebno je manje jedninica domaće valute za jednu jedinicu strane valute)

Efekti monetarne politike u otvorenoj privredi
LM2 i LM1 i Paritet kamatnih stopa A2 A2 i2 A1 A1 i1 ΔM<0 Y2 Y E2 E1 Y1 E

Fiskalna politika u uslovima fiksnog deviznog kursa
Pretpostavimo da se u zemlji vodi politika fiksnog deviznog kursa Inicijalna ravnoteža uspostavljena je u tački A1, pri ravnotežnom dohotku Y1 i kamatnim stopama i1 i deviznim kursom E1 Ukoliko se državna potrošnja poveća za (ΔG>0), to ima za posledicu pomeranje IS krive u desno i uspostavljanje nove ravnoteže u tački A2, odnosno: rast domaće tražnje i ravnotežnog dohotka sa nivoa Y1 na nivo Y2, uz datu realnu ponudu novca (M/P)1 kamatne stope rastu sa nivoa i1 na nivo i2, Rast kamatnih stopa doveo bi do aprecijacije domaće valute sa nivoa E1 na nivo E2 – što je suprotno politici fiksnog deviznog kursa

Ukoliko se želi održati fiksni kurs neophodno je primeniti ekspanzivnu monetarnu politiku, odnosno smanjiti kamatne stope Smanjenjem kamatnih stopa raste tražnja za novcem i kriva LM se pomera na nivo LM2 Novom nivou krive LM2 odgovara ravnotežna tačka A3 u kojoj je: ravnotežni dohodak Y3>Y2>Y1 kamatne stope su na inicijalnom nivou (i1=i2) devizni kurs je na fiksnom nivou (E1=E2),

LM1 ΔG>0 LM2 ΔM>0 A2 i2 A2 A1 A3 A1=A3 i1 IS2 IS1 Y1 Y2 Y E2 E Y3 E1

U uslovima fiksnog deviznog kursa fiskalna politika snažnije deluje na BDP nego u uslovima fleksibilnog kursa, U uslovima fiksnog kursa monetarna politika se prilagodjava fiskalnoj politici sa ciljem da se održi fiksni kurs Monetarna politika koja ima za prioritetan cilj održanje fiksnog kursa ne može u punoj meri da se koristi za regulisanje likvidnosti privrede

Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Παρουσίαση με θέμα: "Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Σχετικά με το έργο

Σχόλια

Είσοδος

Σύνδεση μέσω των κοινωνικών δικτύων:

Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Παρουσίαση με θέμα: "Analiza fiskalne politike u Mundell-Flemingovom modelu"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

Παρόμοιες παρουσιάσεις

Σχετικά με το έργο

Σχόλια