Sulfidi

sulfid je anion sumpora najniži oksidacijski broj mu je -2 -sulfidi (lat. Sulphur – sumpor) su spojevi sa sumporom sulfid je anion sumpora najniži oksidacijski broj mu je -2 - mnoge važne rude metala su sulfidi, npr: živa, olovo sulfid, srebro sulfida...

Korozije uzrokovane sulfidima topljivi sulfidi (H2S, HS i S2) vrlo su agresivna vrsta za korozije mnogih metala kao što su, npr. čelik, nehrđajući čelik i bakar sulfid prisutan u vodenoj otopini je odgovoran za stres korozije od čelika

- korozija je velika zabrinutost u mnogim industrijskim instalacijama za obradu sulfida: suflid rude, mlinovi, duboke naftne bušotine biogeni sulfidi korozije također su uzrokovane bakterijama sulfata smanjenje proizvodnje sulfida

Sigurnost Mnogi metalni sulfidi su netopivi u vodi tako da oni vjerojatno nisu jako otrovni. Neki metalni sulfidi, kada su izloženi jakim mineralnim kiselinama, (uključujući i želučane kiseline) otrovni će otpustiti vodik-sulfid. Organski sulfidi su vrlo zapaljivi.

RAZLIKA IZMEĐU: Sulfida, Sulfata i Sulfita

Sulfidi su spojevi izvedeni iz sumporovodika (H2S). U sulfide spadaju soli sumporovodične kiseline, H2S(aq) i organski spojevi nastali zamjenom vodikovih atoma u sumporovodiku alkilnim ili arilnim skupinama, npr. dietil-sulfid, (CH3CH2)2S...

Sulfati su spojevi izvedeni iz sumporne kiseline (H2SO4). U sulfate spadaju soli sumporne kiselina, npr. kalijev sulfat, K2SO4 i esteri sumporne kiseline, npr. dietil- sulfat, (CH3CH2)2SO4.

Sulfiti su spojevi izvedeni iz sumporaste kiseline, H2SO3. U sulfite spadaju soli sumporaste kiseline, npr. natrijev sulfit, Na2SO3 i esteri sumporaste kiseline, npr. dietil-sulfit, (CH3CH2)2SO3.

Vodikov sulfid

vodikov sulfid je bezbojan otrovni plin, snažnog mirisa to je spoj vodika i sumpora (H2S) lako je zapaljiv često se javlja kao rezultat razlaganja sulfita iz neorganskih supstanci od strane bakterija, bez prisustva kisika na mjestima kao što su močvare i kanalizacije (anaerobna reakcija) također se javlja i u sastavu vulkanskih plinova, prirodnog plina kao i u nekim izvorima vode miris vodikovog sulfida se često zamjenjuje sa mirisom elementarnog sumpora koji je ustvari bez mirisa

Teži je od zraka, uvijek se nakuplja pri dnu prostorija i slabije prozračenih prostora iako se miris isprva ne osjeti intenzivno, potencijalne žrtve mogu osjetiti karakteristični neugodni miris tek kada je već prekasno. Za bezbjedno rukovanje vodikovim sulfidom, neophodno je pažljivo proučiti sigurnosna upozorenja.

Manje količine vodikovog sulfida se mogu naći u sirovoj nafti, ali se u prirodnom plinu može naći i do 90%. Vulkani i neki izvori vrele vode (kao i izvori mineralne vode) mogu sadržavati određene količine H2S gdje se vjerojatno javlja putem hidrolize sulfidnih minerala.

Vodikov sulfid se ponekad javlja u prirodi u izvorskim vodama, u tim slučajevima, za njegovo uklanjanje se koristi ozon. Druge metode uključuju filtriranje sa mangan dioksidom. Obje metode oksidiraju sulfide u manje otrovne sulfate.

Vodikov sulfid ima veliku važnost u analitičkoj kemiji više od sto godina, pri kvalitativnoj neorganskoj analizi iona metala. U manjim laboratorijima, H2S se pravi po potrebi u Kippovom aparatu putem reakcije sumporne kiseline (H2SO4) sa željezovim sulfidom (FeS).

Vodikov sulfid se smatra otrovom širokog pojma, što znači da utjena nekoliko različitih sustava u čovjekovom organizmu. Međutim, najviše utječe na živčani sustav. Izlaganje niskim koncentracijama H2S može izazvati iritaciju očiju, suho grlo i kašalj te kratak dah. Ovi simptomi obično nestaju za nekoliko tjedana.

Dugoročno izlaganje niskim koncentracijama može prouzrokovati umor, gubitak apetita, glavobolje, slabljenje pamćenja i slične simptome. Kronična izloženost niskim koncentracijama H2S (oko 2 ppm) implicira povećanje rizika od gubitka trudnoće i gubitka potencije, međutim ti slučajevi nisu dokazani. Visoke koncentracije od oko 700 do 800 ppm mogu biti smrtonosne.

Živin (II) sulfid

Živin (II) sulfid (HgS) je kemijski spoj žive i sumpora Živin (II) sulfid (HgS) je kemijski spoj žive i sumpora. Spada u jednu vrstu poluprovodnika. U prirodi se javlja u vidu minerala cinabarita. Postoje dvije alotropske modifikacije: crvena (α - HgS) - rašireniji u prirodi, koristi se kao pigment crna (β - HgS) - manje rasprostranjen

Cinabarit je sulfidni mineral čiji je sastav živain (II) sulfid (HgS).

Pokus : Sinteza bakrova (II) sulfida Pribor i kemikalije : 2 epruvete, stalak s hvataljkama , žličica, pinceta, plamenik, kapaljka, traka filtriranog papira, klorovodična kiselina (HCl), otopina olova (II) acetata, ( Pb(CH3COO)2)

Literatura: http://bs.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Sulfidi http://bs.wikipedia.org/wiki/Vodonik_sulfid http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDiva_%28II%29_sulfid http://www.pse.pbf.hr/hrvatski/elementi/s/spojevi.html#SPOJ EVI http://www.amoic.hr/TESKI-METALI-I-ELEMENTI-U- TRAGOVIMA/284.aspx http://eskola.chem.pmf.hr/odgovori/odgovor.php3?sif=6198