AKTUELNI PROBLEMI FUNKCIONISANJA TRŽIŠTA OSIGURANJA

Παρουσίαση με θέμα: "AKTUELNI PROBLEMI FUNKCIONISANJA TRŽIŠTA OSIGURANJA"— Μεταγράφημα παρουσίασης:

1 AKTUELNI PROBLEMI FUNKCIONISANJA TRŽIŠTA OSIGURANJA
Prof. Dr Jelena Kočović Ekonomski fakultet u Beogradu

2 SPECIFIČNOSTI CENE OSIGURANJA
Vrednost usluge osiguranja ili njena cena, izražena je u iznosu premije osiguranja, koju osiguranik, ili ugovarač osiguranja, uplaćuje osiguravaču. Finansijske obaveze osiguranika trebalo bi da budu jednake obavezama osiguravača prema osiguranicima. Međutim, osiguravač mora da pokrije troškove sprovođenja osiguranja i da ostvari određeni profit. Stoga, ukupne uplate osiguranika moraju biti veće od ukupnih obaveza osiguravača po osnovu naknade. Obračunom neto tarifne stope, premija pokriva naknade iz osiguranja. Bruto tarifna stopa je veća od neto tarifne stope za iznos kojim se pokrivaju troškovi sprovođenja osiguranja i normativ za profit.

3 SPECIFIČNOSTI CENE OSIGURANJA
Tarifa, kao cena osiguranja, uključuje cenu rizika osiguranja s jedne strane, a sa druge strane predstavlja prosečnu cenu. Osigurani slučajevi su individualizovani. Stoga se tarife moraju diferencirati prema specifičnim rizicima osiguranika, pa se u postupak kupovine i prodaje proizvoda osiguranja uvodi sistem popusta i doplataka na premiju. Neophodnost da proda proizvod osiguranja tera osiguravača da snižava cenu, a neophodnost da ostvari profit da je poveća. Sve to mora da bude iznad aktuarski fundirane granične cene, koja je donja granica ispod koje se ne sme ići.

4 MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
Premija treba da obezbedi: pokriće očekivanih iznosa odštetnih zahteva u toku perioda osiguranja; formiranje adekvatnog nivoa rezervi; pokriće troškova sprovođenja osiguranja i određeni nivo profita. Bruto premija osiguranja sadrži 4 komponente: gde su: Pi(t)- riziko premija, i(t)- dodatak za sigurnost, Ei(t)- režijski dodatak, Pf(t)- dodatak za profit.

5 MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
Neto premiju čini riziko premija uvećana za dodatak za sigurnost. Riziko premija je namenjena za pokriće rizika i jednaka je očekivanoj vrednosti isplata po ugovoru o osiguranju: Na prikazani način određuje se “fer tržišna premija” pri kojoj portfolio osiguravača u proseku ne donosi ni dobitak ni gubitak. Pošto se u praksi mogu desiti pozitivna i negativna odstupanja faktičke u odnosu na očekivanu realizaciju rizika, neto tarifna stopa pored rizične stope uključuje i stabilizacioni ili garancijski dodatak ρ>0. U skladu sa tzv. principom očekivane vrednosti (engl. expected value principle), riziko premija može biti matematički izražena u obliku:

6 MATEMATIČKO-STATISTIČKE OSNOVE FORMIRANJA TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
Pt premije za preuzimanje tereta akumuliranih zahteva u int. [0,t] St suma akumuliranih odštetnih zahteva u intervalu [0,t] Gs(x) - funkcija raspodele akumuliranih zahteva sa poznatim parametrima rizika P=ξ [Gs(x) ] - riziko premija a) Metod očekivane vrednosti - E [S] P=ξ [Gs(x) ]=(1+λ) =(1+λ) E [S], λ>0 b) Standardna devijacija- σ [S] P=ξ [Gs(x) ]=E(S)+α·σ [S], α>0 σ[S ]= c) Varijansa- σ2 [S] P=ξ [Gs(x) ]=E(S)+β·σ2 [S], β >0 λ, α, β- slobodni parametri očekivane vrednosti, standardne devijacije, varijanse akumuliranih zahteva

7 Riziko premija P(ρ) Neka je:
Gs(x)- funkcija raspodele akumuliranih zahteva poznata zajedno sa parametrima koji karakterišu ρ Premija za rizik Očekivani troškovi zahteva koje proizvodi rizik Varijansa troškova zahteva a) P(ρ)=(1+λ)·μ(ρ) očekivana vrednost b) P(ρ)=μ(ρ)+α·σ(ρ) standardna devijacija c) P(ρ)=μ(ρ)+β·σ2(ρ) varijansa Na ovaj iznos treba dodati troškove.

8 FUNKCIJA RASPODELE- Gs(x)
Košijeva raspodela bilateralna M utilateralna Normalna raspodela μ σ γ=1 γ<1 γ>1 Gama raspodela δ Beta raspodela za α, β>1 Paretova raspodela C

9 AKTUARSKI RIZICI DOVOLJNOSTI PREMIJE OSIGURANJA
Poslovanje osiguravajućih kompanija je jedinstveno po tome što u vreme kada se određuje cena i kada je proizvod prodat, glavni deo poslovnih rashoda, koga čine isplate odštetnih zahteva, nije poznat. Zapravo, ovi rashodi su poznati tek nakon nekoliko godina. Na neizvesnost u proceni odštetnih zahteva utiču mnogi faktori (neprecizne prognoze, promene u zakonu ili slučajne varijacije), koji ograničavaju sposobnost da se unapred izračunaju ovi troškovi sa visokim stepenom sigurnosti. Od iznosa premije osiguranja zavisi finansijski položaj osiguravača i njegova solventnost. Najznačajniji rizici koji utiču na adekvatnost obračunate premije osiguranja su: rizik nepouzdanosti modela i podataka i rizik katastrofalnih događaja.

10 RIZICI OBRAČUNA PREMIJE OSIGURANJA
Rizik nepouzdanosti modela predstavlja rizik da će usled pogrešno izabrane statističke raspodele koja aproksimira tok šteta očekivana vrednost šteta biti pogrešno utvrđena. Osnovni uslov tačnosti obračuna premije osiguranja predstavlja adekvatna baza statistiških podataka u dovoljno dugom vremenskom periodu. Na rizik neadekvatne statistike osiguranja utiču: Objektivni faktori (nepostojanje statističkih podataka u prošlosti ili njihova netačnost) i Subjektivni faktori (greške koje su posledica nepravilnih pristupa prilikom obrade statističkih podataka, netačnih procena dinamike rizika ili posledica ljudskog faktora) Rizik katastrofalnih šteta takođe može negativno uticati na realnost premije osiguranja. Ove štete su obično male frekvencije i visokog intenziteta i mogu značajno deformisati raspodelu šteta na bazi koje se vrši obračun premija osiguranja.

11 UTICAJ AKTUARSKIH RIZIKA ADEKVATNOSTI PREMIJE OSIGURANJA NA DOVOLJNOST TEHNIČKIH REZERVI
Tehničke rezerve, koje se formiraju izdvajanjem iz premije osiguranja, predstavljaju pojedinačno najveću stavku na strani obaveza u bilansu stanja osiguravajućih kompanija. Potreba za formiranjem tehničkih rezervi u osiguranju proizilazi iz vremenske nepodudarnosti između naplate premije i isplate naknade štete. Tačnost ocene potrebnog nivoa tehničkih rezervi u neživotnom osiguranju je od krucijalnog značaja u svrhe utvrđivanja solventnosti osiguravača i adekvatnosti njegovog kapitala. Brojne studije pokazuju da se potcenjenost tehničkih rezervi po pravilu javlja kao jedan od glavnih faktora nesolventnosti neživotnih osiguravača. (npr. Sharma et al. 2002; A.M. Best 2004; Dibra & Leadbetter 2007) Predstojeći regulatorni okvir poslovanja osiguravača u zemljama EU (Solvency II) upravo poseban akcenat stavlja na vrednovanje tehničkih rezervi, od čije će visine u budućnosti dominantno zavisiti zahtevi za solventnošću kompanija. U situacijama kada zbog potcenjene premije osiguranja postoji rizik nedovoljnosti tehničkih rezervi, a samim tim i nesolventnosti i neadekvatnosti kapitala osiguravača, zakonska je obaveza i odgovornost aktuara korekcija premijskih stopa da bi premija, kao izvor formiranja tehničkih rezervi bila adekvatna, što će obezbediti sa svoje strane i njihovu dovoljnost.

12 KLJUČNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
Krajnja cena proizvoda osiguranja formira se pod uticajem velikog broja tržišnih i netržišnih faktora. Gornju granicu cene osiguranja određuje ravnoteža ponude i tražnje na tržištu. Isuviše visoke premije osiguranja opterećuju dohodak tekućih i potencijalnih osiguranika i predstavljaju kočnicu razvoja tržišta osiguranja. Ipak, tržišna konkurencija može uticati da premije budu racionalne, tj. da u proseku ne budu isuviše visoke. Donja granica cene osiguranja je aktuarski fundirana cena ispod koje se ne bi smelo ići, jer bi u suprotnom bila ugrožena finansijska stabilnost osiguravača. Tačnost aktuarskih obračuna je uslov da premija bude dovoljna da obezbedi pokriće svih troškova proizvoda (usluge) osiguranja i odgovarajuću marginu profita. Stoga, aktuari moraju kontinuirano pratiti dinamiku promene rizika koja utiče na adekvatnost premije osiguranja i reagovati tako što će toj dinamici prilagođavati ocene rizika i na taj način aktivno upravljati njima.

13 KLJUČNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU
Na tržištu neživotnog osiguranja Srbije moguće je izdvojiti nekoliko ključnih problema (faktora rizika) kojima se ugrožava dovoljnost premije osiguranja: Odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju; Nabavka usluga osiguranja putem javnog tendera; Neadekvatno upravljanje troškovima sprovođenja osiguranja; Izmenjen ekonomski i regulatorni ambijent pružanja usluga osiguranja od autoodgovornosti, kao najzastupljenije vrste osiguranja u celokupnom portfelju. Imajući u vidu obrazloženi značaj adekvatnosti premije osiguranja za dovoljnost tehničkih rezervi i dugoročnu sposobnost izmirenja preuzetih obaveza prema osiguranicima, tj. solventnost i adekvatnost kapitala osiguravača, analiza navedenih problema i formulisanje konkretnih predloga za njihovo rešavanje (ili ublažavanje) je od ključnog značaja za razvoj domaćeg tržišta neživotnog osiguranja na realnim i zdravim osnovama.

14 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA PREMIJU
Od premija neživotnih osiguranja se zahteva da budu ne samo racionalne i adekvatne, već i nediskriminatorne. Stvarna, pravična raspodela rizika može biti ostvarena samo ukoliko su razlike u premijskim stopama između osiguranika korelisane sa razlikama u očekivanim štetama i troškovima koji mogu nastati. Međutim, u cilju zadržavanja postojećih i privlačenja novih osiguranika, osiguravajuće kompanije se neretko odlučuju za odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju. Kada menadžment kompanije donosi odluke o neopravdano visokim popustima, postoji opasnost pada premije osiguranja ispod aktuarski zasnovane, čime se ugrožava racio šteta i dolazi do negativnog tehničkog rezultata. U poslovanju osiguravajućih kompanija upravo je naglašen sukob između aktuarske i marketing službe. Aktuari prvenstveno vode računa da premije budu adekvatne dok prodavci, u svojim nastojanjima da održe i povećaju tržišno učešće kompanije, teže ka što nižoj premiji osiguranja, često sasvim nezavisnoj od vrednosti onih kategorija koje premija najmanje mora da pokrije.

15 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA PREMIJU
Praksa odobravanja popusta na premiju je prisutna prvenstveno u vrstama osiguranja koje karakteriše relativno visok stepen tržišne konkurencije, poput osiguranja motornih vozila, koje ostvaruju dominantno učešće u ukupnom portfelju osiguranja, čime dati problem utoliko više dobija na značaju. U pitanju je oblik nelojalne konkurencije kojim se ugrožavaju ne samo interesi osiguranika, već i celokupnog osiguravajućeg sektora. Ipak, bilo kakvo odobravanje popusta na premiju izvan utvrđenog sistema bonusa u takvim vrstama osiguranja je protivno odredbama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i poslovnom moralu i etici i treba da bude strogo sankcionisano od strane nadležnih organa. Nerelano snižavanje premije je upravo bilo glavni uzrok gubljenja dozvole za rad 23 osiguravajuće kompanije u Srbiji posle godine. Da je postignut dogovor između tih kompanija da cene osiguranja ne smeju da padaju ispod aktuarski fundiranog nivoa, one ne bi bile nesolventne i ne bi izgubile dozvolu za rad.

16 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA PREMIJU
Kako bi izbegle cenovni pritisak, osiguravajuće kompanije mogu aktivno upravljati formiranjem cena putem sledećih metoda: Sprovođenje segmentacije potrošača, Upravljanje razlikama u ceni, Izgradnja dugoročnih odnosa sa ključnim potrošačima, Eliminisanje proizvoda čiji su troškovi za osiguravača veći od korisnosti za osiguranika, Preuzimanje kontrole nad formiranjem cena. Izgradnja prepoznatljivog kvaliteta usluge za osiguranike i upravljanje troškovima strovođenja osiguranja (npr. primenom Interneta kao efikasnog kanala distribucije) treba da bude osnov za izgradnju snažne tržišne pozicije, čime se postiže kompromis između interesa aktuarske i marketinške funkcije, kao i interesa osiguranika i osiguravača.

17 NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG TENDERA
Ugovori o javnoj nabavci čiji je predmet usluga osiguranja regulisani su Zakonom o javnim nabavkama RS. Prema članu 52. Zakona o javnim nabavkama, kriterijumi za ocenjivanje ponude su: Ekonomski najpovoljnija ponuda Najniža ponuđena cena. Zbog specifične namene usluge osiguranja, koja se ogleda u pružanju odgovarajuće sigurnosti, zaštite od rizika, od primarnog značaja je obezbeđenje nivoa premije kojim se ostvaruje potpuna kompenzacija preuzetih rizika. Samim tim, kriterijum najniže ponuđene cene nije adekvatan za javne nabavke usluga osiguranja! Njime se stvaraju negativni podsticaji za ponuđače da na tenderu istupaju sa premijom koja je ispod aktuarski fundiranog nivoa. Takvom praksom se, na dugi rok posmatrano, dovodi u pitanje sposobnost osiguravača da izmire ugovorom preuzete obaveze prema osiguranicima. Pošto je veoma često reč o nabavkama velike vrednosti, takva praksa nije u interesu ne samo pojedinačnih javnih preduzeća, već ni čitave ekonomske i društvene zajednice.

18 NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG TENDERA
U našem regionu javljali su se čak i takvi primeri gde su ponuđači u cilju isticanja komparativnih prednosti u odnosu na konkurente odobravali naručiocu gratis polise osiguranja od autoodgovornosti, direktno kršeći odredbe Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kao i pravila aktuarske struke. Sa ciljem izbegavanja mogućih negativnih posledica potcenjenosti usluga osiguranja koje su predmet javne nabavke, neophodna je izmena regulative date oblasti, kojom bi u punoj meri bile uvažene specifičnosti delatnosti osiguranja. Kriterijum izbora najpovoljnije ponude ne može biti najniža ponuđena cena, već isključivo ekonomski najpovoljnija ponuda, čiji bi elementi bili redefinisani i prilagođeni usluzi osiguranja, sa posebnim akcentom na sigurnosti izmirenja obaveza ponuđača pri nastupanju predviđenog osiguranog slučaja. S obzirom na kompleksnost vrednovanja usluge osiguranja, aktivno učešće aktuara u postupcima javne nabavke usluga osiguranja je imperativ! Posebno je važna uloga aktuara pri određivanju vrednosti nabavke, kojom se ograničava visina ponuđene premije osiguranja. Velika je opasnost ukoliko se vrednost nabavke određuje arbitrarno, od strane lica koja nisu stručna za oblast osiguranja.

19 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA OSIGURANJA
Odobravanje neopravdano visokih provizija posrednicima, koji ostvaruju dominantan udeo u troškovima sprovođenjaosiguranja, predstavlja još jedan vid negativnog ponašanja osiguravača u cilju jačanja tržišne pozicije. U situaciji kada troškovi sprovođenja osiguranja prekorače režijski dodatak, dolazi do nenamenskog trošenja tehničke premije, čime se podrivaju osnove funkcionisanja tržišta osiguranja i dovodi u pitanje dovoljnost osiguravajuće zaštite. Prema raspoloživim podacima iz godine, troškovi poslovanja u sektoru neživotnih osiguranja u Srbiji su 1,5 puta veći od režijskog dodatka. Merodavan tehnički rezultat se često koristi u praksi za procenu adekvatnosti premija osiguranja i njihovu eventualnu korekciju. Međutim, on polazi od pretpostavke o jednakosti operativnih troškova i režijskog dodatka, koja ne mora biti ispunjena. Ako troškovi prevazilaze režijski dodatak, merodavna tehnička premija je precenjena, i samim tim izračunati merodavni tehnički rezultat niži, tj. prividno povoljniji od realnog. Da bi bila realno utvrđena, premija osiguranja treba da se zasniva na realnom pokazatelju profitabilnosti poslovanja, koji se zasniva na stvarnim troškovima osiguravača, umesto na režijskom dodatku koji je samo obračunska kategorija!

20 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA OSIGURANJA
U nepovoljnim ekonomskim uslovima upravljanje troškovima sprovođenja osiguranja postaje prioritet u poslovanju osiguravajućih kompanija. Pri tome, arbitrarno snižavanje troškova više nije dovoljno, i na dugi rok posmatrano može biti čak i štetno za osiguravače. Neophodan je strateški pristup upravljanju troškovima osiguravača u širem kontekstu unapređenja procesa i aktivnosti i redizajna celokupne organizacije. Strateški pristup upravljanju troškovima ostvaruje se u dužem vremenskom periodu, ali značajno povećava vrednost u poređenju sa trenutnim korekcijama i optimizacijom postojećih operacija. U oviru strateškog pristupa, vrednost se ne posmatra samo iz interne perspektive, već i sa aspekta osiguranika, posrednika, organa nadzora i akcionara kompanije. Njegov rezultat je visoko efikasna i operativno superiorna organizacija, sa zdravim osnovama za profitabilan rast i razvoj u budućnosti.

21 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA OSIGURANJA
Vrednost Kratkoročno snižavanje troškova Strateško snižavanje troškova Optimizacija postojećih operacija Vreme Kratkoročno snižavanje troškova Optimuzacija postojećih operacija Strateško snižavanje troškova Trenutna poboljšanja procesa, Racionalizacija organizacije, Poboljšanja u domenu kontrole, Optimizacija nabavki. Poboljšanja aktivnosti i procesa, Eliminacija aktivnosti koje ne doprinose povećanju vrednosti, Poboljšanja u domenu kontrole, Optimizacija nabavki, Ustanovljavanje zajedničkih usluga, Outsourcing aktivnosti koje nisu bazične za kompaniju Optimizacija procesa u sklopu celokupne kompanije, Redizajn organizacije kompanije, Integracija tehnilogije na nivou kompanije, Strategija segmentacije prodaje usluga.

22 POSEBNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U OSIGURANJU OD AUTOODGOVORNOSTI
Ostvarujući učešće od 32.6% u ukupnim, odnosno 39.5% u prihodima od premije neživotnog osiguranja, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (AO) predstavlja dominantnu vrstu osiguranja na tržištu osiguranja Srbije. Prema podacima iz godine, od ukupno 23 osiguravajuća društva na ovom tržištu, datom vrstom osiguranja se bavi 12 društava. Iz visoke zastupljenosti AO u ukupnom osiguravajućem portfelju proizilazi naglašena potreba za praćenjem rezultata poslovanja i identifikovanjem ispoljenog i potencijalnog delovanja faktora rizika kojima se narušava dovoljnost premije osiguranja. Uvažavajući specifičan zakonodavni tretman posmatrane vrste osiguranja u Srbiji, ali i makroekonomski ambijent u kome se ostvaruje poslovanje osiguravača, moguće je identifikovati najmanje četiri faktora koji ugrožavaju adekvatnost premije osiguranja AO: Fluktuacije deviznog kursa, Uvođenje zakonske obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, Uvođenje bonus-malus sistema, Povećanje zakonskog limita naknade štete.

23 UTICAJ FLUKTUACIJA DEVIZNOG KURSA NA ADEKVATNOST PREMIJE OSIGURANJA AO
Podaci o visini minimalne bruto premije osiguranja ukazuju na nepovoljniji položaj osiguravača koji se bave poslovima AO u Srbiji, u poređenju sa Crnom Gorom, Slovenijom i Hrvatskom: Minimalna bruto premija AO (EUR) SRBIJA HRVATSKA CRNA GORA Reperno putničko vozilo (33-44 kW) 64,02 238,97 118,47 Teretno vozilo (2-3 t) 178,56 417,73 330,40 Minimalni godišnji iznosi premije osiguranja AO u Srbiji nisu samo na najnižem nivou, već beleže i relativno najveći stepen obezvređenja, imajući u vidu kretanje kursa nacionalne valute u odnosu na evro protekom vremena: U periodu godine, najniža bruto premija AO za putnička vozila (33-44 kw) u Srbiji beleži realan pad sa EUR na EUR, odnosno, relativni pad od %. Realni pad premije je utoliko veći ako se uzme u obzir obezvređenje evra i vremenska vrednost novca za posmatrani period. Minimalna bruto premija AO (EUR) Srbija Hrvatska

24 UTICAJ OBAVEZE PLAĆANJA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Za sva društva koja se bave osiguranjem AO, zakonodavac propisuje obavezu izdvajanja 5% bruto premije date vrste osiguranja u korist pravnog lica koje obezbeđuje i sprovodi obav. zdrav. osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje, počev od godine. Simulacija uticaja datih doprinosa na merodavni tehnički rezultat AO za poslednje tri godine pokazuje da bi merodavna tehnička premija morala biti povećana u proseku za 7,7% da bi se zadržao nepromenjeni rezultat: Godina Merodavna tehnička premija bez efekta doprinosa Doprinos za obavezno zdrav. osiguranje Merodavna tehnička premija sa efektom doprinosa Merodavne štete Merodavni tehnički rezultat bez efekta doprinosa Merodavni tehnički rezultat sa efektom doprinosa 2009 12,767,436 934,105 11,833,331 10,442,737 82% 88% 2010 13,289,148 968,442 12,320,707 9,410,531 71% 76% 2011 13,842,719 953,951 12,888,768 9,158,122 66% Total 39,899,303 2,856,498 37,042,806 29,011,390 73% 78%

25 UTICAJ UVOĐENJA BONUS – MALUS SISTEMA NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Rezultati istraživanja na primerima drugih zemalja (npr. Lemaire & Hongmin 1994; Gavriletea & Moga 2011) dokazuju da se kao posledica uvođenja bonus-malus sistema javlja pad prosečnog nivoa premijskog prihoda AO, usled naglašene koncentracije osiguranika u klasama za koje su popusti na premije visoki. Smanjenje prosečne premije traje dok „najbolji“, tj. najsavesniji osiguranici ne dosegnu najveći popust, kada se postiže stacionaran ravnotežni nivo premije, koji je znatno niži od polaznog. Izračunato učešće bonusa, odnosno malusa, u osnovnoj premiji AO bez poreza, za vremenski period od 9 meseci od uvođenja sistema ( ) pokazuje značajnu disproporciju u korist bonusa. Ukupna razlika između ostvarenih bonusa i malusa za 9 meseci iznosila je 370,065,196 RSD, što odgovara odlivu sredstava iz premije u iznosu 2.15%, pri čemu se može očekivati nastavak ovakvog trenda u narednom periodu. Učešće malusa u premiji Učešće bonusa u premiji

26 UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Počev od godine, zakonodavac je predvideo u Srbiji predviđa primenu minimalnog iznosa pokrića, po jednom štetnom događaju, u iznosu od 1,000,000 EUR za štetu na licima, odnosno 200,000 EUR za štetu na stvarima, bez obzira na broj oštećenih lica. Analiza potencijalnih efekata povećanja zakonskih limita naknade štete na adekvatnost premije AO, u uslovima nepostojanja sopstvenog iskustva iz prošlosti, može biti zasnovana na iskustvima izabranih zemalja EU. Primer Mađarske: Uvođenje novih zakonskih limita (u visini od 1,084,677 EUR za štetu na licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima) rezultovalo je porastom prosečnog iznosa šteta za približno 73% do , kada je usledilo novo povećanje limita (na 4,519,488 EUR za štetu na licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima). Do narednog povećanja limita godine (na 5,921,138 EUR za štetu na licima i 1,973,500 EUR za štetu na stvarima) prosečne štete AO su već dostigle više nego dvostruko veći iznos u poređenju sa periodom pre prvog povećanja limita.

27 UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Primer Poljske: Povećanje zakonskih limita naknade štete u AO realizovano je u dva navrata ( uvedeni su novi zakonski limiti od 350,000 EUR za štetu na licima i 200,000 EUR za štetu na stvarima, da bi usledilo novo povećanje na 1,500,000 EUR za štetu na licima i 300,000 EUR za štetu na stvarima), što je rezultovalo drastičnim skokom prosečnog iznosa šteta AO, sa tendencijom njihovog daljeg ubrzanog rasta. Poljska Mađarska

28 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
Kao sastavni element tehničkih rezervi neživotnih osiguranja, rezerve za izravnanje rizika su namenjene ublažavanju fluktuacija racia šteta po pojedinim godinama. Izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika vrše se u godinama u kojima su poslovi osiguranja profitabilni, u cilju zaštite finansijskog položaja kompanije u onim godinama kada su štete veće od proseka. Promene u rezervama za izravnanje rizika odražavaju se na rezultate poslovanja iskazane u bilansu uspeha osiguravača. Prema članu 112. Zakona o osiguranju RS: ...”rezerve za izravanje rizika se formiraju na teret rashoda društava za osiguranje, posebno za svaku vrstu neživotnog osiguranja, i koriste se za vremensko izravnanje toka šteta u pojedinim vrstama osiguranja”...

29 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
Rezerve za izravnanje rizika se formiraju na bazi standardnog odstupanja merodavnog tehničkog rezultata u tekućoj godini u odnosu na prosečan merodavan tehnički rezultat u posmatranom periodu. Osnov obračuna rezervi je tehnička premija u samopridržaju ostvarena u tekućoj godini. Društvo je u obavezi da obrazuje rezerve ako je u datoj vrsti osiguranja standardno odstupanje najmanje 0,05 ili je godišnji merodavni tehnički rezultat makar jedanput bio veći od 1 u periodu od godine, odnosno, od dana osnivanja. Ako je merodavni tehnički rezultat date vrste osiguranja u tekućoj godini veći / manji od prosečnog za posmatrani period, društvo je dužno da smanjuje / povećava (do dostizanja predviđene gornje granice) rezerve za izravnanje rizika pri svakom obračunu.

30 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
EU direktivama neživotnog osiguranja u okviru Solventnosti I bilo je predviđeno obavezno formiranje rezervi za izravnanje rizika (engl. equalisation provisions) u osiguranju kredita, i ostavljena mogućnost zemljama članicama da zahtevaju ili omoguće formiranje ovih rezervi u ostalim vrstama neživotnih osiguranja. Između zemalja članica EU postojala su izražena odstupanja u pogledu visine rezervi za izravnanje rizika i načina njihovog formiranja. Pojedine zemlje su zahtevale da svaka kompanija u svim linijama neživotnih osiguranja formira date rezerve. U pojedinim zemljama formiranje datih rezervi je bilo obavezno samo za određene rizike (npr. nuklearne i rizike terorističkih napada) U većini zemalja EU osiguravači su ostvarivali povlašćeni poreski tretman po osnovu izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.

31 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
U proseku na nivou zemalja EU, rezerve za izravnanje rizika su iznosile 19% u odnosu na neto zarađene premije osiguranja i oko 9% u odnosu na ostatak tehničkih rezervi u samopridržaju. Imajući u vidu zahtevano učešće kapitala od 18% (odnosno 16%) u bruto premiji osiguranja prema modelu fiksnog koeficijenta, iznos rezervi za izravnanje rizika se mogao smatrati značajnim, iako su postojale izražene varijacije u datom pogledu između pojedinih zemalja. Poređenja radi, učešće rezervi za izravnanje rizika u bruto premiji kompanija na tržištu osiguranja Srbije u godini iznosilo je 5,76%. Učešće rezervi za izravnanje rizika u neto zarađenim premijama (u %) Broj zemalja članica

32 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
U uslovima primene Solvetnosti II, osiguravajuće kompanije u zemljama članicama EU nemaju obavezu obračunavanja rezervi za izravnanje rizika i ove rezerve ne predstavljaju deo tehničkih rezervi neživotnih osiguranja. Navedeno isključenje rezervi za izravnanje rizika delimično doprinosi smanjenju ukupnih tehničkih rezervi za 24,9% u QIS5 u poređenju sa Solventnošću I (pored efekta diskontovanja budućih novčanih tokova).

33 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
Evropska Komisija zahteva da sve osiguravajuće kompanije koje posluju u Evropskoj uniji od godine primenjuju međunarodne računovodstvene standarde i standarde finansijskog izveštavanja, što se odražava i u domenu rezervisanja za štete. Međunarodni standard finanijskog izveštavanja IFRS 4 pruža smernice za računovodstvo ugovora o osiguranju. Generalna namera je bila da se kompanijama dozvoli da koriste postojeće računovodstvene politike, uz izvesne modifikacije. Ključne promene u računovostvenoj praksi u domenu rezervisanja za štete obuhvataju sledeće:

34 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
rezerve za katastrofalne štete (catastrophe provisions) u budućnosti izvan perioda koji je pokriven postojećim ugovorima o osiguranju nisu dozvoljene; rezerve za pokriće slučajnih fluktuacija šteta (claim equalization provisions) nisu dozvoljene; zahteva se prepoznavanje i priznavanje budućih šteta, i njihovo uključivanje u analizu budućih novčanih tokova; pozicije pasive moraju biti prikazane zajedno sa efektima iz reosiguranja, dok se pozicije aktive prikazuju odvojeno od efekata iz reosiguranja

35 REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA
Potreba za rezervama za izravnanje rizika nije jednako izražena u svim linijama poslovanja. U linijama koje karakteriše visoka učestalost i nizak intenzitet šteta nije neophodno vršiti ujednačavanje rizika, jer on neće značajno fluktuirati po pojedinim godinama; U drugim linijama poslovanja, gde je niska frekvencija i visoki intenzitet šteta, agregatna raspodela šteta je asimetrična udesno i fluktuacije u ukupnom iznosu šteta između pojedinih godina mogu biti izražene. Samim tim, nije logično podjednako zahtevati formiranje rezervi za izravnanje rizika u svim linijama poslovanja, već samo u onim linijama u kojim postoji realna potreba na osnovu statističkih podataka iz prošlosti.

36 HVALA NA PAŽNJI!