Samoupravno preduzeće: nastanak i evolucija ili preduzeće u društvenoj svojini

Nastanak SP Pedesete godine u FNRJ Društvena svojina (umesto državne) Ekonomsko značenje društvene svojine: Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima Kolektiv (zaposleni) Samostalnost preduzeća Tržište robe (dobara i usluga)

Ilirsko preduzeće B.Ward (USA) Osnova modela - preduzeće iz pedesetih godina u FNRJ Pretpostavke: preduzeće - (a) maksimizira vrednost neto-autputa po zaposlenom umanjenu za troškove (y); (b) ima fiksnu obavezu prema državi za korišćenje kapitala (R); (c) plaća fiksnu i propisanu minimalnu nadnicu po zaposlenom (w).

Ciljna funkcija ilirskog preduzeća

R L1 Lo L2 L w T max y INFO 2.1. Na slici vidimo kako ilirsko preduzeće maksimizira svoju ciljnu funkciju. Prvo zapazimo da je y pozitivno u rasponu zaposlenosti od L1 do L2. Međutim, maksimum y se postiže pri najvećoj razlici između krive troškova (T) i prihoda (R) po zaposlenom što utvrđujemo na osnovu istog nagiba krivih u datoj tački. Zaključujemo da preduzeće postiže ravnotežu pri zaposlenosti Lo.

Paradoksi ilirske firme Određen stepen centralizacije - akumulacija (štednja) - kamata na poslovni fond: R Kratak rok - jedan varijabilan faktor: L Šta se događa u dve situacije: (a) država menja (povećava) kamatu na poslovni fond (b) cena robe se menja (raste)...

EFEKAT PORASTA KAMATE VMPL y y' Lo L1 L Din. Slika 2.1. L0 L1 L0 L1 L

MPVL y Lo L Din. VMPL y' y Din. VMPL’ EFEKAT PORASTA CENE Samoupravno preduzeće smanjuje proizvodnju i zaposlenost Privatno preduzeće povećava proizvodnju i zaposlenost PARADOKS SP w L1 L0 L Lp

Kratki i dugi rok Paradoksi se javljaju u kratkom roku Jedan varijabilni faktor – rad (L) K se ne menja na kratak rok (definicija kratkog roka) Dugi rok – svi faktori varijabilni Posredan efekat kratkoročnih paradoksa Izbor kapitalno intenzivnije tehnike !

Model sa decentralizovanom akumulacijom Sredina šezdesetih godina Ukidanje kamate na poslovni fond Samostalno formiranje akumulacije i dohodaka (namenska/interna raspodela) pY = Ly + A Empirijska istraživanja

Rezultati a = a (pY /L) a '  0 i a ''  0 Ponašanje u raspodeli A/L 45 A/L y pY/L Ponašanje u raspodeli a = a (pY /L) pri čemu: a '  0 i a ''  0

EFEKAT PROMENE CENE ZAKLJUČAK: VMPL y' y Din. VMPL’ L0 L1 L EFEKAT PROMENE CENE ZAKLJUČAK: Nema paradoksa, mada SP ipak zapošljava manje radnika (i manje povećava proizvodnju) od PP LP

Problem sa alokacijom Implicite, model pretpostavlja ravnotežu sa jednakim y i A/L Problem: ako svako preduzeće ostvari jednake A/L može da se javi sledeći problem: nejednaki K/L impliciraju nejednake A/K tj. nejednake stope rasta g… Ako gi > gj tada rast može da se ostvari samo po stopi gj osim ako ne postoji efikasan mehanizam realokacije štednje...

Problem sa alokacijom (2) Teorija proporcionalnog rasta Veća (A/K)i nije dovoljna za veću gi zato što je matrica privrede nerastaviva Naime, manji rast proizvodnje u preduzeću j dovodi do manjka realnih dobara pa preduzeće i ne može povećanom A da dođe do realnih sredstava za brži rast… Šta se događa?

Samo uz realokacioni mehanizam Rast i alokacija = Samo uz realokacioni mehanizam

Akumulacija kao element ciljne funkcije Sredina sedamdesetih godina Ideja o istovremenoj maksimizaciji y i α (α=A/K) Dilema: u kakvom su odnosu y i α ? Ako α zadato  ilirsko preduzeće Ako y zadato  privatno preduzeće (bez privatne svojine!?) Zašto maksimizirati α ? Nova mogućnost - Zakon o udruženom radu...

Novi mehanizam realokacije kapitala Dva instrumenta: Zajednički dohodak = ulaganje K iz jednog u drugo preduzeće i učešće u rezultatu (dohotku) do povraćaja uloženih sredstava (pozajmica?) Zajednički prihod = zajedničko ulaganje K više preduzeća u zajedničku investiciju i učešće u rezultatu (dohotku), proporcionalno uloženim faktorima, do povraćaja sredstava od novog preduzeća (joint venture?)

Pokušaj formalizacije Poznata funkcija cilja: ; poznati uslovi: (i) kada se pY menja, menjaju se obe veličine: y i  i to u istom pravcu; (ii) u ravnoteži, individualni y-i i -e moraju biti jednaki prosečnim (ravnotežnim) veličinama (supskript o ) tj. y o i  o . (iii) Ukoliko se lična potrošnja i akumulacija tretiraju na isti način (tj. kao podjednako važni elementi ciljne funkcije), možemo pretpostaviti da će obe veličine – i y i  – imati iste stope rasta što implicira da relacija y/ mora biti konstanta ili, na osnovu (ii):

Reakcije na promenu cene VMPL y' y Din. VMPL’ L0 L Iako nema naopake reakcije kao ranije, preduzeće opet ne reaguje na dobar način: promena cene ne izaziva nikakvu promenu u ponudi... Slabije reaguje od prethodnog modela! L0,1

Naizgled uobičajena funkcija cilja ali ipak zapazimo: Korekcija modela (1) Uvodimo pretpostavku o minimalnoj nadnici w Raspodeljuje samo “profit” tj. pY-Lw. Novi izraz glasi: Naizgled uobičajena funkcija cilja ali ipak zapazimo:

Reakcija na promenu cene MPVL y' y Lo L1 Lp L Din. MPVL’ w Preduzeće dobro reaguje na tržišne podsticaje – porast cene izaziva rast proizvodnje i zaposlenosti. Preduzeće ne reaguje ni sada istovetno kao privatno preduzeće...

Da li utiče oblik svojine ? ZAKLJUČAK Razvoj tržišno orijentisanog samoupravnog preduzeća dovodi do razvoja tržišnih elemenata i u razmeni robe i angažovanju faktora Poslednji model bi mogao da funkcioniše (alokacija) On se i dalje razlikuje od privatnog preduzeća (drukčija organizacija – Lange) ali ne u osnovnim tendencijama ponašanja Da li utiče oblik svojine ?

FP Efekat Furubotn & Pejovic (1970) Ispituju dve ciljne funkcije: Dohodnu (y) i Imovinsku Ideja (b) da zaposleni (kao i vlasnici) nastoje da maksimizuju svoje bogatstvo, a ne tekuće dohotke

IZBOR GDE ULOŽITI PRIVATNO ? Ulagati u preduzeće u kome se radi tj. U DRUŠTVENU SVOJINU ili... Raspodeliti ceo neto autput (pY/L = y+A/L), bez ulaganja u preduzeće i ŠTEDETI/ULAGATI PRIVATNO GDE ULOŽITI PRIVATNO ?

Y/L A/L + iA/L ŠTEDNJA U BANCI Šta je bolje ? Ako uložimo novac u banku dobijamo prinos u vidu kamate (iA/L) Posle godinu dana naša imovina iznosi A/L + iA/L Ako uložimo novac u (društveno) preduzeće možemo računati na prinos od K (Y) Posle godinu dana naša imovina iznosi Y/L Šta je bolje ?

Logična pretpostavka : i < Y/K Vremenski horizont PRIMER: i = 5%; A/L = 100; Y/L = 20 (20%) Horizont - 1 godina: A/L+ iA/L = 105 Y/L = 20 2. Horizont - 3 godine: A/L+ iA/L = 115,76 Y/L = 72,8 Horizont - 5 godina: A/L+ iA/L = 127,63 Y/L = 153,81 > > < Logična pretpostavka : i < Y/K

vremenskog horizonta i Zaključak U zavisnosti od: vremenskog horizonta i razlike u prinosima utvrđujemo da li će zaposleni ulagati u društvenu svojinu ili neće... FP efekat nije empirijski potvrđen (problem kamatne politike)

FP EFEKAT u mešovitoj privredi (1) Mogućnost izbora Društveno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 Privatno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 + 100 = 120 !!! NA GODIŠNJEM NIVOU

Šta možemo da zaključimo? U mešovitoj privredi, uz pretpostavku o jednakoj efikasnosti privatnog i društvenog preduzeća... NIKADA se ne isplati ulaganje u društvenu svojinu Vremenski horizont ne igra ulogu (tek u beskonačnosti se efekat izjednačuje) Zašto? Zato što u privatnom aranžmanu ostvarujemo imovinu = K+k, a u društvenom samo k

PRIVATNA I DRUŠTVENA SVOJINA PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS INVESTICIJA INVESTICIJA DRUŠTVENA SVOJINA INVESTICIJA PRIVATNA SVOJINA

(a) Postepeno gašenje, likvidacija ŠTA PREOSTAJE ? (a) Postepeno gašenje, likvidacija ili (b) Privatizacija