Cogito ergo sum Rene Dekart

PROSVETITELJSTVO „Šta je prosvetiteljstvo?” – izlaz za čoveka iz sopstvene nedoraslosti (Kant, Kritika čistog uma,1781) krajem XVII veka – XVIII vek – oseća se čak i u XIX veku Uzroci: građanska klasa upućuje kritike protiv feudalnog društvenog uređenja; protiv versko-teološkog okvira celokupnog života; Ističu se misli o slobodi mišljenja, o potrebi ljudske jednakosti i pravde, o zemaljskoj sreći, o životnom idealu u radu.

Filozofska stanovišta Racionalizam lat. ratio – razum Bezuslovni primat razuma u čovekovom životu Rene Dekart, Baruh de Spinoza, Gotfrid Vilhelm Lajbnic Empirizam grč. εμπειρια – iskustvo Znanje se zasniva na iskustvu Tomas Hobs, Džon Lok, Džordž Berkli, Dejvid Hjum Ništa ne postoji u razumu što pre toga nije bilo u čulima. Džon Lok

Promene koje donosi prosvećenost drugačiji odnos prema moralu, emocijama, radu i smislu postojanja Religija se ne odbacuje već se podrazumeva da je ona usklađena sa razumom liberalizam (učenje prema kome društvo treba slobodno da se razvija, bez mešanja države u društvene odnose) Jedan od prvih predstavnika liberalizma toga doba bio je Nikolo Makijaveli odnos prema apsolutističkoj vladavini se menja Sprovode se reforme i uvode zakoni kako bi život ljudi, radnika postao kvalitetniji (prosvećeni apsolutizam) kult razuma posebno je došao do izražaja u Francuskoj 1751. Enciklopedija Deni Didro, Žan Žak Ruso, Volter, Šarl Monteskje

Književnost epohe prosvećenosti u službi prosvetiteljskih shvatanja; dominiraju vaspitnost, moralizam, kriticizam, ali i težnja da se čitalac zabavi. književne vrste: basna (Lafonten), epigram (Gothold Efraim Lesing ), satira (Džonatan Svift, Volter), obrazovni roman, komični roman, filozofski roman, kratka šaljiva priča, biografska proza, putopisi... Osamnaesti vek posebno je značajan za razvoj romana. Građanski roman nastaje i razvija se u Engleskoj (Svift, Defo) vrlo je popularan i sentimentalni roman koji se često naziva i vaspitnim (didaktičkim) jer u njemu dominira moralna pouka. Tokom epohe prosvetiteljstva razvija se nekoliko stilskih pravaca, od kojih su najznačajniji klasicizam i sentimentalizam. sentimentalizam (lat. sentire ‒ osećati); Engleska, 1730‒1790; osećanja i mašta; ● odlike: osećajnost, intima, idiličnost, ispovedni ton, kult porodice i prijateljstva... ● književne vrste: roman, pisma, dnevnici ● predstavnici: Samjuel Ričardson, Žan Žak Ruso, Johan Volfgang Gete